Vesti-novosti-obavestenja

Suša koja traje već godinu dana na širokom pojasu teritorije SAD - od Kanzasa do Teksasa - ima za posledicu najsuvlje zemljište koje se pamti pred jesenju setvu pšenice. To drugu godinu uzastopno ugrožava izglede američkog roda hlebnog žita, čiji su SAD najveći svetski izvoznik, izveštava Blumberg.


Suša je, naime, već ove godine smanjila američki rod tvrde crvene ozime (HRW) pšenice za 22 odsto u odnosu na rod iz 2010.

Ukoliko se suša produži i na septembar i oktobar, kada bi setva ozimog žita trebalo da se obavi, žetva HRW pšenice 2012. će biti još skromnija, upozoravaju stručnjaci.

Dok su globalne raspoložive količine hlebnog žita u porastu, pošto su se Rusija i neke druge istočnoevropske zemlje oporavile od prošlogodišnje suše, na terminskom tržištu u Kanzas Sitiju pšenica je 23. avgusta zaključena na 8,65 dolara za bušel (27,2 kg), a stručnjaci upozoravaju da bi do kraja septembra mogla da poskupi na 10 dolara.

Ukoliko ovogodišnja setva ozime pšenice na žitorodnim američkim Velikim Visoravnima bude manjeg obima nego prošle godine ili tokom zime bude štete od smrzavanja na ovom usevu, cene HRW hlebnog žita na tržištu u Kanzas Sitiju bi do marta 2012. mogle da se povećaju na 13 dolara, što bi bilo najviše od doba krize hrane iz 2008, prognoziraju analitičari.


izvor (Tanjug - Ekos)


Visoke temperature ubrzale su zrenje svih ratarskih kultura, pa su žetva suncokreta i soje i vađenje šećerne repe u Srbiji počeli desetak dana ranije nego što je to uobičajeno, a prinosi su nešto niži od očekivanih, rečeno je danas Tanjugu u Privrednoj komori Srbije (PKS).


Usled aktuelnih vremenskih prilika, zrenje kukuruza takođe je ubrzano i očekuje se da oko 10. septembra počne berba ranih hibrida kukuruza, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran.

"Visoke temperature ubržavaju žetvu i omogućavaju da se oslobode površine za pripremu zemljista za setvu psenice, ali i umanjuju prinose u odnosu na ono što je bilo očekivano", istakao je Prostran, napominjući da još uvek nema zvaničnih statističkih procena.

On je ukazao da je najpre počela ovogodišnja proizvodna kampanja šećerne repe, a očekuje se da će biti proizvedeno između 350.000 i 400.000 tona (t) šećera.

Sa preradom šećerne repe ovogodišnjeg roda najpre su počele fabrike kompanije "Sunoko", a ovih dana će to učiniti i fabrike ostalih proizvođača, rekao je Prostran.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, šećerna repa je zasejana na oko 56.000 hektara (ha), što je za oko 10.000 ha manje nego lane, pa će ukupna proizvodnja biti nešto niža, ali će zadovoljiti domaće potrebe i izvozne kvote, rekao je Prostran.

"Digestija je za sada dobra, prinosi (šećerne repe) su dosta dobri i kreću se od 50 do 55 t/ha", dodao je Prostran.

Žetva suncokreta na ukupno 177.000 ha počela je desetak dana ranije nego to što je bilo uobičajeno prethodnih godina, a razlog za to su visoke temperature, rekao je Prostran.

"Prvi rezultati govore da su prinosi nešto niži od prosečnih i kreću se od 1,8 do dve t/ha", precizirao je on, objašnjavajući da je reč o ranijim hibridima koji po pravilu imaju niže prinose, a očekuje se da će kod srednje kasnih i kasnijih hibrida biti od 2,2 t/ha do 2,5 t/ha, što je na nivou proseka.

Prinosi soje koja se nalazi na ukupnoj površini od 166.000 ha, iznose oko dve do 2,5 t/ha, a očekuje se da kasnije budu nešto viši, precizirao je Prostran.

On je rekao da je zrenje kukuruza zasejanog na ukupno 1,26 miliona ha, takođe ubrzano, te se očekuje da berba ranih hibrida najraspostranjenije domaće žitarice počne oko 10. septembra.

Ukupna proizvodnja kukuruza biće nešto manja nego nego što je to bilo očekivano kada je setva završena, jer je suša tokom jula oštetila useve, ali su kiše krajem jula i pocetkom avgusta spasile najveći deo roda, rekao je Prostran, napominjući da su septembar i početak oktobar "udarni" za berbu kukuruza.

"Ovo je jedna godina koja je vrlo specifična i može se tretirati kao prosečno rodna sa velikim uticajem visokih temperatura na ukupan rod.Proizvodnja neće biti ugrožena, može biti ugrožen samo malo prinos po hektaru, a obim proizvodnje će biti nešto smanjen u odnosu na ocekivano", zaključio je Prostran.


izvor (Tanjug - Ekos)
 
KONAČNI USLOVI OTKUPA SUNCOKRETA RODA 2011.godine
Dana 27.08.2011.godine "Victoria Logistic" je donela odluku o konačnim uslovima otkupa suncokreta roda 2011.godine.
ZA INDIVIDUALNOG PROIZVOĐAČA - FARMERA - POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO SE KONAČNA CENA MERKANTILNOG SUNCOKRETA RODA 2011.UTVRĐUJE NA:
31,50 din./kg sa uključenim pripadajućim PDV-om (30 din./kg plus PDV po stopi od 5%) za kvalitet definisan tačkom 1. Odluke.
1.Prima se suncokret roda 2011.godine koji je zreo, zdrav, nezaražen štetočinama i bolestima, bez stranog mirisa i ukusa, sa max.vlagom 20% i primesama max.10%. Merkantilni suncokret roda 2011.god.se prima prema uslovima koji su navedeni, osim u slučajevima kada se od strane sektora skladištenja "Victoria Logistic"d.o.o.Novi Sad ne naloži drugačije.
2.Baza za obračun merkantilnog suncokreta je : vlaga 9%, primese 2%.
-za svaki procenat primesa preko ili ispod 2% odbija se ili se dodaje procenat primljene količine 1:1,
-za svaki procenat vlage preko ili ispod 9%, odbija se ili se dodaje procenat primljene količine 1:1.
3.Kontrolna kuća na prijem je "SGS"Beograd.
4.Merkantilni suncokret se prima za kupca robe "Victoria Logistic"d.o.o.Novi Sad, Hajduk Veljkova 11.
5.Troškovi prevoza do otkupnih mesta "Victoria Logistic" padaju na teret "Victoria Logistic"d.o.o.Novi Sad.
6.Organizatorima proizvodnje i otkupa se priznaje marža u zavisnosti od predatih količina u skladišta "Victoria Logistic". Manipulacija će se priznavati u iznosu od 0,60 din./kg, plus pripadajući PDV od 18%.
7.Obavezuje se "Victoria Logistic" da konačnu isplatu otkupljenog merkantilnog suncokreta roda 2011., marže i manipulacije izvrši odmah po isporuci, obračunu i ispostavljanju faktura za merkantilni suncokret, maržu i manipulaciju.

U Novom Sadu 27.08.2010.godine.






A POGLEDAJTE CENE KUKURUZA NA BERZAMA SVUDA RAST

http://www.agroservis.rs/pregled-cena-zitarica-123




A I GORIVO JE POSKUPELO
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=538431
 
Suša će značajno umanjiti prinose najvažnijih kultura Postavio redakcija Friday, 02 September 2011
susaLala.jpg
Suša će za skoro trećinu umanjiti prinose najvažnijih ratarskih kultura u Vojvodini, a rod kukuruza će, prema procenama stručnjaka, biti smanjen za pet do 30 odsto, izjavili su danas Tanjugu poljoprivredni eksperti.


Sekretar Udruženja za poljoprivredu pri Privrednoj komori Vojvodine Ðorđe Bugarin kazao je da će takvo umanjenje prinosa prouzrokovati znatan pad poljoprivredne proizvodnje u pokrajini.

Nedostatak vlage u zemljištu i dugotrajne visoke temperature vazduha u vreme formiranja prinosa većine prolećnih ratarskih kultura osnovni su uzroci očekivano slabijem rodu soje, suncokreta, kukuruza i šećerne repe, naveo je Bugarin.

On je kazao da bi rod tih poljoprivrednih kultura u proseku mogao da bude manji od 15 do 30 odsto, pa možda i više od toga, u odnosu na lanjski.

"To potvrđuju i prvi rezultati žetve uljarica, koja je morala da počne ranije nego obično, ali prave razmere štete od suše još ne mogu da budu procenjene", napomenuo je Bugarin i dodao da će najlošiji prinosi biti na onim parcelama na kojima je najslabije primenjivana agrotehnika.

Razmere posledica suše u Vojvodini, osim od primenjenih agrotehničkih mera od setve do žetve ili berbe, zavise i od vrste i kvaliteta zemljišta u pojedinim regionima kao i od toga da li postoje vetrozaštitni pojasevi pored njiva, objasnio je Bugarin.

Bugarin podseća da je Vojvodina najmanje pošumljen region u Evropi, sa svega oko dva procenta šuma, što pojačava negativne efekte suše i to je problem s kojim bi se trebalo izboriti ukoliko želimo veće prinose i prihode u agraru.

Bugarin smatra da ukoliko sušni period bude nastavljen i ovog meseca, problemi poljoprivrednih proizvođača biće složeniji, jer će vrlo teško biti pripremiti zemljište za jesenju setvu, pre svega uljane repice a potom i pšenice.

„Bojim se da će, ne samo neizvesni tržišni uslovi za proizvodnju pšenice, nego i nepovoljne vremenske prilike uticati na to da i ove jeseni u pokrajini ne bude zasejano više od 250.000 hektara hlebnog žita", zaključio je Bugarin.

Visoke dnevne temperature i dugotrajan period bez kiše nepovoljno utiču na useve i u Podrinju, a posledice suše vidljive su na svim njivama i, ako potraje vreme bez padavina, uskoro bi mogla da počne berba kukuruza i žetva soje, već u prvih desetak dana septembra.

Rukovodilac sektora za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Ðurić je rekao da su izuzetno visoke temperature prethodnih dana pogoršale stanje useva kukuruza i soje i prouzrokovale smanjenje prinosa zelene mase krmnih kultura.

On je podsetio da je na prostoru delovanja Zavoda, a to su područja Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, u avgusta palo od jedan do pet litara kiše po metru kvadratnom, što je nedovoljno za normalan tok završnih faza formiranja, nalivanja i sazrevanja biljaka.

Za poslednjih deceniju i po, tako mala količina padavina je bila 2000. godine koja se pamti kao izuzetno sušna primetio je Ðurić i dodao da su na zemljištima lošijeg mehaničkog sastava usevi već bili oštećeni.

On je ukazao da su sada oštećenja različitog stepena vidljiva i na njivama boljeg kvaliteta, dok su jedino usevi u dolinama reka i manjih vodotokova uspeli da sačuvaju zelenu masu.


izvor (Tanjug - Ekos)
 
Rod kukuruza manji, ali dovoljan i za nas i izvoz Postavio redakcija Friday, 02 September 2011
kukuruz222.jpg
Procene stručnjaka o smanjenju roda kukuruza zbog suše su različite i kreću se od pet odsto do 30 odsto, ali će proizvodnja, iako niža, biti dovoljna za domaće potrebe i izvoz, izjavio je danas Tanjugu pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović.


Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) dobijenom na dan 31.jul, očekivani rod kukuruza u Srbiji je 6,8 miliona tona, kazao je on, dodajući da je prema procenama, rod u odnosu na lanjski manji za 10 do 15 odsto.

Milovanović je rekao da će ovogodišnjom proizvodnjom svakako biti snabdeveno domaće tržište, a biće obezbeđeno i oko dva miliona tona kukuruza za izvoz u ekonomskoj 2011/12. godini.Preciznije podatke o rodu, dodao je Milovanović, znaćemo posle završetka berbe kukuruza.

Kada je reč o ovogodišnjem rodu pšenice, Milovanović je kazao, da prema podacima RZS, proizvodnja hlebnog žita iznosi ukupno 2,09 miliona tona, što će obezbediti dovoljne količine za domaće potrebe, kao i višak od oko 500.000 tona namenjen izvozu.

"Cena pšenice i dalje je stabilna i kreće se od 17 do 18 dinara za kilogram", kazao je Milovanović.

On je objasnio da je povlačenje izvoznika kukuruza sa tržišta i prelazak proizvođača stočne hrane na pšenicu, odnosno smanjene tražnje i pojave ponude kukuruza novog roda dovelo do pada cene.

"U prvoj polovini septembra nakon realnije procene ovogodišnjeg roda u Srbiji i u zavisnosti od prosečnog prinosa i cene kukuruza na svetskim berzama moći će da se predvidi trend kretanja domaće cene", kazao je Milovanović, dodajući da se cena kukuruza kreće se između 18,30 i 18,80 din/kg (bez PDV-a).

"Bez rasta tražnje, ne bi trebalo očekivati nikakve značajnije promene na tržištu kukuruza i pšenice", istakao je Milovanović.

On je međutim ukazao da "velika nestabilnost svetskog finansijskog tržišta ima uticaj na kretanje cene pšenice na svetskim berzama i nejasno je kako će se konačno odraziti, pogotovu ako se uzmu u obzir nagoveštaji nove ekonomske krize".

" Američko ministarstvo poljoprivrede je konačan prinos procenilo čak i ispod nivoa koji su dali analitičari, što takođe može da bude nagoveštaj više cene pšenice. U Evropi još nema konačnog bilansa žetve koji će takođe uticati na formiranje cene hlebnog žita", kazao je Milovanović.


izvor (Tanjug - Ekos)
 
Pitanje za "eksperta"Milosa Milovanovica iz ministarstva poljoprivrede:
Sta je bilo sa onom kalkulacijom o zaradi poljoprivrednika na proizvodnji psenice,nesto se ne uklapa ova cena od 17-18 dinara po kg?
 
ovo svi da nauče pismeni zadatak je u ponedeljak :haha:


Uticaj navodnjavanja na zemljište Postavio redakcija Friday, 02 September 2011
zalivanje.jpg
Primenom navodnjavanja u poljoprivrednoj proizvodnji utiče se na mikroklimu, kao i na fizičke, hemijske, biohemijske i biološke procese u zemljištu. Pod uticajem navodnjavanja, u domenu fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, dolazi do promena u vlažnosti zemljišta, temperature, toplotnog kapaciteta, mehaničkog sastava, poroznosti, strukture, vodopropustljivosti, vododrživosti, visini nivoa podzemne vode i njene mineralizacije.

Toplotni kapacitet suvog zemljišta je manji nego kod vode, zato je u toplom periodu voda za navodnjavanje obično hladnija, a u rano proleće i kasnu jesen toplija i od vazduha i od zemljišta. Vlažno zemljište u toku dana upije više toplote nego suvo, a u toku noći izrači manje toplote usled vlažnog prizemnog sloja vazduha. Stoga je u letnjem periodu vlažno zemljište obično hladnije, a u hladnijim periodima godine toplije i suvlje. Pri vlaženju glinovitog zemljišta sila slepljivanja njegovih čestica i tvrdoća postaju manji, pa ova zemljišta zbog toga postaju mekša, nasuprot pojavi kod peskovitih zemljišta koja postaju vezanija i tvrđa prilikom vlaženja. Kod glinovitog zemljišta, kada se vlaži površinskim navodnjavaanjem potapanjem i perlivanjem, dolazi do pojave raspadanja njegovih strukturnih agregata. Posle prosušivanja na njegovoj površini pojavljuje se pokorica koju je potrebno razbiti sa odgovarajućom obradom zemljišta.
Ukoliko se voda za navodnjavanje koristi iz površinskih izvora, voda može da sadrži nanos, koji se može taložiti na površini zemljišta, ili se vodom može nanositi u dublje slojeve zemljišta usled čega dolazi do promene mehaničkog sastava zemljišta.
Voda za navodnjavanje sadrži rastvorena mineralna i organskih jedinjenja. Veći sadržaj minerala imaju podzemne vode, dok su površinske vode obično slabo mineralizovane. Ukoliko nema podzemnog oticaja vode, obilna navodnjavanja dovode do podizanja nivoa podzemne vode, koja može da prouzrokuje zabarivanje navodnjavanog zemljišta. Ukoliko je u takvim prilikama podzemna voda jače mineralizovana i sadrži štetne soli to se kao posledica intenzivnog isparavanja vode soli talože u površinskom sloju zemljišta, pri čemu se obrazuje zasoljeno zemljište.
Navodnjavanje ima pozitivan uticaj na mikrobiološke procese u zemljištu koji se ispoljava u intenzifikaciji dejstva anaerobnih mikroorganizama, čime se usporava mineralizacija organskih ostataka i usmerava na stvaranje humusa i aktiviranja procesa nitrifikacije.

Dipl.ing. Snježana Vujinović
PSSS Krusevac
 
Production of corn will drop to a three-year low of 12.35 billion bushels.
That’s below last month’s U.S. Department of Agriculture estimate of 12.914 billion. FCStone forecast the soybean crop at 3.03 billion bushels, less than the USDA’s estimate of 3.056 billion and last year’s harvest of 3.329 billion. Toliko o onoj njihovoj prognozi od 01.08. Ovo je skolski primer manipulacije putem medija. Svi su znali za posledice, ali je visi interes u pitanju. No, ni ovo nije kraj, pratimo dalje, a sve sa ciljem, koliko je daleka 2008.
 
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je danas mogućnost da vlasnici traktora ta vozila registruju jednom u deset godina ili trajno, kao i odlaganje primene pravilnika koji predviđa da vozači automobila moraju imati sve četiri zimske gume.
 
Ma para ima kod cika MMF-a.Ima pokolenja da nas proklinju.treba to vratiti.A idu izbori,tu su veci novci,pa popustaju.:haha:
 
Ma navikla vlada na raznorazne blokade,strajkove,proteste,sto rece njihov najbolji predstavnik Sojic i to djubre cu da progutam ako nadjemo zajednicki jezik.Nista ovim nasim nije sramno niti nehumano,nece oni da izvade ruke iz nasih dzepova,nikako.Predlazem da pocepamo dzepove,pa kad dublje gurnu ruku... mozda nas i puste malo da disemo.:osmeh:
 
Navodnjavanjem do boljeg prinosa kukuruza Postavio redakcija Tuesday, 06 September 2011
dzinovskikukuruz.jpg
Nа prinos kukuruzа utiču mnogi činioci а posebno: klimаtske prilike, plodnost tlа, izаbrаni hibrid, dostupnа količinа mаkro i mikro elemenаtа u zemljištu, sklop, režim vlаžnost zemljištа i primenjenа аgrotehnikа.


Kukuruz je sаmom svojom grаđom prilаgođen sušnim uslovimа. Ovа biljkа imа nizаk trаnspirаcioni koeficijent (količinа vode koju biljkа ispаri dа bi rаzvilа jedаn grаm suve mаterije), koji iznosi od 250 do 270, dobro rаzvijen korenov sistem, koji može uzimаti vodu iz dubljih slojevа zemlje i posebno grаđene listove, koji mogu sаkupljаti i nаjmаnju količinu vode, а u slučаju suše se uvijаju i tаko smаnjuju gubljenje vode preko listа.

Kroz celu vegetаciju kukuruz imа potrebu zа vodom. Dа bi seme kukuruzа moglo početi dа klijа trebа dа upije oko 45% vode. Uz povoljnu temperаturu, seme će brzo klijаti i nicаti pri vlаžnosti zemljištа od oko 70-80% od mаksimаlnog vodnog kаpаcitetа. Potrebe zа vodom povećаvаju se u vreme intezivnog vegetаtivnog porаstа, а nаjveće su neposredno pred metličenje i svilаnjа zа vreme oplodnje i u početku nаlivаnjа zrnа.

Ekstremno suvo zemljište nаjčešće se jаvljа nа lаkim peskovitim zemljištimа. Kаd se vlаžnost zemljištа smаnji ispod 10% od mаksimаlnog vodnog kаpаcitetа, kukuruz prestаje dа rаste. Prvi znаci deficitа vode u zemljištu su izgled , bojа listа koji se uvijа, svilа kаsni ili se u nekim slučаjevimа dugotrаjnog vodnog deficitа uopšte se i ne pojаvljuje. Nа krаju dolаzi do svenućа lišćа.

Nаvodnjаvаnje usevа odnosno prаvovremeno i prаvilno snаbdevаnje vodom stаbilizuje i povećаvа prinose. Nаvodnjаvаni usevi dаju znаtno veće prinose u odnosu nа one koji zаvise od pаdаvinа čаk i u godinаmа kаdа se kаrаkterišu kаo kišovite. Sve ovo govori u prilog činjenici dа uz nаvodnjаvаnje kukuruz može dаti visoke prinose i u suši, kojа se često jаvljа u nаšim krаjevimа.

Ministаrstvo poljoprivrede, trgovine, šumаrstvа i vodoprivrede prihvаtilo je izrаdu projektа „Studije o formirаnju zаlivnih sistemа nа površinаmа definisаnim kаo pogodnim zа nаvodnjаvаnje nа teritoriji Grаdа Nišа“, čiji je predlаgаč i nosilаc izrаde Uprаvа zа poljoprivredu i rаzvoj selа Grаdа Nišа.

Pre pristupаnjа izrаdi Izvođаčkih projekаtа stručnjаci iz Uprаve zа poljoprivredu i rаzvoj selа obišli su teren i аnketirаli poljoprivredne proizvođаče o njihovom stаvu opotrebi izgrаdnje zаlivnih sistemа. Rezultаt аnkete je dа je nаvodnjаvаnje neophodno а dа su prihvаtljivi modeli „kаp po kаp“ i „kišnjenje“.

Reаlizаcijom projektа nаvodnjаvаnjа pаrcelа zаsejаnih kukuruzom znаčаjno bi se smаnjio uticаj suše kаo vremenske nepogode, а prinos kukuruzа stаbilizovаo. Tаkаv pristup bi obezbedio sigurnost kod poljoprivrednih proizvođаčа u pogledu stočne hrаne i znаčаjno uticаo nа ukupnu ekonomsku situаciju nа selu.

Autori:
Dipl.inž.polj. Mlаden Gvozdenović
Dipl.inž.polj. Slobodаn Dudić
 
Od Srbije traženo da odobri modifikovanu hranu Postavio Dejan Budić Monday, 05 September 2011
gmo.jpg
Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a pominje se i kao uslov prijema u STO. Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe.
Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u saobražavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet-stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsić, koja smatra da je prijem „Srbije u STO veoma važan za njenu zemlju“.

Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica? Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.

Modifikovana hrana obećana Bajdenu?

Situacija u pogledu poslednje tvrdnje ipak je nešto drugačija. U Evropskoj uniji je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka Evropske unije. U Nemačkoj, sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče – od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.

Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije. „Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009“, prenosi Aleksić za Dojče vele, „visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj Zakon biti promenjen.“

Nikola Aleksić podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je na 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu – genetski modifikovano. „Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama.“

Različiti stavovi o genetski modifikovanoj hrani

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera. Hrana dobijena genskom tehnologijom može popraviti ukus i sastav namirnica.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Izvor: Dojče Vele
 
Od danas pa nadalje i u buduće nema više kukanja kako je u našoj poljoprivredi loše.
Dole je link ka video klipu iz današnjeg blica o performansu Beogradske filharmonije u Beogradskoj silikonskoj dolini (ulica Strahinjića Bana ) i društvu iz ekskluzivnih kafića. Na prvi pogled vest koja nema veze sa poljoprivredom ali ako malo bolje pogledate primetićete više puta omiljeni lik u vidu pomoćnika Ministara poljoprivrede ( onog što je u vreme protesta izračunao na na hektaru pšenice ostaje čista zarada od 1000 eura) kako se provodi sa društvom. Da je u poljoprivredi loše nebi ni on mogao to sebi da priušti.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/275430/Pogledajte-Beogradska-filharmonija-u-Silikonskoj-dolini
 
Samo jedan u nizu sarlatana sa nase politikantske scene,zabelezen u provodu na visokoj nozi,a s punim ustima lazi,bajki i jos kojekakvih g..... za nas seljake i obicne gradjane.:zli::zli:
 
Teleće meso u avgustu koštalo od 479 do 795,90 dinara Postavio redakcija Wednesday, 07 September 2011
mes2o.jpg
Cena kilograma telećeg mesa u Srbiji u drugoj polovini avgusta iznosila je od 479 dinara u Kraljevu do 795,90 dinara u Pančevu i Sremskoj Mitrovici, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.


Svinjsko meso je koštalo od 383,90 dinara po kilogramu (din/kg) u Nišu i Smederevu do 475 din/kg u Užicu, dok je junetina bila najskuplja u Subotici gde je koštala 549 din/kg, a najjeftinija u Novom Sadu gde je njena cena iznosila 415 din/kg.

Stanovnici Smedereva sveže pileće meso plaćali su 210 din/kg, dok je ista količina piletine u Užicu koštala 300 dinara.

Cena svežeg šarana bila je od 240 din/kg u Kragujevcu do 350 din/kg u Smederevu i Nišu.


izvor (Tanjug - Ekos)



verovatno je kukuruz poskupeo pa se moraju korigovati cene :sta::sta::sta:
 
Nazad
Vrh