Uzgoj paprike -opšta tema

  • Začetnik teme oblak
  • Datum pokretanja


Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) se ubraja se u ekonomski značajnije štetočine kukuruza u Vojvodini, Slavoniji, Republici Srpskoj i u dolinama reka. Usled napada ove štetočine, prinos kukuruza može biti smanjen i do 25% pa i više. Ima dve do tri generacije godišnje.

Prezimi lutka u kukuruzovini. Leptiri su prisutni gotovo bez pauze od početka maja do sredine oktobra. Najviše leptira prve generacije se ulovi u periodu krajem maja i početkom juna, ali taj period varira i po dve nedelje pre i posle ovog perioda. Leptiri polažu jaja u jajna legla na lišće kukuruza. Jajna legla imaju 15 do 20 jaja. Ispiljene gusenice se ubušuju u kukuruz oštećujući metlicu, stablo, svilu i klip kukuruza. Najviše leptira druge generacije leti krajem jula i početkom avgusta. Ispiljene gusenice se hrane prvenstveno na kukuruzu ali i plodom paprike, paradajza suncokretom, prosom i pasuljem. Pošto se gusenice ubušuju u biljku, veoma je važan momenat suzbijanja. Kukuruzni plamenac spada u grupu polifagnih štetočina, što znači da pravi štete na većem broju gajenih biljaka.

Osnovna biljke hraniteljke su kukuruz i paprika. Postoji afinitet kukuruznog plamenca prema određenim hibridima i sortama pa time i napad nije jednakog intenziteta na svim hibridima. Štete čini gusenica koja se ubušuje u stabljike kukuruza, klipove ili plodove paprike. Indirektne štete su naseljavanje raznih gljiva na mestu ubušenja čime se smanjuje tržišna vrednost proizvoda.

Kukuruzni plamenac se prati uz pomoć svetlosne lampe. Početak leta je u Vojvodini registrovan 26.04. Prva položena jaja su konstatovana 04.06. u usevu semenskog kukuruza u indeksu napada od 0,8%.

Mere zaštite: hemijsko suzbijanje se izvodi prije ubušivanja gusjenice u stabljike, odnosno kada se pregledima polja pod kukuruzom utvrdi, u proseku, 30% ili više biljaka koje su napadnute ovom štetočinom.
No code has to be inserted here.

usevu kukuruza, za suzbijanje kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), u količini 0,4-0,5 l/ha (4-5 ml u 10 l vode) i utrošak vode 200-600 l/ha (2-6 l na 100m[SUP]2[/SUP]);

  • u jako toplim danima (iznad 28°C ) najbolje je tretirati predveče
  • za familiju Lepidoptera preparat primenjivati na početku piljenja gusenica, dok za suzbijanje lisnih vaši u početku obrazovanja kolonija
  • uputstva za upotrebu u šumi: ako je u blizini šumsko voće (npr. maline, brusnice, šumske jagode) tretirati samo posle sakupljanja plodova, odnosno pre cvetanja. U suprotnom, potruditi se da te plodove niko ne jede. Ako su u blizini jestive gljive, upotreba nije dozvoljena.
  • Treba obratiti pažnju na pojavu gusenica pamukove sovice,podgrizajuće sovice i gusenice kukuruznog plamenca.Sve gusenice se hrane u plodu paprike i vrše direknu i indireknu štetu usevu.Zaštitu je najbolje sprovesti u početnim fazama razvoja gusenice upotrebom jednog od preparata:Match ili Karate zeon ,strogo vodeći računa o karenci.

