peto1
Moderator
http://www.coolinarika.com/recept/770997/
Ukucaju pretrazivac paprika u pavlaci ima recepata kako se pravi.
Ukucaju pretrazivac paprika u pavlaci ima recepata kako se pravi.
Proizvodnja sira od ovčijeg i kozijeg mleka
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Mladi Coban
Član
evo da covek ne googla pa ako smeta post neka ga mod izbrise:
[h=2]Postupak pripreme:[/h] 1Papriku oprati,ocistiti od peteljki i semena i posusiti
2Napraviti mesavinu sira i pavlake,i dodati kasiku soli
3Napuniti papriku ovom mesavinom i poredjati u adekvatni sud sa poklopcem
4Ostatak mesavine od sira i pavlake preliti preko naredjane paprike
5Svo ovo zaliti jogurttom,poklopiti
6Povremeno dolivati jogurt,kako se paprika trosi
[h=2]Sastojci:[/h] 1 kg
pavlaka
2,5kg
sir
1,5l
jogurt
1 kasika
co
2,5kg
paprika
Prijatno
[h=2]Postupak pripreme:[/h] 1Papriku oprati,ocistiti od peteljki i semena i posusiti
2Napraviti mesavinu sira i pavlake,i dodati kasiku soli
3Napuniti papriku ovom mesavinom i poredjati u adekvatni sud sa poklopcem
4Ostatak mesavine od sira i pavlake preliti preko naredjane paprike
5Svo ovo zaliti jogurttom,poklopiti
6Povremeno dolivati jogurt,kako se paprika trosi
[h=2]Sastojci:[/h] 1 kg
pavlaka
2,5kg
sir
1,5l
jogurt
1 kasika
co
2,5kg
paprika
Prijatno
Како тема није дуго покретана, а доста је актуелна, најпре би извукао, по мом мишљењу, есенцију досадашње дискусије па онда би, када стигнем, поставио и по неко питање.
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=2025&viewfull=1#post2025
... Ja ti radin sa slijedecim parametrima za tvrdi sir bez ikakvih plijesni.
Temp. podgrijavanja mlika izmedju 32 i 37 C. Pritisak na sir pocetni 50 gr na cm2 a zavrsni 500 grama na cm2.
Temp. u komori 16 C. relativna vlaznost 75-85%.
Inace radin sir od nepasteriziranog mlika. Naime cinjenica je da je pasterizacija ubila one lose mikroorganizme ali i one dobre. Vezano za to je i da je pasterizacija ubila kako lose tako i najbolje sireve. Inace tvrdi sirevi se presaju oko 24 sata do 48 sati max u mom slucaju. Zrijanje sira se odvija u gori opisanim uvjetima oko 2-3 miseca a onda je spreman za trziste. Sta se vise susi vise gubi na tezini.
Ja inace za izradu sira koristim mliko od 2 muze- vecernje i jutarnje. To je potrebno da bi sir postigao optimalni ph faktor kiselosti za sirenje.
Od kalupa upotrebljavam pvc cijevi fi 160mm izradjene po sistemu sam svoj majstor.
Ne radim sir od kuhanog mlika. Mnogi moji prijatelji uzgajivaci rade tako ali ja ne. Sir od takvog mlika se radi kad se nema uvjete za muzu. Inace frisko pomuzeno mliko je potrebno sto prije oladit na 4 stupnja celzija. ...
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=4711&viewfull=1#post4711
... PS i ne zaboravi da su ti proljetni sirevi najkvalitetniji i imaju najvecu cijenu na trzistu ...
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5234&viewfull=1#post5234
... Svaki sir, ponavljam svaki sir ima svoj poseban recept i recept moze i treba da se da samo za odredjeni sir. ...
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5267&viewfull=1#post5267
... Svi ste vi decki moji u pravu ali sir ne spravlja recept nego ovca, koza, njihova ishrana, uvjeti drzanja i sto je najvaznije higijena. Bez tih uvjeta nema sira ni od ovce ni od koze i krave ma ni od jedne zivotinje. Recepti su samo pomocno sredstvo, bolje receno necije iskustvo koje nan moze pomoci da napravimo bolji sir. Gledajuci generalno sirevi se dijele na meke, polutvrde i tvrde. Svaki od njih ima svoj nacin i tehnoligiju izrade. Ja cu se u mojim postovima osvrnut samo na tvrde sireve jer jedino takve i radim. Istina ima vise zajebancije ali i profit je veci. Evo i Tar i ivanhoe i ja i bilo ko od vas mozemo radit sir po istoj recepturi i svaki taj sir ce imat drukciji okus. To je ono sto se zove geografsko porijeklo. U te dvi rici je puno toga sazeto. ...
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5275&viewfull=1#post5275
... Sir podjednakih organoleptickih svojsatava koji su isti ili slicni moze se dobit samo u intenzivnom uzgoju. Ali taj sir nije ni sjena onome sa prirodnih pasnjaka. ...
ivanhoe
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5295&viewfull=1#post5295
Iz dana u dan se menja ukus sira.Prvo sam mislio da nesto neradimo isto,posle sam razmenom iskustva i u literaturi nasao da je normalno
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5564&viewfull=1#post5564
... Skuta je albuminski sir koji se pravi iz surutke ostale od pravljenja sira(nema veze vrsta mlijeka, ovcje, kozje, kravlje ili mijesano - svejedno je)
Surutka preostala od sirenja se procijedi od ostataka sira i to kroz fino sito(ono za brasno). Stavi se kuhat i povremeno promijesa da ne bi puno toga ostalo zaljepljeno za dno i da ne bi zagorila. Masnoca koja je preostala polako se kupi na vrhu. Budite uvik blizu tece (rengle,šerpe, lonaca) u kojoj to kuhate da van ne pokipi jer mozete je onda bacit. Cim ste primjetili da je pocela vrit, ali tek pocela - primjetit ce te tako sto odozdola izbaci 2-3 mjehura zraka, odmah sklanjajte sa vatre. I to je to. Ostavite ju par minuta da se smiri i zatim sa velikom supljom ravnom zlicom polako skupljajte skutu u gazu koju ste prije toga postavili na neku drugu tecu. Na taj nacin iz nje se cijedi voda. Kad ste pokupili sve s povrsine i stavili u gazu, vrhove gaze pokupite i smotajte skupa i objesite da se cijedi par sati ili mozda cak 24 sata. Nakon toga mogu samo rec dobar tek, u slast, prijatno. Skuta se razmota i reze na fete, kriske, snite ili se sa njom pune palacinke itd itd. Neko je voli pomijesanu sa kakaom ili bilo cime neko slanu kako hocete...
Sto se tice masla to nikad nisam radio ali koliko znan voda koja je preostala od skute se stavlja u buckalicu. Ne bih vise znao reci-
Ocekivane kolicine skute su od 6 lit ovcjeg mlika su oko 0.5 kg. Od 100 litara surutke koja je ostala nakon proizvodnje skute se dobije oko 1 kg masla.
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5566&viewfull=1#post5566
Ja sam to radio malo drugojacije. U tzv duplom bojleru. Velika serpa sa vodom,dva drvceta pa na njih lonac a u loncu surutka. Nema opasnosti od lepljenja za dno ni varijante da zagori. Po uputstvima do kojih sam ja dosao i kojih sam se drzao temperatura ide do blizu kljucanja npr 98-99°C a ne treba da prokljuca. Ono sto je preostalo proteina i deo masti vezuje se u krpice ili pahuljice koje plivaju gore dole po surutki. Ostalo je isto osim sto je gaza suvise retka za ovaj sir a od kozije surutke koja ostane posle pravljenja tvrdog sira dobijao sam 0.5 kg od 10 litara.
