salasi Radojevici kraj Sombora https://maps.google.rs/maps?daddr=4...17285,0.027595&t=h&mra=mift&mrsp=1&sz=15&z=15
Poslednja izmena:
Umiranje naših kuća
- Začetnik teme cukaneca
- Datum pokretanja
Ista je situacija i u Srbiji - po selima staračka populacija i po koji neženja, a u gradovima vrvi od matorih devojaka.
Kao moj kraj da si opisala. Šteta što na ovoj temi nema thumbs up.
Sva sela oko Kikinde imaju struju, vodovod, telefon i plin(to čak i nije neophodno na selu). Svako selo ima osnovnu školu, dom kulture, vatrogasni dom i dom zdravlja. Sve ulice su asfaltirane, a asfaltnim putem se do centra Kikinde stiže za 15 minuta do pola sata. Do Novog Sada ili Beograda stiže se za dva do tri sata lagane vožnje. Isto toliko potrebno je i da bi se automobilom stiglo do najbližih međunarodnih aerodroma Surčin i Tmišvar. Kikinda ima lepu veliku železničku stanicu i železnički granični prelaz, pa čak i pristanište za teretne brodove, najveće zimovalište sova ušara na Planeti Zemlji, jednog najbolje sačuvanih skeleta mamuta na Svetu i jedan od tri preostala mlina na Svetu koji su mleli žito na konjsku poteznu silu - ogroman neiskorišćen potencijal...
U tim selima oko Kikinde se danas mogu pronaći kuće na prodaju od 2 000 do 2 0000 evra. Dakle sa svega 5-6 hiljada evra u džepu se ovde može pronaći jedna normalna kućica sa okućnicom i početi miran i skroman život. U samoj Kikindi koja je ujedno i sedište opštine, kuće se prodaju od nekih 6 000 - 100 000 evra, dakle za 20 hiljada nešto sasvim pristojno može da se nađe.
Nedeljom po podne iz Kikinde za Beograd polaze u isto vreme umesto jednog tri puna autobusa za Beograd i dva za Novi Sad. Ti autobusi odnose našu mladost sa punim torbama najukusnijih seljačkih đakonija. Ti studenti tokom svog školovanja kupuju uvek povratne karte ali vraćaće se s vremena na vreme samo kao gosti. Nikad više se ti ljudi neće vratiti da ostanu.
misika1956@gmail.com
Član
Goran IHC dali je to salaš u Radojevićima - ko je živeo na njemu ?
zvončica3
Član
Iako sam mnogo puta bila u Vojvodini, u Kikindi nažalost nikad. Znam kakva su vam sela, zemlja, mentalitet...ljudi se razlikuju po mnogočem, ali im je na ovim našim prostorima jedno zajedničko: svi bježe sa sela. Ono što ne mogu shvatiti jest kako netko tko ima zemlju i mogućnost da si sam proizvede nešto hrane, radije sjedi u nekom stančiću u gradu i pita se dal će od 1. do 1. u mjesecu imati za hranu...
...i što kažeš, svima im je dobro kad im se naši "domaći" proizvodi napakuju...al da se sami prihvate posla...to neće ići.
Razmišljala sam mnogo puta gdje je greška...sustav vrijednosti gdje se seljaka uvijek spuštalo na dno društvene ljestvice...pa i dan danas mnogi smatraju seljaka nepismenim, neškolovanim...s druge strane, najviše smo si krivi sami...koliko sam puta tokom svog školovanja čula rečenicu:"uči, zaposli se, nemoj da ostaneš na selu, da se mučiš kao mi..." dobro, ja nisam poslušala jer mi je selo u krvi, ali većina jest. I danas mnogi odgajaju tako svoju djecu, iako imaju velika i uhodana imanja na kojima im djeca ničega ne bi bila željna...imanja koja su stvarale generacije i koja će samo tako ostaviti na milost i nemilost vremenu.
pocerina
Član
Pa govore im da uce, jel ako dobiju iole pristojan posao, zar nije lakse sedeti u kancelariji nego crnciti na suncu... Nije poljorivreda samo sedi u traktor i vozi, mnogo tezih poslova ima.... Ja uskoro treba ako Bog da da diplomiram, i ako mi izleti dobar posao sa dobrom platom, necu se dvoumiti da ga prihvatim... Zemlju naravno necu napustiti, ali cu verovatno preci na suvo ratarstvo, bez stoke, plastenika i ostalih zajebancija...
Vidi. U razvijenom svetu ljudi se školuju, da bi mogli bolje obavljat posao, koji vole, odnosno žele.
I kad dođeš na imanje sa mladim nosiocem delatnosti, u velikom delu imaju oni fakultetske diplome.
Oni nisu išli na fakultet, da napuste selo, nego da budu uspešniji kad se vrate.
Danas poljoprivreda traži poznavanje mnogo raznih 'grana' znanja i to na visokom nivou.
Makar se nikako ne slažem s politikom, koja posle decenija zanemarivanja sela sad preko noći traži od nosioca imanja neke diplome (obrazovanje za koje, gle čuda, slučajno nude neki vlastima bliski).
I kad dođeš na imanje sa mladim nosiocem delatnosti, u velikom delu imaju oni fakultetske diplome.
Oni nisu išli na fakultet, da napuste selo, nego da budu uspešniji kad se vrate.
Danas poljoprivreda traži poznavanje mnogo raznih 'grana' znanja i to na visokom nivou.
Makar se nikako ne slažem s politikom, koja posle decenija zanemarivanja sela sad preko noći traži od nosioca imanja neke diplome (obrazovanje za koje, gle čuda, slučajno nude neki vlastima bliski).
zvončica3
Član
Pa naravno da je lakše, ali kad bi svi tako razmišljali onda bi na selu ostali samo oni koji nisu sposobni da se školuju ili su prisiljeni ostati jer ne mogu naći zaposlenje.
Današnji seljak, ako želi živjeti od svog rada, mora imati više "diploma" od bilo kojeg drugog zanimanja. Mora poznavati prirodu i njene zakone, mora biti veterinar za svoje životinje jer će brzo odnijeti gaće na štapu ako će za svaku sitnicu zvati veterinara; ako je stočar,mora biti i ratar; mora biti i menadžer svog gospodarstva da bi znao unovčiti svoje proizvode...mora se razumjeti i u knjigovodstvo jer nije dobro da sve prepusti knjigovođi...a mora se razumjeti i u papirologiju koje je sve više...vjerojatno sam nešto i zaboravila.
Možda je to i razlog što mnogi pobjegoše sa sela jer se ne usude uhvatiti u koštac sa svim zahtjevima i problemima koje donosi život na selu.
u onom sa zadnje slike mi je zivela baba sve do 1996 i ja i brat o svakom skolskom raspustu
nismo isli na more nego smo nosili mleko u Kljajicevo
,pravili sir,kopali kukuruze a kad se zaigramo u livadama i pili vode iz blatnjavih baricadanas jedva da nateram decu da se provozaju dzipom samnom
http://goo.gl/maps/NcFnK ovo je lokacija
Sta da kazu tek oni na zapadu, kod njih na selu nema ni 10% stanovnistva, a kod nas preko 50%.
Da se ne lazemo, nije to bezanje, vec cisto prezivljavanje. Tesko da u bilo kojoj ljudskoj oblasti moze da se nalazi 50% stanovnistva i da to bude dobro. Tako je i sa nasom poljoprivredom. Ljudi su u njoj, jer nemaju gde. A i sami znamo da masa njih tu nema nikakvu perspektivu. Puno je tu istarih ljudi. Tako i ne cudi sto ce i dalje da se desava taj prelaz iz sela u grad. Prirodan proces. Da smo razvijeniji, jos bi vise bio izrazen.
Da se ne lazemo, nije to bezanje, vec cisto prezivljavanje. Tesko da u bilo kojoj ljudskoj oblasti moze da se nalazi 50% stanovnistva i da to bude dobro. Tako je i sa nasom poljoprivredom. Ljudi su u njoj, jer nemaju gde. A i sami znamo da masa njih tu nema nikakvu perspektivu. Puno je tu istarih ljudi. Tako i ne cudi sto ce i dalje da se desava taj prelaz iz sela u grad. Prirodan proces. Da smo razvijeniji, jos bi vise bio izrazen.
vojvođanin
Zaslužan član
u onom sa zadnje slike mi je zivela baba sve do 1996 i ja i brat o svakom skolskom raspustu
nismo isli na more nego smo nosili mleko u Kljajicevo
danas jedva da nateram decu da se provozaju dzipom samnom
http://goo.gl/maps/NcFnK ovo je lokacija
Gorane "zateži" ga, to je blago.
goran nikolic
Član
svako zivi gde misli da ce mu biti bolje (pod uslovm da moze da ostvari svoje zelje). pljuvanje na relaciji selo - grad je odvratno. niti su u gradu svi olos, niti su na selu svi normalni.
belgrade red star
Član
Posrnula poljoprivreda je najveci uzrok pustosenja sela to jest neimanje profita. Mali posedi ,mala proizvodnja i kad naidje kao sad cena tovljenika od 150 ljudi se tesko oporavljaju posebno ako u porodicama nema neko zaposlen van poljoprivrede ili neki penzioner. Resenje bi bilo obradjivati vece povrsine,hraniti vise stoke ali za to trebaju pare a para nema. U poljoprivredi je najveci problem sto treba novac unapred uloziti i sto se taj novac jako sporo obrce. A u gradovima ako se zaposlis ulazes samo svoj rad, robijaski 8-10 sati i cekas prvi za platu,nerazmisljas ni o suncu ni o kisi ,ledu . Moje misljenje.
Nije bežanje sa sela u grad pokazatelj razvijenosti i napretka, već naprotiv nazadnih shvatanja, pomodarstva i društvene nezrelosti. To pogrešno poistovećivanje sela sa poljoprivredom nas je i dovelo do ovog trenda da na selu ostaje tek nekoliko porodica koje obrađuju ceo atar, bilo kao porodična gazdinstva ili zaposleni na ekonomiji.
Tačno je da se na Zapadu u principu manje od 10% stanovništva bavi poljoprivredom, ali ne bih rekao da kod njih na selu živi manje od 10% stanovništva i da su im sela oronula i pusta. Sela su im tiha i mirna, ali ne i mrtva, a kuće u tim selima su kao kolačići. I taj Zapad je nekako širok pojam.
U Francuskoj i Italiji ima mesta i te kako i za mala porodična gazdinstva sa tek po nekoliko hektara. Tamo se poštuje selo i seljak i to ne po tome koliko hektara obrađuje nego šta nudi tržištu, koja priznanja i koliko dugu porodičnu tradiciju ima iza sebe. Imućniji građani kupuju najsvežije i najkvalitetnije domaće voće, povrće, sir, vino, balzamsko sirće i maslinovo ulje direktno od proizvođača, dok su samo imigranti i gradska sirotinja na relaciji mega-market - McDonald's.
Hajde da ne gledamo previše na Zapad nego da uzmemo neki primer bliskiji nama, neku postkomunističku državicu u Istočnoj Evropi.
U Slovačkoj se tek sada javlja problem da mlađa populacija gravitira ka gradovima. Taj problem je kod njih u obimu u kom je kod nas bio možda još pre trideset godina.
Kod nas je to patološki i traje već sto godina. Još je dr. Rudolf Arčibald Rajs(Švajcarac) u svojoj knjizi "Čujte, Srbi!" ukazivao na ovo problematično pomodarstvo još u periodu između dva svetska rata, na početku prošlog veka.
Kod nas se ista reč - seljak koristi da bi označila tri različita pojma: seljanin, poljoprivrednik i neotesan čovek, pa smo počeli da ta tri pojma čak i poistovećujemo.
Kod nas u jednom selu sa par hiljada duša osim poljoprivrede funkcioniše eventualno pošta, dva dućana, pekara i jedan birc. Osnovne škole zapošljavaju po nekoliko ljudi koji u glavnom samo doputuju iz obližnjeg grada ili gradića, a mesna zajednica funkcioniše manje-više formalno. Da li biste vi ostali u takvom selu osim ako planirate da se bavite poljoprivredom?
U jednom prosečnom seocetu u Slovačkoj osim poljoprivrednih domaćinstava i ekonomije imate aktivnu mesnu zajednicu ili opštinu(kod njih su opštine daleko manje celine), aktivan Dom kulture sa zanimljivim sadržajima, lovački dom, vatrogasni dom, lokalnu policiju, dimničare, ambulantu, ski-staze, žičare, prenoćišta, restorane i kafane, diskoteku, trgovine svih profila, zanatske radnje, autobuska stajališta i željezničku stanicu u koju zaista dolaze pravi-pravcati vozovi. Zato nije ni problem raditi u obližnjem gradu ili gradiću a živeti na selu. Osnovne škole i vrtići su puni dece.
Našim ljudima je mrsko da se vozikaju petnaest kilometara do radnog mesta, pa ako nađu posao u gradu, moraju po svaku cenu tamo i da žive. Koliko ljudi u Nemačkoj putuje svako jutro na posao i preko pedeset kilometara? Kad bi kod nas bilo posla u gradićima, ne samo u Beogradu i selo bi bilo življe, ko kaže da na selu moraju svi da se bave samo poljoprivredom?!
Poslednja izmena:
zvončica3
Član
Taj proces raseljavanja sela traje desetljećima. Da bi se nešto promijenilo, prvenstveno bi trebalo promijeniti odnos prema selu, shvaćanje da na selu ne žive samo "prljavi i smrdljivi" seljaci, kako nas nazivaju zadnjih dana na nekim našim portalima.
Gledam u nedelju poljoprivrednu emisiju i prilog o stočarima u Austriji. Selo, imanja ko bombončići, sve uredno i čisto, na svom mjestu...seljaci su vlasnici zadruge koja rješava gotovo sve umjesto njih...dakle, jedina briga tog seljaka jest da se brine o svojoj stoci i hrani za tu stoku. Svega je 1-3% stočara u poreznom sustavu, stručnjaci vode brigu o selekciji, kojim će bikom osjemeniti koju kravu...za svu teled imaju kupca...novac je sutradan na računu...i nema papirologije..sve organizirano, kao u najljepšoj bajci. A koliko smo mi svi daleko od te bajke, to sami najbolje znamo.
Još uvijek je u našem mentalitetu da nije važno kako nam imanja izgledaju, još uvijek nam je mehanizacija razbacana po dvorištima ili voćnjacima...gnojišta nasred dvorišta...to je ono što treba mijenjati, u čemu se trebamo ugledati na naše susjede...Slovence, Austrijance...
Drugi dio problema jest i shvaćanje našeg naroda da ako žive na selu i ne bave se poljoprivredom, onda i svi ostali ne treba da se bave time...da pojasnim...ovdje nije neuobičajeno da susjed prijavi susjeda jer im smrdi farma svinja, krava...jer krave muču pa im tako remete mir...selo ima svoju funkciju i to treba da znaju svi koji se odluče živjeti na selu.
Gledam u nedelju poljoprivrednu emisiju i prilog o stočarima u Austriji. Selo, imanja ko bombončići, sve uredno i čisto, na svom mjestu...seljaci su vlasnici zadruge koja rješava gotovo sve umjesto njih...dakle, jedina briga tog seljaka jest da se brine o svojoj stoci i hrani za tu stoku. Svega je 1-3% stočara u poreznom sustavu, stručnjaci vode brigu o selekciji, kojim će bikom osjemeniti koju kravu...za svu teled imaju kupca...novac je sutradan na računu...i nema papirologije..sve organizirano, kao u najljepšoj bajci. A koliko smo mi svi daleko od te bajke, to sami najbolje znamo.
Još uvijek je u našem mentalitetu da nije važno kako nam imanja izgledaju, još uvijek nam je mehanizacija razbacana po dvorištima ili voćnjacima...gnojišta nasred dvorišta...to je ono što treba mijenjati, u čemu se trebamo ugledati na naše susjede...Slovence, Austrijance...
Drugi dio problema jest i shvaćanje našeg naroda da ako žive na selu i ne bave se poljoprivredom, onda i svi ostali ne treba da se bave time...da pojasnim...ovdje nije neuobičajeno da susjed prijavi susjeda jer im smrdi farma svinja, krava...jer krave muču pa im tako remete mir...selo ima svoju funkciju i to treba da znaju svi koji se odluče živjeti na selu.
Ima i kod nas komšija koji prijavljuju da im smrdi đubre, ond dođe komunalna inspekcija(po pravilu nestručni za konkretno pitanje) pa naredi da se gomila đubreta do tog i tog roka iznese. Da vidiš onda kad bracika načne gomilu pa kad to zasmrdiii...
Ja nekim čudom ili nekom ludačkom srećom imam komšije koje se ne bune za sad ni za šta. U jesen kad počne jarac da pušta one njegove čuvene smradove svi ćute. Kod komšinice preko puta je jednom bila neka žena i pitala ju je zašto ona to trpi. Eto šta komšinica misli o tome kad mi je to prenela i rekla odmah da njoj to ne smeta jer kad bismo tako gledali, onda bi i meni počela da smetala buka i izduvni gasovi iz njennih plastenika i eto ti đavola...
Kao uz inat i moj komšija preko bašte drži jarca, pa kad krene sezona parenja onda smrde u tandemu.
Ja nekim čudom ili nekom ludačkom srećom imam komšije koje se ne bune za sad ni za šta. U jesen kad počne jarac da pušta one njegove čuvene smradove svi ćute. Kod komšinice preko puta je jednom bila neka žena i pitala ju je zašto ona to trpi. Eto šta komšinica misli o tome kad mi je to prenela i rekla odmah da njoj to ne smeta jer kad bismo tako gledali, onda bi i meni počela da smetala buka i izduvni gasovi iz njennih plastenika i eto ti đavola...
Kao uz inat i moj komšija preko bašte drži jarca, pa kad krene sezona parenja onda smrde u tandemu.
Неумесно је упоређивати Немачку и Србију. Није Србину мрско путовати што је лењ већ вероватно што му се не исплати. Да ли би Немац путовао 50 км да му се не исплати? Верујем да не би. Да ли би Аустралијанац 200 км? Верујем да не би.
Схватите да у селу посла нема, сем ако хоће неко озбиљније да се бави пољопривредом, сточарством. Скоро сви послови се врте у градовима.
Миран и скроман живот може за пензионере, али за човека који има породицу, децу не може асфалт или ватрогасни дом да маже на лебац нити то да му створи новац или памперс.
Poslednja izmena:
ma krlemrle to samo onako pise da se pravi pametan,a radi u drzavnoj firmi i drzi stoku u sred kikinde a ovamo citira Arcibalda i prica o pomodarstvu
ma krlemrle to samo onako pise da se pravi pametan,a radi u drzavnoj firmi i drzi stoku u sred kikinde a ovamo citira Arcibalda i prica o pomodarstvu
Kikinda nije grad pa samim tim se stoka normalno sme držati kao i u svakom drugom selu. I da, ne živim u sred Kikinde nego na periferiji. Nismo svi srećnici kao ti da nam žene rade u banci. Nađe se po koja i nezaposlena pa mora da muze i pravi sir jer ne možemo svi pare brojati niti se od jedne državne plate može porodica izdržavati. Eto, imaš vezu u banci, pa saznaj koliku platu prima zaposleni u prosveti sa sss.
- - - - - - - - - -
Ne isplati se putovati sa sela u grad ili gradić u fabriku na posao? Najlakše je naći izgovor. Pa kako se onda isplati na primer prosvetarima i medicinskom osoblju da putuju iz gradova na posao u seoske škole i ambulante?
Da, da na selu se može živeti samo od poljoprivrede, dobro da ste mi otvorili oči inače bih i dalje živeo u ubeđenju da je selu potreban i vulkanizer, automehaničar, zidar, moler, mesar, pekar, limar, bravar, električar, veterinar, pop, učitelj, lekar, medicinska sestra, obućar, grobljar, stolar, otpravnik vozova, taksista...
Struja, voda, telefon, asfaltni put, vatrogasni dom, ambulanta i dom kulture se naravno ne mažu na lebac, ali pružaju uslove da mažeš na lebac u civilizovanoj sredini.
Poslednja izmena:
jovancaokosveta
Novajlija
Ja se vracam u Srbiju u junu sad.
Planiram da kupim neko napusteno imanje i ulozim ovo malo kapitala sto imam i uzmem neki kredit za masine i slicne pomocne stvari..
Inace sam iz Kragujevca gde mi zive roditelji i mladji brat.
Lokacija mi nije toliko bitna,ok volela bih da to bude malo/blago brdovito,ipak sam navikla na planincine oko mene ovde xaxaxa....
Imamo vec malo neko imanje u okolini grada,ali to je sad vise prigradsko naselje i svuda okolo su kuce.Tu zivi moj deda,imamo par stvari koje su eto za nase uske potrebe.
Ipak bi volela da spasim bar neku napustenu kucu/salas i krenem polako u obnavljanje i razvoj turizma(moja struka ovde u CA) i proizvodnje domacih proizvoda ,dace Bog imam toliko kontakata van Srbije pa mozda i neki izvoz u nekoj daljoj buducnosti i dolazak na odmor istih .
Mukotrpan je posao na selu,ali se ne plasim,mlada sam,zdrava sam,imam moje najmilije pa u rad.
Salu na stranu imam ideje i vec sam pocela sa popisom nekih stvari sta i kako,ali tek kad se vratim i vidim oko banaka i drugih papiroloskih stvari. Ipak je to Srbija a ne Canada gde sam sad.
Procitacu celu temu,ali eto cisto da pitam gde i kako da gledam za oglase,kome se obratiti i slicno.
hvala unapred.
Planiram da kupim neko napusteno imanje i ulozim ovo malo kapitala sto imam i uzmem neki kredit za masine i slicne pomocne stvari..
Inace sam iz Kragujevca gde mi zive roditelji i mladji brat.
Lokacija mi nije toliko bitna,ok volela bih da to bude malo/blago brdovito,ipak sam navikla na planincine oko mene ovde xaxaxa....
Imamo vec malo neko imanje u okolini grada,ali to je sad vise prigradsko naselje i svuda okolo su kuce.Tu zivi moj deda,imamo par stvari koje su eto za nase uske potrebe.
Ipak bi volela da spasim bar neku napustenu kucu/salas i krenem polako u obnavljanje i razvoj turizma(moja struka ovde u CA) i proizvodnje domacih proizvoda ,dace Bog imam toliko kontakata van Srbije pa mozda i neki izvoz u nekoj daljoj buducnosti i dolazak na odmor istih .
Mukotrpan je posao na selu,ali se ne plasim,mlada sam,zdrava sam,imam moje najmilije pa u rad.
Salu na stranu imam ideje i vec sam pocela sa popisom nekih stvari sta i kako,ali tek kad se vratim i vidim oko banaka i drugih papiroloskih stvari. Ipak je to Srbija a ne Canada gde sam sad.
Procitacu celu temu,ali eto cisto da pitam gde i kako da gledam za oglase,kome se obratiti i slicno.
hvala unapred.
