Будућност српске пољопривреде

@ironman, ako se iznosi neka statistika, osnovno pravilo je da se navede i izvor tih informacija.
 
To sto nemamo dijamante a izrael ih ima.
Uz svo uvazavanje, ako sada treba da se upustamo u objasnjavanje razlika izmedju polozaja sprske i izraelske drzave i ekonomije, od globalnih politickih do lokalnih ekonomskih koje nikako nisu nezavisne jedan od druge, odna odustajem.
Za ozbiljan razgovor neki aksiomi se moraju postovati. Zasto Srbija ne moze ono sto moze Izrael je nesto sto se mora znati.

Nema potrebe za objašnjavanjem, jasne su to stvari, prve reči mog posta su bile Za primer ali bolje da sam napisao Za uzor. Naravno da ne možemo sve što mogu Izraelci ali izvoziti svežu šargarepu, bar to možemo. Kad neko nešto dobro napravi uprkos neadekvatnim uslovima onda je to za respekt. Kada neko ima idealne uslove a ne zna/neće/ne može onda to nije ni za žaljenje.
 
Ta prica kako je Srbija strasno bogata, kako je svega u izobilju samo to treba iskoristiti, traje od kad je Srbije a Srbija nikako da postane stvarno bogata. Statistika, a ja drugi nacin da proverim stvarno stanje osim koriscenja proverenih dokazanih podataka ne znam, kaze da je Srbija jedna od siromasnijih zemalja po skoro svim parametrima, i price o tome kako statistika nije vazna, kako smo mi bogati i pored svega i uprkos svemu, nece podici prosek plata,nece smaniti nezaposlenost i nece povecati prinos po hektaru.
Ako su vama ti parametri nevazni ok, to je vas rezon, ali za savremeno covecanstvo ti parametri su vrlo vazni a po njima gledano Srbija jeste siromasna.
Ako mi navedete ekonomiju u Evropi koja pociva na ovcama i kozama i koja je uspesna odmah cu prihvatiti sve sto kazete i pocecu da se osecam kao bogat covek bez obzira na kolicinu para u novcaniku.
Ili smatrate da i pored toga sto to nikad niko nije uspeo Srbija moze jer smo mi nesto posebni, neki specijalan narod i neka specijalna drazva. Ako tako mislite nek vam je sa srecom ali bilo bi posteno da kazete da Srbija moze ono sto niko drugi nije uspeo.
Rece neko da su predpristupni fondovi mesto odakle ce dolaziti pare za selajke. Da , ali kandidatura i clansvo u EU nije samo med, mora malo i zuci u toj casi da se nadje pa tako ce Srbija ako izabere da koristi pare iz tih fondova, dakle ako konacno stekne pravo na njih, samim tim izgubiti pravo na zastitu svojih proizvoda carinama pa sad treba sagledati da li se seljak sa stare planine moze nositi sa seljakom iz Alpa sa sve tim fondovima.

Lepo je o sebi imati lepo misljenje ali je korisnije ako je to misljenje realno, a Srbija je realno zemlja koja je na samom zacelju u Evropi A vi joj zelite i savetujete joj da se pretezno bavi poslom koji ne donosi zaradu vec se mora jos i dotirati sa neke druge starne. Zanimljivo.

Znate kako je kruzila jedna posalica u vreme dok sam ja slusao statistiku na fakultetu..."Statistika je kao bikini, sve otkriva a nista ne pokazuje". Statisticki podaci su suma cifara i moze se tumaciti na razne nacine ali je upotrebljiva samo ako neko ume da procita iz statistickih podataka poruku izmedju redova. Mnogo je doktorata napisano i odbranjeno samo zahvaljujuci statistici...malo tudjih podataka, malo srednjih vrednosti i analize varijanse i etogac...gotov doktorat.
No hajde da se dohvatim i ja malo statistike: po klasifikaciji OECD svako podrucje sa manje od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru se smatra ruralnim...te, na osnovu ove klasifikacije, 85% teritorije RS se smatra ruralnim a 55% stanovnistva zivi u ruralnim predelima... Mene ne mozete niti jednim drugim argumentom ubediti da drzava, ma koliko siromasna bila, treba da zapostavi razvoj ovolikog dela svoje teritorije i preko polovine svoga stanovnistva.

Ekonomiju jedne zemlje, pa ni Srbije, svakako ne mozete zasnivati na gajenju ovaca i koza ALI ekonomiju jednog gazdinstva i domacinstva svakako da mozete. Ekonomiju jedne zemlje cini skup ekonomija svih porodica i gazdinstava. Pa ako imamo poljoprivredna gazdinstva koja imaju obezbedjenu egzistenciju celokupno ili delimicno iz sfere poljoprivrede to je svakako znacajno i za ekonomiju jedne zemlje.

Isto tako, statistika govori da EU oko 50% od ukupnog zajednickog budzeta izdvaja za poljoprivredu i ruralni razvoj, ne znam samo zasto kad poljoprivreda cini tako mali deo GDP u zemljama clanicama...ima tu i nesto vise od puke statistike.

A sto se tice seljaka u Alpima i na Staroj Planini razlika je u tome sto zive u razlicitim drzavama. Onima na Alpima drzava pokusava na svaki nacin da pomogne, mada to ekonomski zvuci suludo, a za ove nase na Staroj Planini je drzava "zaboravila" i da postoje i zato ih je sve manje. Zato na Alpima imate ona predivna sela, kao iz bajki, gde se slivaju milioni turista iz celoga sveta a nasa Stara Planina obrasta klekom i brezom i postaje sablasna. Ne treba ljudima na staroj Planini mnogo, samo one pare koje vec postoje, ili mogu da se "naprave" za skijalista po Staroj Planini preusmerite u mnogo isplativiji i samoodrziv nacin u ocuvanje ljudi i poljoprivrede na Staroj Planini.
A oko konkurentnosti proizvoda sa Stare Planine....preporucujem da probate peglanu kobasicu, staroplaninsko jagnje, pirotski kackavalj, koziji sir u salamuri sa lekovitim travama i mnoge druge proizvode i videcete da cete zeleti samo jos i jos...kada se ti proizvodi zastite a na tome se vec radi (geografske oznake porekla) onda i te kako imaju sansu na izbirljivom trzistu Srbije, Evrope i sveta.

Ja ne trazim da Republika Srbija proglasi poljoprivredu osnovnom razvojnom sansom (mada slabo vidim u cemu mi to drugom mozemo da konkurisemo) niti trazim da polovina budzeta ide na agrarni budzet ali izdvajati 2,8% je, slozicete se, zaista malo. Hajde za pocetak, u znak dobre volje drzave, da to podignemo na 6%.

Svako dobro
 
Sve u svemu, dobra politika je jako važna za budućnost poljoprivrede. Često se čuju na televiziji primeri šta bi moglo da se uradi, ali to niko ne pokušava... na primer u nekoj emisiji o poljoprivredi je (u vreme kad je kod nas bilo viška mleka) rečeno da samo jednom kineskom gradu nedostaje mleka više nego što mi imamo viška. Pojedinac nema uslova da odnese mleko u Kinu, ali bi država možda i mogla da organizuje neki otkup i prevoz? Holandjani šalju mleko avionom za Kinu, zašto ne bi i mi poslali? Ne samo mleko nego i voće, povrće, meso...
Što se tiče osnovnih ratarskih kultura, mislim da se tu prinosi mogu povećati za neki mali procenat izgradnjom sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ali mislim da možemo da višestruko povećamo proizvodnju voća, povrća, mesa, mleka, kad bi imali neke višegodišnje ugovore poljoprivrednika sa državom a država da ima ugovor za izvoz.
Na primer: u mom selu je pre 20 i više godina svaka kuća tovila svinje, i zaposleni i poljoprivrednici, (koje je lokalna klanica kupovala i izvozila gotove proizvode) a sad ih ljudi drže samo za svoje potrebe, a retko ko za prodaju. I sad bi ih mogli svi toviti kad bi znali za koga i kad bi imali neku zaštitnu cenu...
Ima sigurno puno ovakvih primera šta bi mogli.
 
buducnost srpske poljoprivrede usejanju kukuruza a u sredini njive ostavite dvadesetak ari i posejte konoplju drogi nikad ne pada cena ja cu dogodine tako
Да је тако Авганистанци, Колумбијци, Мексиканци и остали који је призводе би били најбогатији на свету. Постоји правило они што нешто производе имају најмање користи од тога, па копали дијамнте, узгајали кромпир, мак, памук или банане. Увек се нађе неко ко од тог има више користи, у поменутим земљама мафија у другим државни апарат или обоје јер су у дубокој симбиози као код нас. Ми смо у заблуди да је држав ту да нам пружи зажтиту, подршку, побољша стандард... не она је настала да јеадном делу становниста који ништа корисно ни материјално не ствара обезбеди лагодан живот. Да небих улазио у филозофију ево један пример: ајмо сутра да понесемо неки производ у Београд на натуралну размену: сир, јаја, сланину, брашно. Шта можемо добити за узврат? Имали у Београду који комбајн, трактор, лежај, одело, ципеле... постоји ли нешто? Постоји: Такса за ово и оно, пдв, нове личне карте, нове таблице, пасоши за говеда(моје краве су и у 21 веку неписмене), разни банкарски производи и наравно РТВ преплата....
 
Ma ima tih posalica vezanih za statistiku mnogo,-statistika nasa dika- i oslale, i uvek kad nekome ne odgovaraju statisticki podaci on se seti njih i tako pokusa da omalovazi statistiku a nasuprot nje uglavnon postavi ili samo neko svoje licno uverenje ili cesce - nista. Pored svih nedostataka statistike jos se nista nije izmislilo sto bi je zamenilo. Ako je neki podatak iznet njega treba ili opovrgnuti drugim tacnijim ili ga uvaziti. Ignorisati ga nije ozbiljno.
Dakle i pored sve lepote alpskih sela i buljuka turista u njih (mada verujem da statistika kaze da je vise turista na hrvatskom primorju nego u alpskim selima al da sad i to ne uvodimo u razgovor) ostaje neopovrgnut statisticki podatak o udelu poljoprivrednog stanovnistva u ukupnom i udelu poljoprivrede u BDP razvijenih zemalja.

Teza da je znacajno da domacinstva imaju obezbedjenu egzistenciju iz sfere poljoprivrede jeste tacna ali to nije dovoljno.
Ne moze drzava postojati tako sto ce njeni gradjani zaradjivati dovoljno za svoj zivot vec moraju da zarade i za funkcionisanje same drzave. Drzava nema neke svoje pare koje deli gradjanima vec upravo suprotno, gradjani su ti koji odvajaju pare da bi drzava funkcionisala, pa ako je mnogo onih koji to ne mogu da ucine vec ocekuju da njih drzava dotira onda ta drzava ne moze da postoji. Zbog toga je nemoguce ostvariti lep, romantican ali utopijski scenario ozivljavanja moba i vasara po rascvetalim planinskim proplancima i livadama.

Podatak da Evropa odvaja znacajne pare za funkcionisanje poljoprivrede samo govori u prilog teze koju zastupam da poljoprivreda ne moze biti nosilac razvoja vec da ona sama mora da bude finansirana od starne nekog drugog sektora. Ima li Srbija taj sektor dovoljno jak da moze da finansira poljoprivredu koja ne donosi profit? Slozicemo se da nema. Parama koje se eventualno mogu dobiti sa strane mozda i moze, ali dokle ce to biti moguce i sta ako nekad ne bude bilo moguce? Da li mozda upravo tako Srbija gubi onu nezavisnost o kojoj se ovde pricalo i koja se navodno cuva razvojem poljoprivrede? Da li je mudrije te pare, ako se i mogu dobiti, utrositi u ono sto ce uvek moci da finansira poljoprivredu ili ih odmah potrositi na nesto sto nikad samo za sebe nece mozi da funkcionise a vazno je i mora da funkcionoise?
Toje stara prica o tome da li nekome dati ribu ili ga nauciti da peca.

Koliki procenat treba izdvojiti iz budzeta?
Ja mislim da problem Srbije nije u tome sto se mali procenat izdvaja za poljoprivredu vec sto joj je mali budzet i los sitem po kome se trosi, pa bilo koji procenat od tako malog budzeta da se izdvoji bice nedovoljno. Resenje je povecati budzet i uspostaviti funkcionalan i delotvoran sistem a ne otimati se o sirotinju.
I ako se slozimo da je eto tih 6% prava cifra, jel bi to bilo definitivno resenje problema seljaka u Srbiji? Ili bi bilo pametnije racionalnije to sto se ima ne razbacivati u jame bez dna vec uloziti u nesto sto ce biti oplodjeno i uvecano. Kad se taj sistem uspostavi, a on sigurno ne bi mogao u sebi da sadrzi finansiranje romantike, manji posao je boksovanje sa drugim sektorima oko par procenata budzeta.

