Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
tamara1611
Banned
e sta ti je zakon!Kazu tamo nema droge...
Kako ?
Pa lepo pre 3 god dva bugara probala da prosvercuju heroin i uspeli.Kad su ih uhvatili u nekom gradu streljali su ih za jedan dan!
Pa ti vidi koiko ti se isplati da postujes zakon ili ne.
Kako ?
Pa lepo pre 3 god dva bugara probala da prosvercuju heroin i uspeli.Kad su ih uhvatili u nekom gradu streljali su ih za jedan dan!
Pa ti vidi koiko ti se isplati da postujes zakon ili ne.
vojvođanin
Zaslužan član
E kad bi ovo zaživelo u Sorabiji,stanovništvo bi bilo prepolovljeno 
peto1
Moderator
Pola bi ubili zbog primanja mita a drugu polovinu zbog davanja mita. Najbole je da ugasimo sijalicu i da padne mrak.
Grupa mačvanskih ratara našla se u neobičnom problemu: Neki poljoprivrednici će ostati bez subvencija, pošto su obaveze prema državi izmirili - prerano!
ISPLATA subvencija od 14.000 dinara po hektaru, zbog koje su ratari nedavno traktorima zaprečili puteve, preti da ih ponovo podigne na noge. Kako „Novosti“ otkrivaju, tridesetak šabačkih zemljoradnika već se obratilo nadležnima, jer ne mogu da ostvare ovo pravo, pošto su obaveze prema državi izmirili - prerano! A niko ne može ni da pretpostavi koliko je ovakvih slučajeva na nivou Srbije.
Razlog za ovu, paradoksalnu situaciju donela je nova uredba Vlade, a koja je objavljena u „Službenom glasniku“ 3. juna, gde piše da regres za repromaterijal mogu dobiti isključivo zemljoradnici koji penzijsko osiguranje u iznosu od 42.818. dinara plate od 14. avgusta 2010. do 19. avgusta ove godine. U nelogičnoj situaciji našli su se upravo najrevnosniji, koji za PIO izdvajaju kvartalno, a oni koji su tek nedavno platili osiguranje, subvencije su već stavili u novčanike.
Tako je Blaženka Pavlović iz Ribara kod Šapca, tokom 2010. godine izdvojila čak 58.000 dinara za PIO. Problem je što je to učinila u februaru - 27.000 i u septembru - 31.000 dinara. „Računa“ joj se samo druga uplata, jer se odnosi na propisani period (14. avgust prošle - 19. avgust ove godine). Njen komšija Ivan Mladenović uplatio je 50.000 dinara, dok je Veseljko Prokić iz Zminjaka sve obaveze izmirio pre 14. avgusta.
Da zlo bude veće, oni koji će najverovatnije ostati bez subvencija, obaveze su i preplatili. Jer novac za PIO izdvajaju kad ga imaju. Takođe, nisu mogli ni da znaju koliki će iznos država potraživati, pa otud i višak. Uglavnom, nadležni u Ministarstvu poljoprivrede, već su upoznati sa problemom, ali niko ništa ne preduzima. Ratari su predlagali da im se novac vrati, kako bi ga ponovo uplatili u istu kasu, ali ni od toga nema ništa.
“ODBIJENICE“
- USLOV za dobijanje subvencije je upravo plaćanje obaveze prema PIO. Niko od poljoprivrednih proizvođača nije mogao da zna kakva će uredba biti doneta u međuvremenu, niti godina počinje 14. avgusta. Kada su seljaci, koji su PIO platili u prvoj polovini 2010. godine, od Uprave za trezor dobili „odbijenice“, nisu mogli da veruju svojim očima - tvrde šabački ratari.
ISPLATA subvencija od 14.000 dinara po hektaru, zbog koje su ratari nedavno traktorima zaprečili puteve, preti da ih ponovo podigne na noge. Kako „Novosti“ otkrivaju, tridesetak šabačkih zemljoradnika već se obratilo nadležnima, jer ne mogu da ostvare ovo pravo, pošto su obaveze prema državi izmirili - prerano! A niko ne može ni da pretpostavi koliko je ovakvih slučajeva na nivou Srbije.
Razlog za ovu, paradoksalnu situaciju donela je nova uredba Vlade, a koja je objavljena u „Službenom glasniku“ 3. juna, gde piše da regres za repromaterijal mogu dobiti isključivo zemljoradnici koji penzijsko osiguranje u iznosu od 42.818. dinara plate od 14. avgusta 2010. do 19. avgusta ove godine. U nelogičnoj situaciji našli su se upravo najrevnosniji, koji za PIO izdvajaju kvartalno, a oni koji su tek nedavno platili osiguranje, subvencije su već stavili u novčanike.
Tako je Blaženka Pavlović iz Ribara kod Šapca, tokom 2010. godine izdvojila čak 58.000 dinara za PIO. Problem je što je to učinila u februaru - 27.000 i u septembru - 31.000 dinara. „Računa“ joj se samo druga uplata, jer se odnosi na propisani period (14. avgust prošle - 19. avgust ove godine). Njen komšija Ivan Mladenović uplatio je 50.000 dinara, dok je Veseljko Prokić iz Zminjaka sve obaveze izmirio pre 14. avgusta.
Da zlo bude veće, oni koji će najverovatnije ostati bez subvencija, obaveze su i preplatili. Jer novac za PIO izdvajaju kad ga imaju. Takođe, nisu mogli ni da znaju koliki će iznos država potraživati, pa otud i višak. Uglavnom, nadležni u Ministarstvu poljoprivrede, već su upoznati sa problemom, ali niko ništa ne preduzima. Ratari su predlagali da im se novac vrati, kako bi ga ponovo uplatili u istu kasu, ali ni od toga nema ništa.
“ODBIJENICE“
- USLOV za dobijanje subvencije je upravo plaćanje obaveze prema PIO. Niko od poljoprivrednih proizvođača nije mogao da zna kakva će uredba biti doneta u međuvremenu, niti godina počinje 14. avgusta. Kada su seljaci, koji su PIO platili u prvoj polovini 2010. godine, od Uprave za trezor dobili „odbijenice“, nisu mogli da veruju svojim očima - tvrde šabački ratari.
crni gruja
Član
Strasno .. oo kad ce izbori me mogu da gledam ove mentalace ili debile,idiote,retarde,,,
Grujane dobri moj druze samo bez nerviranja, nicija nije gorela do zore pa nece ni njihova.
SAMA
Moderator
Da bacimo sta nas ceka u buducnosti.
Država ima dovoljno oranica za restituciju, da vrati ono što je oteto i što naslednici traže, a da pri tom i ne mora da se odrekne svake njive već i da joj ostane 100.000 hektara. Ovo se, naravno, najvećim delom odnosi na Vojvodinu jer su gotovo sve državne njive ovde.
Naime, po nezvaničnim informacijama, javna rasprava o nacrtu zakona o restituciji trebalo bi da počne sledeće nedelje, a zakon bi mogao stupiti na snagu do kraja godine. Od tada, pa u narednih šest meseci raniji vlasnici i njihovi naslednici treba da podnesu zahtev za vraćanje imovine, a da bi se prijave razmatrale godinu dana, u najboljem slučaju oteto bi moglo početi da se vraća u naturi od jeseni 2013. godine. A njive će ići u naturi, toliko je za sada izvesno.
– Oko 614.000 „oduzetih” hektara bilo je u nekadašnjem fondu opštenarodne imovine, a po zakonu iz 1992. godine vraćeno je više od 100.000 hektara. To znači da je ostalo oko 514.000 hektara. Obaveza prema nemačkim državljanima je 389.000 hektara, ali to neće biti predmet restitucije po ovom zakonu – objašnjava u razgovoru za „Dnevnik” sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin. – To znači da, ako u Vojvodini sada ima više od 330.000 hektara u državnoj svojini, ima dovoljno zemljišta da se može vratiti naturalno svima kojima je oduzeto.
Pomenimo, ogromna većina ili gotovo niko od podunavskih Švaba nema naše državljanstvo, kao i neki veleposednici i njihovi naslednici, pa se može pretpostaviti da treba vratiti manje od 200.000 hektara.
Naš sagovornik navodi procene da se potražuje oko 170.000 hektara, ali je pitanje da li su svi zahtevi osnovani, u postupku će se utvrditi osnovanost potraživanja.
– U svakom slučaju, ima dovoljno zemljišta da se svima može vratiti naturalno i da ostane još više od 100.000 hektara. Pre desetak godina Vojvodina je imala 240.000 hektara u državnoj svojini, a sada se ispostavilo da ima i 100.000 više, a to se desilo iz više razloga – kaže Bugarin. – Naime, u postupku razgraničenja zemljišta verovatno pravna lica nisu mogla dokazati sve što je trebalo pa je, po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, to zemljište ostalo državno. Drugi osnov zbog čega su se povećale površine je što je po zakonu iz 1992. u velikoj meri vraćano zemljište iz društvene a ne iz državne svojine, a treći osnov je što se imovinskopravne službe preduzeća u postupku privatizacije nisu dovoljno upustile u načine sticanja zemljišta, tj. nisu dokazivale vlasnička prava, tako da sada država u Vojvodini ima više svojine nego pre deset godina.
Bugarin naglašava da u restituciji nema onih koji će loše proći jer ne može biti nezadovoljan onaj ko je radio zemlju koja nije bila njegova. Sada se, naime, ispravlja nepravda koja je učinjena kada je u agrarnoj reformi oduzimanjem njiva formiran agrarni fond zemljišta.
– Ovde se radi o zemljištu koje je oduzeto eksproprijacijom ili u postupku osude takozvanih narodnih neprijatelja, od kojih su neki rehabilitovani ali im zemljište nije vraćeno – kaže naš sagovornik.
Inače, najviše je oteto od podunavskih Švaba – 389.250 hektara. Od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektara... Nacionalizovano zemljište je podeljeno, a najviše, 235.910 hektara, dobile su 41.033 porodice saveznih kolonista. Bezemljašima (48.325 porodica) dodeljeno je 124.217 hektara, unutrašnjim kolonistima 28.208 hektara, agrarnim interesentima 76.996 hektara, a poljoprivredna dobra su dobila 147.129 hektara. Nakon omogućavanja prodaje njiva koje su dobili bezemljaši, unutrašnji i savezni kolonisti, kao i agrarni interesenti, ona je i počela, a kupci su najčešće bile zemljoradničke zadruge i poljoprivredna dobra koja su imala pravo preče kupovine i tako je nastalo društveno zemljište.
Najmanje problema
– Do 11. aprila ove godine Republička direkcija za imovinu popisala je samo 137.109 hektara poljoprivrednog zemljišta – kaže koordinator Mreže za restituciju Mile Antić. – A po podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, država izdaje u zakup 424.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta. Poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup na maksimum tri godine i zato će prilikom vraćanja te imovine biti i najmanje problema.
Autor: Slađana Gluščević - Dnevnik
Naime, po nezvaničnim informacijama, javna rasprava o nacrtu zakona o restituciji trebalo bi da počne sledeće nedelje, a zakon bi mogao stupiti na snagu do kraja godine. Od tada, pa u narednih šest meseci raniji vlasnici i njihovi naslednici treba da podnesu zahtev za vraćanje imovine, a da bi se prijave razmatrale godinu dana, u najboljem slučaju oteto bi moglo početi da se vraća u naturi od jeseni 2013. godine. A njive će ići u naturi, toliko je za sada izvesno.
– Oko 614.000 „oduzetih” hektara bilo je u nekadašnjem fondu opštenarodne imovine, a po zakonu iz 1992. godine vraćeno je više od 100.000 hektara. To znači da je ostalo oko 514.000 hektara. Obaveza prema nemačkim državljanima je 389.000 hektara, ali to neće biti predmet restitucije po ovom zakonu – objašnjava u razgovoru za „Dnevnik” sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin. – To znači da, ako u Vojvodini sada ima više od 330.000 hektara u državnoj svojini, ima dovoljno zemljišta da se može vratiti naturalno svima kojima je oduzeto.
Pomenimo, ogromna većina ili gotovo niko od podunavskih Švaba nema naše državljanstvo, kao i neki veleposednici i njihovi naslednici, pa se može pretpostaviti da treba vratiti manje od 200.000 hektara.
Naš sagovornik navodi procene da se potražuje oko 170.000 hektara, ali je pitanje da li su svi zahtevi osnovani, u postupku će se utvrditi osnovanost potraživanja.
– U svakom slučaju, ima dovoljno zemljišta da se svima može vratiti naturalno i da ostane još više od 100.000 hektara. Pre desetak godina Vojvodina je imala 240.000 hektara u državnoj svojini, a sada se ispostavilo da ima i 100.000 više, a to se desilo iz više razloga – kaže Bugarin. – Naime, u postupku razgraničenja zemljišta verovatno pravna lica nisu mogla dokazati sve što je trebalo pa je, po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, to zemljište ostalo državno. Drugi osnov zbog čega su se povećale površine je što je po zakonu iz 1992. u velikoj meri vraćano zemljište iz društvene a ne iz državne svojine, a treći osnov je što se imovinskopravne službe preduzeća u postupku privatizacije nisu dovoljno upustile u načine sticanja zemljišta, tj. nisu dokazivale vlasnička prava, tako da sada država u Vojvodini ima više svojine nego pre deset godina.
Bugarin naglašava da u restituciji nema onih koji će loše proći jer ne može biti nezadovoljan onaj ko je radio zemlju koja nije bila njegova. Sada se, naime, ispravlja nepravda koja je učinjena kada je u agrarnoj reformi oduzimanjem njiva formiran agrarni fond zemljišta.
– Ovde se radi o zemljištu koje je oduzeto eksproprijacijom ili u postupku osude takozvanih narodnih neprijatelja, od kojih su neki rehabilitovani ali im zemljište nije vraćeno – kaže naš sagovornik.
Inače, najviše je oteto od podunavskih Švaba – 389.250 hektara. Od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektara... Nacionalizovano zemljište je podeljeno, a najviše, 235.910 hektara, dobile su 41.033 porodice saveznih kolonista. Bezemljašima (48.325 porodica) dodeljeno je 124.217 hektara, unutrašnjim kolonistima 28.208 hektara, agrarnim interesentima 76.996 hektara, a poljoprivredna dobra su dobila 147.129 hektara. Nakon omogućavanja prodaje njiva koje su dobili bezemljaši, unutrašnji i savezni kolonisti, kao i agrarni interesenti, ona je i počela, a kupci su najčešće bile zemljoradničke zadruge i poljoprivredna dobra koja su imala pravo preče kupovine i tako je nastalo društveno zemljište.
Najmanje problema
– Do 11. aprila ove godine Republička direkcija za imovinu popisala je samo 137.109 hektara poljoprivrednog zemljišta – kaže koordinator Mreže za restituciju Mile Antić. – A po podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, država izdaje u zakup 424.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta. Poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup na maksimum tri godine i zato će prilikom vraćanja te imovine biti i najmanje problema.
Autor: Slađana Gluščević - Dnevnik
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo počeo je da prima zahteve za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava za obradivo poljoprivredno zemljište koje su u zakup za 2011. godinu dala staračka gazdinstava.
Na taj način Vlada Vojvodine podstiče davanje u zakup oranica čiji vlasnici su stariji od 65 godina. Iznos ove nadoknade biće od 6.000 do 10.000 dinara po hektaru, zavisno od starosti zakupca. Predviđeni iznos je 100.000.000 dinara, a oglas je otvoren do kraja septembra. Isplata se obavlja odmah nakon obrade podataka koje je potrebno dostaviti u Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na posebnom obrascu koji se može preuzeti sa sajta www.psp.vojvodina.gov.rs.
Pravo učešća na javnom oglasu imaju fizička lica, tj. poljoprivrednici, nosioci i članovi registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednog gazdinstva. Uslov je da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine, da su stariji od 65 godina, da daju u zakup obradivo zemljište od najmanje 0,5 do najviše deset hektara na najmanje pet godina od dana zaključenja ugovora. Onaj ko konkuriše ne može biti korisnik penzije po osnovu prava penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih ili samostalnih delatnosti, osim korisnika penzije po osnovu prava poljoprivrednog osiguranika i invalidske penzije koji su to pravo stekli kao osiguranici poljoprivrednici. Takođe, ne može računati na ovu pomoć ako koristi podsticajna sredstva za obradivo poljoprivredno zemljište dato u zakup od Ministarstva poljoprivrede.
Podnosilac zahteva, koji ispunjava sve uslove, ima pravo na do 6.000 dinara po hektaru godišnje ako izda zemljište u zakup zakupcu koji je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, s prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, pod uslovom da zakupac nije stariji od 60 godina. Do 8.000 dinara dobiće onaj ko izda u zakup zemljište zakupcu koji je stariji od 40 godina, nosilac je registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ima prebivalište u Vojvodini i vlasnik je obradivog poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa zemljištem koje se daje u zakup. Najviše, 10.000 dinara, dobiće onaj ko izda u zakup zemljište zakupcu koji je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva s prebivalištem u Vojvodini, a nije stariji od 40 godina i vlasnik je poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa zemljištem koje se daje u zakup.
Sladjana Gluščević - Dnevnik
Na taj način Vlada Vojvodine podstiče davanje u zakup oranica čiji vlasnici su stariji od 65 godina. Iznos ove nadoknade biće od 6.000 do 10.000 dinara po hektaru, zavisno od starosti zakupca. Predviđeni iznos je 100.000.000 dinara, a oglas je otvoren do kraja septembra. Isplata se obavlja odmah nakon obrade podataka koje je potrebno dostaviti u Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na posebnom obrascu koji se može preuzeti sa sajta www.psp.vojvodina.gov.rs.
Pravo učešća na javnom oglasu imaju fizička lica, tj. poljoprivrednici, nosioci i članovi registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednog gazdinstva. Uslov je da imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine, da su stariji od 65 godina, da daju u zakup obradivo zemljište od najmanje 0,5 do najviše deset hektara na najmanje pet godina od dana zaključenja ugovora. Onaj ko konkuriše ne može biti korisnik penzije po osnovu prava penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih ili samostalnih delatnosti, osim korisnika penzije po osnovu prava poljoprivrednog osiguranika i invalidske penzije koji su to pravo stekli kao osiguranici poljoprivrednici. Takođe, ne može računati na ovu pomoć ako koristi podsticajna sredstva za obradivo poljoprivredno zemljište dato u zakup od Ministarstva poljoprivrede.
Podnosilac zahteva, koji ispunjava sve uslove, ima pravo na do 6.000 dinara po hektaru godišnje ako izda zemljište u zakup zakupcu koji je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, s prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, pod uslovom da zakupac nije stariji od 60 godina. Do 8.000 dinara dobiće onaj ko izda u zakup zemljište zakupcu koji je stariji od 40 godina, nosilac je registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ima prebivalište u Vojvodini i vlasnik je obradivog poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa zemljištem koje se daje u zakup. Najviše, 10.000 dinara, dobiće onaj ko izda u zakup zemljište zakupcu koji je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva s prebivalištem u Vojvodini, a nije stariji od 40 godina i vlasnik je poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa zemljištem koje se daje u zakup.
Sladjana Gluščević - Dnevnik
prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim građanima, izjavio je danas Tanjugu stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.
Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji danas može da se kupi za 5.000 evra, a cena iste površine zemlje malo lošijeg kvaliteta, odnosno druge i treće klase košta između 1.000 i 2.000 evra po hektaru, kazao je Gulan.
"Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta najmanje 50.000 evra do 100.000 evra", dodao je Gulan.
"Za koju godinu, zbog loše vođenih pregovora sa EU, u Srbiji će biti moguće prodati zemljište stranim kupcima, a prisutno je i puno špekulacija u trgovini zemljištem pa se one moraju sprečiti", upozorio je Gulan.
Zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima u Litvaniji i Slovačkoj, koje su odavno postale članice EU, a uskoro će moći u potpunosti da koriste evropski agrarni budžet, produžena je, nedavno do 2014. godine, naveo je Gulan.
On je kazao da će Hrvatska zemlju strancima ponuditi tek kada istekne 15 godina od njihove kandidature za EU, a trenutak prodaje zemljišta odložile su i pribaltičke republike, Bugarska, Rumunija, Mađarska...
"Danska omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u Danskoj", dodao je Gulan.
Srbija je, prema njegovim rečima, međutim, "tako ispregovarala da će oranice biti dostupne strancima već posle četiri godine od potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma".
Gulan je istakao da to znači da "će njive i seljaci u Srbiji biti na vetrometini već od 2014. godine, jer od tog trenutka, neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište u Srbiji".
"Potrebno je da izdejstvujemo prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima.To je zadatak Vlade i pregovarača, koji se svakih šest meseci sastaju sa predstavnicima EU", ukazao je Gulan.
Zemlja u Srbiji je kvalitetna, među najboljima u Evropi, imamo 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je najviše u Evropi, a ta zemlja nije ni zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane, istakao je Gulan.
"U tom slučaju naši poljoprivrednici će raditi kao paori - nadničari za strance, a profit će odlaziti u inostranstvo", rekao je Gulan, dodajući da će u takvoj situaciji najviše biti ugroženi mali poljoprivrednici, kojih ima najviše - oko 778.000 gazdinstava sa prosečnom površinom poseda oko tri hektara.
"Da bi opstali oni će morati da se međusobno udruže ili da se priklone velikim sistemima u Srbiji, u suprotnom imaju malu šansu da opstanu i da dobro prođu", rekao je Gulan.
On je ukazao i da su "tajkuni pokupovali velike površine za naše prilike, sa jedinim motivom da je prodaju strancima, kad to bude moguće", uz opasku da će "to biti moguće za oko četiri godine".
"Javnost mora dići glas protiv ovakve špekulativne trgovine zemljom. To nijedna ozbiljna država ne dozvoljava", naglasio je Gulan.
Gulan je ukazao i da je potrebno vraćanje Fonda za zemljište, jer je "to institucija koja bi se mogla nositi sa pobrojanim problemima".
izvor (Tanjug - Ekos)
Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji danas može da se kupi za 5.000 evra, a cena iste površine zemlje malo lošijeg kvaliteta, odnosno druge i treće klase košta između 1.000 i 2.000 evra po hektaru, kazao je Gulan.
"Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta najmanje 50.000 evra do 100.000 evra", dodao je Gulan.
"Za koju godinu, zbog loše vođenih pregovora sa EU, u Srbiji će biti moguće prodati zemljište stranim kupcima, a prisutno je i puno špekulacija u trgovini zemljištem pa se one moraju sprečiti", upozorio je Gulan.
Zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima u Litvaniji i Slovačkoj, koje su odavno postale članice EU, a uskoro će moći u potpunosti da koriste evropski agrarni budžet, produžena je, nedavno do 2014. godine, naveo je Gulan.
On je kazao da će Hrvatska zemlju strancima ponuditi tek kada istekne 15 godina od njihove kandidature za EU, a trenutak prodaje zemljišta odložile su i pribaltičke republike, Bugarska, Rumunija, Mađarska...
"Danska omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u Danskoj", dodao je Gulan.
Srbija je, prema njegovim rečima, međutim, "tako ispregovarala da će oranice biti dostupne strancima već posle četiri godine od potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma".
Gulan je istakao da to znači da "će njive i seljaci u Srbiji biti na vetrometini već od 2014. godine, jer od tog trenutka, neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište u Srbiji".
"Potrebno je da izdejstvujemo prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima.To je zadatak Vlade i pregovarača, koji se svakih šest meseci sastaju sa predstavnicima EU", ukazao je Gulan.
Zemlja u Srbiji je kvalitetna, među najboljima u Evropi, imamo 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je najviše u Evropi, a ta zemlja nije ni zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane, istakao je Gulan.
"U tom slučaju naši poljoprivrednici će raditi kao paori - nadničari za strance, a profit će odlaziti u inostranstvo", rekao je Gulan, dodajući da će u takvoj situaciji najviše biti ugroženi mali poljoprivrednici, kojih ima najviše - oko 778.000 gazdinstava sa prosečnom površinom poseda oko tri hektara.
"Da bi opstali oni će morati da se međusobno udruže ili da se priklone velikim sistemima u Srbiji, u suprotnom imaju malu šansu da opstanu i da dobro prođu", rekao je Gulan.
On je ukazao i da su "tajkuni pokupovali velike površine za naše prilike, sa jedinim motivom da je prodaju strancima, kad to bude moguće", uz opasku da će "to biti moguće za oko četiri godine".
"Javnost mora dići glas protiv ovakve špekulativne trgovine zemljom. To nijedna ozbiljna država ne dozvoljava", naglasio je Gulan.
Gulan je ukazao i da je potrebno vraćanje Fonda za zemljište, jer je "to institucija koja bi se mogla nositi sa pobrojanim problemima".
izvor (Tanjug - Ekos)
Za prvih šest meseci ove godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od milijardu i 131,5 miliona dolara, što je za 33,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom uperiodu januar-jun 2011. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.131,5 miliona USD, što predstavlja rast od 33,7 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar-jun 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 561,1 miliona USD je za 18,7 odsto veća od ostvarenog u periodu januar-jun 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,7 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-jun 2011. godine, takođe ima rast od 52,7 odsto i iznosi 570,4 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 201,7 odsto. Prema rečima Vojislava Stankovića, saradnika Centra za naučno-istraživački rad PKS, povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom sistemu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana po CEFTA sporazumu, i konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu.
Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, u periodu januar-jun 2011. godine, su: kukuruz žuti u vrednosti od 240,1 milion USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 53,5 miliona USD, malina roland, smrznuta u vrednosti od 52,7 miliona USD, jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 42,8 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 30,1 milion USD, malina griz, smrznuta u vrednosti od 28,7 miliona USD, pivo od slada u bocama od 1l u vrednosti od 26,7 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 23,8 miliona USD i pšenično brašno u vrednosti od 20,4 miliona USD. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 378 miliona USD, sa učešćem od 6,5 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 257,5 miliona USD i sa učešćem od 4,4 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa „nekonkurentnih“ proizvoda: sirova kafa (44,9 miliona USD), banane sveže ostale (25,2 miliona USD) i pomorandže slatke, sveže (20,5 miliona USD), a po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 163,5 milion USD (učešće u ukupnom uvozu od 1,7 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 89,9 miliona USD (učešće u ukupnom uvozu od 0,9 odsto).
(Agroservis)
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom uperiodu januar-jun 2011. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.131,5 miliona USD, što predstavlja rast od 33,7 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar-jun 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 561,1 miliona USD je za 18,7 odsto veća od ostvarenog u periodu januar-jun 2010. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,7 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-jun 2011. godine, takođe ima rast od 52,7 odsto i iznosi 570,4 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 201,7 odsto. Prema rečima Vojislava Stankovića, saradnika Centra za naučno-istraživački rad PKS, povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom sistemu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana po CEFTA sporazumu, i konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu.
Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, u periodu januar-jun 2011. godine, su: kukuruz žuti u vrednosti od 240,1 milion USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 53,5 miliona USD, malina roland, smrznuta u vrednosti od 52,7 miliona USD, jestivo ulje od suncokreta u vrednosti od 42,8 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 30,1 milion USD, malina griz, smrznuta u vrednosti od 28,7 miliona USD, pivo od slada u bocama od 1l u vrednosti od 26,7 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 23,8 miliona USD i pšenično brašno u vrednosti od 20,4 miliona USD. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 378 miliona USD, sa učešćem od 6,5 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 257,5 miliona USD i sa učešćem od 4,4 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa „nekonkurentnih“ proizvoda: sirova kafa (44,9 miliona USD), banane sveže ostale (25,2 miliona USD) i pomorandže slatke, sveže (20,5 miliona USD), a po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 163,5 milion USD (učešće u ukupnom uvozu od 1,7 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 89,9 miliona USD (učešće u ukupnom uvozu od 0,9 odsto).
(Agroservis)
Veliki izvozni potencijal Srbije...
http://www.njuz.net/cekanje-u-redovima-veliki-izvozni-potencijal-srbije/
http://www.njuz.net/cekanje-u-redovima-veliki-izvozni-potencijal-srbije/
SAMA
Moderator
Da nije zalosno,tacno bi se nasmejao.E i to je Srbija.
Hrvati mogući kupci šećerana u Crvenki i Žablju
Najavljena prodaja šećerana u Crvenki i Žablju, u sastavu grčke državne kompanije Helenik šugar, neće uticati na proizvodnju i tržište šećera u Srbiji, ocenili su danas u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije.
Pomoćnik ministra Miloš Milovanović rekao je agenciji Beta da očekuje da će najavljena promena vlasnika te dve šećerane značiti dodatno investiranje u toj oblasti, ali i jačanje konkurentnosti domaćeg šećera na inostranim tržištima.
Poljoprivredna banka Grčke, koja ima udeo od 82,33 odsto u kompaniji Helenik šugar, ponudila je na prodaju šećerane u Srbiji. Smatra se da je ta prodaja realizacija ugovora koji je Vlada Grčke potpisala sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom, a prema kome ta zemlja prodajom državnog vlasništva mora da smanji državni dug od 350 milijardi evra za 26,1 milijardu.
"Verujemo, zajedno sa šećeranama i proizvođačima šećerne repe, da Srbija može da proizvede više od prošlogodišnje rekordne proizvodnje od 693.000 tona šećera i da zaslužuje veću kvotu za bescarinski izvoz na tržište EU", rekao je Milovanović.
On je podsetio da Srbija trenutno ima kvotu za preferencijalni izvoz šećera od 180.000 tona godišnje na tržište EU.