Sto se tice putera,maslaca nemam nikakvo iskustvo ali cini mi se da je 25% masnoce ostalo u surutki malo verovatno ? Dakle 1 kg maslaca iz 100 litara je 1%. Ako uzmemo da je dobro kozije mleko sa 4% masnoce to je 25%......ako je od ovcijeg sa 6% masti onda je to manje ali i dalje jako puno, 16.7%. ...
...
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=2025&viewfull=1#post2025
... Ja ti radin sa slijedecim parametrima za tvrdi sir bez ikakvih plijesni.
Temp. podgrijavanja mlika izmedju 32 i 37 C. Pritisak na sir pocetni 50 gr na cm2 a zavrsni 500 grama na cm2.
Temp. u komori 16 C. relativna vlaznost 75-85%.
Inace radin sir od nepasteriziranog mlika. Naime cinjenica je da je pasterizacija ubila one lose mikroorganizme ali i one dobre. Vezano za to je i da je pasterizacija ubila kako lose tako i najbolje sireve. Inace tvrdi sirevi se presaju oko 24 sata do 48 sati max u mom slucaju. Zrijanje sira se odvija u gori opisanim uvjetima oko 2-3 miseca a onda je spreman za trziste. Sta se vise susi vise gubi na tezini.
Ja inace za izradu sira koristim mliko od 2 muze- vecernje i jutarnje. To je potrebno da bi sir postigao optimalni ph faktor kiselosti za sirenje.
Od kalupa upotrebljavam pvc cijevi fi 160mm izradjene po sistemu sam svoj majstor.
Ne radim sir od kuhanog mlika. Mnogi moji prijatelji uzgajivaci rade tako ali ja ne. Sir od takvog mlika se radi kad se nema uvjete za muzu. Inace frisko pomuzeno mliko je potrebno sto prije oladit na 4 stupnja celzija. ...
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=4711&viewfull=1#post4711
... PS i ne zaboravi da su ti proljetni sirevi najkvalitetniji i imaju najvecu cijenu na trzistu ...
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5234&viewfull=1#post5234
... Svaki sir, ponavljam svaki sir ima svoj poseban recept i recept moze i treba da se da samo za odredjeni sir. ...
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5267&viewfull=1#post5267
... Svi ste vi decki moji u pravu ali sir ne spravlja recept nego ovca, koza, njihova ishrana, uvjeti drzanja i sto je najvaznije higijena. Bez tih uvjeta nema sira ni od ovce ni od koze i krave ma ni od jedne zivotinje. Recepti su samo pomocno sredstvo, bolje receno necije iskustvo koje nan moze pomoci da napravimo bolji sir. Gledajuci generalno sirevi se dijele na meke, polutvrde i tvrde. Svaki od njih ima svoj nacin i tehnoligiju izrade. Ja cu se u mojim postovima osvrnut samo na tvrde sireve jer jedino takve i radim. Istina ima vise zajebancije ali i profit je veci. Evo i Tar i ivanhoe i ja i bilo ko od vas mozemo radit sir po istoj recepturi i svaki taj sir ce imat drukciji okus. To je ono sto se zove geografsko porijeklo. U te dvi rici je puno toga sazeto. ...
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5275&viewfull=1#post5275
... Sir podjednakih organoleptickih svojsatava koji su isti ili slicni moze se dobit samo u intenzivnom uzgoju. Ali taj sir nije ni sjena onome sa prirodnih pasnjaka. ...
ivanhoe
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5295&viewfull=1#post5295
Iz dana u dan se menja ukus sira.Prvo sam mislio da nesto neradimo isto,posle sam razmenom iskustva i u literaturi nasao da je normalno
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5564&viewfull=1#post5564
... Skuta je albuminski sir koji se pravi iz surutke ostale od pravljenja sira(nema veze vrsta mlijeka, ovcje, kozje, kravlje ili mijesano - svejedno je)
Surutka preostala od sirenja se procijedi od ostataka sira i to kroz fino sito(ono za brasno). Stavi se kuhat i povremeno promijesa da ne bi puno toga ostalo zaljepljeno za dno i da ne bi zagorila. Masnoca koja je preostala polako se kupi na vrhu. Budite uvik blizu tece (rengle,šerpe, lonaca) u kojoj to kuhate da van ne pokipi jer mozete je onda bacit. Cim ste primjetili da je pocela vrit, ali tek pocela - primjetit ce te tako sto odozdola izbaci 2-3 mjehura zraka, odmah sklanjajte sa vatre. I to je to. Ostavite ju par minuta da se smiri i zatim sa velikom supljom ravnom zlicom polako skupljajte skutu u gazu koju ste prije toga postavili na neku drugu tecu. Na taj nacin iz nje se cijedi voda. Kad ste pokupili sve s povrsine i stavili u gazu, vrhove gaze pokupite i smotajte skupa i objesite da se cijedi par sati ili mozda cak 24 sata. Nakon toga mogu samo rec dobar tek, u slast, prijatno. Skuta se razmota i reze na fete, kriske, snite ili se sa njom pune palacinke itd itd. Neko je voli pomijesanu sa kakaom ili bilo cime neko slanu kako hocete...
Sto se tice masla to nikad nisam radio ali koliko znan voda koja je preostala od skute se stavlja u buckalicu. Ne bih vise znao reci-
Ocekivane kolicine skute su od 6 lit ovcjeg mlika su oko 0.5 kg. Od 100 litara surutke koja je ostala nakon proizvodnje skute se dobije oko 1 kg masla.
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=5566&viewfull=1#post5566
Ja sam to radio malo drugojacije. U tzv duplom bojleru. Velika serpa sa vodom,dva drvceta pa na njih lonac a u loncu surutka. Nema opasnosti od lepljenja za dno ni varijante da zagori. Po uputstvima do kojih sam ja dosao i kojih sam se drzao temperatura ide do blizu kljucanja npr 98-99°C a ne treba da prokljuca. Ono sto je preostalo proteina i deo masti vezuje se u krpice ili pahuljice koje plivaju gore dole po surutki. Ostalo je isto osim sto je gaza suvise retka za ovaj sir a od kozije surutke koja ostane posle pravljenja tvrdog sira dobijao sam 0.5 kg od 10 litara.
Sto se tice putera,maslaca nemam nikakvo iskustvo ali cini mi se da je 25% masnoce ostalo u surutki malo verovatno ? Dakle 1 kg maslaca iz 100 litara je 1%. Ako uzmemo da je dobro kozije mleko sa 4% masnoce to je 25%......ako je od ovcijeg sa 6% masti onda je to manje ali i dalje jako puno, 16.7%. ...
...
...
Gofer
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9646&viewfull=1#post9646
Domaći kozji sir proizvodi se u dva osnovna tipa: beli meki sir i polutvrdi sir.
Beli, meki sir se proizvodi u područjima gde je proizvodnja ovog sira dominantna, te se kao sirovina upotrebljava kravlje, ovčije i kozje mleko ili njihove mešavine.
Polutvrdi kozji sir se proizvodi autohtono na području Primorja, Ostrva, Hercegovine i Crne Gore.
Beo, meki sir
Sirovina: sveže kozje mleko. Procenat masti u mleku: min. 3,2%. Ukoliko se vrši pasterizacija mleka (73°C -15 sekundi). Upotrebljava se kultura mlečno-kiselih mikroorganizama u količini do 2% u odnosu na masu pomuženog mleka.