Zorancile,

Ne izvozi Holandija u Kinu mlelo vec holandski privrednici pa tako ne moze drzva praviti ugovore sa poljprivrednicima oko otkupa niti ugovore sa nekim stranim kupcima tih proizvoda. Tako drzva ne funkcionise,, drzava nije preduzece, ona koja je tako funkcionisala je propala jer je to bio pogresan nacin razmiljanja i organizacije drzave.
 
Nisam mislio država, nego državni organi, ministarstvo poljoprivrede, trgovine, finansija... šta je njihov posao? Da li oni treba nešto da pomognu, ili ?
 
Naravno da treba da pomognu ali njihova pomoc se sastoji skoro iskljucivo u onome sto vec otrcano zvuci a zove se "stvaranja stabilnog poslovnog ambijenta" Nista konkretnije od toga.
To u praksi znaci uspostavljanje sistema u kome ce biti jasno definisano sta ko radi i na sta ko moze da racuna. A unutar toga su sva pitanja oko kojih se ovde sporimno, na sta bi ko trebao da racuna da bi ukupno drustvo a time i poljoprivreda isla napred.
Nesto konkretniji nivo je uspostavljanje kontakata izmedju privrednika ali nikako ne ucestvovanje u konkretnim privrednim aktivnostima.
 
@ironman

A "stabilan trzisni ambijent" se definise zakonima koji vaze dugi niz godina, a ne uredbama koje menja svaki aparatcik u vladi kako mu tog trenutka zatreba. Osim toga, drzava i te kako pomaze u trgovini, pogledaj recimo "Povlasceni poslovni partner" i sve moguce medjudrzavne ugovore, kao na primer ovaj koji je Dinkic dogovorio sa Fijatom. Toliki novci a za cega? Slazem se da treba dovesti strane firme, ali platiti im troskove za narednih 5 godina, plus osloboditi taksi i poreza za neznam ni sam koliko, umesto stvaranja ambijenta (borba protiv korupcije i birokratije?)

Ukoliko se razvije poljoprivreda razvice se i prerada polj. proizvoda, to je sigurno. Ali trenutno se stimulise uvoz a ne proizvodnja!
 
Mozda je off a mozda i nije ali je lepo objasnjeno kako veliki kapitalisti danas uzimaju novac od banana drzava.
 
Stvar je vrlo prosta, i ne treba unositi dodatne komplikacije. Uzmimo na primer pcelarstvo. Pre nekoliko godina je neka minimalna kolicina meda isla u inostranstvo. Onda malo po malo, kolicine su se povecavale, i stranci su poceli da nude sve vecu cenu za med. Za to je zasluga drzave nikakva. Sta drzava sada moze da uradi? Posto ovde nema apsolutno nema nikakve potrebe da drzava trazi trziste, jer je trziste vec tu, drzava bi mogla samo da nekim skromnim sredstvima subvencionise, barem 10 hiljada kosnica godisnje. Podize se proizvodnja, koja sigurno ide u izvoz. Uposljava se barem 50 porodica. Da ovo nije prazna prica, pre nekog vremena je jedna opstina u Srbiji zajedno sa USAID-om raspisala konkurs za siromasne porodice, koje bi dobile sve potrebno da se bave pcelarstvo. Isto vazi i za lekovito bilje. da nije tako, zar bi dosle ove dve strane kompanije, zakupile zemlju ovde, i pocele proizvodnju lekovitog bilja.

O tome da drzava ne treba da se mesa u privredne tokove, nema potrebe pisati, jer to demantuje cinjenica da je nasa drzava Srbija poslala ekonomske ambasadore u nekih 30-tak zemalja sveta. Pri tome sve drzave na svetu imaju ekonomska odeljenja pri ambasadama. Cisto za primer, kod nas cak i Japan ima ekonomskog predstavnika. Pri tome, danas svaka obavestajna sluzba ima odeljenje koje se bavi ekonomijom. Iz ovoga meni ne izgleda da drzave nemaju upliva u ekonomiju, i da je sve prepusteno nekakvom imaginarnom trzistu. Trziste kao takvo ne postoji, trziste su ljudi i interesi. Ako neko ima interesa za tvojom robom, onda mu to i prodaj. Ako je to jare i jagnje, onda mu prodaj. Svi znamo da jagnje i jare nisu space shuttle, ali od toga ce neko ziveti. I njemu je to onda BUDUCNOST.
 
Није само субвенвција помоћ државе, већ и велики број других ствари.
Рекао сам да је г-ђа Дулић Марковић учинила штету пољопривреди, али не само чињењем, већ много више нечињењем. Наиме, наша пољопривреда је 2000-те била као у средњем веку, нико те ништа не пита, нико ти не помаже, али ником ни немораш да гарантујеш квалитет. Такав концепт је неприхватљив савременом тржишту. Да не бих много ишао широко написаћи како је требало да се уради и шта би се постигло.
Давањем субвенција по газдинству имали би смо пријављена сва газдинства у року од 1-2године, када то имаш онда можеш да инсистираш током овог периода на обележавању СВИХ домаћих животиња (дакле 1-3године од почетка реформи). Када се обележавају животиње почиње се са систематском вакцинацијом и праћења здравственог стања животиња. После 5 година имали би смо потпуно чисту слику, били би слободни од многих болештина и вакцина против њих. За оне који не знају, а ни не морају да знају - не можемо извозити свиње, него само производе од свињског меса( аи то од скоро) јер је код нас свињска куга беснела до пре 2 године, а докле год се свиње вакцинишу од извоза нема ништа.
Зашто цела прича? Држава је најпре стихијски приватизовала прерађивачки сектор, а својим горе неведеним нечињењем је онемогућила сељаку да извезе живе свиње или полутке.
Оградићу се, ова грешка је исправњена доласком Драгина, као и доношењем великог броја потребних закона из облсти пољопривреде (закони о етанолу, вину, алкохолу, ветерини, добробити животиња, безбедности хране, ...), како би уопште могли да се приближавамо тржишту ЕУ. Проблем је што је то урађено 2009-2010, а не 2003,2004. Непотребно и у ветар изгубисмо 5-6 драгоцених година...
 
Upravo tako. A to sto pises je strategija, koja ne postoji. Ne moze se uredba donositi u maju tj junu. Uredba za 2012 vec treba da bude napisana i to na osnovu strategije za duzi niz godina. Zasto se ne radi tako? Traziti sada odgovore na ta pitanja nema nikakvog smisla. Pod hitno moraju da se urade radikalne promene. Prvo i osnovno mora da dodje do smene ministra, jer je on i kriv sto nema strategije. Zatim mora da dodje do ozbiljne reforme i racionalizacije ministarstva poljoprivrede. Moraju biti ukljuceni ozbiljni strucnjaci i koji ce imati glavnu rec. Ovi stranacki poltroni i rodjaci, sekretari sa 27 godina, moraju smesta na ulicu, da ne zagadjuju radni prostor ozbiljnim ljudima. Ti strucnjaci moraju ozbiljno uzeti u razmatranje svaki zahtev sa terena, i svoja znanja i ideje prilagoditi realnosti. Moraju se ozbiljno zasukati rukavi na svim nivoima. Od nas najnizih do onih koji treba da osmisle strategiju i buduci razvoj.

A to, da li ce Djelic sa svojim naucnim parkom i pametnom zgradom, da obezbedi svetlu tehnolosku buducnost Srbije, nije za ovu temu.
 
Podatak da Evropa odvaja znacajne pare za funkcionisanje poljoprivrede samo govori u prilog teze koju zastupam da poljoprivreda ne moze biti nosilac razvoja vec da ona sama mora da bude finansirana od starne nekog drugog sektora. Ima li Srbija taj sektor dovoljno jak da moze da finansira poljoprivredu koja ne donosi profit? Slozicemo se da nema. Parama koje se eventualno mogu dobiti sa strane mozda i moze, ali dokle ce to biti moguce i sta ako nekad ne bude bilo moguce? Da li mozda upravo tako Srbija gubi onu nezavisnost o kojoj se ovde pricalo i koja se navodno cuva razvojem poljoprivrede? Da li je mudrije te pare, ako se i mogu dobiti, utrositi u ono sto ce uvek moci da finansira poljoprivredu ili ih odmah potrositi na nesto sto nikad samo za sebe nece mozi da funkcionise a vazno je i mora da funkcionoise?
ironman,
zanima me koji je to sektor, po Vasem misljenju, u koji bi trebalo uloziti novac danas u Srbiji, pod pretpostavkom da zanemarimo cinjenicu da su sredstva iz EU namenskog karaktera i da ih mozemo po sopstvenom nahodjenju rasporediti?
 
Nazad
Vrh