Objekti za smeštaj mehanizacije

galicije83 je napisao(la):
Ја сам то завршио, а са чиме ћу се бавити то уопште није битно. На крају радио сам, видео да ми тај начин живота не одговара, не зато што не знам да радим то што радим, већ једноставно ова лудница која је дошла по градовима, то ми не одговара..а право да ти кажем нисам неке ствари могао да прогутам..тако да сам то све лепо напустио, вратио се на своје и сада радим и живим како живим..
Kliknite za proširenje...
Da vidis kakva je ludnica u BG, NS je mala maca.. 😅

miksan je napisao(la):
Arihitekta nema ni upola znanja koliko ima inzenjer, to su cinjenice.Ko zna koji predmeti su na oba faksa, njemu je sve jasno. Prve 2 godine aritekture su malo teze od srednje skole.
Kliknite za proširenje...
Ne znam koji su predmeti na kom faxu ali u istoj zgradi sa mojim faxom u BG su i Arhitektonski i Gradjevinski fakultet i dosta sam se druzio sa tim ljudima i nagledao svega i svacega.. Ne mogu da kazem da je bilo koji ozbiljan fakultet lak, ima laksih i tezih ali to dosta zavisi od samih ljudi i njihovih afiniteta, sta im je lakse a sta teze za razumeti. Misljenja sam da bi Elektrotehnicki fakultet bio vecini najtezi moguci, ali meni bi Pravni ili Ekonomski bili daleko tezi jer to jednostavni nije materija koja mi lezi.. Iz mog ugla, Arhitektonski je najlaksi, a gradjevinski je mozda malo laksi od Elektrotehnickog ali i dalje jako ozbiljan fakultet i zahteva ozbiljno grejanje stolice!! Arhitekte smo stalno zajebavali kako nikad nemaju torbu/ranac vec nose samo one njihove blokove za crtanje ili neke makete i bojice, kao da su krenuli o vrtic :ROFLMAO: I onda tako jedan drugar otvori svoje "blokce za crtanje", sunce ti cega tu sve ima, d'izvinete da se useres od posla da uradis sve ono.. xD

EDIT:
Predlog moderatorima da naprave temu (ukoliko ne postoji vec, nisam je video) "Diskusije o fakultetima" i tamo prebace prethodnjih par strana, mozda bude od koristi nekim mladjim poljoprivrednicima koji razmisljaju o visokim skolama :)
 
Znači kolega studirali smo u istoj zgradi 🙂.

Ima svega. Ono što je po meni najveći problem na arhitektonskom fakultetu jeste to što se sve manje uče i rade konstrukcije. Najveći akcenat je na vizuelnom, zatim na funkcionalnom, a najmanji na konstruktivnom. Arhitekta mora da poznaje konstrukciju.
E sad, kao i na svakom fakultetu. Ima ih koji su to želeli, ima onih koje su roditelji forsirali, ima onih koji nisu znali šta će pa upisali to. Ima ambicioznih, ima koji stvarno žele da rade i nauče, ima onih koji gledaju kako samo da se provuku.
Bilo je radova da se raspametiš, bilo je projekata koje kada gledaš sramota te svog kolege čiji je projekat...
Što se tiče težine, smatram i stojim iza toga da je gradjevinski fakultet teži od arhitektonskog. Ima dosta više predmeta koji su tehničke prirode i koji su sami po sebi teži. Arhitektura ima i tehničkih predmeta, ali ima i dosta predmeta iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja, istorije gradjenja i naseljavanja, istorije arhitekture i umetnosti, likovne umetnosti, vizuelnih istraživanja, grafike, dimenzionalnih i prostornih analiza sa aspekta korisnika, tipologije objekata, itd itd... Dakle ima svega onoga što zapravo i deli arhitektu od gradjevinca. Da toga nema nikad ne bi ni postojala ova dva tipa inženjerstva.
I ne može gradjevinac da radi posao arhitekte niti obratno. Jasno se zna šta je čiji deo posla. Jasno je i propisano zakonom. I tu nema dileme.
 
Darko Dren je napisao(la):
Znači kolega studirali smo u istoj zgradi 🙂.

Ima svega. Ono što je po meni najveći problem na arhitektonskom fakultetu jeste to što se sve manje uče i rade konstrukcije. Najveći akcenat je na vizuelnom, zatim na funkcionalnom, a najmanji na konstruktivnom. Arhitekta mora da poznaje konstrukciju.
E sad, kao i na svakom fakultetu. Ima ih koji su to želeli, ima onih koje su roditelji forsirali, ima onih koji nisu znali šta će pa upisali to. Ima ambicioznih, ima koji stvarno žele da rade i nauče, ima onih koji gledaju kako samo da se provuku.
Bilo je radova da se raspametiš, bilo je projekata koje kada gledaš sramota te svog kolege čiji je projekat...
Što se tiče težine, smatram i stojim iza toga da je gradjevinski fakultet teži od arhitektonskog. Ima dosta više predmeta koji su tehničke prirode i koji su sami po sebi teži. Arhitektura ima i tehničkih predmeta, ali ima i dosta predmeta iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja, istorije gradjenja i naseljavanja, istorije arhitekture i umetnosti, likovne umetnosti, vizuelnih istraživanja, grafike, dimenzionalnih i prostornih analiza sa aspekta korisnika, tipologije objekata, itd itd... Dakle ima svega onoga što zapravo i deli arhitektu od gradjevinca. Da toga nema nikad ne bi ni postojala ova dva tipa inženjerstva.
I ne može gradjevinac da radi posao arhitekte niti obratno. Jasno se zna šta je čiji deo posla. Jasno je i propisano zakonom. I tu nema dileme.
Kliknite za proširenje...
Upravo zbog ovoga kazem da sam se nagledao svega i svacega.. Obicno oni koji su potpuno posveceni i vole da to sto studiraju zavrse bez problema i onda deluje kao da je to nesto laganica a ima onih koji dodju tu pod nekom vrstom prisile i onda to ne lici na nista, mucenje i za studenta i za sve ljude oko njega.. Jedan drugar iz okoline Smedereva upisao gradjevinski, bili u studentskom domu u prvoj godini soba do sobe, pokusavao je sve i svasta, raspadao se od ucenja, isao od kuce da uci kad ne moze u domu i slicno ali dzabe, bio malo i odustao.. Sa druge strane koleginica na ETF-u dosla iz srednje ekonomske skole, nit je imala neke matematike ni osnova elektrotehnike ni informatike, oduvala fax ocas posla sa nekom srednjom ocenom preko 9 cini mi se..

Do kad si isao na fax, mozda smo se i sretali ako ne u zgradi mozda negde okolo ?! :D
 
Kada sam bio u Mercedes muzeju u Štutgartu sa nekom polu Timbilding ekipom, pričao mi jedan nemac kako je ta ekstravagantna zgrada građena.
Kažu oni, rešio mercedes da napravi muzej, ali mora da bude nešto zaista izuzetno, odvojili dobar buzžet i traži se idejno rešenje..
I tu na sastanku neko predloži nekog modernističkog arhitektu španca koji je kao trenutno najpopularniji u svetu za te nazovi moderne projekte.
Pošalju mu zahtev, i taj lik(inače uvek poludrogiran/polupijan) im posle nekog vremena pošalje svoje rešenje. Na sledećem sastanku taj odbor za muzej gleda to rešenje i niko ne kapira niti razume šta je tu nacrtano, čak neki okreću projekat i naopako ali izgleda skoro jednako nejasno..
I onda neko kaže, ovo je zaista jako i avangradno rešenje, daj da se pozove onaj naš uobičajeni izvođač da da svoje mišljenje i ponudu za gradnju.
Dođe taj neki iskusni građevinski ing iz te renomirane firme, i uzme taj 'projekat', par puta ga pogleda, i on ga zavrti i obrne, ali otprilike i njemu nije jasno šta je tu nacrtanao, ali naravno, nesme to da kaže. Zacepi neku cenu i da masnu ponudu iako nisu skapirali šta je tu.
Mercedes, naravno nije u škripcu sa parama, prihvata cifru, zaključuje se i potpisuje ugovor za izgradnju.
E sada ova renomirana firma pozove njihovog omiljenog podizvođača, neku firmu sa bosanskom ekipom, gde neki majstor bosanac i njegov kolega crnotravac dobiju projekat i niko ih ne pita dali razumeju, nego je naređenje: počinji i gradi zgradu.
Ova dvojica majstora ili predradnika, naravno ne razumeju ni oni projekat, ali ih takođe sramota reći i obrukati se.
I tu oni to protumače kako znaju i umeju, naprave zgradu sa većinom krivina sa projekta koje su uspeli napraviti, ono što su procenili da je bilo slabo, utegnu nekim šipkama koje su sakrili koliko su mogli(video sam te šipke). Predaje ova bosanska ekipa objekat preduzimaču nemcu, ovi to pogledaju malo zgradu malo projekat, pomisle u sebi, pa ovo prilično liči i prime to.
Sada ovi preduzimači predaju zgradu mercedesu i pozove se i onaj arhitekta, koji opet dolazi pripit, i kaže on: fantastično, ovo je upravo to što sam zamislio.. Svi potpišu, isplate se, zgrada se preda na upotrebu i mir svima..:osmeh:

https://facadeworld.files.wordpress.com/2015/01/mercedes-benz-01.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b5/Mercedes-Benz_Museum_interior-6_2013_March.jpg
 
Au koji kralj, svaka joj cast :D
Mimoisli smo se za malo, ja sam krenuo na osnovne studije 2012e :D I sa clanom Bojceticem sam se za malo mimoisao, ne samo da smo na istom faxu bili nego sam nasledio i njegovu studentsku sobu u kojoj je bio do 2012e cini mi se a ja usao 2013e.. :ROFLMAO:
 
Napravih jednu malu nastrešnicu, ništa posebno i ništa veliko, ali veoma korisno...Najviše zbog prikolica i freze pipalice koje su najviše zauzimale mesta u hali.Ostalo na proleće da se odrade oluci i možda vrata, videću.

https://freeimage.host/i/Hu93d2R]
Hu93Svp.md.jpg
[/URL]
Hu9FzoF.md.jpg
[/URL]
Hu9FrUx.md.jpg
[/URL]
Hu9zObf.md.jpg
[/URL]
Hu9T7wJ.md.jpg
[/URL]
Hu9TDS1.md.jpg
[/URL]
Hu9uAf2.md.jpg
[/URL]
Hu9u1xj.md.jpg
[/URL]
Hu9ujJ1.md.jpg
[/URL][/url]
 
Vrata najviše zbog navejavanja, ali pod svako se radi...grede su podignute na metalnim nosačima, ovo je bilo brzinsko rešenje sa planom dalje finalizacije na proleće.
 
Moze i samo da naspe tucanikom nije da ce tu ne znam sta da stavlja pa da ulaze velike novce u beton ima ovde 30-40 m2 sigurno.. Mada s obzirom da nista tesko nece unutra moze i neki tanji beton da se odradi..
 
Lepo urađeno :ppozdrav:
Volim kad u dvorištu ima mesta za ovako korisne nadogradnje :ppozdrav:
Aj još jedno :ppozdrav: dok ne stignu "statičari" da traže dlaku u jajetu ::prica::
 
Da odgovorim svima, znam da svako ima neki predlog/zamerku, shvatam to...streha je malo kraća jer nisam našao duže grede od 6m (merteci),a nisam hteo da pravim tako da ih produžavam na stolici, da budu iz dve dela.Na strehu svakako dolazi oluk, talko da voda sa krova neće ići blizu stubova (popova) i tako ugroziti statitku same zemlje ili ih vlagom ubrzano natapati.Imao sam nekoliko ograničenja u dimenzijama...merteci su vezani za staru zgradu tako što su ušrafljeni na staru gredu u tavanu koja ide tik uz kalkanski zid, drugo "ograničenje" su same "prostorije koje su morale da budu šire od 230mm.(zbog nesmetanog uparkiravanja.).I treće...srednji stubovi (popovi) su morali biti 210 jer na toj visini se montiraju rasponke koje dodatnu učvršćuju konstrukciju za staru zgradu, a to je ujedno i minimalna visina prolaska traktora kada se bude odradila betonaža.
Zašto crep a ne lim?
Cenovno ne bih mnogo uštedeo, crep neuporedivo duže traje, a kod mene je presudila estetika...Da ponovim, ovo je bilo jedno brzo rešenje koje u datim okolnostima (brzina gradnje, prostor, vreme...) dala solidan rezultat, za mene gotovo pa savršen.Sam sam sve odradio, pa ruke nisu koštale "ništa".Nisam majstor da bi ulazio u dalju polemiku, ali napravio malo mestašce gde mogu da odložim prikolice i frezu, a leti, u sezoni kazana i rakija, pristojnu zaštitu od kiša.
Hvala svima na kritikama i predlozima.
 
Crep je sr...spram lima,mogao si ti itekako da ustedis,za lim bi ti trebalo dosta manje gradje.Gledaces svaki put na taj krov kad bude jakog vetra jel neki crep pomerio malo,jel neki napukao itd ...Lim traje krace ali kad ga postavis kako treba,ne gledas u krov nikad vise dok sam lim ne pocne da truli.Sem toga,pri jakim vetrovima zna da se zavuce kisa ispod crepa,ili onaj sitan sneg,kod crepa bi trebalo postaviti ispod onu foliju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh