mihajlo 022
Član
Problem sa nevezivanjem pojasa je sledeći- dok tog što nije vezao pojas hitna pomoć kupi sa asfalta nekom je možda potrebna pomoć a ona je zarobljena.
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
možda je crnjak ali tu ne vidim problemProblem sa nevezivanjem pojasa je sledeći- dok tog što nije vezao pojas hitna pomoć kupi sa asfalta nekom je možda potrebna pomoć a ona je zarobljena.
A ko je komandovao vojskom?? Predsednistvo koje je bilo u sastavu kako sam vec pisao. Srbija tri glasa.Што кажу, fun fact: знаш ли како су '80-их година Шиптари знали које пандуре у кордонима да каменују, а које не, тј. своје сународнике? Шиптарски милиционери су подвијали ногавице.
То сам чуо од другара који је у то време био тамо и испричао како су то укапирали.
Све теорије на страну, али је истина да се у Југославији само словеначки "Веплас" занимао кацигама. Узели лиценцу (или како су већ радили) од "Нолана". Знам, јер сам тако чежњиво гледао рекламе за ендуро кацигу N19R у "Авто магазину".
Као што ти Славко лепо написао - уставна обавеза војске, оне која се звала ЈНА била је очување уставног поретка. Нема ту "ми слали" - то је посао свих државних институција, па и војске тадашње велике Југославије.
Да, да... добра фора - ми (претпостављам да ти се то односи на тадашњи политички естаблишмент Србије) смо комунисти који нису схватили шта се догађа око нас. Заиста имаш разлоге да верујеш у то и притом не мислим на твоје импресије кога овде људи симпатишу и из кога разлога?
Samo da napomenem. Kraj 70ih i pocetak 80ih je bila svjetska ekstremna ekonomska kriza i inflacija , a ne samo u sfrj , tako da to nije bilo nas specifican problem. Malo smo kasnili u svemu , pa je i kriza kasnila ovde , al boze mojA модел те "неке врсте асиметричне федерације" је познат у светској пракси и ствар која се лако примени у држави која се барем деценију налази у економској кризи и незаустављиво иде ка политичкој кризи и сецесији, која је, како је време показало, била више него јасно подржана од споља?
Која макар наизглед озбиљна држава у свету функционише по том принципу "асиметричне федерације", да њени приближно једнаки субјекти тако регулишу своје односе?
Ал' реално - 'бало се Хрватској и Словенији и њеним политичким елитама за било какво "унутарјугословенско" прекомпоновање - они су имали циљ и радили на њему - самосталност.
Немој ми рећи да сматраш да су се Шиптари узјогунили тек када што си им ускратили да буду држава у држави. Није ваљда да си заборавио колико година после рата се влас' гањала са шиптарским бандама, па насиља и притисака према не-албанцима и пре Титове смрти, па "Косова-репубљик" '81. које је влас' називала контрареволуцијом, а не ониме што јесте - сепаратизам, па контигената републичких МУП-ова који су радили на Космету са панцирима и дугим цевима током читавих '80-их, па она "тровања" шиптарске школске деце, штрајкова рудара...?
Не сматраш да је читавој привреди Југославије кренуло лоше још у првој половини '80-их, када смо имали све оне "мере стабилизације", уплаћивање депозита пре него одеш макар за фармерке у Трст, вожење аутомобила "пар-непар", па после бонови за гориво, кафе помешане са одређеним процентима сурогата кафе (да не кажем цикорије), банана које су биле ретке као ексери у праху, детерџената за веш којих није било да купиш увек када ти се прохте, када су се марке куповале на црно, када се испоставило да су паре од страних кредита улупане у прекобројне железаре, рафинерије, морске луке, шећеране, а да фора са радничким самоуправљањем, радничким саветима, ООУР-има и СОУР-има не може да буде ефикасна и да читава привреда видно технолошки заостаје и није способна за пословање у условима тржишне економије који су неумитно дошли са '90-им годинама?
Занимљив податак. Биће ми драго ако је то заиста тако било, али није ствар у томе што су Панчевци паметнији или способнији од Црногораца, већ што у Панчеву, због његове локације (баш као што се догађа у Пазови или Инђији), били изграђени велика рафинерија нафте, ништа мања азотара, као и петрохемија, а онда и нпр. стаклара, која је правила све од стакла, па "Утва", која је производила од приколица до авиона и делова за њих и фабрика сијалица, једна од само две у великој Југославији. И то су само пар панчевачких фабрика којих сам се сетио у трену и свакако нису једине. Град са таквим индустријским капацитетима може да има дупло већи БДП него Црна Гора, читава Херцеговина, Загорје, или златиборски, моравички и рашки округ узети заједно.
'Еби га, да су били паметни и видели колико је то добро, они би и у својим републикама сами себи направили барем по покрајину или две. Невероватно да нису инсистирали на томе.
"Што кажу, fun fact: знаш ли како су '80-их година Шиптари знали које пандуре у кордонима да каменују, а које не, тј. своје сународнике? Шиптарски милиционери су подвијали ногавице.
То сам чуо од другара који је у то време био тамо и испричао како су то укапирали.
Све теорије на страну, али је истина да се у Југославији само словеначки "Веплас" занимао кацигама. Узели лиценцу (или како су већ радили) од "Нолана". Знам, јер сам тако чежњиво гледао рекламе за ендуро кацигу N19R у "Авто магазину".
Као што ти Славко лепо написао - уставна обавеза војске, оне која се звала ЈНА била је очување уставног поретка. Нема ту "ми слали" - то је посао свих државних институција, па и војске тадашње велике Југославије.
Да, да... добра фора - ми (претпостављам да ти се то односи на тадашњи политички естаблишмент Србије) смо комунисти који нису схватили шта се догађа око нас. Заиста имаш разлоге да верујеш у то и притом не мислим на твоје импресије кога овде људи симпатишу и из кога разлога?
Jeste , ali ustavni poredak je bio od 74te , samostalne socijalisticke republike , sa krajnjim pravom na samoopredjeljenje . Ustav iz 74te nikako nije propisivao jna da se bori protiv pojedine srуставна обавеза војске, оне која се звала ЈНА била је очување уставног поретка. Нема ту "ми слали" - то је посао свих државних институција, па и војске тадашње велике Југославије"
Је л' су та три члана тог осмочланог председништва могла да "искомандују" нешто војсци, да просто нареде савезном секретару за народну одбрану, макар и 100% по Уставу, а да он то са читавим војним апаратом под њим, крене да извршава ту наредбу (нпр. да Словенац Конрад Колшек из Пете војне области одлучно командује својим јединицама да спречи Словенце да се насилно отцепљују од федерације)? Ја бих рекао да нису могли и да их за војска не би ни шљивила.A ko je komandovao vojskom?? Predsednistvo koje je bilo u sastavu kako sam vec pisao. Srbija tri glasa.
Нема ништа спорно у томе што си написао. Моје помињање тога да је југословенска привреда имала доста крупних проблема кроз читаве '80-те је због Цоцијеве тврдње о "одумирање војвођанске привреде" због уставних амандмана из '89, као да је до тада "цветало цвеће у наше предузеће", а јасно је да није било тако.Samo da napomenem. Kraj 70ih i pocetak 80ih je bila svjetska ekstremna ekonomska kriza i inflacija , a ne samo u sfrj , tako da to nije bilo nas specifican problem. Malo smo kasnili u svemu , pa je i kriza kasnila ovde , al boze moj
Па и то самоопредељење, конкретно иступање из федерације сигурно има неку предвиђену процедуру, која сигурно није био да се оружјем истерају цариници са граничних прелаза, заузимају карауле, блокирају касарне, заробљавају војници, ограничава кретање, ставља шапа на платни промет... Како на такав след догађаја на делу своје територије треба да реагује државни апарат било које државе?Jeste , ali ustavni poredak je bio od 74te , samostalne socijalisticke republike , sa krajnjim pravom na samoopredjeljenje . Ustav iz 74te nikako nije propisivao jna da se bori protiv pojedine sr
Бејкер је тада нагласио две ствари: америчку подршку територијалноминтегритету и суверенитету Југославије и противљење једностраном проглашењу отцепљења,као и противљење одржавању јединства земље силом.
Bejker je oštro osudio Slobodana Miloševića, snažnog lidera Srbije, čiji je etnički nacionalizam razarao zemlju. Nakon njihovog sastanka, i Bejker i Milošević su rekli da ne sme da bude unilateralnih proglašenja nezavisnosti, ali Milošević, reklo bi se, nije čuo Bejkerova upozorenja o nekorištenju sile u pokušaju da se sačuva raspadajuća država. Sastanak je bio zlosrećan iz još jednog razloga: Milošević je došao do zaključka da uprkos grubosti Bejkerove retorike, Amerikanci neće ‘koristiti vojnu silu’ te je stoga imao odrešene ruke da u budućnosti radi šta hoće, kako je primetio budući premijer Milan Panić. Tu je bio u pravu.“
Četiri dana prije nego što će Hrvatska i Slovenija proglasiti nezavisnost, 21. juna 1991. godine državni sekretar SAD Bejker došao je u posjetu Jugoslaviji, u poslednjem, očigledno zakasnelom, naporu za sprečavanje nasilja.
Bejker je shvatio da se njegov pokušaj posredovanja u ime SAD i članica OEBS-a kako bi se nacionalni lideri "priveli razumu" završio totalnim fijaskom: "To je bio deprimirajući dan, jedan od najviše frustrirajućih koje sam imao kao državni sekretar. Ne znam da sam ikada bio u situaciji u kojoj se moji sagovornici tako potpuno odbacili sopstveni interes i logiku. Ovi ljudi su srljali pravo u građanski rat, pa ipak izgleda da ništa nije moglo da promjeni njihova mišljenja.[1]Bejker se povjerio novinarima koji su bili sa njim u avionu: "U čitavoj svojoj karijeri nikada nisam naišao na tako nepopustljive sagovornike".[2]Nakon posjete Jugoslaviji, svoj izvještaj predsjedniku Bušu podnio je sa vrlo pesimističnom procjenom: "Lideri su mi izgledali kao mjesečari koji koji se kreću prema saobraćajnom udesu i bez obzira koliko vi glasno vikali, oni jednostavno nastavljaju da se kreću u istom pravcu. Imam snažan osjećaj da nećemo doći do ozbiljnog dijaloga o budućnosti Jugoslavije sve dotle dok sve strane ne dođu do većeg osjećaja ugroženosti i opasnosti. Mi možda nećemo biti u stanju da to obezbjedimo spolja, ali i mi i drugi treba da nastavimo da guramo u tom pravcu". Samo četiri dana kasnije parlamenti Hrvatske i Slovenije su proglasili nezavisnost, a sutradan je otpočeo rat.Zanimljivo je da je Bejker neke evropske zemlje, prvenstveno Njemačku i Austriju, optužio da su potajno navijale za ono što je on u Beogradu pokušao da spriječi.[3]
Jugoslavija nije trebala ni da postoji-najveća greška Srbije je ideja jugoslovenstva.
Slovenija i Hrvatska su nacionalne grupacije i izborile su se za državnost preko glupih poteza Srbije, ali nisu oni krivi za glupavu i naivnu politiku Srbije.
Држава Словенаца, Хрвата и Срба (кратко Држава СХС), била је краткотрајна држава која је настала након распада Аустроугарске на крају Првог светског рата, и сачињавали су је делови монархије у којима су јужнословенски народи чинили већинско становништво.
Ова држава је основана након одлуке хрватског Сабора да прекине све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, а први јој је орган био Народно вијеће СХС, основано у Загребу 29. октобра 1918. године
Држава се номинално састојала од делова бивше Аустроугарске у којима су већину сачињавали Словенци, Хрвати и Срби. То су биле следеће територије:
Хрватска и Славонија (територије бивше банске Хрватске, Славоније и Војне крајине који су били уживали аутономију унутар мађарског дела бивше монархије)
грофовије Крањска, Горењска, Корушка и Штајерска (територије данашње Словеније којима се управљало директно из Беча)
Истра (којом се управљало директно из Беча)
Далмација (којом се управљало из Беча)
Босна и Херцеговина (аустро-угарски кондоминијум)
град Ријека, којим се управљало из Будимпеште.
Народно вијеће је планирало у нову државу укључити и подручје Војводине (Бачку, Банат и Барању) — али су се тамошњи српски политичари прикључили Српском народном одбору у Новом Саду и прогласили прикључење Српске Војводине Краљевини Србији, а 24. новембра 1918. је скупштина у Руми прогласила прикључење Срема, до тада формално у саставу Славоније, Србији.