"To je oblast o kojoj se vode intenzivni razgovori sa različitim direktoratima Evropske komisije i nadamo se rešenju koje će ići u prilog domaće industrije šećera", rekao je Milovanović.
Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kazao je agenciji Beta da te dve šećerane, koje su postale vlasništvo kompanije Helenih šugar 2003. za 3,5 miliona evra, dobro posluju.
Prema njegovim rečima, "Grci su ispunili sve ugovorne obaveze, šećerane imaju udeo od 30 odsto na srpskom tržištu šećera, što je odličan uslov za njihovu dobru prodaju nekoj stranoj kompaniji".
Prostran smatra da bi najbolje bilo da šećerane u Crvenki i Žablju budu prodate nekoj kompaniji koja se već bavi proizvodnjom šećera, poput nemačkog Nord cukera ili austrijske Agrane, dodavši da bi i država, ako se ne nađe solidan kupac koji će nastaviti proizvodnju, mogla da razmotri kupovinu, kako bi spasila tu perspektivnu industriju.
"Kao kupac može se pojaviti i neka kompanija iz Hrvatske, koja ima identičnu kvotu za bescarinski izvoz šećera kao i Srbija, ali dvostruko manje kapacitete za proizvodnju šećera nego mi, zbog čega već nekoliko godina uvoze repu iz Srbije", kazao je Prostran.
Kako je objasnio, ako kupac ne bude odlučio da nastavi proizvodnju, to može ugroziti i kvotu za izvoz u EU, ali i izazvati poremećaj na domaćem tržištu i povećati cene šećera.
On je istakao da na svetskom tržištu šećera vlada neizvesnost, jer se sve veće količine šećerne trske koristi za proizvodnju goriva bioetanola, zbog čega ima manje šećera za ljudsku ishranu, što utiče na njegovu cenu.
U Srbiji trenutno radi ukupno šest šećerana.
Izvor: Beta
Zabeležen veći izvoz kukuruza
Srbija je prošle ekonomske godine izvezla 1,3 miliona tona kukuruza u vrednosti od 171 miliona evra, dok se do oktobra i kraja ove ekonomske godine, očekuje da izvoz premaši trenutnih 1,9 miliona tona i dobit od 372 miliona evra, objavilo je danas ministarstvo poljoprivrede i trgovine Srbije.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović rekao je agenciji Beta da očekuje da kukuruz ove godine dobro rodi, ali nije želeo da procenjuje koliki bi rod mogao da bude, jer je za to, kako je naveo, još rano.
Prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji, koji je bio posejan na oko 1,2 miliona hektara, iznosio je oko 6,8 miliona tona.
Milovanović je kazao i da je ovogodišnji rod pšenice od 2,1 miliona tona, sa prosečnim prinosom od 4,3 tone po hektaru, veći za oko 20 procenata od prošlogodišnje.
"To zemlji garantuje urednu snabdevenost, stabilnost domaćeg tržišta i dovoljne količine pšenice i brašna za izvoz, budući da smo tradicionalni snabdevači regiona tim proizvodom", rekao je on.
Milovanović je kazao da neće biti dodatne zabrane izvoza pšenice i brašna, jer nema potrebe za tim, "zbog toga što raspoložive količine prevazilaze potrebe našeg tržišta".
Najavljena prodaja šećerana u Crvenki i Žablju, u sastavu grčke državne kompanije Helenik šugar, neće uticati na proizvodnju i tržište šećera u Srbiji, ocenili su danas u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije.
Pomoćnik ministra Miloš Milovanović rekao je agenciji Beta da očekuje da će najavljena promena vlasnika te dve šećerane značiti dodatno investiranje u toj oblasti, ali i jačanje konkurentnosti domaćeg šećera na inostranim tržištima.
Poljoprivredna banka Grčke, koja ima udeo od 82,33 odsto u kompaniji Helenik šugar, ponudila je na prodaju šećerane u Srbiji. Smatra se da je ta prodaja realizacija ugovora koji je Vlada Grčke potpisala sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom, a prema kome ta zemlja prodajom državnog vlasništva mora da smanji državni dug od 350 milijardi evra za 26,1 milijardu.
"Verujemo, zajedno sa šećeranama i proizvođačima šećerne repe, da Srbija može da proizvede više od prošlogodišnje rekordne proizvodnje od 693.000 tona šećera i da zaslužuje veću kvotu za bescarinski izvoz na tržište EU", rekao je Milovanović.
On je podsetio da Srbija trenutno ima kvotu za preferencijalni izvoz šećera od 180.000 tona godišnje na tržište EU.
"To je oblast o kojoj se vode intenzivni razgovori sa različitim direktoratima Evropske komisije i nadamo se rešenju koje će ići u prilog domaće industrije šećera", rekao je Milovanović.
Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kazao je agenciji Beta da te dve šećerane, koje su postale vlasništvo kompanije Helenih šugar 2003. za 3,5 miliona evra, dobro posluju.
Prema njegovim rečima, "Grci su ispunili sve ugovorne obaveze, šećerane imaju udeo od 30 odsto na srpskom tržištu šećera, što je odličan uslov za njihovu dobru prodaju nekoj stranoj kompaniji".
Prostran smatra da bi najbolje bilo da šećerane u Crvenki i Žablju budu prodate nekoj kompaniji koja se već bavi proizvodnjom šećera, poput nemačkog Nord cukera ili austrijske Agrane, dodavši da bi i država, ako se ne nađe solidan kupac koji će nastaviti proizvodnju, mogla da razmotri kupovinu, kako bi spasila tu perspektivnu industriju.
"Kao kupac može se pojaviti i neka kompanija iz Hrvatske, koja ima identičnu kvotu za bescarinski izvoz šećera kao i Srbija, ali dvostruko manje kapacitete za proizvodnju šećera nego mi, zbog čega već nekoliko godina uvoze repu iz Srbije", kazao je Prostran.
Kako je objasnio, ako kupac ne bude odlučio da nastavi proizvodnju, to može ugroziti i kvotu za izvoz u EU, ali i izazvati poremećaj na domaćem tržištu i povećati cene šećera.
On je istakao da na svetskom tržištu šećera vlada neizvesnost, jer se sve veće količine šećerne trske koristi za proizvodnju goriva bioetanola, zbog čega ima manje šećera za ljudsku ishranu, što utiče na njegovu cenu.
U Srbiji trenutno radi ukupno šest šećerana.
Izvor: Beta
Zabeležen veći izvoz kukuruza
Srbija je prošle ekonomske godine izvezla 1,3 miliona tona kukuruza u vrednosti od 171 miliona evra, dok se do oktobra i kraja ove ekonomske godine, očekuje da izvoz premaši trenutnih 1,9 miliona tona i dobit od 372 miliona evra, objavilo je danas ministarstvo poljoprivrede i trgovine Srbije.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović rekao je agenciji Beta da očekuje da kukuruz ove godine dobro rodi, ali nije želeo da procenjuje koliki bi rod mogao da bude, jer je za to, kako je naveo, još rano.
Prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji, koji je bio posejan na oko 1,2 miliona hektara, iznosio je oko 6,8 miliona tona.
Milovanović je kazao i da je ovogodišnji rod pšenice od 2,1 miliona tona, sa prosečnim prinosom od 4,3 tone po hektaru, veći za oko 20 procenata od prošlogodišnje.
"To zemlji garantuje urednu snabdevenost, stabilnost domaćeg tržišta i dovoljne količine pšenice i brašna za izvoz, budući da smo tradicionalni snabdevači regiona tim proizvodom", rekao je on.
Milovanović je kazao da neće biti dodatne zabrane izvoza pšenice i brašna, jer nema potrebe za tim, "zbog toga što raspoložive količine prevazilaze potrebe našeg tržišta".
Nema mogućnosti za izvoz ni preko crnomorskih luka gde se nudi pšenica iz Ukraine za 15 i iz Rusije za 13,68 dinara po kilogramu. Cene neznatno osciliraju i na drugim berzama bitnim za zbivanja kod nas. Tako se pšenica, za isporuke u septembru, u SAD prodaje za protivvrednost od 18, a u Francuskoj za 20,40 dinara po kilogramu. Slično je i u prmetu kukuruza. Kod nas se prošlogodišnji rod prodaje za 20,30, a u Mađarskoj novi rod za 16,70, Francuskoj 21, SAD 19,80, Rusiji za 20,20 i Ukraini za 18,40 dinara po kilogramu.
-Zastoj prometa žitarica u avgustu je uobičajena pojava, kaže Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“. – Posebno što je pšenica znatno jeftinija od kukuruza, pa se koristi u mešavinama za ishranu stoke. Na svestkom, a posebno evropskom tržištu sada se javljaju veće količine pšenice za ishranu stoke. Istovremeno, veliki kupci sebi, obično, daju predah do oktobra kada pristiže novi rod kukuruza. Tako i u Srbiji nema većih količina kukuruza u prometu, pa ni u izvozu. Poslednja tri meseca, po pravili, i u ovoj godini će biti udarna za izvoz. Očekuje se da će biti izvezeno oko milion tona. Kada počne potražnja u oktobru moguće je očekivati da će cena kukruza biti negde između 15 i 16 dinara po kilogramu. Izvesne količine „na zeleno“ već se prodaju za 14,50 do 15,50 dinara po kilogramu.
Protekle ekonomske godine Srbija je sa 1,2 miliona hektara ubrala rod od 6,8 miliona tona. Od toga je do sada na strana tržišta plasirano1,3 miliona tona u vrednosti od 171 milion evra. Do oktobra moguće je očekivati još dodatnih 200.000 tona, što bi dalo ukupan prihod od 372 miliona evra. Time će ponovo kukuruz, po deviznim prihodima, biti na vrhu lestvica među agrarnim, ali i jedna od vodećih među proizvodima iz srpske privrede.
tamara1611
Banned
svuda u svetu cene poljoprivrednih proizvoda rastu samo kod nas sve stagnira http://www.agroservis.rs/pregled-cena-zitarica-119
