Objekti za smeštaj mehanizacije

Ciro nije camovina bas tako mekana. Evo slika supe za masine koje sam radio prosle jeseni. Kos za kukuruz je od topole, stubovi kosnici vencanice su od bagrema, kompletan krov sa prenosnim gredama je camovine. Duza strana rogova prelazi duzinu od 5.5m sa nagibom krova od 32 stepena. Maksimalno opterecenje i minimalne deformacije u toku susenja gradje na krovu. Ostalo je da odradim betoniranje i oluke.




1jkq.jpg


- - - - - - - - - -

uczj.jpg


- - - - - - - - - -

I jedna slika malo losijeg kvaliteta slikana negde u prolece


w4ih.jpg
 
Lep objekat stvarno.. :bravo: Ja u narednih godinu dve planiram da napravim jos jedan objekat ali ovoga puta od metala... Planiram tu da skladistim bale i mozda malo mehanizacije ako pretekne mesta...
 
vladj je napisao(la):
Zanima me vase misljenje u vezi objekta koji bih pravio. Sirina je 7m, visina 3m duzina 7m. E sada duzina roga je 4.5m sa nagibom od 36 stepeni. Da li je to izvodljivo i koju debljinu roga i raspon izmedju rogova preporucujete posto bih strugao od čamove gradje i pokrivao crepom. Evo nacrta kako bi to izgledalo.



70qj.jpg
Kliknite za proširenje...

Čamova gradja je odličan izbor za krovnu konstrukciju. Bagremovu gradju nije preporučljivo koristiti za krovove, jer je bagrem najpodložniji deformisanju i pucanju.
Moja preporuka su rogovi dimenzija 10/14 cm na medjusobnom rastojanju od 80 cm. Rastojanje od 100 cm izmedju rogova je preveliko i treba ga izbegavati, jer usled težine crepa vremenom može doći do uvijanja letve. Rogove kvadratnog poprečnog preseka ne treba koristiti.
Obavezno postaviti raspinjače dimenzija 5/8 cm, na 2/3 dužine roga počev od venčanice.
Da napomenem, ako je neko imao loše iskustvo sa čamovom gradjom razlog tome je samo loše dimenzionisanje elemenata. Kada se sve uradi po propisu, problema nema.
 
Čitam ovo o čamovoj građi, pa kakva je kod vas situacija za nabavku hrastovih trupaca i dalje na pilanu sa tim pa rezanje potrebnih dimenzija (grede, rogovi, štafle, letva).

Ovo pišem zato što su kod nas cjene za 1m3 hrastovog trupca I klase max 150€, a 1m3 rezane čamove građe od 250€ pa naviše.

Hrast je iznad svega po tvrdoći, trajnosti itd. pa ako su cjene slične malo potražiti jer je kod nas to isplativo i većina koji planiraju gradnju i imaju novac da pripreme građu rade tako.
 
KOd mene su SIpci (ili kako vec) za 3-4 godine pojeli sve merteka sad kad se uspenjes na tavan sidjes sa njega kao u mlin da si bio... Kod mene su 80 posto zgrada pokrivene Bagremom (bagremovi merteci) i to nece nikad da popusti.... Jeste da su merteci ruzne nisu kao camovi masni ali to je celik... Kad smo menjali letve na jednoj zgradi ekser se nije mogao izvaditi iz merteka nego se iscupao kroz letvu... Posle smo ih sekli brusilicom...
 
belgrade red star je napisao(la):
Hrast je neunistiv ali treba malo racuna povesti o tezini i opterecenju koje cini krovna konstrukcija.
Kliknite za proširenje...
To potpisujem ,mi smo menjali na crkvi prozore i ima zapisano da su postavljeni 1760 godine,i posto je to bilo onako volonterski kuvala se riblja corba i ajd da ih iskoristimo za lozenje,ma nemozes precepiti,kad kaze jedan bolje da smo ove ostavili vise bi trajali neg ovi metalni sto sad stavljamo.
 
Vidim da kolega Darko Drenovac daje tacne i fine odgovore . Ja bi posavetovao svim nasim clanovima i dragim kolegama , da prilikom gradnje objekta konsultuju nas iz struke. Jer ipak uz nasu pomoc mogu dosta ustedeti , i izbeci nepovoljne situacije prilikom gradnje. Primetio sam da vecina prvo sagradi objekat , a posle zakazi sliku i ceka komentare. Ja svakom lajkujem sliku , zato sto cenim njegov trud. Ali do sada jos nisam video objekat bez ikakve greske.
 
JA sam rezao neke merteke od Hrasta (ja mislim necu sad da lazem mogu sutra pitati)... Posto je iz mog branika pa imamo toga na pretek...
 
Koristi se Dragane jos od vremena Marije terezije,posto kod nas ima dasta zgrada radjeno u to vreme ,zato znam sad je verovatno skup ima jeftiniji marerijala pa ga zato nekoriste.
 
Da se razumemo, krovna gradja se može rezati od većine vrsta (tj. rodova) drveta koje raste na našem podneblju (hrast, bukva, topola, četinari...). Pored toga da uzmemo u obzir da svaki navedeni rod ima svoje vrste koje se opet razlikuju, pa se i gradja od njih razlikuje. Na našim prostorima samo hrasta ima skoro 10-ak vrsta (lužnjak. granica, kitnjak, cer...).

Tačno je da je hrast najkvalitetniji. Zato ga i treba koristiti za neke finije elemente (za izradu nameštaja, stolarije, parketa i dr). Može se koristiti i za krovnu konstrukciju, ne poričem to. Ali, tu je problem njegova težina. Pored toga moram da navedem da je hrastu potrebno prilično vremena za porast, tj da sporije raste od četinara. I zašto ga onda upotrebljavati za neke krovne konstrukcije...

Bukva se može takodje koristiti, ali treba voditi računa o vremenu ugradnje u odnosu na vreme rezanja, da ne bi došlo do deformacije.

Opet za bagrem da prokomentarišem. Nisam za njegovu upotrebu za krovnu konstrukciju, ali je za vertikalne noseće elemente odličan. Sve moje šupe su sa bagremovim stubovima. Može veliko opterećenje da izdrži. Zatim za ograde je isto dobar. Ali za venčanice, rogove i slične elemente, ne.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh