http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/43564-Radim-kao-konj-laem-zinem.html
Post je spojen: [time]1295006797[/time]
_________________________________________________
Seljaci u gubitku, država na dobitku
Poruka državi: Traktor je u kvaru...
Zaboravljeni od države ili čak sputani njenim odlukama, srpski poljoprivrednici, u nedostatku bilo kakve perspektive, često rade sa gubitkom. Iznureni praznim obećanjima i nepodnošljivim nametima, sve slabije opremljeni i suočeni sa visokom cenom semena i đubriva, domaći ratari nemaju nikakvu šansu u konkurenciji dotiranih evropskih poljoprivrednika. Ništa zato, državi dobro ide i u nemogućim uslovima za srpskog seljaka u nestajanju
Sa rastom troškova po hektaru, poljoprivrednici sve češće izdaju zemlju u zakup, takozvanu arendu. Zakup jutra oranice plaća se u protivvrednosti 600 do 700 kilograma pšenice. Kada je u pitanju državno zemljište zakup hektara kreće se između 6.000 i 30.000 dinara.
“Srbija se diči izvozom kukuruza, mada bi bolje bilo da ga koristi za ishranu svinja, junadi, krava, pa da dobije više mleka i mesa za izvoz. Ali naša vlast to ne želi da vidi, kao da se trudi da oteža poslove najvećim izvoznicima iz agrara”, objašnjava u Blicu Božo Drašković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka. Prema njegovoj računici hektar kukuruza koji donesi bruto prihod od 800 do 1.000 evra, mogao bi godišnje da proizvede bar 10.000 litara mleka i još 1.000 kilograma mesa, što bi četiri do pet puta povećalo bruto vrednost tog hektara.
Srbija je u poslednje dve decenije izgubila industriju i postala je agrarna zemlja čiji su glavni izvozni proizvodi šećer, pšenica, maline i kukuruz. Učešće agrarnog budžeta u republičkom budžetu koje bi trebalo da iznosi najmanje 10%, smanjeno je u periodu 2004-2009. godine sa pet na 2,2%. Izdvajanja za poljoprivredu iz republičkog budžeta, u 2011. godini dostićiće 2,7% što u odnosu na prošlogodišnjih 2,6% predstavlja nominalno povećanje, ali realno smanjenje, imajući u vidu šampionsku inflaciju od 11,4%.
Poljoprivredni proizvođači u Srbiji, svesni da će po otvaranju granica prema Evropskoj uniji biti u potpuno inferiornom položaju prema evropskim ratarima koje država dotira i koji imaju krupne posede od više stotina hektara, takođe traže pomoć od države, u vidu subvencionisanih kredita, lizinga zemljišta radi ukrupnjavanja poseda.
“Bio bi veliki podsticaj srpskom agraru kada bi država omogućila mladima do 40 godina da kupe do 100 hektara zemlje, uz povoljnu kamatu, kakva je ona za kupovinu stanova. Mlađi ratari imaju gde da žive, u porodičnim su kućama i nisu im potrebni stanovi već zemljište. Treba im zato omogućiti da dođu do preko potrebnih njiva uz kredit na 15 ili 20 godina, sa kamatom od oko četiri odsto. Ako je država mogla da kreditira i na taj način stambeno obezbedi mlade bračne parove u gradovima, zašto ne bi i mlade seljake?”, ispravno je zaključio poljoprivrednik Vojislav Malešev.
I dok se seljaci zabavljaju golom egzistencijom, iz Privredne komore Srbije stigla je potvrda istinitosti narodne poslovice koja kaže - “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane na razlici u otkupnoj i prodajnoj ceni”.
“Srpski agrar je za 11 meseci prošle godine ostvario rekordan spoljnotrgovinski suficit od 1,07 milijardi dolara. Izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti 1,98 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza bila 912 milijardi dolara. Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu za period januar-novembar 2010. godine bili su žuti kukuruz (236,7 miliona dolara), rafinirani šećer od šećerne repe (162 miliona dolara), zamrznuta malina Roland (86,5 miliona dolara) i merkantilna pšenica (62,4 miliona dolara)”, pokazali su podaci PKS.
