Umiranje naših kuća

Сад сам мало гледао Гаџин Хан на Google Earth, и прво што се примети је велики број ситних парцела и доста необрађених. Претостављам да су то пашњаци. Могло би сточарство, али изгледа ни то не иде. Какви су услови за воћарство? Видим да има нових воћњака? Има ли хладњача? Каква је уопште ситуација по питању пољопривреде?
 
Nema hladnjaca pocela je da se gradi jedna u Donjem Dusniku izgradjen je kostur i na tome se stalo,do pre nekoliko godina su losi putevi bili problem sada se polako putevi asfaltiraju i situacija je malo bolja. Sto se tice tih neobradjenih parcela to su bili pasnjaci i njive to je sada sve uraslo. Onaj ko ima malo sredstava i mehanizacije bavi se vocarstvom, ali to je uglavnom mali broj stabala, uglavnom se gaji visnja i sljiva sa adekvatnom zastitom prinosi bi bili solidni, oni koji obradjuju zemlju pored reke Kutine mogu necemu da se nadaju, ima dosta podzemnih voda pa se i to moze iskoristiti ali samo se treba istpitati zemljiste
 
Ta sela sto su propala nikad vise nece oziveti. Cak i ako se neko za*ebe pa kupi tako neku kucu u nekom napustenom selu taj tu nece dugo ostati. Mozemo mi da se lazemo da ce takva sela nekada oziveti. Ko da ih ozivi? Kako? Cime?
 
Ма то је јасно .. него је опасније друга ствар .. комитет је престао с радом па је активиран поново ... пробудила се брига напрасно ма да .. него да нас убеђује како је то супер што је извршена деиндустријализација и да је сад перспектива у селу ... ништа није случајно ...

знају се пројекције .. нема шансе они тако неспособни да их измене мора да се ували нека прича .. http://www.dnevnik.rs/ekonomija/prednjacicemo-u-svetu-po-nezaposlenosti обратите пажњу на годину чланка и живи били до 2016те па видели ..:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Ma koja perspektiva u selu, nemoj te ljudi da se zavaravamo. Goloruk na selo nemas sta da trazis. Bilo sta da pocnes da radis potrebna su velika finansijska sredstva koja na zalost velika vecina nas ne poseduje, cast izuzecima.

Drugo smo mi koji smo rodjeni na selu, naviknuti na takav zivot i sto imamo neku zemlju i neku mehanizaciju.
 
Poslednja izmena:
Mnogo para treba da bi se zapoceo rad u poljoprvredi, nekad kad su radili kombinati i fabrike ljudi su imali sigurna primanja pa se radilo na polju, prica mi komsika da jos samo za sejanje 30ak ari pod kukuruzom, bacanje kana na psenicu na nekih 20ak ari treba preko 20hiljada a ona prima penzijicu manju od 20k. Lako je raditi ako se ima neko sigurno primanje u kuci i ako se ima bar neka mehanizacija.
 
Tih 30tak ari kukuruza ako je neka losija zemlja ne moze da rodi vise od 1000kg kukuruza u zrnu.
Ta zena kad preracuna sta je sve ulozila jeftinije joj je da kupi 1000kg kukuruza i da ne gleda u nebo.
 
Опет вас двојица о реалности ::samo bes:: .. на добру причу се добијају избори зна се шта је битно :osmeh:
 
Mora covek biti realan jer ako neko pomisli da dodje na selo treba realno da zna sta ga ceka. Ima ovde mnogo matematickih bisera koji poljoprivredu vide ovako:
Izracuna cenu setve kukuruza, onda ode na sajt (NS-ZP) hibrida procita prinos 15-16-17-18 tona cistog zrna po hektaru to izracuna sa cenom kukuruza na trzistu i pocne da masta o zaradi.
Takva je poljoprivreda u virtuelnom svetu,stvarni svet je mnogo suroviji.nazalost.
 
Poslednja izmena:
Ма шалим се .. Вас двојица сте у 3 поруке растурили причу .. ал ја већ замишљам Дневник с пригодним прилогом и те који рачунају по сајту :ppozdrav:
 
@Pedja1
Jos sam bio skroman, zamisli proslu ekstremno susnu godinu koja u losijoj zemlji nije dala nikakav rod kukuruza. Sva ulaganja i ocekivanja isparila na suncu.
Ne kazu dzabe stari poljoprivrednici da poljoprivreda zavisi 10% od coveka a 90% od boga.
 
Ta sela sto su propala nikad vise nece oziveti. Cak i ako se neko za*ebe pa kupi tako neku kucu u nekom napustenom selu taj tu nece dugo ostati. Mozemo mi da se lazemo da ce takva sela nekada oziveti. Ko da ih ozivi? Kako? Cime?

Ne mora da znači. Uzmimo za primer Rajac(kod Negotina) i Rogljevo. Na kraju Sveta, nema puta, nema pruge... Oduvek je to bio vinarski kraj, ali industrijalizacija i opšte poznati trendovi posle Drugog svetskog rata, prouzrokovali su da se stanovništvo tih sela mahom raselilo pre četrdesetak godina u obližnje gradiće i gradove ili u inostranstvo. Do pre nekoliko godina je to bio besperspektivan kraj, a danas se u Rajačkim Pivnicama prodaju urušeni podrumi od 12-15 kvm za 20 000 evra, kao starija držeća kuća kod mene, u Kikindi. Kažu ljudi da Rusi kupuju te urušene podrume. Propala je firma Krajinavino iz Negotina, nema ko da otkupljuje grožđe na veliko, a u isto vreme ušle su u modu male vinarije i kvalitetna vina, našim bogatašima i eliti je neko od stranaca kaz'o da je gospodvstvenije piti kvalitetno vino sa geografskim poreklom nego viski i eto ti... Pokrenuo se vinski turizam, pa se onda neko setio i onog starog groblja sa runskim natpisima i sad se tamo grupišu besni džipovi - "više njinih nego naših", što bi rekli u mom kraju.
Kikinda ima potencijal za lovni turizam i sportski ribolov. Pecaroši kupuju kuće po selima uz Tisu za pet-šest lilavih(ljubičastih). Da li će te kuće/placevi za deset godina vredeti četrdeset ljubičastih ili jednu, teško je predvideti.
 
Poslednja izmena:
Moja stara kuća na selu odakle je moja starina je bila u prilično lošem stanju jer su se moji preselili u nekad 1973 godine. Imanje se redovno održavalo jer živimo u varošici udaljenoj 7 km od sela, međutim kuća i dvorište nije toliko ni održavano. 2001 sam sa ocem renovirao staru kuću i sad je koristimo kao vikendicu. Nismo ništa specijalno sređivali jer smo 90% stvari radili sami, ali uprkos tome kuća se od tada maksimalno koristi i jedina je u mom zaseoku koja i sada "živi" makar preko vikenda. Nedavno smo počeli da renoviramo još jedan objekat koji se nalazi u našem seoskom dvorištu koji je bio u nikakvom stanju, tačnije možda bi nam lakše bilo da nije ni postojao, pa da smo radili sve ispočetka. Radi se o starom čardaku, sazidanom 1888 godine ispod koga se nalazi izba od ćemera, ko zna o čemu pričam zna šta je to i kako to dobro izgleda. E sad mi smo od nedavno ozidali jedan zid probili vrata na drugoj strani izlili cerklaž i kupili japiju za krov i ljetos ako Bog da da se to pokrije. Tako da sam sad ponovo proglašen da sam lud što to radim i kome i td...
Mnogi su imali i bolje kuće od mojih ali je to sve propalo, djecu to ne interesuje nema svak ljubav prema tim stvarima.

Ja lično da imam pozorište ili operu u dvorištu opet bi otišao sjesti pokraj ognjišta i polako zabavljati se nasađivajući sjekiru ili neki drugi aliat.
Ne vidim da su se usrećili nešto svi ti što su to napustili i otišli negdje drugo, možda žive bolje, ali ja bi opet volio da ni moje dijete sutra ne da da to padne.
 
@Krlemrle
Za ozivljavanje sela potrebne su velike investicije kojih na zalost nema. U centralnoj Srbiji sve sto je potrebno za poljoprivredu(hemija,seme,djubrivo) placa se odmah na kasi, subvencije nema. Ako neko ko misli da moze da zapocne poljoprivrednu proizvodnju bez para neka ode u neko selo pa neka proba.
Sirotinji nije do turizma, razvoj seoskog turizma je dobar biznis u razvijenim zemljama, Srbija je na zalost daleko od toga, mi se ne razvijamo nego jos uvek tonemo..
 
@Krlemrle
Za ozivljavanje sela potrebne su velike investicije kojih na zalost nema. U centralnoj Srbiji sve sto je potrebno za poljoprivredu(hemija,seme,djubrivo) placa se odmah na kasi, subvencije nema. Ako neko ko misli da moze da zapocne poljoprivrednu proizvodnju bez para neka ode u neko selo pa neka proba.
Sirotinji nije do turizma, razvoj seoskog turizma je dobar biznis u razvijenim zemljama, Srbija je na zalost daleko od toga, mi se ne razvijamo nego jos uvek tonemo..

Potrebna je priča da privuče investicije. Te Rajačke Pivnice vrdi videti. Sto puta sam rekao da selo nije samo poljoprivreda. To poistovećivanje sela sa poljoprivredom je i dovelo selo i provinciju na ove grane gde je danas.
Jedno je seoski turizam, a drugo je vinski turizam. Uvek neko ima love za bacanje samo ga treba privući. U Rajačke Pivnice su ulagali dobrim delom bogati Beograđani.
 
Slažem se sa tobom Gorski Care, ali u mom kraju su se i ljudi malo promjenili.
Mislim da bi mi sami sebi dosta više mogli pomoći, naprimer ako se popravljaju putevi pa se uključi seoska mehanizacija može svašta da se uradim.
Prije 5 godina mi smo asvaltirali put u selo. Kad smo dobili "predračun" zavrtjelo nam se u glavi jer je ta cifra bila nedostižna. Nakon dogovora nas 5-6 mlađih iz sela (odakle su moji odselili 73) odlučili smo da sami sve odradimo i to ovako. Prvo smo prosjekli sve okolo, traktorima dovukli nasip sa obližnjeg majdana, razvukli ga ručno, valjak platili "na sat" i sve uvaljali, bilo sve kao staklo, dovlačili asvalt kamionima (koje smo plaćali po turi) i ručno ga razvlačili bez asvaltirke, i vjerovali ili ne za 7.000€ uradili 1km asvaltnog puta, koji zbog tvrdog terena može da traje vječno. Znači ako ljudi hoće ako imaju volju mnogo se može i bez nekih velikih para, ali boga mi tu je par ljudi dobro povuklo baš dobro. Da smo poslušali par budala, kojima taj put sad najviše treba još bi išli makadamskim putem.
 
Uvijek je to tako, nekoliko ljudi u selu povuče za sve ostale...a da nije tako, mnogo toga se ne bi uradilo. Tako je i ovdje. Problem je što uvijek postoje "filozofi" koji smatraju da oni koji svoja leđa podmetnu za opće dobro, rade to iz neke materijalne koristi...zna to biti prilično neugodno i nezahvalno.
Ljudi ko ljudi, sve je manje onih što hoće da rade...a sve više gotovana. Prolazim juče općinskim središtem, općina pokosila travnjake ispred kuća, između pločnika i ceste...i vidim ženu koja radi kao čistačica u općini, mete pločnike ispred kuća...e, meni to nije normalno, meni bi bila sramota da, ako mi već pokose travu, znači treba sve i da očiste...a na ulici nikog da joj pomogne...

Slažem se s tvrdnjama da je u današnje vrijeme krenuti s poljoprivredom ispočetka zapravo nemoguća misija i divim se ljudima koji se odluče na tako nešto. Nitko na selu neće biti gladan, toliko će uvijek uroditi, ali tko misli živjeti od poljoprivrede a da nema iskustva, strpljenja, mehanizaciju...svaka mu čast na hrabrosti.
 
Nazad
Vrh