emigrant
Član
I sad je tako,čovek koji nije Srbijanac vlada.
Zato i treba da ostanete bez države.
Chat 17
- Začetnik teme Mr.Paor
- Datum pokretanja
Zato i treba da ostanete bez države.
markojx
Član
Zanimljivo je koliko god da se smanji zemlja Srbija al nikako da se smanji bro poslanika u skupstini, pa koliko ima pokrajinska aparatura, pa po opstinama, sad ministara, bogami puno ovih sto nista ne proizvode na teret proizvodnje.
trtmrt
Banned
Srbija!
Evo ja se secam kako smo isterali slovence sa kongresa, uveli sankcije sloveniji (i plesali po zeleznickoj stanici kolo, veseleci se kako ce sada slovenci crknuti od gladi), pretnje milosevica kako ne znamo da radimo ali znamo da se bijemo na mitingu na gazimestanu (a ne znamo ni to!), upad srbije u monetarni sistem jugoslavije i kradja milijardi dolara, memorandum sanu, odbijanje bilo kakvih opcija za opstanak jugoslavije osim unitarne centralistice opcije komandovane iz beograda, nosanje kostiju po bosni, bacanje cveca na tenkove....
i sve to uz devedeset procentnu podrsku stanovnistva srbije! (i kad je SVE to propalo kolektivne amnezije oko raspada i vlastitog udela u tome, zato ovako i srbija izgleda kako izgleda, nije bilo introspekcije....)
hoces jos?
P.S. kao juce se secam mitinga na gazimestanu, bas tada sam bio vojnik u kursumliji, gledajuci kolone autobusa koje su prevozile milosevicevu krezubu masu...
elem, bio sam tehnicka sluzba i sef mi je bilo civilno lice, zvao se Mitar. Mitar nije bio los covek ali cim smo krenuli o politici nesto se preklopilo u njemu i odmah velika srbija, rat, ovo ono.
Jednom tako povede se rasprava o ceni brasna, pitam ja Mitra, kako je moguce da kilogran brasna iz mlina u mom mestu, kosta manje u Kursumliji nego tamo gde je zito uzgojeno i samleveno!
Znate li sta mi je dobar covek Mitar odgovorio?
"Mi smo pobedili u ratu! Vi ste ratni plen i tako treba da bude, vi ima da radite za nas!"
To je tacan momenat kad sam prestao da budem lokal patriota autonomas i postao turbo lokal patriota republikanac!
Poslednja izmena:
trtmrt
Banned
trtmrt
Banned
Nije normalno, i te pokrajine su takodje trebalo da budu republike!
trtmrt
Banned
kao slovenija danas (vojvodina je pre nasilnog i neustavnog ukidanja autonomije bila u istom rangu sa slovenijom, ispred hrvatske po svemu)
Poslednja izmena:
Bio sam direktan učesnik.Čak su nam poslali i specijalce da ne uđemo u opštinu.Na taj način Sloba dolazi na političku scenu.Sramotim se tog čina.Ali sreća pa sam jedan deo večeri proveo u Pivnici sa kolegom kad smo videli da se rukovodeći kadar MC povukao(pobegao).
@trtmrt
Ti pravdaš secesiju i secesionističke ideje sa potezima jedne maloumne vlasti čije delovanje je samo išlo na ruku onima koji su razbijali državu.
Ja sam bio protivnik takvog ponašanja, kao što sam protivnik i ovoga što imamo danas.
Ali sam i protivnik ideja koje ti zastupaš. One su suštinski sa one strane zakona, bile a i sad su.
Koreni su mi autohtoni, vojvodjanski, ali to falš "automašenje" je podjednako loše u negativno kao i Miloševićeva politika 90-tih.
Naravno da se ne slažem sa trenutnim stanjem što se tiče finansija i raspodele i drugim pitanjima, ali pričati o nekakvoj "republici" je najobičnija zamena Beograda Novim Sadom i stvaranje novih problema. Nerealnost i budalaština.
Ti pravdaš secesiju i secesionističke ideje sa potezima jedne maloumne vlasti čije delovanje je samo išlo na ruku onima koji su razbijali državu.
Ja sam bio protivnik takvog ponašanja, kao što sam protivnik i ovoga što imamo danas.
Ali sam i protivnik ideja koje ti zastupaš. One su suštinski sa one strane zakona, bile a i sad su.
Koreni su mi autohtoni, vojvodjanski, ali to falš "automašenje" je podjednako loše u negativno kao i Miloševićeva politika 90-tih.