Sirilo: količina sirila se upotrebljava prema jačini sirila i podešava se da dužina sirenja bude 1 sat. Na primer: sirilo jačine 1: 5000 na 10 litara mleka upotrebljava se u količini od oko 10 ml (1 ml = 20 kapi). Jačinu sirila i brzinu usiravanja potrebno je uvek proveriti. Temperatura zasiravanja je 30°C. Dužina sirenja: 1 sat do 1 sat i 15 min.
Rezanje gruša: gruš se reže na kocke veličine 8-10 cm i ostavi da miruje do pojave svetlo-zelene surutke na površini.
Ceđenje gruša: gruš se prebacuje u platnene kese ili krpe i postepeno cedi bez pritiska. Ceđenje surutke se pomaže podizanjem stranica kese. Kada je većina surutke izdvojena kesa se podveže i formira lopta. U nekim područjima krpa se stavlja u četvrtaste kalupe i postepeno cedi, te se dobija četvrtast oblik.
Rezanje grude: formirana u obliku lopte gruda se reže prvo na pola, a svaka polovina na 2 ili 3 dela, zavisno od veličine lopte. Četvrtasta gruda se reže na kriške veličine 8-10 cm. Izrezane kriške stoje na sirarskom stolu oko 30 minuta da se izdvoji zaostala surutka.
Sleganje i soljenje sira: kriške se stavljaju u kačice, limenke ili drugu pogodnu ambalažu i soli se svaki sloj. Količina suve soli je od 3-4% u odnosu na masu sira. Na površini posude se pojavljuje surutka, a sir se poklopi i optereti tako da zri u anaerobnim uslovima (bez pristupa vazduha).
Negovanje i čuvanje sira: u toku zrenja potrebno je površinu sira prati, posudu čistiti, a surutku zameniti sa salamurom (7-10% kuhinjske soli rastvorene u vodi) da svako parče sira „ogrezne” u rastvoru soli.
Zrenje sira: da bi postigao odgovarajući ukus, aromu i strukturu, sir treba da zri najmanje mesec dana. Ako u toku zrenja dođe do sleganja sira, posude se dopunjuju mladim sirom.
Pre upotrebe sir treba držati 1-2 sata u hladnoj vodi da se izdvoji višak soli i da sir dobije bolji izgled i ukus.
Polutvrdi (tvrdi) sir
Sirovina: sveže kozje mleko. Procenat masti u mleku: min. 3,2%. Dodavanje kultura mikroorganizama: 2%. Temperatura zasiravanja: 35°C. Dužina zasiravanja: 45-55 minuta.
Rezanje gruša: gruš se prvo reže na kocke veličine 3-4 cm. Zatim se gruš sitni do veličine zrna graška.
Obrada sirnog testa: sirna zrna se skupljaju na dnu posude a surutka se lagano zagrejava. Na dnu posude gruda se počinje oblikovati a sve vreme se lagano povišava temperatura dok ne dostigne 50°C. Dobijeno testo je meko, plastično i može se dobro oblikovati. Dužina obrade je oko 40 minuta.
Ceđenje i presovanje sira: gruda se prenosi u limene kalupe, prečnika oko 12 cm i lagano presuje. Dužina presovanja je oko 24 sata.
Soljenje: posle presovanja sirevi se sole suvom solju (oko 3% soli u odnosu na masu grude) 24 sata. Prvo se soli jedna strana i rubovi; posle 12 sati sir se okrene, soli se druga strana i ponovo rubovi.
Zrenje: sirevi sazrevaju na policama, gde se okreću i čiste.
Posle 20 - 30 dana spremni su za upotrebu. Struktura sira je polutvrda.
Za duže čuvanje sirevi se posle 10-15 dana stavljaju u ulje i čuvaju do upotrebe. Posle dužeg čuvanja sirevi gube veći procenat vlage i dobijaju strukturu tvrdih sireva.
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9647&viewfull=1#post9647
Brdski ovčiji sir se pravi u dve varijante, svež i nešto zreliji. Sveže pomuženo mleko se u kazanu zagreva na temperaturu od 36-37ºC. Zatim mu se dodaje jagnjeće ili jareće sirilo u obliku paste. Sirilo se pre upotrebe može pomešati sa seckanim aromatičnim biljem po želji. Po završenoj koagulaciji, rukama ili lirom razbijamo sirni gruš do veličine lešnika za sveži sir ili do veličine zrna pirinča za zreo sir. Sirni gruš se sa surutkom zagreje na 45-48ºC u trajanju od 5 minuta. Zatim se odmori i istaloži sirni gruš na dno kazana za oko 5 minuta. Sirni gruš se vadi i slaže u plastične kalupe gde se izvrši blago presovanje rukama. Posle 24 sata pristupa se soljenju sireva dva dana sa svih strana oblaganjem sireva solju. Sir sam povuče so koliko mu treba. Sirevi se zatim smeštaju na drvene police u hladne i relativno vlažne prostorije, gde zrenje traje najmanje 20 dana. Sirevi se u ovom periodu okreću svaki dan. Svaki drugi dan se sirevi peru mešavinom vode i surutke. Mladi sirevi su polutvrdi, nežne i karakteristične arome ovčijih sireva. Ukoliko se sirevi drže dugo, postaju tvrdi, za rendanje, oštrog, jakog mirisa i ukusa.
...
Gofer
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9646&viewfull=1#post9646
Domaći kozji sir proizvodi se u dva osnovna tipa: beli meki sir i polutvrdi sir.
Beli, meki sir se proizvodi u područjima gde je proizvodnja ovog sira dominantna, te se kao sirovina upotrebljava kravlje, ovčije i kozje mleko ili njihove mešavine.
Polutvrdi kozji sir se proizvodi autohtono na području Primorja, Ostrva, Hercegovine i Crne Gore.
Beo, meki sir
Sirovina: sveže kozje mleko. Procenat masti u mleku: min. 3,2%. Ukoliko se vrši pasterizacija mleka (73°C -15 sekundi). Upotrebljava se kultura mlečno-kiselih mikroorganizama u količini do 2% u odnosu na masu pomuženog mleka.
Sirilo: količina sirila se upotrebljava prema jačini sirila i podešava se da dužina sirenja bude 1 sat. Na primer: sirilo jačine 1: 5000 na 10 litara mleka upotrebljava se u količini od oko 10 ml (1 ml = 20 kapi). Jačinu sirila i brzinu usiravanja potrebno je uvek proveriti. Temperatura zasiravanja je 30°C. Dužina sirenja: 1 sat do 1 sat i 15 min.
Rezanje gruša: gruš se reže na kocke veličine 8-10 cm i ostavi da miruje do pojave svetlo-zelene surutke na površini.
Ceđenje gruša: gruš se prebacuje u platnene kese ili krpe i postepeno cedi bez pritiska. Ceđenje surutke se pomaže podizanjem stranica kese. Kada je većina surutke izdvojena kesa se podveže i formira lopta. U nekim područjima krpa se stavlja u četvrtaste kalupe i postepeno cedi, te se dobija četvrtast oblik.
Rezanje grude: formirana u obliku lopte gruda se reže prvo na pola, a svaka polovina na 2 ili 3 dela, zavisno od veličine lopte. Četvrtasta gruda se reže na kriške veličine 8-10 cm. Izrezane kriške stoje na sirarskom stolu oko 30 minuta da se izdvoji zaostala surutka.
Sleganje i soljenje sira: kriške se stavljaju u kačice, limenke ili drugu pogodnu ambalažu i soli se svaki sloj. Količina suve soli je od 3-4% u odnosu na masu sira. Na površini posude se pojavljuje surutka, a sir se poklopi i optereti tako da zri u anaerobnim uslovima (bez pristupa vazduha).
Negovanje i čuvanje sira: u toku zrenja potrebno je površinu sira prati, posudu čistiti, a surutku zameniti sa salamurom (7-10% kuhinjske soli rastvorene u vodi) da svako parče sira „ogrezne” u rastvoru soli.
Zrenje sira: da bi postigao odgovarajući ukus, aromu i strukturu, sir treba da zri najmanje mesec dana. Ako u toku zrenja dođe do sleganja sira, posude se dopunjuju mladim sirom.
Pre upotrebe sir treba držati 1-2 sata u hladnoj vodi da se izdvoji višak soli i da sir dobije bolji izgled i ukus.
Polutvrdi (tvrdi) sir
Sirovina: sveže kozje mleko. Procenat masti u mleku: min. 3,2%. Dodavanje kultura mikroorganizama: 2%. Temperatura zasiravanja: 35°C. Dužina zasiravanja: 45-55 minuta.
Rezanje gruša: gruš se prvo reže na kocke veličine 3-4 cm. Zatim se gruš sitni do veličine zrna graška.
Obrada sirnog testa: sirna zrna se skupljaju na dnu posude a surutka se lagano zagrejava. Na dnu posude gruda se počinje oblikovati a sve vreme se lagano povišava temperatura dok ne dostigne 50°C. Dobijeno testo je meko, plastično i može se dobro oblikovati. Dužina obrade je oko 40 minuta.
Ceđenje i presovanje sira: gruda se prenosi u limene kalupe, prečnika oko 12 cm i lagano presuje. Dužina presovanja je oko 24 sata.
Soljenje: posle presovanja sirevi se sole suvom solju (oko 3% soli u odnosu na masu grude) 24 sata. Prvo se soli jedna strana i rubovi; posle 12 sati sir se okrene, soli se druga strana i ponovo rubovi.
Zrenje: sirevi sazrevaju na policama, gde se okreću i čiste.
Posle 20 - 30 dana spremni su za upotrebu. Struktura sira je polutvrda.
Za duže čuvanje sirevi se posle 10-15 dana stavljaju u ulje i čuvaju do upotrebe. Posle dužeg čuvanja sirevi gube veći procenat vlage i dobijaju strukturu tvrdih sireva.
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9647&viewfull=1#post9647
Brdski ovčiji sir se pravi u dve varijante, svež i nešto zreliji. Sveže pomuženo mleko se u kazanu zagreva na temperaturu od 36-37ºC. Zatim mu se dodaje jagnjeće ili jareće sirilo u obliku paste. Sirilo se pre upotrebe može pomešati sa seckanim aromatičnim biljem po želji. Po završenoj koagulaciji, rukama ili lirom razbijamo sirni gruš do veličine lešnika za sveži sir ili do veličine zrna pirinča za zreo sir. Sirni gruš se sa surutkom zagreje na 45-48ºC u trajanju od 5 minuta. Zatim se odmori i istaloži sirni gruš na dno kazana za oko 5 minuta. Sirni gruš se vadi i slaže u plastične kalupe gde se izvrši blago presovanje rukama. Posle 24 sata pristupa se soljenju sireva dva dana sa svih strana oblaganjem sireva solju. Sir sam povuče so koliko mu treba. Sirevi se zatim smeštaju na drvene police u hladne i relativno vlažne prostorije, gde zrenje traje najmanje 20 dana. Sirevi se u ovom periodu okreću svaki dan. Svaki drugi dan se sirevi peru mešavinom vode i surutke. Mladi sirevi su polutvrdi, nežne i karakteristične arome ovčijih sireva. Ukoliko se sirevi drže dugo, postaju tvrdi, za rendanje, oštrog, jakog mirisa i ukusa.
...
...
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9649&viewfull=1#post9649
Somborski sir
Somborski sir od ovčijeg mleka je predstavljao specijalitet koji je lako nalazio kupce širom zemlje. Svojim karakterističnim izgledom i ukusom, mekom i finom konzistencijom, ovaj punomasni sir je predstavljao pravi delikates. Još sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj sir se prodavao i na pijacama u Novom Sadu. Na žalost gurmana, ovaj sir se već decenijama ne prodaje u Novom Sadu, a ako se i pojavi u prodaji, sir je spravljen od kravljeg mleka i lošijeg je kvaliteta. Stoga ćemo dati recept za izradu pravog somborskog sira od ovčijeg mleka i nadamo se da ćemo time podstaći odgajivače ovaca i proizvođače sireva u Vojvodini da ponovo počnu sa tržišnom proizvodnjom ovog vrhunskog zanatskog sira.
Somborski sir se pravi od ovčijeg mleka, relativno lako, i za njegovu izradu nisu potrebni naročiti pribori, osim čabrica i sudova za potsirivanje.
Kvalitet ovčijeg mleka
Mleko treba da bude čisto i potpuno sveže, dobijeno mužom zdravih i dobro hranjenih ovaca. Najbolje je ako se somborski sir izradi odmah posle muže, u mlekari postavljenoj na samoj farmi. Mleko treba procediti, filtrirati i odmah usiriti. Kiselost mleka treba da je najviše 8 stepeni. Nakiselo, kiselo i prekiselo mleko daju sir slabog kvaliteta. Mleko ne sme da ima nikakvih dodataka i nečistoća, niti da poseduje neprijatan miris ili ukus. Somborski sir se pravi od punomasnog mleka, a ne od obranog. Sir od obranog mleka je nekvalitetan, nije mastan a i često je naduven. Ukoliko se sir pravi na drugom, udaljenom mestu, mleko treba što pre ohladiti na +10ºC pa na +4ºC.
Zagrevanje mleka i potsirivanje
Svežem mleku se doda 15-20% vode i uz stalno mešanje se zagreje do 25-30ºC (leti se zagreva manje a zimi više). Voda se dodaje da bi se dobio mekan, elastičan, gibak sirni gruš, što je veoma važno za spravljanje ovog sira. Zagrejanom mleku se doda onoliko sirila koliko je potrebno da se mleko usiri za pola sata. Samo potsirivanje ne sme dugo da traje, jer se može desiti da se gruš ukiseli, a to nije poželjno. Ceo tok sirenja se izvodi tako da se dobije što slađi i gipkiji gruš.
Drobljenje, ceđenje i obrada sirnog gruša
Sirni gruš se iseče na kocke oko 4 cm dužine, pa se ostavi 5 minuta da se slegne. Pri tome se gleda kakva surutka izlazi. Ako je surutka zelene boje, znači da smo dugo sirili, a ukoliko je surutka mlečno bele boje, znači da smo nedovoljno sirili i gruš rano razrezali. U prvom slučaju treba požuriti sa radom, a u drugom malo pričekati. Najbolja je surutka žućkasto-zelenkaste boje.
Kada se gruš slegne, prstima ili nožem se izdrobi, iseče gruš do veličine kukuruznog zrna i pazi se da zrna budu što ujednačenija. Za veću količinu gruša se koristi alatka zvana harfa. Izdrobljen gruš se ostavlja 5-10 minuta da se slegne na dno suda. Zatim se gruš vadi u platneno cedilo, zaveže se i pritisne da se cedi. Za pritiskanje se upotrebljava presa, kao kod izrade belog mekanog sira, ili se upotrebljava čist kamen. Najobičnije je da se preko cedila stavi daska, a na nju sud sa vodom. U sud se nalije onoliko vode koliki pritisak, teret želimo.
Gruš ostaje pod pritiskom 15-20 minuta. Mekši gruš ostaje duže, a tvrđi kraće vreme. Na ovaj način se od gruša obrazuje gruda oblika pogače. Veličina pogače zavisi od opterećenja prilikom pritiskanja i količine usirenog mleka, gruša koji se pritiska. Sirna pogača ne bi trebala da bude suviše debela, jer je nepodesna za dalju obradu. Gruda, pogača, se izreže na komade, a nakon ceđenja na kriške mase četvrt kilograma. Ove kriške se potapaju i ostave da stoje u vodi na temperaturi od 30-33ºC u trajanju od 5-10 minuta.
Soljenje sira i punjenje čabrica
Kriške sira se zatim vade iz vode, preseku na pola i opet vrate u vodu, da odstoje od 5-10 minuta. Posle toga kriške se vade iz vode, dobro se istrljaju solju i slože u čabricu. Kada se složi čitav red, sloj, odozgo se posoli pa pritisne rukama, složi sledeći red i tako redom, dok se ne napuni pola čabrice. Preko sira se stavi drveni kotur, poklopac i pritisne kamenom ili drugom, polunapunjenom čabricom. Opterećenje treba da iznosi 1-2 kg na 1 kg sira.
Čabrica sa sirom se ostavi pod teretom 12-24 časa, a zatim se nastavi sa punjenjem čabrice. Tako se kriške slažu, dok se ne napuni tako da kriške vire iz čabrice za 5-10 cm preko oboda. Preko naslaganog sira se stavi čista platnena krpa, a preko nje natakne metalni obod, prsten. Čabrica se zatim prevrne naglavačke i stoji u tom položaju 12-24 časa. Po potrebi se na čabricu stavlja i teret. Zatim se čabrice prevrnu i nose u prostoriju za zrenje.
Temperatura prilikom izrade sira treba da je oko 30ºC, a prilikom zrenja idealna temperatura je oko 18-20ºC. Zrenje somborskog sira traje 10-15 dana. Posle toga se sir drži na hladnom do prodaje ili potrošnje.
Osobine somborskog sira
Somborski sir je mekan, mastan sir, žućkasto-bele boje, sa po nekoliko šupljika veličine sočiva ili kukuruznog zrna. Jedna trećina sira je van kačice i liči na uskislo testo ili klobuk neke ogromne pečurke. Na ovom delu koji je van kačice, obrazuje se tanka i mekana, gipka kora, dok je ostali deo bez kore. Kora mora da bude ujednačena i bez pukotina, procepa, u protivnom se sir brzo kvari. Sirno testo je mekano i pod prstima se lako i fino rastire. Suviše tvrd ili mekan sir nije poželjan. Masa čabrice sa sirom se kreće od 1 do 10 kilograma. Dobar somborski sir se može porediti sa boljim trapistom.
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9652&viewfull=1#post9652
Necu se prijatelju kuntreštavat (protivit) ali moram dat prigovor i odgovor na ovo. Clanak je vise manje ok i korektan osim 2 stvari.
Sirilo i Soljenje. Dragi moj prijatelju to tako nece ici. Ovaj koji je pisao ovaj clanak je samo prepisivao i jos pri tome nije prepisa kako triba ili nije slusa sta mu govore. Ovo sta cu ti ja rec je teska praksa. Prvo dobro pogledaj temu o sirilima i bit ce ti sve jasno, ali da ti samo napomenem da se u sirila radjena na takav nacin Nikad ali bas nikad ne stavlja nista. Razlog - zajebat ces i sir i sirilo, ali rekoh bolje procitaj temu o sirilima.
Soljenje - soljenje sira "na ruke ili u suho ili tzv suho soljenje sira" ti je delikatan postupak di se sir soli pomalo svaki dan dok god ne prestane sam upijat sol. Ali kako si i ti tako nesto sliocno reka ja moran naglasit da se suhim soljenjem sira regulira njegovo zrenje i da za takve stvari treba bit maher. Viruj mi znan o cemu govorim jer su mi ruke kad pocnu takve stvari izgorene od soli.
Nadalje grijanje grusa u roku 5 min - hm hm tu nesto ne stima. Grus treba grijat puno duze na laganoj vatri i usput mijesat da ne zagori jer inace dolazi do unistavanja grusa i kasnijeg problema sa sirom. Znaci grus treba polako dogrijavat na odredjenu temperaturu. U temperaturu grusa koju si naveo necu ulazit jer svaki sir se radi na svoj specificni nacin pa je tako i razlicita temp. dogrijavanja. A sto se tice pranja sireva mjesavinom vode i surutke bas ne virujen u te stvari iz prostog razloga sta je surutka lako pokvarljiva roba i vrlo brzo bi svoju kiselost prenila i na sir koji je kao sto znas prava spuzva i upija sve. Bolje je sir samo brisat krpom namocenom u slanu vodu ili kad mu kora otvrdne ga cijelog prat u slanoj vodi. A sto se tice aromaticnih trava koje si spominja one se dodaju u grus a nikako u sirilo.
...
---------- Poruka napisana u 00:13 ---------- Prethodna poruka je at 00:12 ----------
...
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9787&viewfull=1#post9787
... O Parmezanu. Car svih sireva pravi se od kravljeg mleka, i to krava hranjenih samo na pasi i senom. Kukuruz ni u kakvom obliku i koncentrati u ishrani nisu dozvoljeni. Upotrebljava se mleko od dve muze, vecernje i jutarnje. Ali, pre dodavanja jutarnjeg mleka sa mleka od sinoc skine se mileram, pavlaka. Tako da se Car pravi od delimicno obranog mleka i to dokazuje da kvalitet nije uvek proporcionalan kolicini masti.
vla
http://poljoinfo.com/showthread.php?230-Proizvodnja-sira-od-ov%C4%8Dijeg-i-kozijeg-mleka&p=10779&viewfull=1#post10779
'liptauer' zacinjen sir za mazanje- recept
Materijal za izadu ovog ukusnog zacinjenog sira je grusevina,urda,svapski sir ili srpski meki beli sir, a najbolji je beli meki rumunski sir brinza od ovcijeg mleka.
Uzeti 1 kg pomenutog sira, dodati 250 g putera/maslaca, 3g samlevene slatke aleve paprike, 20g sitno seckanog ili rendanog crnog luka, 2 sitno iseckane sardine iz konzerve i malo mlevenog crnog bibera, posoliti po ukusu.Sve se dobro izmesa ili samelje na masini za meso, da bi se dobila ujednacena glatka masa-pasta, bez gromuljica.Staviti u plasticnu posudu i drzati u frizideru, ne dugo jer se brzo pojede.Ovja sir za mazanje sluziti uz tost hleb i dobro vino.Prijatno !!!
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...-i-kozijeg-mleka&p=81308&viewfull=1#post81308
Preporucujem kozije(jarece) siriste u prahu!
Probaj ovde, mada dugo nisam sa njima u kontaktu:
063/ 810-10-40, Sasa Zivotic..
Oni drze(drzali su?) Talijanska sirista i kulture. Ne verujem da jarece siriste imaju na lageru pa insistiraj da ga poruce ako je moguce.
P.S.
Mnogi koji imaju lose rezultate to duguju i neadekvatnom sirilu(siristu). Takodje svi oni koji misle da imaju dobar rezultat imace osetno bolji ako koriste adekvatno siriste. Dakle imperativ je da se za kravlje mleko koristi telece, za ovcije jagnjece, a za kozije jarece siriste.
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9649&viewfull=1#post9649
Somborski sir
Somborski sir od ovčijeg mleka je predstavljao specijalitet koji je lako nalazio kupce širom zemlje. Svojim karakterističnim izgledom i ukusom, mekom i finom konzistencijom, ovaj punomasni sir je predstavljao pravi delikates. Još sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj sir se prodavao i na pijacama u Novom Sadu. Na žalost gurmana, ovaj sir se već decenijama ne prodaje u Novom Sadu, a ako se i pojavi u prodaji, sir je spravljen od kravljeg mleka i lošijeg je kvaliteta. Stoga ćemo dati recept za izradu pravog somborskog sira od ovčijeg mleka i nadamo se da ćemo time podstaći odgajivače ovaca i proizvođače sireva u Vojvodini da ponovo počnu sa tržišnom proizvodnjom ovog vrhunskog zanatskog sira.
Somborski sir se pravi od ovčijeg mleka, relativno lako, i za njegovu izradu nisu potrebni naročiti pribori, osim čabrica i sudova za potsirivanje.
Kvalitet ovčijeg mleka
Mleko treba da bude čisto i potpuno sveže, dobijeno mužom zdravih i dobro hranjenih ovaca. Najbolje je ako se somborski sir izradi odmah posle muže, u mlekari postavljenoj na samoj farmi. Mleko treba procediti, filtrirati i odmah usiriti. Kiselost mleka treba da je najviše 8 stepeni. Nakiselo, kiselo i prekiselo mleko daju sir slabog kvaliteta. Mleko ne sme da ima nikakvih dodataka i nečistoća, niti da poseduje neprijatan miris ili ukus. Somborski sir se pravi od punomasnog mleka, a ne od obranog. Sir od obranog mleka je nekvalitetan, nije mastan a i često je naduven. Ukoliko se sir pravi na drugom, udaljenom mestu, mleko treba što pre ohladiti na +10ºC pa na +4ºC.
Zagrevanje mleka i potsirivanje
Svežem mleku se doda 15-20% vode i uz stalno mešanje se zagreje do 25-30ºC (leti se zagreva manje a zimi više). Voda se dodaje da bi se dobio mekan, elastičan, gibak sirni gruš, što je veoma važno za spravljanje ovog sira. Zagrejanom mleku se doda onoliko sirila koliko je potrebno da se mleko usiri za pola sata. Samo potsirivanje ne sme dugo da traje, jer se može desiti da se gruš ukiseli, a to nije poželjno. Ceo tok sirenja se izvodi tako da se dobije što slađi i gipkiji gruš.
Drobljenje, ceđenje i obrada sirnog gruša
Sirni gruš se iseče na kocke oko 4 cm dužine, pa se ostavi 5 minuta da se slegne. Pri tome se gleda kakva surutka izlazi. Ako je surutka zelene boje, znači da smo dugo sirili, a ukoliko je surutka mlečno bele boje, znači da smo nedovoljno sirili i gruš rano razrezali. U prvom slučaju treba požuriti sa radom, a u drugom malo pričekati. Najbolja je surutka žućkasto-zelenkaste boje.
Kada se gruš slegne, prstima ili nožem se izdrobi, iseče gruš do veličine kukuruznog zrna i pazi se da zrna budu što ujednačenija. Za veću količinu gruša se koristi alatka zvana harfa. Izdrobljen gruš se ostavlja 5-10 minuta da se slegne na dno suda. Zatim se gruš vadi u platneno cedilo, zaveže se i pritisne da se cedi. Za pritiskanje se upotrebljava presa, kao kod izrade belog mekanog sira, ili se upotrebljava čist kamen. Najobičnije je da se preko cedila stavi daska, a na nju sud sa vodom. U sud se nalije onoliko vode koliki pritisak, teret želimo.
Gruš ostaje pod pritiskom 15-20 minuta. Mekši gruš ostaje duže, a tvrđi kraće vreme. Na ovaj način se od gruša obrazuje gruda oblika pogače. Veličina pogače zavisi od opterećenja prilikom pritiskanja i količine usirenog mleka, gruša koji se pritiska. Sirna pogača ne bi trebala da bude suviše debela, jer je nepodesna za dalju obradu. Gruda, pogača, se izreže na komade, a nakon ceđenja na kriške mase četvrt kilograma. Ove kriške se potapaju i ostave da stoje u vodi na temperaturi od 30-33ºC u trajanju od 5-10 minuta.
Soljenje sira i punjenje čabrica
Kriške sira se zatim vade iz vode, preseku na pola i opet vrate u vodu, da odstoje od 5-10 minuta. Posle toga kriške se vade iz vode, dobro se istrljaju solju i slože u čabricu. Kada se složi čitav red, sloj, odozgo se posoli pa pritisne rukama, složi sledeći red i tako redom, dok se ne napuni pola čabrice. Preko sira se stavi drveni kotur, poklopac i pritisne kamenom ili drugom, polunapunjenom čabricom. Opterećenje treba da iznosi 1-2 kg na 1 kg sira.
Čabrica sa sirom se ostavi pod teretom 12-24 časa, a zatim se nastavi sa punjenjem čabrice. Tako se kriške slažu, dok se ne napuni tako da kriške vire iz čabrice za 5-10 cm preko oboda. Preko naslaganog sira se stavi čista platnena krpa, a preko nje natakne metalni obod, prsten. Čabrica se zatim prevrne naglavačke i stoji u tom položaju 12-24 časa. Po potrebi se na čabricu stavlja i teret. Zatim se čabrice prevrnu i nose u prostoriju za zrenje.
Temperatura prilikom izrade sira treba da je oko 30ºC, a prilikom zrenja idealna temperatura je oko 18-20ºC. Zrenje somborskog sira traje 10-15 dana. Posle toga se sir drži na hladnom do prodaje ili potrošnje.
Osobine somborskog sira
Somborski sir je mekan, mastan sir, žućkasto-bele boje, sa po nekoliko šupljika veličine sočiva ili kukuruznog zrna. Jedna trećina sira je van kačice i liči na uskislo testo ili klobuk neke ogromne pečurke. Na ovom delu koji je van kačice, obrazuje se tanka i mekana, gipka kora, dok je ostali deo bez kore. Kora mora da bude ujednačena i bez pukotina, procepa, u protivnom se sir brzo kvari. Sirno testo je mekano i pod prstima se lako i fino rastire. Suviše tvrd ili mekan sir nije poželjan. Masa čabrice sa sirom se kreće od 1 do 10 kilograma. Dobar somborski sir se može porediti sa boljim trapistom.
brundalo
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9652&viewfull=1#post9652
Necu se prijatelju kuntreštavat (protivit) ali moram dat prigovor i odgovor na ovo. Clanak je vise manje ok i korektan osim 2 stvari.
Sirilo i Soljenje. Dragi moj prijatelju to tako nece ici. Ovaj koji je pisao ovaj clanak je samo prepisivao i jos pri tome nije prepisa kako triba ili nije slusa sta mu govore. Ovo sta cu ti ja rec je teska praksa. Prvo dobro pogledaj temu o sirilima i bit ce ti sve jasno, ali da ti samo napomenem da se u sirila radjena na takav nacin Nikad ali bas nikad ne stavlja nista. Razlog - zajebat ces i sir i sirilo, ali rekoh bolje procitaj temu o sirilima.
Soljenje - soljenje sira "na ruke ili u suho ili tzv suho soljenje sira" ti je delikatan postupak di se sir soli pomalo svaki dan dok god ne prestane sam upijat sol. Ali kako si i ti tako nesto sliocno reka ja moran naglasit da se suhim soljenjem sira regulira njegovo zrenje i da za takve stvari treba bit maher. Viruj mi znan o cemu govorim jer su mi ruke kad pocnu takve stvari izgorene od soli.
Nadalje grijanje grusa u roku 5 min - hm hm tu nesto ne stima. Grus treba grijat puno duze na laganoj vatri i usput mijesat da ne zagori jer inace dolazi do unistavanja grusa i kasnijeg problema sa sirom. Znaci grus treba polako dogrijavat na odredjenu temperaturu. U temperaturu grusa koju si naveo necu ulazit jer svaki sir se radi na svoj specificni nacin pa je tako i razlicita temp. dogrijavanja. A sto se tice pranja sireva mjesavinom vode i surutke bas ne virujen u te stvari iz prostog razloga sta je surutka lako pokvarljiva roba i vrlo brzo bi svoju kiselost prenila i na sir koji je kao sto znas prava spuzva i upija sve. Bolje je sir samo brisat krpom namocenom u slanu vodu ili kad mu kora otvrdne ga cijelog prat u slanoj vodi. A sto se tice aromaticnih trava koje si spominja one se dodaju u grus a nikako u sirilo.
...
---------- Poruka napisana u 00:13 ---------- Prethodna poruka je at 00:12 ----------
...
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...eg-i-kozijeg-mleka&p=9787&viewfull=1#post9787
... O Parmezanu. Car svih sireva pravi se od kravljeg mleka, i to krava hranjenih samo na pasi i senom. Kukuruz ni u kakvom obliku i koncentrati u ishrani nisu dozvoljeni. Upotrebljava se mleko od dve muze, vecernje i jutarnje. Ali, pre dodavanja jutarnjeg mleka sa mleka od sinoc skine se mileram, pavlaka. Tako da se Car pravi od delimicno obranog mleka i to dokazuje da kvalitet nije uvek proporcionalan kolicini masti.
vla
http://poljoinfo.com/showthread.php?230-Proizvodnja-sira-od-ov%C4%8Dijeg-i-kozijeg-mleka&p=10779&viewfull=1#post10779
'liptauer' zacinjen sir za mazanje- recept
Materijal za izadu ovog ukusnog zacinjenog sira je grusevina,urda,svapski sir ili srpski meki beli sir, a najbolji je beli meki rumunski sir brinza od ovcijeg mleka.
Uzeti 1 kg pomenutog sira, dodati 250 g putera/maslaca, 3g samlevene slatke aleve paprike, 20g sitno seckanog ili rendanog crnog luka, 2 sitno iseckane sardine iz konzerve i malo mlevenog crnog bibera, posoliti po ukusu.Sve se dobro izmesa ili samelje na masini za meso, da bi se dobila ujednacena glatka masa-pasta, bez gromuljica.Staviti u plasticnu posudu i drzati u frizideru, ne dugo jer se brzo pojede.Ovja sir za mazanje sluziti uz tost hleb i dobro vino.Prijatno !!!
Tar
http://poljoinfo.com/showthread.php...-i-kozijeg-mleka&p=81308&viewfull=1#post81308
Preporucujem kozije(jarece) siriste u prahu!
Probaj ovde, mada dugo nisam sa njima u kontaktu:
063/ 810-10-40, Sasa Zivotic..
Oni drze(drzali su?) Talijanska sirista i kulture. Ne verujem da jarece siriste imaju na lageru pa insistiraj da ga poruce ako je moguce.
P.S.
Mnogi koji imaju lose rezultate to duguju i neadekvatnom sirilu(siristu). Takodje svi oni koji misle da imaju dobar rezultat imace osetno bolji ako koriste adekvatno siriste. Dakle imperativ je da se za kravlje mleko koristi telece, za ovcije jagnjece, a za kozije jarece siriste.
Ја немам. Али мислим да је боље да се ти јавиш на: http://poljoinfo.com/forumdisplay.php?83-Poljoprivredni-proizvodi ; већа је шанса да нађеш оно шта ти треба.
---------- Poruka napisana u 19:59 ---------- Prethodna poruka je at 19:58 ----------
Ова тема је у вези са темом: Zrenje ovčijih i kozijih sireva; на: http://poljoinfo.com/showthread.php?3469-Zrenje-ovčijih-i-kozijih-sireva.
---------- Poruka napisana 23-10-11 u 15:27 ---------- Prethodna poruka je 21-10-11 at 19:59 ----------
На: http://www.youtube.com/watch?v=ogSXTAyyLzc; постављен је видео запис: babin recept za kozji sir; са једноставним рецептом за козији сир.
---------- Poruka napisana u 19:59 ---------- Prethodna poruka je at 19:58 ----------
Ова тема је у вези са темом: Zrenje ovčijih i kozijih sireva; на: http://poljoinfo.com/showthread.php?3469-Zrenje-ovčijih-i-kozijih-sireva.
---------- Poruka napisana 23-10-11 u 15:27 ---------- Prethodna poruka je 21-10-11 at 19:59 ----------
На: http://www.youtube.com/watch?v=ogSXTAyyLzc; постављен је видео запис: babin recept za kozji sir; са једноставним рецептом за козији сир.
Poslednja izmena:
mudric milan
Član
A sada od koza do gotovog proizvoda sve u slikama.
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?8/V5/2dpNJL7k/img0768-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/8/V5/2dpNJL7k/img0768-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?3f/cp/3NPP0ncK/img0740-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/3f/cp/3NPP0ncK/img0740-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?1s/rS/2s2ZCye8/koze-260207-023-large-me.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/1s/rS/2s2ZCye8/koze-260207-023-large-me.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?3c/o7/2LLsOtvp/img9742-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/3c/o7/2LLsOtvp/img9742-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?3g/fa/4PWcZO89/moji-018-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/3g/fa/4PWcZO89/moji-018-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?l/a0/1OjmjlNi/pict0285-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/l/a0/1OjmjlNi/pict0285-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?3z/Au/4njZGl5Q/pict0382-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/3z/Au/4njZGl5Q/pict0382-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?1Q/IL/nHanTEI/pict0827-large-medium.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/1Q/IL/nHanTEI/pict0827-large-medium.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?38/Sk/2Rq0SQWK/sir-prezentacija9-large-.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/38/Sk/2Rq0SQWK/sir-prezentacija9-large-.jpg)
[/URL][/IMG]
![www.dodaj.rs](http://[URL="http://www.dodaj.rs/?2L/kU/4pbuEN1R/sir-prezentacija-large-m.jpg"][IMG]http://www.dodaj.rs/t/2L/kU/4pbuEN1R/sir-prezentacija-large-m.jpg)
[/URL][/IMG]
fulika
Član
Vrlo lepe slike Milane steta sto ste prekinuli proizvodnju.
mudric milan
Član
Prošlo je 7 dana ali niko osim fulike sa kojim sam se upoznao nije komentarisao ni jednu fotografiju.Niko nije primeti jasle i ako smatram da mogu još bolje jest da su iste kopirale kolege koji su bili kod mene pa su se hvalilim tim patentom ali to sam video sa satelitske a posle sam video iso od Fride.Na fotografijama se vide kalupi,koze u štali,fotagrafije sa nekih manifestacija.Možda sam trebao postaviti i spisak restorana gde sam prodavao sir ali nema tog restorana u Beogradu a i unutrašnjost gde gosti nebi konzumirali kozji sir ako je proizveden prema određenim standardima i koji je prošao strogu kontrolu CIN laboratorije iz Beograda.Upozoravam uzgojivače koza i proizvođače sira da ne pokleknu pred prvom preprekom nju treba samo savladati i ostalo će ići dosta lakše jer nema ni jednog problema da je nerešiv ako imate veliku volju da ga savladate.
nisam ovo video ranije.
-Koze bih poželeo a "dečko" ispred kućice u cveću je još lepši. Ne znam kakve su mu ćerke što je najvažnije ali je baš lepa životinja..
-jasle..? Pa OK je pošto se jasle koriste i pri muži. Ali na slici se vide koze koje nisu na muži a zabravljene su.Činjenica je da "zabravljivanje" onemogućuje rastur ali kako koza može da jede kada joj se jede..? Vidi se i mala greška u konstrukciji pa su ubačene dodatne letve.."đavoli" neće da jedu gde je predviđeno...
-prese su OK, napravljene od pravog materijala, sa "olukom" za surutku, ali prese sa navojem su nekonforne. Treba to stalno zavrtati...Kod takvog modela ne može se postići tačan pritisak presovanja jer zavisi od osećaja onog ko zateže. Sa istim materijalom mogle su da se naprave prese sa polugom i tegom koje obezbeđuju konstantan pritisak.
Malo me zbunila polica-komarnik. Prvo zašto mrežica? Zar nije bolje ako je sirana zaštićena od ulaska insekata ili, nedaj bože, miševa? Takođe učinilo mi se da je to polica za zrenje pa sam se iznenadio (malim) kapacitetom iz čega sam zaključio da se radi o kratkom zrenju. Onda sam uočio da je to polica za fermentaciju u samoj sirani jer se na slici vide isti detalji, kao grejalica npr. Znači to je samo za dnevnu proizvodnju pre no što sirevi idu na zrenje "gde treba"?
-Koze bih poželeo a "dečko" ispred kućice u cveću je još lepši. Ne znam kakve su mu ćerke što je najvažnije ali je baš lepa životinja..
-jasle..? Pa OK je pošto se jasle koriste i pri muži. Ali na slici se vide koze koje nisu na muži a zabravljene su.Činjenica je da "zabravljivanje" onemogućuje rastur ali kako koza može da jede kada joj se jede..? Vidi se i mala greška u konstrukciji pa su ubačene dodatne letve.."đavoli" neće da jedu gde je predviđeno...
-prese su OK, napravljene od pravog materijala, sa "olukom" za surutku, ali prese sa navojem su nekonforne. Treba to stalno zavrtati...Kod takvog modela ne može se postići tačan pritisak presovanja jer zavisi od osećaja onog ko zateže. Sa istim materijalom mogle su da se naprave prese sa polugom i tegom koje obezbeđuju konstantan pritisak.
Malo me zbunila polica-komarnik. Prvo zašto mrežica? Zar nije bolje ako je sirana zaštićena od ulaska insekata ili, nedaj bože, miševa? Takođe učinilo mi se da je to polica za zrenje pa sam se iznenadio (malim) kapacitetom iz čega sam zaključio da se radi o kratkom zrenju. Onda sam uočio da je to polica za fermentaciju u samoj sirani jer se na slici vide isti detalji, kao grejalica npr. Znači to je samo za dnevnu proizvodnju pre no što sirevi idu na zrenje "gde treba"?
mudric milan
Član
Tar sve Vaše konstatacije počev od jasala do zrenja sotačne.Jasle su pravljene samo na osnovu onog što sam video jednog momenta na tv .Koze se na istom mestu muzu jer nisam imao neku potrebu da posebno gradim izmuzište i to bi mi usporili vreme muže i hranjenja a jasle su se pokazale veoma ekonomične jer kad viimi da danas na pojedinim farmama u Nemačkoj nemaju odgovarajuće jasle hvata me jeza a da ne govorim kod nas gde koze ili ovce leže na brdu lucerkinog sena pa onda odgajivači traže subvencije od države.Komentar za presu ok ali to mi je prvo palo na um kad sam počinjao a nisam imao internet da vidim kako drugi rade.Polica komarnik služi samo za kratkotrajno zrenje tj da se uhvati korica a posle ide u drugu prostoriju.Zašto mrežica samo zbog higijenskih razloga jer muhu možete uneti na odeći a da to vi ne osetite.Inače sirana je zaštićena od ulaza glodara i insekata.Grejalica služi u slučaju vlažnog vremena da osuši malo vazduh koji struji oko sira.
milanco_mk
Član
skava cast imenjak.odusevljen sam.i od koze i od ostalo
milanco_mk
Član
evo da pitam ja nesto,posto se niko nije setio da pita a mene me vrlo interesuje.
dali moze da se skuplja mleko u zamrzivac?recimo ako neko ima mala kolicina pa da skupla cela nedelja i jednom nedeljno izvadi mleko odmrzne i da napravi 5-6 kila sir odjednom?ako se mleko zamrzne ima li nesto steta?dali utice na kvalitet sira? probao li neko ovo da uradi?
dali moze da se skuplja mleko u zamrzivac?recimo ako neko ima mala kolicina pa da skupla cela nedelja i jednom nedeljno izvadi mleko odmrzne i da napravi 5-6 kila sir odjednom?ako se mleko zamrzne ima li nesto steta?dali utice na kvalitet sira? probao li neko ovo da uradi?
za to vec neznam, moraces da pokusas. smrzni desetak litara mleka pa pokusaj. ja ostavljam u jesen mleko i sir u zamrzivac i preko zime odmrzavamo za nasu upotrebu. mleko kad skuvam iz zamrzivaca isto mi napravi kajmak... znaci na oko i ukus ne primecujem nikakvu razliku
srna
Član
Milane svaka cast ! jos uvek sam amater u kozarstvu , mada moja majka ima koze od 86e god . sad imam 4 koze sanska mesana sa alpinom al zadnje parenj pozajmio sam od prijatelja jarca alpino kao Milanov . strvina od jarca sve mi polomio po stali kao bizon. E sad cekam das izjare pa vidim sta ce bit.
Poslednja izmena od urednika:
mudric milan
Član
Možda nemam stručno znanje ali imam neko malo iskustvo Milanče može se siriti mleko koje je bilo zamrznuto ali je malo teže mora se dodati sirilo i jogurt kao kultura.Srna interesuje me dali imaš ti koze ili majka reci samo jesili iz Prnjavora ili iz okoline meni je dosta poznat taj ceo kraj.Jarca kad imaš ako ga nisi pripitomio moraš ga obavezno vezivati.Drago mi je da se mladi ljudi počinju baviti sa uzgojom stoke jer oni moraju prevazići nas starije.Pozdrav!
elmir
Član
pozdrav svima uzgajivacima koza ja imam koze i imam 26 godina tu zivotinju sam zavolio al jedino neznam kako sir neki dobar da napravim sve vas pozz i zelim vam svako dobro
srna
Član
Sad imam ja kao sto rekoh 4 kom . iz okoline Prnjavora tacnije Kulasi -banja Kulasi . poznajem i ja malo tv kraj posto je moja supruga iz Vrcina a imam i starog poznanika iz Velike Mostanice
