BobanNB
Član
Не видим ја ту никакав проблем. Таква возила су увек имала проблем, којима је намена промењена.
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
AUTOMOBILI - kvarovi, popravke i održavanje ...
- Začetnik teme đađo74
- Datum pokretanja
jbrtka
Član
A sta bi ti drugo hteo??imam citroen evasion,koji je minivan,vec 4 godine,kad sam bio da ga registrujem pre 3 godine,pitam na tehnickom sta mi treba da mi upise 7 sedista,jer ima 7 pojaseva i mesta za sedista,ali u saobracajnoj je od ko zna kad stajalo 5sedista..ovaj na tehnickom mi je rekao da moram da idem na atest,pa ce da mi upisu 7!reku ostavi kako pise...kad sam sledece(prosle)godine,bio da registrujem,na istom tehnickom pregledu,morao sam da menjam saobracajnu dozvolu,jer ima 7 pojaseva,i mesta za sedista!!!ne znaju ni oni sta rade...
MONTOYA
Član
Ma sad zezaju i kada su u pitanju teretna kombi vozila, šalju na atest zbog gluposti iako nije bilo promene namene tj. fabrička su izašla takva
BobanNB
Član
Негде зезају а негде не, има и неуких на техничким прегледима који не умеју да растумаче неке прописе, додуше и они неки су мало муљави па их тешко растумачити.
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
jbrtka
Član
Navodno ispravljaju sve greske,koje su godinam unazad napravljene prilikom tehnickog...meni nije jasno recimo,zasto su dozvolili da se zastavine auto prikolice prodaju,a nisu ljudi mogli da ih registruju.
BobanNB
Član
Још једна од накарадних ствари у нашој држави.
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
Послато са Lenovo P70-A уз помоћ Тапатока
Zdravo drustvo,
Potreban mi je u skorije vreme terenac sa 4x4 pogonom i bitno mi je da ima blokadu pozadi i srednjeg diferencijala....
Razmisljam sta bi bilo pouzdanije, jace, kvalitnije izmedju ovih dva: Jeep Cherokee 2.5d i Mitsubishi Pajero Sport 2.5d??? ili nesto sasvim drugo?
Potreban mi je u skorije vreme terenac sa 4x4 pogonom i bitno mi je da ima blokadu pozadi i srednjeg diferencijala....
Razmisljam sta bi bilo pouzdanije, jace, kvalitnije izmedju ovih dva: Jeep Cherokee 2.5d i Mitsubishi Pajero Sport 2.5d??? ili nesto sasvim drugo?
MONTOYA
Član
Bronco II
AcA OPEL
Član
Ali nije ni terenac. Licno mislim da je ciroki bolji za teren, ali pajero sto se tice izdrzljivosti i kvaliteta. Neki lend kruzer ili patrol su jos bolje resenje, po meni.
Ma Q7 je zakon. 
mirosti
Član
RAV 4 terenac? Kakva sala..
Ко каже да Југо не ваља.
Југић оповргао све вицеве
31.05.2017 • 19:3721:37
Извор: Tanjug
БЕЧЕЈ: Двојица одважних двадесеттрогодишњака из Бечеја, Ђорђе Илчешин и Нинослав Трајковић, у Југо коралу 55, старијем од њих четири године, не само да су успешно стигли у престоницу Монголије Улан Батор, која је окретница њиховом путешествију у оквиру „Монголрелија“, него су кренули назад за Србију.
Он додаје да им је у музеју омогућено да обуку монголску борбену униформу и сликају се за успомену, а на другом спрату се, обавезно, сврати у ресторан, адок су на трећем с гриве Кановог коња посматрали прелепу панораму природе која окружује споменик.
Легенда каже да је пролазећи, управо, на том месту Џингис Кан нашао златни бич за свог коња, а у монголском предању важи да где човек пронађе свој бич, на том месту ће имати мир, слободу и срећу.
Момци су се, кажу, сјајно осећали што су коначно дошли на ово место и учинили оно што су планирали. Да ли добрим планом и организацијом или их је срећа пратила до сада, Бечејци су, безбедно савладали више од пола пута.
Доживела су двојица студената новосадског Економског факултета бројне згоде и незгоде током ове авантуре, која још увек траје. Југић Рино је на највећем искушењу био приликом повратка из Улан Батора по земљано-пешчаним монголским путевима без икаквог обележја.
Тек су се тада уверили да се доскорашња деоница коловоза Бечеј – Бачко Петрово Село, ипак, с правом звала пут, јер се, бар, знало куда је она „грбавица“ водила, а у Монголији... Међутим, предели... Дах је застајао од лепоте. Време им није дозвољавало дуже да се задржавају, али су на појединим дестинацијама, као уосталом током читавог пута, застајали и све овековечили фотоапаратом или видео записом. Требаће за презентацију по повратку.
Природа нетакнута, толико да још увек има дивљих камила, коња, крда јака... Има села од само неколико кућа, до оних са стотинак становника, али су сви дружељубиви и гостопримљиви. Поделе оно мало што имају с путником намерником. Конверзација на нивоу, а најбоља кад се штапом црта по песку...
"Напокон смо завршили са земљаним монголским путевима. Сада би нам добро дошло једно туширање, а и Рину. Ових дана смо редовно само зубе прали и, гле чуда, блистали су белином, насупрот нашег прашњавог лица и косе, а понегде смо се у реци или језеру умили", додаје Нино. Према његовим речима, руски путеви нису увек сјајни, али су, после вожње по црвеној монголској земљи и песку 20 до 30 километара на сат, „прва лига запад“. Предстоји безбеднија деоница за Рина.
"Уз пут су „столоваје“, попут наших кантина, где увек може да се поједе руски роштиљ и слатке палачинке са сиром. Продавнице су снабдевеније, па налазимо и воћа. Да се разумемо, нисмо ми били гладни у Монголији, поготово не код Миклоша, који прави најбоље ћевапе на свету, а нико никада није сазнао рецепт, али смо улазили у зоне где није било могућности да се купи вода за пиће, а камоли неке друге намирнице", каже Ђоле.
После седам дана спавања у Рину и сањања туша, стигли су у хостел. Соба пространа, кревети удобни, интернет веза беспрекорна, али увек има неко „али“...
"Радник у хостелу нам је рекао да је ово период када се у Русији купају хладном водом. Ма, какви хладном, леденом. Успели смо у кувалу да загрејемо мало воде, помешамо је с оном леденом и у лавору се оперемо и тако чисти утонемо у дубок сан", пишу 38. дана другари Ђоле и Нино, који овим путешествијем пријатељство само учвршћују.
Српски у кафани на крају света
Сва очекивања превазиђена су посетом Улан Батору где их је угостио Суботичанин Миклош Гризак, са супругом Монголком Цинке, која је стоматолог по струци и добро барата српским језиком. У пабу „Џингис” за столом необично друштво говори српски - нешто старији господин Раде, млади и перспективни фудбалски тренер Војкан, затим Џеки, Монголац који је студирао Економски факултет у Београду.
"Не могу да верујем, 10.000 километара далеко од Србије и међу милион и по Монгола, наш сто са српским језиком је епицентар посећеног паба и сви су се чудили којим језиком ми то причамо", каже Ђоле.
В. Јанков
- - - - - - - - - -
https://www.dnevnik.rs/vojvodina/jug...eve-31-05-2017
Југић оповргао све вицеве
31.05.2017 • 19:3721:37
Извор: Tanjug
БЕЧЕЈ: Двојица одважних двадесеттрогодишњака из Бечеја, Ђорђе Илчешин и Нинослав Трајковић, у Југо коралу 55, старијем од њих четири године, не само да су успешно стигли у престоницу Монголије Улан Батор, која је окретница њиховом путешествију у оквиру „Монголрелија“, него су кренули назад за Србију.
"Требало нам је 27 дана да дођемо до Улан Батора. Превалили смо скоро 10.000 километара, а онда још педесетак да посетимо споменички комплекс легендарном монголском војсковођи Џингис Кану, који је подигнут 2008. године.
Кад кажемо да је висок 40 метара и направљен од нерђајућег челика, то довољно потврђује његову монументалност. Ваља додати да је троспратни споменик и један од највећих у Монголији", каже Нинослав Трајковић, који пратиоце на друштвеним мрежама редовно обавештава о напредовању у овој авантури.
Он додаје да им је у музеју омогућено да обуку монголску борбену униформу и сликају се за успомену, а на другом спрату се, обавезно, сврати у ресторан, адок су на трећем с гриве Кановог коња посматрали прелепу панораму природе која окружује споменик.
Легенда каже да је пролазећи, управо, на том месту Џингис Кан нашао златни бич за свог коња, а у монголском предању важи да где човек пронађе свој бич, на том месту ће имати мир, слободу и срећу.
Момци су се, кажу, сјајно осећали што су коначно дошли на ово место и учинили оно што су планирали. Да ли добрим планом и организацијом или их је срећа пратила до сада, Бечејци су, безбедно савладали више од пола пута.
Рино, како тепају свом југићу, показао се момачки, оповргнувши све предрасуде, вицеве и епитет „најлошијег аутомобила на свету”. Иако је било свакојаких коловоза и временских неприлика, он до сада успешно гута хиљаде километара споредних путева, којима се иначе вози „Монголрели”.
"Имали смо среће и с људима. Као прво, наших свуда има и увек су нам притекли у помоћ. Од амбасаде у Мађарској, Словачкој, Пољској, Белорусији и Русији, до људи у појединим местима. На симпатије смо наишли и код локалног становништва. Нисмо били, баш, увек миљеници цариника, па смо често морали сву робу да извлачимо и објашњавамо разлоге своје мисије, али... Превише би простора требало да поменемо све и захвалимо им се", прича Ђоле.
Доживела су двојица студената новосадског Економског факултета бројне згоде и незгоде током ове авантуре, која још увек траје. Југић Рино је на највећем искушењу био приликом повратка из Улан Батора по земљано-пешчаним монголским путевима без икаквог обележја.
Тек су се тада уверили да се доскорашња деоница коловоза Бечеј – Бачко Петрово Село, ипак, с правом звала пут, јер се, бар, знало куда је она „грбавица“ водила, а у Монголији... Међутим, предели... Дах је застајао од лепоте. Време им није дозвољавало дуже да се задржавају, али су на појединим дестинацијама, као уосталом током читавог пута, застајали и све овековечили фотоапаратом или видео записом. Требаће за презентацију по повратку.
Природа нетакнута, толико да још увек има дивљих камила, коња, крда јака... Има села од само неколико кућа, до оних са стотинак становника, али су сви дружељубиви и гостопримљиви. Поделе оно мало што имају с путником намерником. Конверзација на нивоу, а најбоља кад се штапом црта по песку...
"Напокон смо завршили са земљаним монголским путевима. Сада би нам добро дошло једно туширање, а и Рину. Ових дана смо редовно само зубе прали и, гле чуда, блистали су белином, насупрот нашег прашњавог лица и косе, а понегде смо се у реци или језеру умили", додаје Нино. Према његовим речима, руски путеви нису увек сјајни, али су, после вожње по црвеној монголској земљи и песку 20 до 30 километара на сат, „прва лига запад“. Предстоји безбеднија деоница за Рина.
"Уз пут су „столоваје“, попут наших кантина, где увек може да се поједе руски роштиљ и слатке палачинке са сиром. Продавнице су снабдевеније, па налазимо и воћа. Да се разумемо, нисмо ми били гладни у Монголији, поготово не код Миклоша, који прави најбоље ћевапе на свету, а нико никада није сазнао рецепт, али смо улазили у зоне где није било могућности да се купи вода за пиће, а камоли неке друге намирнице", каже Ђоле.
После седам дана спавања у Рину и сањања туша, стигли су у хостел. Соба пространа, кревети удобни, интернет веза беспрекорна, али увек има неко „али“...
"Радник у хостелу нам је рекао да је ово период када се у Русији купају хладном водом. Ма, какви хладном, леденом. Успели смо у кувалу да загрејемо мало воде, помешамо је с оном леденом и у лавору се оперемо и тако чисти утонемо у дубок сан", пишу 38. дана другари Ђоле и Нино, који овим путешествијем пријатељство само учвршћују.
Српски у кафани на крају света
Сва очекивања превазиђена су посетом Улан Батору где их је угостио Суботичанин Миклош Гризак, са супругом Монголком Цинке, која је стоматолог по струци и добро барата српским језиком. У пабу „Џингис” за столом необично друштво говори српски - нешто старији господин Раде, млади и перспективни фудбалски тренер Војкан, затим Џеки, Монголац који је студирао Економски факултет у Београду.
"Не могу да верујем, 10.000 километара далеко од Србије и међу милион и по Монгола, наш сто са српским језиком је епицентар посећеног паба и сви су се чудили којим језиком ми то причамо", каже Ђоле.
В. Јанков
- - - - - - - - - -
https://www.dnevnik.rs/vojvodina/jug...eve-31-05-2017
Sutra treba da krenem sa branjem visanja,i jutros u kombiju (t4) nadjem ulje u posudi sa vodom...veselo..a nemam vremena da skidam glavu..kaze mi majstor da svako vece kad se vratim ispustim vodu,properem malo i opet sipam i teram ujutru opet..do utorka ce valjda izdrzati bez vecih posledica..bolje i to neg da ubacuje vodu u karter..sta vi mislite?
daner
Član
Ma ja sam terao prosli auto 2 meseca mesao je, samo meni je pukla glava bila pa majonez pravilo u posudi. racunaj i sva creva da menjas i dobro ispiranje hladnjaka i grejaca kabine
Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока
Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока
MONTOYA
Član
Mislim da ubaciš 2.5 tdi
Ubaci mu S44 motor.