Naravno da se ne slažem sa trenutnim stanjem što se tiče finansija i raspodele i drugim pitanjima, ali pričati o nekakvoj "republici" je najobičnija zamena Beograda Novim Sadom i stvaranje novih problema. Nerealnost i budalaština.
колико је овде написано **greška то је невероватно шиптари незадовљни што им је слоба укино аутономију па шиптари се цео век боре да направе своју државу њих југа неинтересује словенци су сами напустили тај конгрес не улазим да ли су у праву али су се спремали да напусте југославију и најважније сами комунисти су још на дрезденском конгресу одлучили шта ће бити са југославијом зато доста са лагањем нико није није био са Србијом што је желео него или из користи или што је морао
са википедије
Latinica
Alatke
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije (mkd. Четврт конгрес на Комунистичката партија на Југославија; sloven. Četrti kongres Komunistične partije Jugoslavije) održan je od 3. do 15. novembra 1928. godine u Drezdenu. Često se po mestu održavanja naziva Drezdenski kongres.
Kongresu je prisustvovalo 25 delegata i jedan delegat Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Kongresu su takođe prisustvovali i Palmiro Toljati i Dmitri Manuilski, u ime Kominterne i Milan Gorkić u ime Komunističke omladinske internacionale. Filip Filipović je na Kongresu podneo Referat „o političkoj situaciji i zadacima partije“. Na Kongresu je osuđena i desničarska frakcija, predvođena Simom Markovićem.
Glavna rasprava na Kongresu je vođena oko ocene političke situacije, likvidacije frakcionaških borbi i perspektive borbe.
Na kongresu je zaključeno da se Kraljevina Jugoslavija nalazi pred revolucijom, što se ispostavilo kao netačno. Kongres potvrdio prethodno već ustanovljenu politiku koja je pozivala na otcepljenje „ugnjetenih naroda“ na samoopredeljenje i doneo odluku o stvaranju nezavisnih država - Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije, dok bi mađarski i albanski narod imali pravo da se odvoje, jer je zaključeno da je njihovu zemlju anektirala srpska buržoazija[1][2] U tom cilju odlučeno je da KPJ podrži razne organizacije koje su se borile protiv srpske prevlasti, uključujući Kosovski komitet, VMRO i ustaše.
Srušiti imperijalističku tvorevinu, Jugoslaviju - glasila je odluka Kongresa. Parola o ujedinjenoj Albaniji je značila da se ne ruši samo kapitalistička Jugoslavija, nego i Grčka[3]. Umesto postojećih zemalja planirano je bilo da se ustanovi komunistička Balkanska federacija, ali se i nalagalo komunistima da se to ne sme postavljati kao uslov, za uspostavljanje nezavisnih država.[4]
Na Kongresu je doneta i Rezolucija „o ženskom pitanju“ u kojoj je konstatovano povećano zapošljavanje žena, jer one predstavljaju jeftinu radnu snagu; politička obespravljenost žena i nejednakost pred zakonom; veće učešće žena u štrajkovima i političkim akcijama KPJ. Kongres je takođe zaključio da je Partija u dotadašnjem radu potcenjivala rad među ženama, da nije pružala dovoljnu pomoć aktivnim ženskim partijskim kadrovima i da se iskustva iz rada u pojedinim pokrajinama nisu koristila. U rezoluciji je naglašeno da je potrebno pojačati rad među ženama, organizovati ilegalni rad po kružocima, posvetiti posebnu pažnju uključivanju žena u sindikat i početi sa političkim radom među ženama na selu.
KPJ označila je srpsku buržoaziju i vojsku Monarhije kao svog glavnog neprijatelja, podvlačeći da se borba mora preneti u samu Srbiju, kao bazu hegemonističkog režima, a da ta borba mora da započne priznavanjem otcepljenja etničkim zajednicama koje to žele i oružanim ustankom, odnosno izazivanjem oružane pobune u zemlji, njenim rasturanjem i stvaranjem novih država na ruševinama Kraljevine SHS. To se vrlo precizno navodi u dokumentu Kongresa, nazvanom „Rezolucija o privrednom i političkom položaju“, gde stoji da će se KPJ boriti za uspostavu nezavisne Hrvatske, nezavisne Crne Gore, Makedonije i nezavisne Slovenije, dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcepljenje. Posebna pažnja posvećena je „albanskom pitanju“ za koje su delegati Četvrtog kongresa KPJ rekli da je suštinsko. Konstatuje se da je posle Prvog svetskog rata jedna trećina sveukupnog albanskog stanovništva pala pod vladavinu ugnjetačkog režima velikosrpske buržoazije i naglašava da je oslobođenje tog naroda od srpske okupacije moguće samo kroz sveopšti ustanak[5].
Četvrti kongres KPJ
4 jezikaLatinica
Alatke
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije (mkd. Четврт конгрес на Комунистичката партија на Југославија; sloven. Četrti kongres Komunistične partije Jugoslavije) održan je od 3. do 15. novembra 1928. godine u Drezdenu. Često se po mestu održavanja naziva Drezdenski kongres.
Kongresu je prisustvovalo 25 delegata i jedan delegat Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Kongresu su takođe prisustvovali i Palmiro Toljati i Dmitri Manuilski, u ime Kominterne i Milan Gorkić u ime Komunističke omladinske internacionale. Filip Filipović je na Kongresu podneo Referat „o političkoj situaciji i zadacima partije“. Na Kongresu je osuđena i desničarska frakcija, predvođena Simom Markovićem.
Glavna rasprava na Kongresu je vođena oko ocene političke situacije, likvidacije frakcionaških borbi i perspektive borbe.
Na kongresu je zaključeno da se Kraljevina Jugoslavija nalazi pred revolucijom, što se ispostavilo kao netačno. Kongres potvrdio prethodno već ustanovljenu politiku koja je pozivala na otcepljenje „ugnjetenih naroda“ na samoopredeljenje i doneo odluku o stvaranju nezavisnih država - Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije, dok bi mađarski i albanski narod imali pravo da se odvoje, jer je zaključeno da je njihovu zemlju anektirala srpska buržoazija[1][2] U tom cilju odlučeno je da KPJ podrži razne organizacije koje su se borile protiv srpske prevlasti, uključujući Kosovski komitet, VMRO i ustaše.
Srušiti imperijalističku tvorevinu, Jugoslaviju - glasila je odluka Kongresa. Parola o ujedinjenoj Albaniji je značila da se ne ruši samo kapitalistička Jugoslavija, nego i Grčka[3]. Umesto postojećih zemalja planirano je bilo da se ustanovi komunistička Balkanska federacija, ali se i nalagalo komunistima da se to ne sme postavljati kao uslov, za uspostavljanje nezavisnih država.[4]
Na Kongresu je doneta i Rezolucija „o ženskom pitanju“ u kojoj je konstatovano povećano zapošljavanje žena, jer one predstavljaju jeftinu radnu snagu; politička obespravljenost žena i nejednakost pred zakonom; veće učešće žena u štrajkovima i političkim akcijama KPJ. Kongres je takođe zaključio da je Partija u dotadašnjem radu potcenjivala rad među ženama, da nije pružala dovoljnu pomoć aktivnim ženskim partijskim kadrovima i da se iskustva iz rada u pojedinim pokrajinama nisu koristila. U rezoluciji je naglašeno da je potrebno pojačati rad među ženama, organizovati ilegalni rad po kružocima, posvetiti posebnu pažnju uključivanju žena u sindikat i početi sa političkim radom među ženama na selu.
KPJ označila je srpsku buržoaziju i vojsku Monarhije kao svog glavnog neprijatelja, podvlačeći da se borba mora preneti u samu Srbiju, kao bazu hegemonističkog režima, a da ta borba mora da započne priznavanjem otcepljenja etničkim zajednicama koje to žele i oružanim ustankom, odnosno izazivanjem oružane pobune u zemlji, njenim rasturanjem i stvaranjem novih država na ruševinama Kraljevine SHS. To se vrlo precizno navodi u dokumentu Kongresa, nazvanom „Rezolucija o privrednom i političkom položaju“, gde stoji da će se KPJ boriti za uspostavu nezavisne Hrvatske, nezavisne Crne Gore, Makedonije i nezavisne Slovenije, dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcepljenje. Posebna pažnja posvećena je „albanskom pitanju“ za koje su delegati Četvrtog kongresa KPJ rekli da je suštinsko. Konstatuje se da je posle Prvog svetskog rata jedna trećina sveukupnog albanskog stanovništva pala pod vladavinu ugnjetačkog režima velikosrpske buržoazije i naglašava da je oslobođenje tog naroda od srpske okupacije moguće samo kroz sveopšti ustanak[5].
а да се некаже како су нас маркс и енгелс звали ОТПАДАК ОД НАРОДА а ми смо их дизали у небеса иста ситуација је и данас вучић је син комунистичког функционера нек покаже неко где је милошевић рекао да је србин брат му се изјашњавао као црногорац
MOMOSARIC
Član
Milosevic je po nacionalnosti bio dzukela
mihajlo 022
Član
Kada je pokušano "događanje naroda " u Sloveniji učesnici su dočekani sa kerovima i to je bilo to.