isprekidana_linija_vesti.png
 
Poslednja izmena:
PRIRODNI NEPRIJATELJI
Zlatica u našem podneblju ima malo prirodnih neprijatelja, mislima da ju jede neka vrsta pura i patki, i jajašca napadaju neki paraziti, a postaje otporna na sve nove pesticide kojima ju prskaju. Inače ima dobar (evolucijski) trik: kad osjeti napad predatora (kad ju pokušate uzeti s biljke) – pusti se i padne na tlo i otkotrlja se, pa je je tad malo teže uočiti – jako inteligentan način za preživljavanje.
Prirodni neprijatelj im je i smrdljivi martin (Podisus maculiventris) – postoji mnogo podvrsta te vrste, neki su biljojedi a neki predatori, a 2 vrste su prirodni neprijatelji krumpirove zlatice, napadaju ličinke krumpirove zlatice i isišu ih:
buba.jpg

 
ima ih raznih velika familija .
O velikog broja familija ovde će biti predstavljene samo one koje su od značaja za čoveka ili su najpoznatije.
Smrdibube (lat. Pentatomidae) su najobimnija familija većinom biljnih stenica;sa najpoznatijim vrstama:

 
Ima li neko seme kutovske kapije? Ako ima neka se javi na pp. Treba mi nekih 300 do 400 semenki, moze i manje, hteo bih da je probam da sadim, kod mene u kraju nema tog semena a nesigurno mi da kupujem papriku na pijaci, pitanje je dal je prirodno sazrela.
 
Ove zelene smrdibuve hvatam tako, što u prosečenu plastičnu flašu sipam malo vode i stavim polako ispod ploda-paradajza,paprike i rukom ih nateram da padnu u flašu, posle ih dokrajčim nogom.
 
Trebam jednu informaciju vezano uz papriku. Dali je netko radio Palanačku baburu i kakva je to babura znam da ne može da bude krupna kao hibrid a dali je otporna na bolesti koliko je rodna itd. ili ako ima neka druga koja nije hibrid a da bi zadovoljila u proizvodnji.
Zahvaljujem.
 
siki2 je napisao(la):
Trebam jednu informaciju vezano uz papriku. Dali je netko radio Palanačku baburu i kakva je to babura znam da ne može da bude krupna kao hibrid a dali je otporna na bolesti koliko je rodna itd. ili ako ima neka druga koja nije hibrid a da bi zadovoljila u proizvodnji.
Zahvaljujem.
Kliknite za proširenje...
Probaj madjarski Taltos.Solidna paprika, sitnija, vrlo tražena.
 
Zis sve sam ja to pročitao ali moj je problem u tome što ti ja baš i ne vjerujem u to što piše, iskustvo onog tko je proizvodio meni znači više nego cjela knjiga malo sam staromodan ili zadrt. Znaš za onu poslovicu koja kaže " I na tarabi piše pič.. a to nije"
Pozdrav.

- - - - - - - - - -

Taltošica se radi kod nas samo što je to šiljasta paprika ali tko ju zna dobro proizvesti sjaji se kao da je iz plastenika i nije ona baš tako sitna je u odnosu na hibridne gromade dobra paprika ali ja bi ipak nešto iz Srbije.

Prošle ili prtprošle godine na ovom forumu mi je netko spomenuo papriku koja je oko 110 grama ali ja to nikako ne mogu da nađem gdje je u kom postu ili je to bilo na starom forumu neznam znam samo da je imala malo slova.
 
Saću da provjerim. Tako je Amy dali je netko sadio ovu papriku i palanačku baburu za nju mi je danas kolega rekao da je radio i da je bio zadovoljan.
 
siki2 slažem se u potpunosti zato ja nikad ne kupujem seme za veću proizvodnju. Ako želim neku novu sortu kupim uvek tolko za 1 ar i to posebo sadim idvojeno od ostale paprike jer paprika koja je kod tebe napr. dobro rodila nemora da znači da će i kod mene na mom tipu zemljišta ,ili ove iz mnogih semenskih kuća gde je u kontrolisanim uslovima dala takav prinos .Zato ja sadim oglednu parcelu i ostavljam svoje seme jer se ta bilka adaptira na ove uslove ovde kod mene pa tek onda sadim veću površinu:ppozdrav:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh