Будућност српске пољопривреде

Ivanm
Znas, makar ja pokusavam da se klonim onih koji o svemu sve najbolje znaju. Eksperti koji ovde predlazu kojekakve gluposti ocigledno su po tvom ukusu jer imaju misljenje. Rekose nekad za misljenje da je kao nekui deo tela, svako ga ima, a razlika se ogleda u tome sto neko svoje zasniva na nekim opipljivim parametrima i zdravom razumu, a drugi to rade jer eto i oni imaju misljenje.

Da li sam tvrdoglav ili ne ne znam i ne zanima me. Da li ko cita moje postove ili ih preskace takodje. Ovakakv sam kakav jesam i nemam nameru da se menjam.

A sto se misljenja tice mozda ti je i pored akademskog obrazovanja, sto je vrlo znacajno naglasiti je da, sustina promakla. Pitanje koje se ponovilo nekoliko puta glasi" Sta Ironman misli da treba da bude okosnica srpske ekonomije" To pitanje je, po mom sudu, pitanje za eksperte druge struke, prvenstveno ekonomske ili za eksperte opste prakse. Posto sebe ne svrstavam ni u jednu od te dve grupe eksperata ja sam eto rekao da ne znam.
A sad bih bas voleo da procitam tvoje misljenje o tome, ali naravno da to misljenje treba da odgovara akademskom obrazovanju posto je ono naglaseno.
Dakle, s nestrpljenjem ocekujem odgovor na isto pitanje - Sta Ivanm misli da treba da okosnica ekonomskog procvata Srbije?

Poljoprivrednicaaa
Da li je bolja buducnost poljoprivrede u Srbiji moguca kroz intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju, bolje i svrsishodnije udruzivanje poljoprivrednih proizvodjaca, uz kakve mere podrske Vlade je to izvodljivo, mislim da su prava pitanja o kojima bismo trebali ovde raspravljati.
Naravno da je buducnost srpske poljoprivrede moguca i ne samo moguca vec i izvesna. Ta buducnost se ne dovodi u pitanje ali se dovde u pitranje nacini kojim tu buducnost postici sto pre i da ona bude sto bolja.
Ovo sto je sada na delu od strane vlade Srbije sigurno nije dobar put. Ovo sto joj ovde vecina predlaze takodje nije resnje i to jeste osnovni nesporazum. Insistirati na velikom ucescu poljoprivrednika u ukupnopj populaciji, trositi pare iz budzeta da se to postigne je bacanje para i odlaganje neminovnog- smanjena broja poljoprivrednika. Insistiranje na povecanju dela koji se iz budzeta odvaja za poljorivredu bez prethodnog ili uopste bez kritickog pogleda na nacin kako se te pare trose a sve zbog neke navodne kolegijalnosti (svi smo mi u istom loncu pa zasto bi se zamerali jelte)

Dakle onda kad prihvatimo da nas je previse, kad od drzave budemo zahtevali ne samo vise para za nas vec pre toga svrsishodniju raspodelu tih para, kad cilj tih subvencija bude proizvodnja a covek, gradjanin, onda mozemo smatrati da idemo pravim putem ka toj buducnosti. Sada se proizvodnja ne subevncionise vec upravo pojedinci za koje se proceni da ne mogu da zarade dovoljno a to je socijalna pomoc a ne subvencionisanje proizvodnje.
Slicno je i sa udruzivanjima. Udruzivanje seljaka jer su selajci u neke asocijacije, sindikate ili slicno nista ne moze da donese jer je to preheteogena populacija da bi mogla da ima mnogo vitalnih zajednickih a ostvarivih ciljeva. Interese tako heterogenih grupa koji mogu biti samo nacelni a nikako konkretni moze zastupati samo politicka stranka i ako se o tim najglobalnijim interesima radi selajci kao ukupna populacija njih mogu braniti samo kroz politicku stranku (koje na zalost nema)
Udruzivati se mogu samo po liniji konkretnih interesa a to se uglavnom svodi na udruzivanje proizvodjaca istog proizvoda jer oni imaju dosta interesa koj tako mogu ostvariti ( kolicina proizvoda, uniformisanost, pojeftinjenje inputa, mogucnost zadovoljenja potreba velikuih kupaca i sl) Razlicite grane poljoprivrede su ceto u antagonizmu medjusobnom pa su vocari i pcelari cesto na ratnoj nozi, strocari i ratari se gloze ko ce imati prednost i ko treba da dobije vise i sl.

A kakvu ja licno buducnost sprske poljoprivrde vidim?
Nesto slicno onom sto se sad moze videti u zapadnoj evropi. Malo poljoprivrednika koji uglavnom nemaju problema oko plasmana proizvoda znacajno pomognuti od strane drzave i dosta usko specijalizovani. Sve to soamo sobom nosi rejonizaciju proizvodnje, do nekle ukrupnjavanje poseda narocoito u ratarskim rejonima i na zalost ( moju ne preveliku) depopulacija odredjenih podrucja ili kako s esad pateticno kaze odumiranje nekih sela.
Radivoj.nadlacki

U dosta stvari smo se slozili, sto mi je drago, a sto se konkurentnosti tice i ne bas.
Sama cinjenica da uspevamo nesto da prodamo ne znaci i da smo konkurentniji od ostalih. Ako bi smo uporedili kolicine prodatih proizvoda po bilo kom parametru izracunate (povrsina, proizvodjac, stanovnik ili sta god) videli bismo da smo tu u debelom zaostatku. Ako neko prodaje najmanje po nekom osnovu, ili cak po vise osnova, znaci da je on manje konkurentan od drugog koji po tom osnovu prodaje vise.
 
Нисам посебно нагласио ниво мог образовања (то си ти тако разумео), јер као што рекох није битно тренутно знање, већ његово стално надограђивање.
"Окосница српског економског процвата" како си ти навео треба да буде уређен и сигуран систем, а не нека посебна грана привреде. Нека држава, понављам се, обезбеди сигурност система, самосталност судова, онемогући робовласничке монополе, нека доноси савремене и применљиве законе, а свако нека улаже у производњу или активности по својим могућностима или афинитетима. Нема Србија ничега у изобиљу да би само једна ствар могла да буде носилац препорода, али на сто страна по неки динар - скупи се. Има код нас места и за ДИН и за Бенетон и за УС Стил,па и Фиат, али и за сјенички сир и ваљевску љуту и војвођански кукуруз и палићко вино... Знаш како се каже - пара на пару иде...
Зашто се то тако и не дешава? То је већ мало шира тема, али се опет враћамо на оно моје - требају нам за то образовани, искусни и људи вољни рада, а такви су махом отишли "преко гране", јер су неколико стотина километара од куће плаћени неколико десетина пута више. Има нас који смо и остали и који нисмо незналице и који можемо помоћи, пре свега себи самима, али једноставно не можемо дођи до изражаја. Зашто? Јасно је да кад се вода измути знаш шта исплива на површину?
 
Ah da, izvinjavam se.
Sad sam pazljivije procitao i zaista ne pise nivo akademskog obrazovanja vec "без обзира што баратам са академским знањем" Dakle ti i akademsko znanje zajedno baratate necim a ja popgresno protumacio da ti posedujes akademsko znanje. Izvini jos jednom.

Malo je cudno da nekoga koga proglasavas neznalicom kopiras i to nedugo posto je taj izneo ono sto ti sada iznosis kao svoj stav i svoje znanje?
Radi se o "tvojoj " ideji za uspostavlajnjem sistema. Ja, ovako tvrdoglav i bezobrazan a usput neznalica sam je malo pre tebe izneo, proveri. Ali ako ti nesto kazes onda je to znanje i to akademsko. Nevazno je sta je receno vec ko je rekao, jel da?
Sada se slazes da poljoprivreda ipak ne moze da bude taj stub srpske privrede na kog ce se ova osloniti a da te potsetim sva ova rasprava koja se povremeno pretvarala u svadju je i pocela upravo zbog takve moje tvrdnje.
Na prvoj strani ove teme stoji taj inicijalni momenat gde sam napisao
ti:
али кад горе наведене г-ђа каже :"пољопривреда није привредна шанса Србије" мени то звучи као вређање здравог разума, буквално, зар не?
ja:
Pa naravno da nije,niti moze biti niti treba da bude.
Poljoprivreda je vazna i niskoprofitabilna delatnost koja se svud u svetu dotira i kako takva delatnost moze da bude sansa razvoja?
A onda se krenula pitanja a sta moze ako poljoprivreda ne moze, da li tebi tata pise tekstove, znas li ti da si glup i tvrdoglav i slicne mudrosti?
I sta cemo sad?
A o iznesenim nazovi predlozima.
treba li da znanjem nazovemo fraze o tome da stucni, posteni i cestiti, radnici, seljaci i postena inteligencija treba da dodju na prava mesta ?
To je to znanje o kom pricas?
 
Poslednja izmena:
"Гвоздени",
моје васпитање ми недозвољава да ти одговорим на начин на који се одговора на твој безобразлук.
Са друге стране, очигледно да си читао моје постове, али и очигледно не можеш схватити шта сам писао. Препарате гинка лекари препоручују за повећање концентрације и менталних способности. Топло ти их препоручујем.
Од овог секунда те игноришем, ионако немам шта паметно коментарисати.
 
Gospodo lična prepucavanja obavite preko PP jer zamarate ostale članove foruma.Molio bih Vas da se vratite na temu.

Ja sam sasvim u temi.
Citati ranijih postova koji su sama bit teme valjda o tome dovoljno svedoce.
I mene sto sta zamara na forumu i ne zalim se vec to ignorisem.
 
Budućnost srpske, pa i poljoprivreda svih drugih zemalja zavjesi od "crnog zlata".
Najveći uzrok cijeni hrane (rentabilnosti bavljenja bilo kojom granom poljoprivrede) je divljanje cijena nafte u
zadnjih 10 godina. Globalna politika i najveće sile diktiraju raspodjelu tog crnog resursa, a najveći dokaz su poslednje
revolucije u sjevernoafričkim zemljama, gdje ko koga pita za ikakvo pravo da je nešto tvoje.

Kada bi zemlje bivše Jugoslavije (osim Slovenije) uspjele prvo da srede tržišta u sebi i između sebe, moglo bi se
pričati o uspjehu priključivanja kraj sebi prve, Evropske unije, bar što se tiče buduće konkurentnosti bavljenja
poljoprivredom. Ovako smo još uvijek samo bukvalno krave muzare.

Po meni, prvi i osnovni uslov je prihvatanje najsavremenijih načina proizvodnje u svim granama poljoprivrede
i ne sumnjati i te tehnologije, bilo da je u pitanju ratarstvo, povrtlarstvo, voćarstvo i svaka druga, da bi sutra koliko toliko
mogli da ravnamo ramena sa njima.

Krećem od sebe, ma koliko htio da unaprijedim svoju proizvodnju, uvedem nove tehnologije i budem savremeniji
(ajde kao i konkurentniji) država tu ne miče niti jedan promil da meni krene u susret. Kad pogledam npr.
najnovije mašine za obradu voćnjaka što se koriste u svijetu (u zemljama blizu nas), samo se lijepo nasmijem
i progutam kneglu jer znam da ih nikad neću imati a smješno mi je uopšte uspoređivati svoju proizvodnju s njima.

Mnogo smo za njima, a iz stavova nekih od članova koje čitam na ovom forumu još duplo po razmišljanju, i pitam
se ima li uopšte nade.
 
Nadam se da se na ovoj temi sm episati ono sto se misli jer je na nekim drugim to zabranjeno ili je makar preporuceno d ase razlicita misljenja od oficijelnog ne iznose.
Radi se o buducnosti srpske poljoprivrede i kako drzava da utice na procese koji ce dovesti do boljitka.
Da bi neki proces vodio u pozitivnom smeru on mora biti uskladjen sa cinjenoicnim stanjem u oblasti na koju se odnosi i sa poziivnim iskustvima onih koji su taj proces vec prosli.
Oblast na koju bi se taj proces odnosio je srpska poljoprivreda a cinjenicno stanje u njemu je da je najkonkurentnija grana, grana u kojoj se ostvaruje najveci profit i najveci izvoz, grana koja moze apsorbovati dosta nezaposlene radne snage a i to je jedan od problema Srbije, grana ciji je proizvod trazen i na svetskom i na domacem trzistu i gde je industrija naslonjena na nju (preradjivacka) takodje vrlo konkurentna i vrlo perspektivna (srpski Nektar je veoma blizu toga da postane stopostotni vlasnik Fruktala vec u toku ovog meseca, od preko sedamdeset zainteresovanih kupaca Nektar je usao medju tri koja su moguci kupci) grana gde se Srbija po konkurentnosti nesumljivo moze nositi sa najkonkurentnijim poljoprivredama sveta, vocarstvo, ostavljena skoro bez ikakve tekuce pomoci drzave.
Geogrfska oblast gde je ta grana dominantna i gde ima uslova za ogroman razvoj i povecanje i intenziviranje proizvodnje dobija tek cetvrtinu budzeta namenjenog poljoprivredi, a tri cetvrtine odlaze u oblast gde je dominantna grana koja je dozivela svoj vrhunac i cije ucesce u ukupnoj poljoprivredi sve razvijene agrarne zemlje teze da smanje sto vise mogu kao u neprofitabilnu granu- ratarstvo. Zanimljivo je i to da su cak i proizvodi te grane, ratarski, po povrsinama ravnomerno zastupljeni u delu koji dobija jednu i u delu koji dobija tri cetvrtine budzeta. Psenice je cak vise u centralnoj Srbiji nego u Vojvodinni.
Razlozi za to su visestruki a ni jedan od njih nije iz sfere ekonomije vec iz sfere socijalne ili cesce one druge, demagoske politike a najcesce iz sfere politikantstva i zakulisnih radnji.
Ulagati ogroman novac u oblast koja niti je konkurentna niti zahteva mnogo znanja niti mnogo rada, dakle u dosta ekstenzivnu granu poljoprivrede sigurno nije nesto sto ce buducnost srpske poljoprivrede uciniti boljom.
 
Budućnost Srpske poljoprivrede više ne postoji, a neće je ni biti u bliskoj budućnosti. Srbija je u svetu crna ovca ili trinaesto prase, niko nas neće zato nema ni izvoza kao nekad, pa zbog toga nema ni para. Demokratija je donela ( pored državnog budžeta koi će uvek biti prazan ) na hiljade privatnih gde država nemože ništa. Nema paori budućnost u poljoprivredu, ko se nada i čeka bolje sutra mora će posetiti psihijatra (bez uvrede ako se neko nađe uvređen) jer je to stvarnost a mi uporno bežimo od nje i idemo u virtuelnom svetu jer je on budućnost u XXI-vi vek koi nas jede iznutra ka spolja.
 
@ironman

Sve si ti to lepo napisao ali bez jedne cinjenice
Vocarima niko ne odredjuje maksimalnu cenu zbog ocuvanja socijalnog mira. Vocarska proizvodnja je ostavljena jer se velikim otkupljivacima ne isplati da vrse malverzacije pred otkup u smislu vestackog smanjenja cene da bi posle samo 20-30 dana cene duplirali.

Bilo bi lepo da ova drzava donese programe razvoja vocarstva stocarstva povrtarstva i ratarstva, u smislu zakona i uslova kao i plasmana proizvoda, a neka nama ostavi podizanje zasada, snaci cemo se. Ja sam ulozio puno novca i vremena u svinjarstvo i posle 5 godina, prinudjen sam da ugasim proizvodnju. Zasto? Jer uz proizvodnu cenu od 130 din nemogu da prodajem po 105, a niko ne moze da me ubedi da je to trzisna cena kao ni da je u pitanju zakon ponude i potraznje !
 
Oblast na koju bi se taj proces odnosio je srpska poljoprivreda a cinjenicno stanje u njemu je da je najkonkurentnija grana, grana u kojoj se ostvaruje najveci profit i najveci izvoz, grana koja moze apsorbovati dosta nezaposlene radne snage a i to je jedan od problema Srbije, grana ciji je proizvod trazen i na svetskom i na domacem trzistu i gde je industrija naslonjena na nju (preradjivacka) takodje vrlo konkurentna i vrlo perspektivna (srpski Nektar je veoma blizu toga da postane stopostotni vlasnik Fruktala vec u toku ovog meseca, od preko sedamdeset zainteresovanih kupaca Nektar je usao medju tri koja su moguci kupci) grana gde se Srbija po konkurentnosti nesumljivo moze nositi sa najkonkurentnijim poljoprivredama sveta, vocarstvo, ostavljena skoro bez ikakve tekuce pomoci drzave.
Geogrfska oblast gde je ta grana dominantna i gde ima uslova za ogroman razvoj i povecanje i intenziviranje proizvodnje dobija tek cetvrtinu budzeta namenjenog poljoprivredi...

Apsolutna istina. Dobri, stari način presipanja iz šupljeg u prazno dok se jedna grana ne dovede do ivice propasti je opet u igri. Ovog puta voćari i vinogradari dobijaju po tamburi, ostali neka se spreme dogodine.
 
Ne znam na sta mislis da je teza bez cinjenica?
Kazi sta smatras netacnim pa cu makar pokusati da to dokazem cinjenicama, tj podacima.

A ovo je mislim kljucna stvar
Vocarima niko ne odredjuje maksimalnu cenu zbog ocuvanja socijalnog mira
A kljucna rec u toj recenici je socijalni mir.
U svim ranijim komentarima na ovoj temi sam zastupao misljenje da ako se zeli razviti poljoprivreda i ako se agrarni budzet zeli trositi na to da poljoprivreda ima buducnost on se mora trositi u funkciji profita, po ekonomskoj logici, a ne u funkciji socijalnog mira i po demagoskoj logici. On mora biti razvojni a ne socijalni pa makar bio i manji nego sto je sad a povecan socijalni budzet na racun agrarnog ako drugih para nema. Uvek, a posebno kad je budzet mali je vaznije kako se on trosi, da li se trosi na nacin da jednoga dana bude veci ili cemo zauvek ostati u situaciji da se glozimo oko sirotinje posto je ocito da sad za sve para nema.
U ovoj situaciji onaj ko je organizovaniji, ko ima nekog da ga organizuje (ili mozda ko ima nekog da ga upotrebi?) je uspeo da za sebe prigrabi lavovski deo,to oni drugi vide ali su nemocni, alii ti koji su uspeli (ili koji su upotrebljeni?) treba da znaju da to nije nacin na koji im dugorocno moze biti bolje.
Kupovinom socijalnog mira se nikada niko nije razvio pa to sigurno nece uspeti ni Srbija.
 
Subvencija poljoprivrednicima (ne samo ratarima) je investicija i vraca se drustvu multiplicirana. Socijala se ne vraca, pojede se!

"Ako zelis nekom da pomognes, nemoj mu dati ribu vec ga nauci da peca"
 
Prvo donijeti pravi zakon, koji će se primjenjivati i gdje će se znati pravila igre, pa tek onda konkurentska i tržišna utakmica.
 
O kakvoj budućnosti može biti reči kad umesto regresa za čokote (ili sadnice) ministar vinogradarima sprema "vrlo jeftine" kredite sa grejs periodom od tri godine. No dobro, kad već ne zna kada se seje pšenica zašto bi znao kada se dobija prvo vino.
 
Dobro je da si ovo popstavio jer mi izgleda vise verujemo nekom sa strane nego sopstvenoj logici i zdravom razumu. Dobro je i to sto se ovog puta zdrav razum i misljenje svetske banke poklapaju.

Cinjenica je da je ratarstvo u odnosu na ukupnu poljoprivredu ima poziciju kao poljoprivreda na ukupnu privredu, vazna ali neprofitabilna delatnost koja ne trazi mnogo znanja, (ratarstvo ni rada). Svako zna da gaji kukuruz, dok sa povrcem, vocem, v lozom, to nikako nije slucaj, tu itakako treba znati i neprestano se usavrsavati)
Kako ova drzava gresi sto i deklarativno poljoprivredu stavlja na prvo mesto u okviru privrede isto tako gresi sto ratarstvo stavlja na prvo mesto u okviru agrara.
Medjutim, tu postoji vrlo znacajna razlika. Poljoprivreda je na prvom mestu u ukupnoj poljoprivredi samo deklarativno, na agrar iz budzeta drzava odvaja tek par procenata, dok je podrska ratsrstvu iz tog (agrarnog) budzeta mnogo konkretnija i odnosi skoro dve trecine istog.
Napominjem da govorim o ratarstvu a ne o ratarima o tome gde drzava gresi a gresi sto ratarstvo stavlja u prvi plan.
Ako neko misli da ce srpsku poljoprivredu razviti na nacin da pare ubrizgava u neprofitabilne i manje zahtevne grane onda je toga vreme pregazilo za makar stotinu godina. Najveca nesreca je ako takav dodje u poziciju da odlucuje kakav je bio bivsi minister Dragin a ni ostali nisu mnogo bolji sa izuzetkom Ivane Dulic Markovic.
 
@ironmann

Nemam pojma cime se bavis ali samo da ti napomenem da "kukuruz zna svako da gaji" ako je tako zasto neko ima 4.000 po kj a neko 8.000? Ocigledno da tu ima puno finesa, jer onih 4.000 bi i moja baba volovima napravila. a za 8.000 kg vec treba znati i pratiti. I ta prica koliko se malo ili puno radi, tih 40 dana godisnje se verovatno odnosi na 2,3 ha povrsine, ja znam da na mojih 100 kj od pocetka pripreme za setvu, svaki bozji dan smo na njivama, i subotom i nedeljom. Prema tome, batali tu pricu vise postajes dosadan sa tvojim filozofiranjem.

Da sam dobio subvencije, kao i mnogi drugi, te pare bismo ulozili ili u masine ili u skladista, svakako u proizvodnju. E sad taj silos ili skladiste neko treba da napravi, eto ti zamajca za ostatak industrije, za zaposljavanje i sta sve ne. Nije poljoprivreda osnova ALI JESTE POKRETAC PRIVREDE!

Kad se vec toliko busas u profitabilno i neprofitabilno, zapitaj se sta je sa ulogom od 18 milijardi za fijat koji je zaposlio 1000 radnika na jedvite jade i 20 milijardi u poljoprivredu koja u najgorem slucaju zaposljava 10,000 ljudi, pod uslovom da svako svojih 50-100 Ha obradjuje potpuno sam. A istovremeno taj fijat ne ostavlja ni 10 deo ukupnog izvoza koji stavlja poljoprivreda. Po tome sto ti pricas, dok se zemlja Srbija industrijalizuje, ima svi da pocrkaju!

A rekao sam ranije, imam i tov svinja (sta tu treba znati...) pa je otkup i organizacija trzista takva da jedva cekam da zatvorim taj deo perspektivne poljoprivrede da prestanem sebi na stetu da radim!
 
Не вреди слепом намигивати, а глувом шапутати.
Није питање да ли има будућност пољоппривреда, већ где јој је будућност. Чиме се бавити и на који начин - То је већ широка тема, а зависи од много ствари. - где се налазиш, колико имаш земље у поседу , шта знаш да радиш (да не коментаришем небулозе да је за ратарсво непотребно знање, "јер то свако зна"), какви су трендови на тржишту, колико си удружен или можеш бити организован. дакле потребна је широка слика коју појединац тешко може да склопи, јер ако зезне само у једној од ових карика -узалуд му труд и мука. Зато и постоји ова тема, да помогнемо једни другима у саветима, да продискутујемо, па и да покренемо неке идеје, зашто не...
 
Не вреди слепом намигивати, а глувом шапутати.
Није питање да ли има будућност пољоппривреда, већ где јој је будућност. Чиме се бавити и на који начин - То је већ широка тема, а зависи од много ствари. - где се налазиш, колико имаш земље у поседу , шта знаш да радиш (да не коментаришем небулозе да је за ратарсво непотребно знање, "јер то свако зна"), какви су трендови на тржишту, колико си удружен или можеш бити организован. дакле потребна је широка слика коју појединац тешко може да склопи, јер ако зезне само у једној од ових карика -узалуд му труд и мука. Зато и постоји ова тема, да помогнемо једни другима у саветима, да продискутујемо, па и да покренемо неке идеје, зашто не...

Kad pročitam ovako nešto prosto poblesavim. Kaži mi šta to u Srbiji može da bude profitabilno ako dobro razmisliš, mora da si u neku polit. stranku jer oni tu returiku koriste. Nemože ama baš ništa u Srbiji da je profitabilno pa možeš ti razmišljati godinama. Narod nema para svi gledaju da prežive u takvoj državi, sklapaj ti slike koliko god hoćeš nećeš moći na pošten način do profita. To je stvarnost i istina u kojoj živimo, a da pričamo o virtuelnom svetu i da maštamo kako, gde, šta...... možemo vekovima. Lepo je čovek biti optimista, al optimizam ne hrani.
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh