osim ideje da država ne treba da zaustavlja napuštanje sela i, štaviše, taj "prirodan proces" stimuliše. Kakvo dobro može nastati iz takvog postupanja?
Izvini nisam ranije primetio ovo pitanje.
Nastupice ono dobro koje je ili bi trebalo da bude posao drzave a to je ta cuvena racionalizacija a u sklopu nje rejonizacija proizvodnje.
Ne moze npr na pominjanim planinama nikakva proizvodnaj da bude racionalna tj isplativa i ako neko tamo ostane a jos mu drzava daje signale da treba da ostane, onda, obzirom da ne moze sam zaraditi za zivot ( ako pod zivotom ne podrazumevamo bioloski opstanak vec i drustveni, socijalni i druge segmente) onda za njegov zivot mora da zaradi neko drugi jer kako rekose "nema besplatnog rucka"
Na drugoj strani se moze postaviti pitanje sta drustvo, drzava dobija ako neko zivi, stanuje na tim planuinama? Zasto bi bilo vazno da tamo neko selo i dalje ima stanovnike? Oni nisu strazari niti cuvari tih planina, te planine ce i dalje biti tu i kad se sela pogase. Na njima ce i dalje rasti suma jer je to jedino i isplativo i moguce na tim planinama. Ili lekovito bilje ili sta vec. Nije Srbija Japan ili Izrael pa da joj nedostaju poljoprivredne povsrine te da mora koristiti sve sto se iskoristiti moze za proizvodnju hrane pa ma kako ta proizvodnja bila skupa i ekonomski neispaltiva. Japan i Izrael imaju druge sektore privrede dovoljno jake da finansiraju privodnjenje kulturi nepoljoprivrednih povrsina.
Moramo, tj trebali bi da se zapitamo zasto je struktura u svim drugim zemlajma razlicita od nase i zasto su bogatije drzave istovremeno i drzave sa manje polj stanovnoistva. Mi tu cinjenicu mozemo da ignorisemo ali ona time ne prestaje da bude cinjenica. Ako budemo dovoljno pametni uvazicemo je i zapitacemo se sta joj je uzrok. Kada to sagledamo priznacemo sebi da poljoprivreda ne moze biti motor razvoja i da bi poljoprivredi bilo bolje mora se uporedo sa njoj ili cak malo brze od nje razvijati industrija.
A sto se te reonizacije tice a ona je takodje u sklopu opste teme uvodjenja logike i smisla u agrarnu politiku Srbije. Sada je npr na snazi politika koja razmislja na nacin da li ce npr za voce imati ili ne subvencija, za ratarstvo, za vinovu lozu, stoku itd, dakle po kulturama bez obzira gde se one gaje. Pa tako npr u mojom Robajama psenica nikako ne moze da bude isplativa jer ako neko dobaci prinos od 3, 3,5, 4 tona on to smatra uspehom bez obzira sto je orao "na jedniu stranu" jer nema sanse da vuce brazdu uzbrdo, sto je za kombajniranje potrosio duplo vise nafte nego njegov kolega po kulturi u Vojvodini i za to ocekuje a drzava mu na zalost to i isplacuje i tako ga drzi i na selu i u pogresnoj proizvodnji, subvenciju za ratarstvo i tako pravi gubitak, ali tako gubi i tudje a ne samo svoje pare.
Drzava bi trebala da bude ta, a posto ona to ne ume, ne zeli ili sta vec onda moramo sacekati da to uradi vreme,
Drzava bi trebala da bude ta koja ce sagledati gde sta moze da bude profitabilno i da to u tim regionima subvencionise pa neka moji Robajci proizvode i kikiriki ali o svom trosku a ako hoce da im drzva pomogne onda bi morali da rade ono za sta nauka kaze da moze da bude ispaltivo i uspesno.
Dalje, treba razdvojiti agrarni budzet od socijalnog pa i po cenu da se smanji agrarni.
Cinjenica jeste da se u 21. veku pod proizvodnjom podrazumeva isplativa, robna tj proizvodnja koja stvara profit, ciji proizvodi izlaze na trziste a ne naturalna tj proizvodnja za svoje potrebe. Ako to uvazimo onda ce se iz agrarnog budzeta placati samo onima koji se takvom proizvodnjom bave a ne da, kao sto je sad slucaj, imamo veoma izrazenu socijalnu dimenziju u agrarnom budzetu pa samim ti i mahinacije u smislu da neko negde prijavi neku povrsinu kao zasejanu i ko zna kako i da li uopste radi ali za to ocekuje i dobije neke pare.
Ako postoje, a postoje, oni koji zive u selu a nisu u stanju da zarade za svoj opstanak onda su to svud u svetu i u svim profesijama kategorije o kojima drzva vodi racuna iz socijalnog a ne agrarnog dela budzeta.
Kada bi se na ovaj nacin stvari postavile uveren sam da bi vise para moglo da se odvoji za poljoprivrednu proizvodnju pa makar i nominalni deo budzeta bio manji nego sto je sad.
Na tom pravcu, mislim, treba da se razmislja i u tim asocijacijama, sindikatima i sta li sve jos postoji ali koliko vidim to nije slucaj.
.
sto je dobro i korisno. kao prvo ja nisam utopista i ne pricam prazne price...ja sam dete sa sela, zivim na selu i bavim se i poljoprivredom a mi seljaci smo sve samo ne utopisti
