Будућност српске пољопривреде

Jedina buducnost je udruzivanje poljoprivrednika mehnicki prstenovi znaci svi moraju da imaju traktor i prikolicu a a vecina ostalih masina po principu ja plug,ti prskalicu,onaj presu ovaj nesto trece pa jedan zajednicki silos i sl.
Takodje i zajednicko ugovaranje prodaje
A subvencije se crpu iz industrije znaci nemac uzme od Mercedesa,VWa,Varte i sl pa da seljaku a odakle nas seljak da ocekuje subvenciju jedino iz primarne emisije:ppozdrav:
 
a vama je kriv Gvozden iz Robaje koji je inace gresan samo sto je malo tvrdoglav inace je skroz O.K. lik
Kliknite za proširenje...
Hehe.
Ma nisam ja tvrdoglav cini mi se ali ne mogu bre da prihvatim da je zid crn, ne mogu da podlegnem demagogiji kojom pokusavaju i nazalost uspevaju da nas zalude i da ih glasavamo po stoti put. Kazu nam vi ste buducnist, vi ste najvazniji, mi kliknemo jesmo jesmo nego sta smo, i potrcimo da ih glasamo.
Nemamo mi seljaci alat kojim cemo sami sebi pomoci, moramo sacekati da nam vreme pomogne. Mora da protekne neko vreme da bi dosli u poziciju da artikulisemo interese i da nadjemo nacina da ih ostvarimo. A u tom vremenu cemo valjda pribaviti i taj alat, tj znanje i bice nam bolje.
Do tad ovako, pa kako nam bude.
Ja se nadam da ce biti industrija biti ta koja ce nam pomoci tj da ce ona malo zivnuti i pokupiti kolko toliko viska seoskog stanovnistva jer ako to ne bude onda ostaje da cekamo da selo bukvano odumre.

A sto se EU tice s tim treba racunati kao sa realnom stvari ma koliko kood nas to odobravao ili ne. Ne postoji na politickoj sceni ozbiljna snaga koja se protivi ulasku u EU pa nije realno ocekivati da Srbija izabere neki drugi put.
I u toj EU cemo voleli je ili ne morati da funkcionisemo, a tu tek treba znanja. Mozemo li mi ovakvi tamo funkcionisati? Su cim cemo mi pred Milosa? Sa parolama "hleb je najjace oruzje", "poljoprivreda je motor razvoja" "biti seljak je privilegija" su Evropi leba najesti necemo.
Kazu da selo ima najvece sanse za boljitak pristupom EU (najveca razlika izmedju trenutno dostupnih para i potencijalno doistupnih ulaskom) ali da li mii ovakvi te mogucnosti mozemo i iskoristiti? Koliko nasih seljaka zna i koliko je njih spremno da uci kako se aplicira za neke pare u nekim tamo fondovima? Koliko je nas spremno da uopste udje u to polje evropske administarcije? To je buducnost srpske poljoprivrede kao i to da, voleli ili ne, mi svoje trziste za poljoprivredne proizvode iz Evrope moramo da otvorimo. Dakle treba u relativno skoroj buducnosti racunati na ti da ce Srbija izgubitio pravo da carinama stiti svoju poljoprivredu.

Ako nam tu mogu pomoci parole o znacaju evo ja cu ih prvi najglasnije uzvikivati.
 
Žestoka polemika gvozdenog sa ostalim članovima.
Pokušaću malo da se vratim na SFRJ i čuvenu industrijalizaciju. Prema FAO podacima od 1980-1990 broj poljoprivrednog stanovništva se smanjio za dva miliona. Prema ovom izvoru http://www.antropoloskodrustvosrbije.com/PDF/izdanje_45/srpski/08_Pejanovic%20R.pdf posle drugog svetskog rata u SFRJ broj poljoprivrednog stanovništva do 1990 se smanjio za nešto malo više od 6 miliona ljudi. Učešće polj. stanovništva sa preko 70% ukupnog stanovništva Srbije je smanjeno na nekih 11% 2002. Verovatno je nakon tog perioda broj poljoprivrednog stanovništva povećan zbog čuvene privatizacije, ali ne možemo govoriti o učešću od 40%. Prema FAO podacima to iznosi oko 20% ili 1,4 miliona stanovnika. Deagrarizacija ili ti industrijalizacija je bila neprirodna i posledica toga je odumiranje velikog broja sela širom Srbije. Takođe u poljoprivredu je manje ulagano od neophodnog, a neuporedivo manje kada posmatramo zemlje EU. Za nepoverovati je to da je poljoprivreda uprkos tome ostala najvitalniji deo naše privrede. http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/ekonomika_agrara/2008-09/01/Agrarna politika - 2008.ppt prema ovoj prezentaciji na strani 22 vidite promenu učešća agrarnog budžeta od 1996-2003 i smanjenje sa 8.4 na 3% od ukupnog budžeta. Sada bi bili prezadovoljni i sa 5%, a kamoli sa 8.4%.
Zemlje EU imaju oko 4% učešća polj. stanovništva, neke malo manje, neke više. Tako da je istina da smo mi daleko od tog proseka. Treba imati u vidu da mi za zapadom zaostajemo bar jednu tehnološku revoluciju, a delovanjem ove vlade možda i dve. Zbog toga kod nas je slabo razvijen uslužni sektor, koji na zapadu upošljava veći broj stanovnika nego industrija, od koje se jedan deo izmešta u zone odnosno zemlje sa jeftinom radnom snagom.
Što se tiče naše države i poljoprivrede, glavni problem je u nama odnosno u ljudima. Trebaju nam ljudi koji razmišljaju svojim glavama, koji imaju znanje, koji mogu slobodno da kažem imaju i muda za neke odluke i kojima se lični interes poklapa sa državnim, a ne sa finansijerom partije ili neke strane države. To će biti ko zna kad. Za početak bi svi trebali da krenu od ove knjige http://www.4shared.com/document/ERQ_eUQG/Aribald_Rajs-ujte_Srbi.html Po meni bi to trebalo da bude lektira u osnovnim ili srednjim školama, kao i ova http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Mihajlo-Pupin-Sa-pasnjaka-do-naucenjaka_2210
 
Ti si samo nahvalio stanje poljoprivrede u EU a to je najproblematicnija privredna grana ti ljudi zive uglavnom skromno naravno ne gladuju ali nisu gazde dok jedan Dipl.gradj.ing. ima 170€/sat kada izradjuje projekat ili svaki iole advokat vozi Porsea kada uzmes to poredjenje ovde seljak zivi bedno kao i tu jer vozi astru ili golfa i sve zgrade u dvoristu su 100 godina stare i naravno mehanizacija je nova ali to je i nacin razmisljanja kada su bili "zeleni planovi" 99% seljaka je napravilo kucu pa za traktor ako ostane a zemlju niko nije kupovao
 
Raspravljali smo o tome u temi "EU za ili protiv" , pa je tema zaključana jer su učesnici počeli da se medjusobno vredjaju...
 
Непотребно се раплињује расправа. Неки су је узели превише лично, а без потребе и без удубљавање у тему.
Ко сматра да пољопривреда нема будућност нека је се батали и да нас не гњави флоскулама из доба СФРЈ и срећног социјализма. Ја знам да пољопривреда има будућност и да, слажем се са Кићом, ако Мађар и Аустријанац живи на 20хектара не дам за право да не могу и ја овде са истим тим површинама да живим.
Више нећу коментарисати разлабања. У наредним постовима ћу поставити конкретне идеје...
 
[FONT=&quot]Стратегија пољопривредног развоја – Ниједан од понуђених одговора (НОПО)[/FONT]​
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Уназад пар месеци видимо последице лошег вођења пољопривреде, а и државе протеклих година. Дошли смо до тога да земља Србија у једном тренутку није имала довољно млека, најављују се несташице меса, а колико је пшенице посејано можда неће бити ни хлеба од домаћег брашна.[/FONT][FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]Као посластицу за крај Влада Републике Србије је приликом „реконструкције“ Владе Министарство пољопривреде спојило са Министарством трговине и дало га у руке правнику. Резултати и потези владајуће гарнитуре показују да они [/FONT][FONT=&quot]немају ни идеје, ни капацитете да кола звана Србија зауставе на овој странпутици, а камоли да их покрену узбрдо или у правом смеру, како у области пољопривреде тако и у свим осталим областима[/FONT][FONT=&quot].[/FONT] [FONT=&quot]Исто мишљење имамо и о опозицији, јер када се мало удубимо у програме политичких странака опозиције, схватимо да они имају по пола стране о пољопривреди или једну ставку у „начелима“ као рецимо Српска Напредна Странка. [/FONT]
[FONT=&quot]НОПО сматра да се прво морају дефинисати тачни циљеви које желимо да остваримо у пољопривреди.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Циљеви за НОПО су следећи:[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]формирање Министарства за пољопривреду и водопривреду као самосталног министарства, јер је пољопривреда стратешка грана, а упркос вишедеценијском уништавању од стране свих власти и најздравија област у Србији и велика шанса за развој целе земље,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]заустављање даљег пропадања руралних средина и одлазак радно способног становништва из њих,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]повећање продуктивности примарних пољопривредних производа по јединици површине,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]остваривање самодовољности у производњи основних прехрамбених намирница, као што су брашно, млеко, месо, шећер и дефинисање наведених производа као производа од стратешког значаја,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]јачање улоге робних резерви, које би требале да спрече ценовне осцилације пољопривредних производа, као и несташицу појединих пољопривредних производа, које су постале редовна појава последњих неколико година,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]повећање извоза пољопривредних прерађевина, а смањење извоза пољопривредних сировина,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]смањење увоза производа који се могу произвести у Србији и остваривање што већег суфицита у пољопривредној размени са другим земљама[/FONT][FONT=&quot],[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]повећање површина под системима за наводњавање, како би се смањила зависност приноса пољопривредних производа од временских прилика – неприлика,[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]повећање учешћа производа органског порекла и пласирање тих производа на тржиште ЕУ,[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]препознавање Србије као не ГМО простора.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]За остваривање ових циљева неопходно је рационално трошити буџетска средства и усмерити их директно ка пољопривредним произвођачима, који би сами одлучивали где би тај новац улагали. Мора се прекинути субвенционисање трговаца механизацијом, фаворизовање појединих произвођача минералних ђубрива. Мора се уклонити партократско додељивање појединих субвенција и сви произвођачи морају имати исте полазне шансе за добијање подстицаја и повољних кредита од стране државе. Наравно да је тешко обезбедити новац за све пројекте и идеје пољопривредних произвођача, због тога је неопходно повољне кредите делити оним произвођачима који имају најбоље пројекте.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Механизми за постизање горе наведених циљева за НОПО су:[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]издвајање већих средстава за пољопривреду из буџета Републике Србије, на минималном нивоу од 5 % укупног буџета,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]наставак субвенционисања регистрованих пољопривредних газдинстава по јединици површине у зависности од начина производње (ратарство, воћарство, виноградарство, рибарство),[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]субвенционисање свих произвођача млека и јунећег меса, без обзира да ли су у питању регистрована газдинства, правна или друга физичка лица која немају регистрована газдинства,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]увођење додатних подстицаја за стратешке производе пшеницу и шећерну репу, који би се исплаћивали по кг произведене робе,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]обавити неопходан попис комплетне државне имовине, како би се знали капацитети с којима држава располаже (пољопривредно земљиште, складишта, остали објекти),[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]увођење појма пољопривредно дизел гориво за све пољопривредне произвођаче,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]давање повољних кредита за покретање говедарских, свињарских, овчарских фарми,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]већа улагања у одржавање постојеће каналске мреже и изградња нових канала у деловима земље где је то неопходно,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]омогућити лакше добијање извозних дозвола,[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]строжа контрола увоза, производње, прераде пољопривредних производа како би се смањиле разноразне малверзације на тржишту,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]доношење новог закона у вези са ГМО биљним врстама и производима добијеним од истих,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]издвајање новчаних средстава за функционисање робних резерви и пребацивање надлежности у оквире министарства пољопривреде,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]подстицање сеоског туризма, као још једног вида побољшања живота на селима,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]координација са осталим министарствима, како би се до што више сеоских средина довела неопходна инфраструктура за квалитетан живот грађана и останак на својим огњиштима,[/FONT]
[FONT=&quot]- [/FONT][FONT=&quot]довести људе од знања и умећа, на одговарајуће положаје, како би се предвиђени планови спровели у дела.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Сматрамо да постављене циљеве Србија може достићи у релативно кратком временском периоду, 3-4 године, уколико би људи на челу министарства рационално трошили новац својих пореских обвезника, робне резерве редовно пратиле кретања на тржишту пољопривредних производа и правовремено интервенисале са откупом или продајом производа. Сматрамо да би уз горе наведене механизме омогућили и великим пољопривредним системима и породичним пољопривредним газдинствима сигуран пласман својих производа и њихов даљи напредак. Стварањем повољних услова, односно сигурности и стабилности, на тржишту пољопривредних производа били би задовољни и произвођачи и потрошачи.[/FONT]

[FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]Наставите са циљевима и предлозима.
[/FONT]
 
Evo jedan primer za razmisljanje:
U komsiluku imam 2 porodice koje su pre II rata bile izuzetno imucne posle rata naravno oduzimanje imovine jedna je ostala na 3,5Ha jednom kravom jednom svinjom i nekoliko pilica i ta porodica je povratak imovine docekala sa 20Ha 3 traktora stoka 20.000€ masine oko 30.000€ i jos svasta nesto a imali su dazbine duplo kredite nisu dobijali jer su narodni neprijatelji i sve sto ide uz to ali ispravan nacin razmisljanja upornost veliki rad i stednja su pobedili :bravo:
Znaci nije sve ni do drzave :ppozdrav:
 
Oko procenta stanovnistva.
Verujem da se nesporazum javlja zbog termina i razlicitih znacenja reci seosko i poljoprivredno. Evo nekih podataka SANU iz 2009.

2. Према последњим проценама кретања становништва (Републички завод за
статистику, процена за 2008.годину) у насељима које статистика води као „остала“ (што
укључује сеоска и приградска насеља) живи 41, 84 % становништва Србије.
3. Степен образовања сеоског становништва је забрињавајуће низак: у категорији
„осталих“ насеља (сеоска и приградска насеља) 36,3% становника нема завршену основну
школу (а код женског становништва тај проценат је 44,2%), 28,7% има само основну школу,
а то значи да 65,0% становника села нема никакво професионално образовање, а код
женског становништва то је 71,7% (подаци из пописа становништва 2002.године).

Imajucu i vudu cinjenicu da u prigradskim naseljima skoro da nema nikog ko nije na najdirektniji nacin vezan za poljoprivredu slobodno se moze reci da je to stanovnistvo poljoprivredno.
I eto to su brojke i struktura koja treba da bude motor razvoja.
Moze li?
Tesko.

Ne Kico, nisam nahvalio EU uopste,i sam imam debelih rezervi da li je dobro ili ne hrliti tamo po svaku cenu ali cini mi se da je to vec neminovnost pa je korisno biti svestan te cinjenice.
 
@Zcurcic sta je sa nama mladima ??
Mogle bi se uvesti neke male stipendije npr 50-100e sto nisu neki novci za neke jace firme a djaci/studenti da idu na praxu ali ne klasicno da podmazuju sarke i ostre motike nego da prate proizvodnju,ovo zvuci kao utopija ali je krajnje jednostavno.
Mene interesuje poljoprivreda i rado idem na predavanja,ogledne njive i ostalo a toga je dosta malo u glavnom je marketinski sve organizovano.
Znaci zadrzati mlade i njima dati malo podsticaja da vide sebe i svoju buducnost u toj poljoprivredi.
 
Gvozdeni, termini ruralno ili ti seosko i poljoprivredno stanovništvo nisu isti. Sigurno da ljudi koji žive u ruralnim krajevima imaju veze sa poljoprivredom, ali ne učestvuju u stvaranju nacionalnog dohotka, nego uz pomoć poljoprivrede (čitaj par svinja, kokošaka, jedne krave) bore se da prežive u Srbiji. Njihova osnovna delatnost nije poljoprivreda.
 
