Generalno najviše problema je na SVIM našim prostorima zbog ostavština prošlosti.
Pa je zemlja još pisana na nekog što umro 1910, te se njegova ostavština deli na x dece od koje troje otišlo u SAD, Kanadu, Argentinu, Nemačku, Belgiju, Francusku... još u dvadesetim, tridesetim godinama, pa sad to zvanično sprovedi do današnjeg korisnika, da bude još po papirima vlasnik.
Onda obično nijedan objekt nije baš 100% po pravilima i sa svim papirima.
I tako sve stavke na imanju.
I kad su sve te stvari složene, opet i pored svih silnih milijuna ubačenih u digitalizaciju i modernizaciju raznih registara i evidencija nema nikakve garancije, da ti izdaju neku potvdu u roku da možeš na vreme ispunit papirologiju.
itd itd
Kod svih tih stvari treba imat jedan jedini fiksan način ponašanja: realan poslovni plan u kome troškove upotrebiš na visokom nivou, prodajne cene za svoj proizvod sniži i ispod cene za koju misliš da ne može toliko nisko pasti. Ako ti to 'drži vodu' onda u trk i pokupi svaku paru koja se nađe. Ali sve te pare se uzme na bazi tvog plana.
Najviše se ljudi nasukalo jer su im na taj plan ovjesili sve moguće jer 'sad se može kad se davaju pare'. I onda kupci nisu spremni da pokrivaju zlatne kvake na vratima u tvojoj štali, jer se na trgu dobije mleko iz štala s običnom kvakom i na tom trošku baziranoj ceni.
U proizvodnji na zemlji nije toliko rezervi, jer zna se koliko košta mašina i mora da se kupi.
A u stočarstvu se stvaraju enormne razlike u ceni objekata kad se usporedi objekat rađen u vlastitoj režiji i ono kad se radi 'za raspis'.
Da se razumemo, pričam jednakom objektu u istim uslovima, ne nešto ko 'ja, tata, ujak i mešalica betona par sati svako popodne'.
Tako da je u igri i opcija, da se napravi objekat u vlastitoj režiji i uzme na raspis samo oprema koja se ne može napravit.
Da se razumemo, objekt sa papirima, jer sa 'divljim' ne možeš kandidirat za te pare.
i još nešto: pare se dobiju za kupovinu, održavanje ide sve iz džepa.
Ne znam kako je u Srbiji definiran način kupovine lokalno i uvoz.
U EU se sve tretira ko domaće tržište, kupio od trgovca u svom sokaku ili u Portugalu.