Ivanm
Znas, makar ja pokusavam da se klonim onih koji o svemu sve najbolje znaju. Eksperti koji ovde predlazu kojekakve gluposti ocigledno su po tvom ukusu jer imaju misljenje. Rekose nekad za misljenje da je kao nekui deo tela, svako ga ima, a razlika se ogleda u tome sto neko svoje zasniva na nekim opipljivim parametrima i zdravom razumu, a drugi to rade jer eto i oni imaju misljenje.
Da li sam tvrdoglav ili ne ne znam i ne zanima me. Da li ko cita moje postove ili ih preskace takodje. Ovakakv sam kakav jesam i nemam nameru da se menjam.
A sto se misljenja tice mozda ti je i pored akademskog obrazovanja, sto je vrlo znacajno naglasiti je da, sustina promakla. Pitanje koje se ponovilo nekoliko puta glasi" Sta Ironman misli da treba da bude okosnica srpske ekonomije" To pitanje je, po mom sudu, pitanje za eksperte druge struke, prvenstveno ekonomske ili za eksperte opste prakse. Posto sebe ne svrstavam ni u jednu od te dve grupe eksperata ja sam eto rekao da ne znam.
A sad bih bas voleo da procitam tvoje misljenje o tome, ali naravno da to misljenje treba da odgovara akademskom obrazovanju posto je ono naglaseno.
Dakle, s nestrpljenjem ocekujem odgovor na isto pitanje - Sta Ivanm misli da treba da okosnica ekonomskog procvata Srbije?
Ovo sto je sada na delu od strane vlade Srbije sigurno nije dobar put. Ovo sto joj ovde vecina predlaze takodje nije resnje i to jeste osnovni nesporazum. Insistirati na velikom ucescu poljoprivrednika u ukupnopj populaciji, trositi pare iz budzeta da se to postigne je bacanje para i odlaganje neminovnog- smanjena broja poljoprivrednika. Insistiranje na povecanju dela koji se iz budzeta odvaja za poljorivredu bez prethodnog ili uopste bez kritickog pogleda na nacin kako se te pare trose a sve zbog neke navodne kolegijalnosti (svi smo mi u istom loncu pa zasto bi se zamerali jelte)
Dakle onda kad prihvatimo da nas je previse, kad od drzave budemo zahtevali ne samo vise para za nas vec pre toga svrsishodniju raspodelu tih para, kad cilj tih subvencija bude proizvodnja a covek, gradjanin, onda mozemo smatrati da idemo pravim putem ka toj buducnosti. Sada se proizvodnja ne subevncionise vec upravo pojedinci za koje se proceni da ne mogu da zarade dovoljno a to je socijalna pomoc a ne subvencionisanje proizvodnje.
Slicno je i sa udruzivanjima. Udruzivanje seljaka jer su selajci u neke asocijacije, sindikate ili slicno nista ne moze da donese jer je to preheteogena populacija da bi mogla da ima mnogo vitalnih zajednickih a ostvarivih ciljeva. Interese tako heterogenih grupa koji mogu biti samo nacelni a nikako konkretni moze zastupati samo politicka stranka i ako se o tim najglobalnijim interesima radi selajci kao ukupna populacija njih mogu braniti samo kroz politicku stranku (koje na zalost nema)
Udruzivati se mogu samo po liniji konkretnih interesa a to se uglavnom svodi na udruzivanje proizvodjaca istog proizvoda jer oni imaju dosta interesa koj tako mogu ostvariti ( kolicina proizvoda, uniformisanost, pojeftinjenje inputa, mogucnost zadovoljenja potreba velikuih kupaca i sl) Razlicite grane poljoprivrede su ceto u antagonizmu medjusobnom pa su vocari i pcelari cesto na ratnoj nozi, strocari i ratari se gloze ko ce imati prednost i ko treba da dobije vise i sl.
A kakvu ja licno buducnost sprske poljoprivrde vidim?
Nesto slicno onom sto se sad moze videti u zapadnoj evropi. Malo poljoprivrednika koji uglavnom nemaju problema oko plasmana proizvoda znacajno pomognuti od strane drzave i dosta usko specijalizovani. Sve to soamo sobom nosi rejonizaciju proizvodnje, do nekle ukrupnjavanje poseda narocoito u ratarskim rejonima i na zalost ( moju ne preveliku) depopulacija odredjenih podrucja ili kako s esad pateticno kaze odumiranje nekih sela.
Radivoj.nadlacki
U dosta stvari smo se slozili, sto mi je drago, a sto se konkurentnosti tice i ne bas.
Sama cinjenica da uspevamo nesto da prodamo ne znaci i da smo konkurentniji od ostalih. Ako bi smo uporedili kolicine prodatih proizvoda po bilo kom parametru izracunate (povrsina, proizvodjac, stanovnik ili sta god) videli bismo da smo tu u debelom zaostatku. Ako neko prodaje najmanje po nekom osnovu, ili cak po vise osnova, znaci da je on manje konkurentan od drugog koji po tom osnovu prodaje vise.
Znas, makar ja pokusavam da se klonim onih koji o svemu sve najbolje znaju. Eksperti koji ovde predlazu kojekakve gluposti ocigledno su po tvom ukusu jer imaju misljenje. Rekose nekad za misljenje da je kao nekui deo tela, svako ga ima, a razlika se ogleda u tome sto neko svoje zasniva na nekim opipljivim parametrima i zdravom razumu, a drugi to rade jer eto i oni imaju misljenje.
Da li sam tvrdoglav ili ne ne znam i ne zanima me. Da li ko cita moje postove ili ih preskace takodje. Ovakakv sam kakav jesam i nemam nameru da se menjam.
A sto se misljenja tice mozda ti je i pored akademskog obrazovanja, sto je vrlo znacajno naglasiti je da, sustina promakla. Pitanje koje se ponovilo nekoliko puta glasi" Sta Ironman misli da treba da bude okosnica srpske ekonomije" To pitanje je, po mom sudu, pitanje za eksperte druge struke, prvenstveno ekonomske ili za eksperte opste prakse. Posto sebe ne svrstavam ni u jednu od te dve grupe eksperata ja sam eto rekao da ne znam.
A sad bih bas voleo da procitam tvoje misljenje o tome, ali naravno da to misljenje treba da odgovara akademskom obrazovanju posto je ono naglaseno.
Dakle, s nestrpljenjem ocekujem odgovor na isto pitanje - Sta Ivanm misli da treba da okosnica ekonomskog procvata Srbije?
Naravno da je buducnost srpske poljoprivrede moguca i ne samo moguca vec i izvesna. Ta buducnost se ne dovodi u pitanje ali se dovde u pitranje nacini kojim tu buducnost postici sto pre i da ona bude sto bolja.Poljoprivrednicaaa
Da li je bolja buducnost poljoprivrede u Srbiji moguca kroz intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju, bolje i svrsishodnije udruzivanje poljoprivrednih proizvodjaca, uz kakve mere podrske Vlade je to izvodljivo, mislim da su prava pitanja o kojima bismo trebali ovde raspravljati.
Ovo sto je sada na delu od strane vlade Srbije sigurno nije dobar put. Ovo sto joj ovde vecina predlaze takodje nije resnje i to jeste osnovni nesporazum. Insistirati na velikom ucescu poljoprivrednika u ukupnopj populaciji, trositi pare iz budzeta da se to postigne je bacanje para i odlaganje neminovnog- smanjena broja poljoprivrednika. Insistiranje na povecanju dela koji se iz budzeta odvaja za poljorivredu bez prethodnog ili uopste bez kritickog pogleda na nacin kako se te pare trose a sve zbog neke navodne kolegijalnosti (svi smo mi u istom loncu pa zasto bi se zamerali jelte)
Dakle onda kad prihvatimo da nas je previse, kad od drzave budemo zahtevali ne samo vise para za nas vec pre toga svrsishodniju raspodelu tih para, kad cilj tih subvencija bude proizvodnja a covek, gradjanin, onda mozemo smatrati da idemo pravim putem ka toj buducnosti. Sada se proizvodnja ne subevncionise vec upravo pojedinci za koje se proceni da ne mogu da zarade dovoljno a to je socijalna pomoc a ne subvencionisanje proizvodnje.
Slicno je i sa udruzivanjima. Udruzivanje seljaka jer su selajci u neke asocijacije, sindikate ili slicno nista ne moze da donese jer je to preheteogena populacija da bi mogla da ima mnogo vitalnih zajednickih a ostvarivih ciljeva. Interese tako heterogenih grupa koji mogu biti samo nacelni a nikako konkretni moze zastupati samo politicka stranka i ako se o tim najglobalnijim interesima radi selajci kao ukupna populacija njih mogu braniti samo kroz politicku stranku (koje na zalost nema)
Udruzivati se mogu samo po liniji konkretnih interesa a to se uglavnom svodi na udruzivanje proizvodjaca istog proizvoda jer oni imaju dosta interesa koj tako mogu ostvariti ( kolicina proizvoda, uniformisanost, pojeftinjenje inputa, mogucnost zadovoljenja potreba velikuih kupaca i sl) Razlicite grane poljoprivrede su ceto u antagonizmu medjusobnom pa su vocari i pcelari cesto na ratnoj nozi, strocari i ratari se gloze ko ce imati prednost i ko treba da dobije vise i sl.
A kakvu ja licno buducnost sprske poljoprivrde vidim?
Nesto slicno onom sto se sad moze videti u zapadnoj evropi. Malo poljoprivrednika koji uglavnom nemaju problema oko plasmana proizvoda znacajno pomognuti od strane drzave i dosta usko specijalizovani. Sve to soamo sobom nosi rejonizaciju proizvodnje, do nekle ukrupnjavanje poseda narocoito u ratarskim rejonima i na zalost ( moju ne preveliku) depopulacija odredjenih podrucja ili kako s esad pateticno kaze odumiranje nekih sela.
Radivoj.nadlacki
U dosta stvari smo se slozili, sto mi je drago, a sto se konkurentnosti tice i ne bas.
Sama cinjenica da uspevamo nesto da prodamo ne znaci i da smo konkurentniji od ostalih. Ako bi smo uporedili kolicine prodatih proizvoda po bilo kom parametru izracunate (povrsina, proizvodjac, stanovnik ili sta god) videli bismo da smo tu u debelom zaostatku. Ako neko prodaje najmanje po nekom osnovu, ili cak po vise osnova, znaci da je on manje konkurentan od drugog koji po tom osnovu prodaje vise.