У „Русија као тамници народа“ (1930), Покровски је писао да је
директну принуду Руско царство најчешће примењивало у областима експанзије на Далеком истоку, Кавказу, Централној Азији и Манџурији, као и у западним деловима царства као што је Пољска, а „велики број Пољака је завршио своје животе у Сибиру“.
Покровски је поменуо да
украјинске, белоруске и грузијске школе нису постојале и да је
у пољским школама говор пољског језика кажњен ускраћивањем оброка.
Покровски је истакао историју Јевреја у царству као пример изолованог народа на коме су се примењивале репресивне методе, попут ограничења простора становања. pogledati
Pale of settlement (primedba moja)