prvo ljudi da kazem da sam se bavio semenskom robom i istu proizvodio na 20ha,ali znaci samo registrovani sortiment umnozavao,i to radio pod ugovorima za skoro sve semenske kuce,e sada citajuci ovu vasu pricu,lepo je to kada neko ima volje i interesantno je da se radi oko sortimentna,i uopste oko umnozavanja postojeceg registrovanog materijala,da vam sada nebih strucno ovde pisao doktorate sta je sve potrebno da se dodje do obicnog sortimenta,u ovom slucaju vase IZVEDBE ,to je nebih mogao reci mukotrpan posao,ali u kontekstu i sa finansiske strane i VREMENSKog perioda svakako jeste,samo cu vam navesti podatak da recimo na institutu Novosadskom profesoru Takacu je potrebno 15 godina da registruje i atestira jedan jedini sortiment,ako zelite ozbiljno da se bavite ovakvom vrstom posla to je u vasim sadasnjim uslovima prakticno nemoguce,nije dovoljna samo volja i prosto vizuelno selekcioniranje plodova, Povrće je skup većeg broja biljnih vrsta koje se međusobno razlikuju kako po fenotipu i genotipu tako i po načinu gajenja i korišćenja. Osnovni zadatak u proizvodnji povrća jeste povećanje proizvodnje kvalitetnog povrća. Od posebnog značaja za takav vid povećanja proizvodnje jeste selekcija kao osnova stvaranja novih i boljih sorti i hibrida. Oplemenjivanje povrtarskih biljaka ima za cilj, u prošlosti i sadašnjosti, stvaranje soti većeg genetskog potencijala rodnosti, a za povećanje ukupne povrtarske proizvodnje, za bolju i kvalitetniju ljudsku ishranu. U poslednjih nekoliko decenija tradicionalni načini oplemenjivanja i stvaranja novih sorti prošireni su uvođenjem novih tehnika. Korišćenjem savremenih metoda oplemenjivanja kod povrtarskih biljaka rad je usmeren na rešavanja pitanja ranostasnosti, heterozisa, nasleđivanja pojedinih osobina, otpornosti prema bolestima i štetočinama, itd. Pored stvaranja sorti visokog genetičkog prinosa, vodi se računa i o tome da sorte svojim izgledom i ukusom zado- voljavaju zahteve probirljivog tržišta povrća i da su prilagođene našim agroekološkim uslovima gajenja. Stvorenje određenog sortimenta povrća mora biti,priznat u zemlji i inostranstvu.Uzgajivačka oblast, različiti načini proizvodnje (tradicionalni ili savremeni način) i potrošnja (u svežem ili prerađenom obliku) čine papriku jednom od najvažnijih povrtarskih kultura. U Srbiji postoji mnogo sorti paprike, ali selekcionisano je samo nekoliko genotipova. Zadaci postavljeni pri stvaranju sorti , rešavaju se primenom različitih metoda selekcije. najznačajnije metode koje se koriste u oplemenjivanju , masovna selekcija, individualna selekcija, rekurentna fenotipska selekcija i polikros metod. Masovna selekcija je jedan od najstarijih metoda, koji se pokazao veoma efikasnim za popravku osobina sa visokom heritabilnošću. Osnovna ideja primene polikros metoda je izdvajanje klonova sa dobrim OKS, koji mogu da se iskoriste za stvaranje poboljšanih sorti. U novije vreme naročito se istražuju dodatne mogućnosti proširenja genetske varijabilnosti, posredstvom kontrolisanog ukrštanja (hibridizacije) i poliploidije.Tako da svaka cast na trudu ali ipak su potrebna ogromna sredstva ,da bi se neko ozbiljno bavio ovom tematikom u svakom slucaju ja podrzavam zainteresovanost