36,3% становника нема завршену основну
школу (а код женског становништва тај проценат је 44,2%), 28,7% има само основну школу,
а то значи да 65,0% становника села нема никакво професионално образовање,
Kliknite za proširenje...

Neko je rekao da je statistika "tačan zbir netačnih podataka"...
U ovu statistiku se računalo i Kosovo, a i pripadnici jedne manjine koji žive u selima, a ne bave se poljoprivrednom... Takodje su tu ubrajani i babe i dede koji nisu završili školu u svoje vreme, ali ni oni nisu nosioci poljoprivredne proizvodnje, nego njihova deca i unučadi.
 
@NA
Tu sa javlja problem sa ukrupnjavanjem ako drustvena elita ima za cilj ukrupnjavanje poseda onda je samo po sebi logicno da joj nije cilj da sto vise mladih ostane na selu
p.s.
Nego da mi napravimo neku kombinaciju sa mehanizacijom ,stipendiras sam sebe i ukrupnjavas posed:ppozdrav:
 
Mozemo mi sad zonglirati sa stastistickim podacima i bojiti sivo u ruzicasto, mozemo ali hoce li to promeniti stanje?
Ako ne veruejs ovim podacima daj neke tacne.
Ili manimo statistiku, hajmo odoka, da li je poljoprivredno stanovnistvo deo sa najnizim nivoom obrazovanja u drustvu?
 
kicca je napisao(la):
Evo jedan primer za razmisljanje:
U komsiluku imam 2 porodice koje su pre II rata bile izuzetno imucne posle rata naravno oduzimanje imovine jedna je ostala na 3,5Ha jednom kravom jednom svinjom i nekoliko pilica i ta porodica je povratak imovine docekala sa 20Ha 3 traktora stoka 20.000€ masine oko 30.000€ i jos svasta nesto a imali su dazbine duplo kredite nisu dobijali jer su narodni neprijatelji i sve sto ide uz to ali ispravan nacin razmisljanja upornost veliki rad i stednja su pobedili :bravo:
Znaci nije sve ni do drzave :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
prijatelju-velik i mali rad nepostoje.postoji pametna organizacija rada i neorganizovan rad.možeš ti prijatelju moj raditi 25časova dnevno ako nemaš organizaciju posla.E to ti je prijatelju moj stanje i u državi.džaba što ona stimuliše proizvođače đubriva,uvoznike traktora i tome slično da nenabrajam kad je to totalni promašaj.nekažem da ima viška sredstava u budžetu onda da.činjenica je još jedna-da u današnje vreme poljoprivredom nemože svako da se bavi ako želi da napreduje,treba održavati seminare,prezentacije i ostalo da bi se pojedina seoska gazdinstva edukovala u toj proizvodnji itd........a mnogi su zaostali upravo iz razloga nebrige države za te probleme koji su velika kočnica unapređenju polj.proizvodnje
 
@ zcurcic

Ako bi 5% bužetskog novca išlo za poljoprivredu, kome bi ste smanjili buđetska sretstva ( pošto je jasno da bi se negde povećala izdvajanja, negde se mora smanjiti )

a što se tiče roka od 3-4 godine, on je pomalo optimističan, pošto na primer stavka da se povećanje izvoza poljoprivrednih prerađevina, a smanjenje izvoza poljoprivrednih sirovina, je da se ne lažemo ravno naučnoj fantastiki. Mislim može se popraviti malo taj odnos, ali to bi na primer bilo da se odnos promeni za 2-3% za neki rok od 5 godina.

Lepo ste vi to sročili, ali moje lično mišljenje, bez obzira što sam ovde administrator, jeste da se odmah po redosledu ideja vidi da ste politička stranka. To što ste vi naveli kao mehanizme za poboljšanje stanja, malo modifikovano nude sve stranke u ovoj zemlji, samo je malo zapelo oko sprovođenja toga.
 
@Kicca ne mislim o sopstvenom da ne kazem d.... debelom mesu... nego sa mladima koji hoce da rade a nemaju dedovinu,masine i zemlju,ali vole poljoprivredu sto njih neko ne "pogura" da se oni usavrse da mogu da vode imanje nekog ko ima dedovinu i imanje ali nema znanje jer bi se dobrom agrotehnikom zaradilo novca i za platu radnicima i vise gazdi e o tome se radi.
Zivot je ipak kratak ako neko od 0ha krene da kupuje zemlju,masine i jos da se iskoluje da zna sta radi.
 
za NA
Ono gore je samo osnova, koja treba da se nadograđuje. Ne mogu svega ni da se setim. Kada si pomenuo mlade, predavanja, pale su mi na pamet savetodavne službe, koje bi trebalo da pojačaju rad na terenu. Pogotovo sa mlađim školovanim kadrom. Imao sam ideju i da pravim kod kuće neku kancelariju, tipa poljoprivredno-savetodavne-knjigovodstvene, gde bih pomagao seljacima da precizno vode troškove proizvodnje, dobijaju savete. Prva sezona besplatno, ako bi želeli nastavak saradnje morali bi deo dobiti da odvoje za "savetnika". Međutim ne stižem ni redovne poslove da pozavršavam,m tako da je ova ideja otpala kao glupava ili možda lepše zvuči neizvodljiva.
Pošto pratim oglase na internetu vezane za poljoprivredu, mogu slobodno da kažem da je to profesija koja nema perspektivu. Ne možete naći jedan oglas da se traži agronom u proizvodnji. Moj kolega je završio pre par godina faks i radio je samo u Magliću godinu dana, kao pripravnik u okviru programa prva šansa. Posle toga ništa. Uglavnom se traže trgovački putnici za djubrivo, hemiju i ostalu alhemiju u poljoprivredi.
Možda je zapadni sistem bolji što se toga tiče. Da bi nasledili porodično gazdinstvo i vodili proizvodnju morate da završite poljoprivrednu školu ili fakultet. Mislim da to polako zaživljava i kod nas. Odnosno mladi paori odlaze na visoke škole da bi unapredili proizvodnju kod kuće, a ne da bi tražili posao kod drugog, pogotovo što ga nema.
 
zcurcic je napisao(la):
Gvozdeni, termini ruralno ili ti seosko i poljoprivredno stanovništvo nisu isti. Sigurno da ljudi koji žive u ruralnim krajevima imaju veze sa poljoprivredom, ali ne učestvuju u stvaranju nacionalnog dohotka, nego uz pomoć poljoprivrede (čitaj par svinja, kokošaka, jedne krave) bore se da prežive u Srbiji. Njihova osnovna delatnost nije poljoprivreda.
Kliknite za proširenje...

Izvini prevideo sam odgovor.
Tacno je d aseosko i poljoprivredno u najuzem smislu nijeisto ali za to je kriva statistika i neprecizni formulari pa kad popisivac pita suprugu vlasnika domacinstva sta je poprofesiji ona kaze doamcica i time se ispise iz pojoprivrednika, sina on kaze nezapslen jer je na birou i tako i on otpada, kcerku kaze ucenica i ostaje samo jedan poljoprivrednik a zapravo su svi seljaci.
 
North ARMY je napisao(la):
@Zcurcic sta je sa nama mladima ??
Mogle bi se uvesti neke male stipendije npr 50-100e sto nisu neki novci za neke jace firme a djaci/studenti da idu na praxu ali ne klasicno da podmazuju sarke i ostre motike nego da prate proizvodnju,ovo zvuci kao utopija ali je krajnje jednostavno.
Mene interesuje poljoprivreda i rado idem na predavanja,ogledne njive i ostalo a toga je dosta malo u glavnom je marketinski sve organizovano.
Znaci zadrzati mlade i njima dati malo podsticaja da vide sebe i svoju buducnost u toj poljoprivredi.
Kliknite za proširenje...
bravo druže-dubokoumno:haha:.normalno,da je kao što nije i to bi trebalo da bude a ne da u selu nema 2-3 mlada čoveka koja su ostala na poljoprivredi a znaš i sam koliko je naše selo nekad bilo i koliko je mladih ljudi bilo nekad.....sad sve starci a tako je u 99%sela
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh