Umiranje naših kuća

Ja verujem da je u poljoprivredi spas i lep život, konkretno u voćkama, imam neki svoj cilj, svima je čudno ali mi furamo svoju priču ;)

Nije Palanka toliko "ruralna" ali ja hoću da se vežem za rad na zemlji, verujem da će sve više ljudi uvideti to... Moraju, ne može BG i NS sve da primi, a već sad polako pucaju ljudi i sve više su svesni šta znači "mir i čist vazduh, bez gazde nad glavom..."
Daće Bog da se bar malo osvestimo i skontamo da život nije Facebook, asfalt i posao od 08-16 u (najboljem slučaju) sa jednim slobodnim danom...

Ja VOLIM sve prednosti grada ali sam svestan da i taj grad ima velikih mana... Po meni je MALI gradić idealan, prava mera ;) :ppozdrav:
 
Знам и села која су на нивоу мора имају струју асвалт воду телефоне аутобусе(наравно срамота што 90 одсто планинских села нема ни асвалт ни телефон а нека чак ни струју)и опет се гасе људи се селе у градове јел иако имају какве такве услове за живљење они од свог рада само преживљавају па хектар земље у Јабланичком крају ћеш наћи за неколико хиљада евра а хектар земље у неком граду поготово БГ би те коштао бога оца.Постали смо сељачка земља без сељака.Све је кренуло седамдесетих година а од 2000 је кренуло још брже.Некада су села Оруглица Мелово Гагинце Равни Дел Барје Трстена имала око 4 000 људи а сад ако сва заједно скупе 500 свака им част.Па зао ће за 20 година кило јабуке из увоза коштати 600 динара а највечи произвођач српске шљиве ће бити Кина помало иронично али истинито. Од села није остало ни С само по нека трула тараба темељ неког амбара понеки ред шљива и запуштена гробља ће говорити да су ту некада давно живели људи које је држава заборавила.
Срдачан поздрав
 
Od drzave nema vajede, ona je svrha sama sebi, kao i od uprave, administracije i politicara, oni nisu tu radi nas, vec radi sebe samih, tako da od ocekivanja da neko nesto uradi za selo nema nista. Ko zeli zivece odakle je potekao, ko ne zeli ici ce u gradove. Vrlo je prosto. Nas koliko ima i ova teritorija nam je prevelika, zato cemo uskoro i biti svi u beogradskom pasaluku, jug je vec izgubljen.
 
Што се тиче живљења живот на местима по неколико десетина километара од града са слабом или никакавом струјом без нормалног пута зими одсечени од света лети се тешко долази без лекара телефона а још и ниске цене пољопривреднох производа није нимало лак и није баш примерен за овај век у коме живимо у неким случајевима није ни за прошли.
Слажем се са тобом пријатељу да је југ изгубљен али тако је и Косово изгубљено па ће бити Медвеђа па Бујановац па Лесковац па Ниш па Алексинац па Крушевац па Крагујевац па Велика Плана па ће на крају доћи ти исти проблеми до Београда а онда где ћемо ми другу земљу немамо а ако се нешто не учини и њу ћемо изгубити а кућа се не брани на кућном прагу кад дотле дођу проблеми после их је тешко решавати.
Леп поздрав и све најбоље.
 
Pa to cemo sigurno, ali ne mozemo nas par da dignemo poljoprivredu cele zemlje na noge......
 
Старе куће изумиру као и све што је припадало имању. Мој деда је имао само 50 врста крушака! А да не спомињем остале воћке. Од пролећа па до касне зиме било крушака. Ако ти се једе зими, исчепркаш снег и нађеш крушку. Никада није прскао хемикалијама, а увек је све обилно рађало. Нажалост дошао је несрећни рат, прогутао људе, остале раселио у градове. Село пало у заборав. Воћњаци распуштени, куће оронуле.
Све би на готовс, лези хлебу да те намажем. Пре 50-ак година деца су китила бориће пред нову годину, нису имали лову за украсне лампице. Уместо сјајнх куглица у папирић би мотали орах, а имитација снега би била постригана вуна. Тако скромно и сиромашно, али такве ситнице чиниле су њима РАДОСТ, увек урезане у сећању. А шта данас? Увукао се дух материјализма у све поре нашег друштва. Питајте коју год хоћете домаћицу да је свака храна укуснија спремљена на ватри смедеревца него на рингли шпорета. Вратимо се природи и селу.
 
управо тако куће нам изумиру сељаци су постали предмет спрдње и подсмевања срамота је изгледа бити сељак толико смо ниско пали да се све окренуло материјализму новцу све је изгубило неки други значај осим материјалног.стан у бг-у кошта више него 20 ари земље на југу србије. нема више сеоских дружења ,окупљања ,великих сеоских слава.о селима ће нам за 50 година сведочити само по неки ред шљива нека полутрула тараба и нека урасла надгробна плоча.задруге су се угасиле селима владају лопови који га још више оробљавају.ја мислим да се морају вратити задруге на чија ће руководећа места бити постављени одговорни и свесни људи који су родољуби и сељаци којима је стало до села и који знају шта селу треба.такоће буџет за село је смешан а по мени требао би да буде један од највећих,морају се изградити путеви довести аутобус,амбуланта итд...и ја мислим да међу првима треба да реедукујемо наше становништво од малих ногу да село није смрдљиво место за заостале бабе и деде него место где може лепо да се живи можда и боље него у граду и да сељак не значи ништа лоше него напротив један вредан ,поштен човек.иначе за 30 година у лебансим ,лесковачким,бујановачким,власотиначким,борским и другим селима неће бити људи па ће буде куку леле.
ето толико од мене поздрав :d и пишите ћирилицом :d
 
Selo umire i za 30 godina u mnogim selima nece vise biti radno sposobnog stanovnistva.Velika je migracija iz sela u gardove a posebno zenskog stanovnistva.Mnogi seljaci su svoje cerke dale na studije u gradove ili su ih poslali da tamo rade bilo sta a takva se deca vise ne vracaju u selo.Zalud ce im biti sve one silne gradjevine i objekti koje su po selu sazidali kad im nece biti potomsta u tim kucama.
 
pre par dana sam bio u madjarskoj i prosao sam kroz selo battonya http://sr.wikipedia.org/wiki/Батања
u selu jos radi srpska skola i ima svih 8 razreda i 85 djakahttp://www.szerbek-battonyan.hu/szerbek-battonyan.html
ostale slike su mutne jer je vec bio sumrak
photo0136.jpg

photo0138.jpg
 
Ista sudbina prati i sela u državama u okruženju, naročito manja sela. Ljudi umiru, kuće ostaju prazne. Iako cijene nisu visoke, nitko neće na selo...a kuća u kojoj nitko ne živi brzo postaje ruševina. istina je da se promijenio sistem vrijednosti, nekima je sramota reći da žive na selu....a selo ima sve...mir, još uvijek relativno nezagađen zrak i vodu, mogućnost da se zaradi...selo još uvijek ima dušu. u mom selu mnogo je neoženjenih mladića, četrdesetogodišnjaka...djevojke ne žele na selo, ne žele raditi na polju, sa stokom...ovdašnja sela imaju sve: asfalt, telefon, struju, internet, vodu...po meni dosta za selo. nekada su ljudi živjeli bez svega toga, bez silnih traktora i mehanizacije i bili su sretniji i zadovoljniji od nas danas....a danas imamo sve i opet nismo zadovoljni.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh