Quercus
Član
Zanimljivi uslovi,i još interesantnije što će ovi naši pristati,i to,naravno,predstaviti kao izuzetno dobar dogovor i pobedu Srbije.
Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Gdeinvestirati.com:
[h=2]Ovo su najomiljeniji srpski brendovi[/h]
BEOGRAD - Portal www.bestofserbia.rs i časopisa Top Serbian brends, objavljeni su dobitnici priznanja za najomiljenije srpske brendove u 56 kategorija.
Pobednici su izabrani prema broju glasova, koje su dobili od potrošača i korisnika, u anketi Medija internacional grupe, koja je sprovedena od 7. do 14. decembra 2014. godine, na slučajnom uzorku od 3.076 punoletnih građana Srbije.Najbolji robni brendovi su "plazma keks"- Bambi, "jelen pivo"- Apatinska pivara, deterdžent " Ariel" i posuđe Metalac. Najbolja trgovinska robna marka je "Delez", najbolji inostrani brend - "Samsung", a najbolji ulazak stranog brenda na tržište Srbije - NIS.Najbolji brend u obrazovanju je Univerzitet u Beogradu, u kulturi Atelje 212, a među festivalima Egzit. Najbolji izvoznik je Fijat automobili Srbija, najbolja je promocija opštine Plandište, a ličnost godine - Novak Ðoković.Najbolji korporativni brendovi su Prehrana - Zlatiborac, bezalkoholna pića - Nectar, alkoholna pića - Carlsberg Srbija, vino - vinarija Kovačević, kafa i čaj - Grand Kafa (Atlantic Grupa), konditorski proizvodi - Bambi, mlečni proizvodi - Meggle Srbija, smrznuti proizvodi - Frikom, začini i aditivi - Aleva i duvan/cigarete - British American Tobaco.Za kućnu hemiju priznanje je dobila - Henkel Merima, za poljoprivredu - Mk Group, odeću i obuću - Fashion Company, građevinski materijal - Bekament, Banja Komerc, građevinarstvo - Energoprojekt Holding, nameštaj - Kika, elektroniku - Gorenje, energiju - NIS, metale - Metalac, farmaciju - Hemofarm, kozmetiku - Dr Colić i hemijsku industriju - Tikkurila Zorka.Za gumu i plastiku - Tigar Tyres, automobilsku industriju - Fiat automobili Srbija, telekomunikacije - Telenor, web portal - blic.rs, it sektor i digitalne tehnologije - Gigatron Computers, štampane medije - Lepota i zdravlje, elektronske medije - B92, za marketing - Direct Media, izdavaštvo - Laguna, za trgovinske lance - Super Vero i banke i osiguranje - Intesa Banka.Za turizam i putovanje - Kontiki Travel, hotele - Square Nine, Beograd, restorane - Franš, Beograd, špediciju i transport - Er Srbija, za zdravlje - Belmedic, spa i velness- Welness Land, Beograd, belua tehniku - Tehnomanija, nakit i satove - zlatare Andrejević, nekretnine - Airport City, konsultantske usluge - Ernst i Young i javne usluge - Zelenilo Beograd.
[h=2]Ovo su najomiljeniji srpski brendovi[/h]
BEOGRAD - Portal www.bestofserbia.rs i časopisa Top Serbian brends, objavljeni su dobitnici priznanja za najomiljenije srpske brendove u 56 kategorija.
Pobednici su izabrani prema broju glasova, koje su dobili od potrošača i korisnika, u anketi Medija internacional grupe, koja je sprovedena od 7. do 14. decembra 2014. godine, na slučajnom uzorku od 3.076 punoletnih građana Srbije.Najbolji robni brendovi su "plazma keks"- Bambi, "jelen pivo"- Apatinska pivara, deterdžent " Ariel" i posuđe Metalac. Najbolja trgovinska robna marka je "Delez", najbolji inostrani brend - "Samsung", a najbolji ulazak stranog brenda na tržište Srbije - NIS.Najbolji brend u obrazovanju je Univerzitet u Beogradu, u kulturi Atelje 212, a među festivalima Egzit. Najbolji izvoznik je Fijat automobili Srbija, najbolja je promocija opštine Plandište, a ličnost godine - Novak Ðoković.Najbolji korporativni brendovi su Prehrana - Zlatiborac, bezalkoholna pića - Nectar, alkoholna pića - Carlsberg Srbija, vino - vinarija Kovačević, kafa i čaj - Grand Kafa (Atlantic Grupa), konditorski proizvodi - Bambi, mlečni proizvodi - Meggle Srbija, smrznuti proizvodi - Frikom, začini i aditivi - Aleva i duvan/cigarete - British American Tobaco.Za kućnu hemiju priznanje je dobila - Henkel Merima, za poljoprivredu - Mk Group, odeću i obuću - Fashion Company, građevinski materijal - Bekament, Banja Komerc, građevinarstvo - Energoprojekt Holding, nameštaj - Kika, elektroniku - Gorenje, energiju - NIS, metale - Metalac, farmaciju - Hemofarm, kozmetiku - Dr Colić i hemijsku industriju - Tikkurila Zorka.Za gumu i plastiku - Tigar Tyres, automobilsku industriju - Fiat automobili Srbija, telekomunikacije - Telenor, web portal - blic.rs, it sektor i digitalne tehnologije - Gigatron Computers, štampane medije - Lepota i zdravlje, elektronske medije - B92, za marketing - Direct Media, izdavaštvo - Laguna, za trgovinske lance - Super Vero i banke i osiguranje - Intesa Banka.Za turizam i putovanje - Kontiki Travel, hotele - Square Nine, Beograd, restorane - Franš, Beograd, špediciju i transport - Er Srbija, za zdravlje - Belmedic, spa i velness- Welness Land, Beograd, belua tehniku - Tehnomanija, nakit i satove - zlatare Andrejević, nekretnine - Airport City, konsultantske usluge - Ernst i Young i javne usluge - Zelenilo Beograd.
Quercus
Član
Novosti.rs:
Bez lične karte ni kod stada ovaca!
Građanima "pljušte" prekršajne kazne i zbog najobičnijih sitnica po prijavi policije i "komunalaca". Ako vas sud opomene jer ne nosite dokumenta ili su vam istekla, godinu ćete biti u prekršajnoj evidenciji, ako vas kazni četiri
MILENA P. iz Mladenovca silno se iznenadila kada joj je, prošle nedelje, stigao poziv od sudije za prekršaje. Nikad ni zbog čega nije kažnjavana, policija je nikad nije gonila...
- Ispostavilo se da je policija podnela prekršajnu prijavu jer mi je istekla lična karta. I to pre nepunih 20 dana. Išla sam kod oca na groblje, u Republiku Srpsku, i na granici sam pokazala legitimaciju. Carinik je primetio da je istekla, i rekao mi: "Dajte pasoš ako imate. Ličnu kartu ne pokazujte, istekla je." Čim sam se vratila u Srbiju, podnela sam zahtev za novu - priča Milena. Bilo je to samo tri dana pošto je istekao zakonski rok od 15 dana da produži nevažeći dokument.
Ona nije jedina koja je prekršajno kažnjena zbog banalnosti. Po unutrašnjosti je bilo slučajeva da policija zaustavi ljude u papučama, koji su izašli samo do radnje da kupe novine ili hleb. Naravno, bez lične karte. A kazna za nenošenje je - 5.000 dinara!
Čobanin iz kuršumlijskog sela Sagonjevo Zoran Miladinović morao je pre dve godine da plati 3.000 dinara jer su ga policajci zatekli na pašnjaku s ovcama, bez dokumenata!
Inače, po Zakonu o ličnoj karti, gotovo sva dela vezana za nju, izuzev nenošenja, za koje je kazna do 5.000, mogu vas koštati do 50.000! Tu spada istek dokumenata, davanje neistinitih podataka prilikom izdavanja, odbijanje da ih pokažete službenom licu...
KAZNA ZA "ŠVERCERE"PREKRŠAJNE naloge mogu pisati i saobraćajna i komunalna policija. Kada vam policija piše nalog, možete da platite kaznu u roku od osam dana, i onda se ona prepolovljuje i ne stižete do sudije za prekršaje. Ove kazne, po aktuelnom zakonu, ipak će se naći u Registru, mada sudija Marinović veruje da će se to menjati sa prvim izmenama propisa. Ubuduće bi trebalo da u takvim situacijama ne budete upisani u Jedinstveni registar. Zaštitnik građana Saša Janković već je podneo Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti gradske odluke po kojoj putnici koji ne plate kaznu za "švercovanje" bivaju zavedeni u evidenciju.
Osim kazni za nenošenje legitimacije, može vam se desiti da platite i ako se povredite! U Leskovcu je bilo više slučajeva da ljudi padnu sa bicikla i polome kuk ili sljušte lice, i da lekar prijavi povredu policiji, a ova podnese prekršajnu prijavu protiv bicikliste zbog nesavesne vožnje. Tako, mučenik, osim što se izlomio, mora to i da plati.
I on, kao i svi ostali koji počine prekršaje, ma kako oni bili banalni - a tu spadaju i sve prekrašjne prijave koje podnose komunalni policajci protiv onih koji nemaju "bus plus" kartice - slivaju se u jednu bazu podataka. To je Jedinstveni registar prekršajnih sankcija, pri Ministarstvu pravde. Koliko ćete dugo biti na "crnoj listi" zavisi od vrste i prekršaja i kazne.
- Češće nam stižu prijave policije kada nekog na ulici uhvati bez legitimacije nego od organa koji produžavaju istekle lične karte - objašnjava Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. - A i ove prve obično ne stižu same, već uz još neko delo. Recimo, policija legitimiše nekog zbog nasilja na sportskoj priredbi, pa taj nema kod sebe nikakva dokumenta. Ili mu u kolima nađu oružje, a on bez legitimacije. To je osnov za procesuiranje po skraćenom postupku, i on odmah ide pred prekršajnog sudiju.
Do 1. marta prošle godine svaki prekršajni sud vodio je svoju evidenciju, pa ste mogli da počinite više prekršaja u unutrašnjosti, a da se u Beogradu za to ne zna. Lane su, međutim, formirane dve baze: Registar sankcija i Registar neplaćenih kazni.
- Ovaj prvi ima uticaja na presudu, jer raniji prekršaji mogu da budu otežavajuća okolnost, i obrnuto. Ako vas policija uhvati u blizini kuće bez lične karte, a nema vas u bazi podataka, sudija može to da uzme kao olakšavajuću okolnost i izrekne vam opomenu, umesto kazne.
Međutim, čak i izrečena opomena biće uknjižena u Registru godinu dana. Ako budete kažnjeni, kazna vam ostaje "crno na belo" četiri godine, a različite zaštitne mere ostaju duže. Recimo, mera zabrane ulaska za strance u zemlju može biti do pet godina, a mera zabrane prisustvovanja utakmicama do osam. Kad to istekne, ako ne činite druge prekršaje, brisani ste iz evidencije kao da nikad niste kažnjavani.
Ukoliko, pak, ne platite prekršajnu kaznu i uđete u postupak izvršenja i Registar neplaćenih sankcija, zakon kaže da nećete moći da dobijete nijedno uverenje koje izdaje organ uprave, osim onih koji se odnose na lični status, sve dok ne platite dug.
- Ova zabrana ne odnosi se na vađenje krštenice, lične karte i slično, već na produženje vozačke dozvole, dobijanje registracione nalepnice, vađenje ribolovačke ili dozvole za izgradnju letnje bašte - pojašnjava Marinović.
U beogradskom prekršajnom sudu 97 sudija obično ima po dva-tri postupka mesečno zbog lične karte, mada se dese i meseci kad ne bude nijednog ili ih bude više.
- - - - - - - - - -
Blic:
[h=1]Kako država tetoši bogate dužnike[/h]
Najveći poreski dužnici otplaćuju svoje milionske dugove po uslovima kakve banke nude svojim najboljim klijentima.
(+)
Željko Mitović platio je pre neki dan ceo poreski dug. Vlasnik „Pinka” uplatio je u budžet Srbije 500 miliona dinara, a uslovi koje mu je nudila Poreska uprava bili su u ravni onima koje banke nude najredovnijim platišama.
Zakon o poreskom postupku ne samo da nije predvideo kazne i veće kamate za one koji godinama nisu plaćali porez, već je najvećim poreskim dužnicima omogućio da obaveze plaćaju na rate, pa i da im se otpiše kamata.
Zakon iz 2012. im je prvi put stavio na sto ponudu da redovnim plaćanjem tekućih poreskih obaveza steknu pravo na otpis celokupne kamate na dotadašnji dug. Propisi su išli i dalje, pa im je ponuđeno jednokratno odlaganje plaćanja, što je iskoristio Mitrović, ali i otplatu duga na 24 rate. Zakon je propisao i kamatu tokom reprogramiranja duga od oko 20 odsto, koliko je tačno i kamata za refinansiranje kredita u bankama.
Vlasnik Pinka Željko Mitrović platio 500 miliona dinara duga
Ovakve uslove nije iskoristio Miroslav Bogićević. Svoja dugovanja od 347 miliona dinara, prema poslednjim podacima Poreske uprave, nije platio ni Vidoje Vućić. Poreske obaveze delimično je refinansirao i otplaćivao vlasnik „Zekste” Dragan Đurić.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da nije korektno da najveći dužnici dobijaju pogodnosti, ali da je država mnogo puta, u mnogo čemu, izlazila u susret.
- Odstupanje od pravila i izmišljanje beneficija postala je naša opšta slabost. Odlagana je i legalizacija, pa se ispostavilo da su bolje prošli oni koji je nisu na vreme platili - podseća Madžar. Dodaje i da je država uvođenjem poreskih pogodnosti verovatno htela da poštedi biznis u Srbiji, ali da treba videti i da li je postigla cilj.
Poreski stručnjak Milica Bisić kaže da je ideja zakona da se privrednici nikako ne motivišu da ne plaćaju porez.
- Kamata tokom reprogramiranja duga jednaka je zbiru referentne kamate centralne banke i 10 procentnih poena. Ideja je da kamata na poreski dug ne bude manja od one u bankama jer bi u suprotnom podsticali privrednike da svoju likvidnost jačaju neplaćanjem poreza - ocenila je Bisićeva za “Blic”.
Bez lične karte ni kod stada ovaca!
Građanima "pljušte" prekršajne kazne i zbog najobičnijih sitnica po prijavi policije i "komunalaca". Ako vas sud opomene jer ne nosite dokumenta ili su vam istekla, godinu ćete biti u prekršajnoj evidenciji, ako vas kazni četiri
MILENA P. iz Mladenovca silno se iznenadila kada joj je, prošle nedelje, stigao poziv od sudije za prekršaje. Nikad ni zbog čega nije kažnjavana, policija je nikad nije gonila...
- Ispostavilo se da je policija podnela prekršajnu prijavu jer mi je istekla lična karta. I to pre nepunih 20 dana. Išla sam kod oca na groblje, u Republiku Srpsku, i na granici sam pokazala legitimaciju. Carinik je primetio da je istekla, i rekao mi: "Dajte pasoš ako imate. Ličnu kartu ne pokazujte, istekla je." Čim sam se vratila u Srbiju, podnela sam zahtev za novu - priča Milena. Bilo je to samo tri dana pošto je istekao zakonski rok od 15 dana da produži nevažeći dokument.
Ona nije jedina koja je prekršajno kažnjena zbog banalnosti. Po unutrašnjosti je bilo slučajeva da policija zaustavi ljude u papučama, koji su izašli samo do radnje da kupe novine ili hleb. Naravno, bez lične karte. A kazna za nenošenje je - 5.000 dinara!
Čobanin iz kuršumlijskog sela Sagonjevo Zoran Miladinović morao je pre dve godine da plati 3.000 dinara jer su ga policajci zatekli na pašnjaku s ovcama, bez dokumenata!
Inače, po Zakonu o ličnoj karti, gotovo sva dela vezana za nju, izuzev nenošenja, za koje je kazna do 5.000, mogu vas koštati do 50.000! Tu spada istek dokumenata, davanje neistinitih podataka prilikom izdavanja, odbijanje da ih pokažete službenom licu...
KAZNA ZA "ŠVERCERE"PREKRŠAJNE naloge mogu pisati i saobraćajna i komunalna policija. Kada vam policija piše nalog, možete da platite kaznu u roku od osam dana, i onda se ona prepolovljuje i ne stižete do sudije za prekršaje. Ove kazne, po aktuelnom zakonu, ipak će se naći u Registru, mada sudija Marinović veruje da će se to menjati sa prvim izmenama propisa. Ubuduće bi trebalo da u takvim situacijama ne budete upisani u Jedinstveni registar. Zaštitnik građana Saša Janković već je podneo Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti gradske odluke po kojoj putnici koji ne plate kaznu za "švercovanje" bivaju zavedeni u evidenciju.
Osim kazni za nenošenje legitimacije, može vam se desiti da platite i ako se povredite! U Leskovcu je bilo više slučajeva da ljudi padnu sa bicikla i polome kuk ili sljušte lice, i da lekar prijavi povredu policiji, a ova podnese prekršajnu prijavu protiv bicikliste zbog nesavesne vožnje. Tako, mučenik, osim što se izlomio, mora to i da plati.
I on, kao i svi ostali koji počine prekršaje, ma kako oni bili banalni - a tu spadaju i sve prekrašjne prijave koje podnose komunalni policajci protiv onih koji nemaju "bus plus" kartice - slivaju se u jednu bazu podataka. To je Jedinstveni registar prekršajnih sankcija, pri Ministarstvu pravde. Koliko ćete dugo biti na "crnoj listi" zavisi od vrste i prekršaja i kazne.
- Češće nam stižu prijave policije kada nekog na ulici uhvati bez legitimacije nego od organa koji produžavaju istekle lične karte - objašnjava Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. - A i ove prve obično ne stižu same, već uz još neko delo. Recimo, policija legitimiše nekog zbog nasilja na sportskoj priredbi, pa taj nema kod sebe nikakva dokumenta. Ili mu u kolima nađu oružje, a on bez legitimacije. To je osnov za procesuiranje po skraćenom postupku, i on odmah ide pred prekršajnog sudiju.
Do 1. marta prošle godine svaki prekršajni sud vodio je svoju evidenciju, pa ste mogli da počinite više prekršaja u unutrašnjosti, a da se u Beogradu za to ne zna. Lane su, međutim, formirane dve baze: Registar sankcija i Registar neplaćenih kazni.
- Ovaj prvi ima uticaja na presudu, jer raniji prekršaji mogu da budu otežavajuća okolnost, i obrnuto. Ako vas policija uhvati u blizini kuće bez lične karte, a nema vas u bazi podataka, sudija može to da uzme kao olakšavajuću okolnost i izrekne vam opomenu, umesto kazne.
Međutim, čak i izrečena opomena biće uknjižena u Registru godinu dana. Ako budete kažnjeni, kazna vam ostaje "crno na belo" četiri godine, a različite zaštitne mere ostaju duže. Recimo, mera zabrane ulaska za strance u zemlju može biti do pet godina, a mera zabrane prisustvovanja utakmicama do osam. Kad to istekne, ako ne činite druge prekršaje, brisani ste iz evidencije kao da nikad niste kažnjavani.
Ukoliko, pak, ne platite prekršajnu kaznu i uđete u postupak izvršenja i Registar neplaćenih sankcija, zakon kaže da nećete moći da dobijete nijedno uverenje koje izdaje organ uprave, osim onih koji se odnose na lični status, sve dok ne platite dug.
- Ova zabrana ne odnosi se na vađenje krštenice, lične karte i slično, već na produženje vozačke dozvole, dobijanje registracione nalepnice, vađenje ribolovačke ili dozvole za izgradnju letnje bašte - pojašnjava Marinović.
U beogradskom prekršajnom sudu 97 sudija obično ima po dva-tri postupka mesečno zbog lične karte, mada se dese i meseci kad ne bude nijednog ili ih bude više.
- - - - - - - - - -
Blic:
[h=1]Kako država tetoši bogate dužnike[/h]
Najveći poreski dužnici otplaćuju svoje milionske dugove po uslovima kakve banke nude svojim najboljim klijentima.
(+)
Željko Mitović platio je pre neki dan ceo poreski dug. Vlasnik „Pinka” uplatio je u budžet Srbije 500 miliona dinara, a uslovi koje mu je nudila Poreska uprava bili su u ravni onima koje banke nude najredovnijim platišama.
Zakon o poreskom postupku ne samo da nije predvideo kazne i veće kamate za one koji godinama nisu plaćali porez, već je najvećim poreskim dužnicima omogućio da obaveze plaćaju na rate, pa i da im se otpiše kamata.
Zakon iz 2012. im je prvi put stavio na sto ponudu da redovnim plaćanjem tekućih poreskih obaveza steknu pravo na otpis celokupne kamate na dotadašnji dug. Propisi su išli i dalje, pa im je ponuđeno jednokratno odlaganje plaćanja, što je iskoristio Mitrović, ali i otplatu duga na 24 rate. Zakon je propisao i kamatu tokom reprogramiranja duga od oko 20 odsto, koliko je tačno i kamata za refinansiranje kredita u bankama.
Ovakve uslove nije iskoristio Miroslav Bogićević. Svoja dugovanja od 347 miliona dinara, prema poslednjim podacima Poreske uprave, nije platio ni Vidoje Vućić. Poreske obaveze delimično je refinansirao i otplaćivao vlasnik „Zekste” Dragan Đurić.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da nije korektno da najveći dužnici dobijaju pogodnosti, ali da je država mnogo puta, u mnogo čemu, izlazila u susret.
- Odstupanje od pravila i izmišljanje beneficija postala je naša opšta slabost. Odlagana je i legalizacija, pa se ispostavilo da su bolje prošli oni koji je nisu na vreme platili - podseća Madžar. Dodaje i da je država uvođenjem poreskih pogodnosti verovatno htela da poštedi biznis u Srbiji, ali da treba videti i da li je postigla cilj.
Poreski stručnjak Milica Bisić kaže da je ideja zakona da se privrednici nikako ne motivišu da ne plaćaju porez.
- Kamata tokom reprogramiranja duga jednaka je zbiru referentne kamate centralne banke i 10 procentnih poena. Ideja je da kamata na poreski dug ne bude manja od one u bankama jer bi u suprotnom podsticali privrednike da svoju likvidnost jačaju neplaćanjem poreza - ocenila je Bisićeva za “Blic”.
ichbinmilan
Član
Ova vest nije bila. Šta rade ljudi, strašno 
http://web-tribune.com/aktuelno/ope...h-firmi-koji-su-bili-u-rukama-stranih-tajkuna
OPERACIJA KOJA JOŠ NIJE VIĐENA: PUTIN NADIGRAO EU I SAD! Rusija zaradila 20 milijardi dolara i povratila 30% akcija svojih firmi koji su bili u rukama stranih tajkuna!
Rusija je napravila sjajan neočekivani “potez konjem”. Oko prsta je okrenula sve, za par dana je zaradila 20 milijardi dolara, plus povratila 30% akcija svojih monopolskih firmi. Putin je prevario EU i SAD i to ih lepo prevario. Pred očima čitavog sveta odigralo se sve po planu. Za takav plan treba mu aplaudirati stojeći!!!
Ranije je deo deonica ruskih energetskih kompanija pripadao stranim investitorima (američkim i evropskim)- što je značilo da skoro polovina prihoda od naftnih i gasnih kompanija nije išla u Rusku riznicu nego na račune stranih “finansijskih ajkula” u Evropi.
Zbog situacije na Krimu rublja je počela naglo da pada, ali Centralna banka nije uradila ništa da bi podržala kurs rublje. Pojavile su se glasine da Rusija nema zaliha valute da bi podržala kurs rublje.
Te glasine i Putinova izjava da će štititi stanovnike koji govore ruski jezik u Ukrajini, dovelo je do velikog pada vrednosti deonica ruskih energetskih kompanija i “finansijske ajkule” su naglo počele da prodaju deonice na berzama dok one nisu potpuno izgubile vrednost.
Putin je čekao čitavu nedelju, i samo se smeškao na konferencijama za medije, a kada je cena deonica potpuno propala kroz pod, naredio je da se odmah otkupe istovremeno sve akcije koje su bile u rukama Amerikanaca i Evropljana.
Dok su “finansijske ajkule” shvatili da su ih okrenuli oko palca, već je bilo kasno, akcije su bile u rukama Rusa, i sada ne samo da je Rusija tog dana zaradila više od 20 milijardi dolara, već je vratila i akcije svojih kompanija u ruske ruke, pa će sada prihod od nafte i gasa ostajati u Rusiji a neće ići van zemlje, rublja će se sama od sebe podići, a za njeno podržavanje neće biti potrebno da se troše zlatne rezerve Rusije, a evropske “finansijske ajkule” su ostale sa nosom prema zemlji kao budaletine – za nekoliko minuta za penije Rusi su kupili akcije koje donose prihod od milijarde dolara od gasa i nafte.
Takva sjajna operacija nije viđena od osnivanja berze. BRAVO PUTINE!!!
http://web-tribune.com/aktuelno/ope...h-firmi-koji-su-bili-u-rukama-stranih-tajkuna
Možda grešim ali dosta vesti sa tog sajta deluju kao bajke.
Dolovac
Član
Ne bi bilo lose da kupimo sta od ovoga,desetak tenka cisto da kad se izadje na protestnu voznju traktorima da budu podrska
JOš uvek ih deca obožavaju.
Quercus
Član
B92:
Opštinar sam sebe obeštetio
IZVOR: BETA
Ruma -- Članu Opštinskog veća Rume Nebojši Đapiću isplaćeno je blizu milion dinara iz budžeta na osnovu odluke komisije kojom je on predsedavao, piše VOICE.
Kako je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar, Nebojša Đapić je članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu, a novac mu je, odlukom komisije na čijem je čelu bio, isplaćen zbog uništenih useva na državnom zemljištu.
Prethodna vlast tvrdila je da je Đapić ilegalno obrađivao zemljište namenjeno građevinskim radovima. Đapić i danas obrađuje deo tog zemljišta, naveo je VOICE.
Đapić je 2010. godine počeo da obrađuje 180 hektara zemlje na takozvanoj "Rumskoj petlji", koja je bila namenjena građevinskim radovima i nije bila u Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, te rumskim poljoprivrednicima nije bila ni ponuđena na licitaciji.
Iste godine, Opština je protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog protivpravnog zauzimanja državnog zemljišta namenjenog za poslovnu izgradnju, a Đapić je tvrdio da mu je opština "prećutno odobrila" da obrađuje sporne površine.
Đapić je 2012. godine angažovao poljoprivrednog sudskog veštaka Iliju Bearu koji mu je retroaktivno za 2010, 2011. i 2012. godinu utvrdio štetu u iznosu od 921.510 dinara.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Milivoj Belić rekao je da je nemoguće retroaktivno utvrđivati štetu i ocenio da se verovatno radi o nekoj "mućki".
Đapić je Opštini novembra 2012. uputio zahtev da mu se šteta nadoknadi, ali je nadležna komisija zahtev odbacila kao neosnovan.
Krajem decembra 2013. godine Srpska napredna stranka (SNS) preuzela je vlast u Rumi i Nebojša Đapić je, kao član SNS, izabran za člana Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i za predsednika Komisije za utvrđivanje i procenu štete na poljoprivrednim usevima i objektima na teritoriji opštine Ruma.
U tročlanu komisiju je s njim imenovan i poljoprivredni sudski veštak Ilija Beara, a već na prvom zasedanju ta komisija je usvojila Đapićev ponovljeni zahtev za isplatu nadoknade štete, tako što su dva člana komisije, među kojima i sudski veštak Beara, glasala "za", dok je sam Đapić bio uzdržan.
Nebojša Đapić više nije član Komisije za utvrđivanje štete, jer, kako je rekao, ne želi da njime bilo ko "ispira usta", ali još obrađuje deo zemljišta na "rumskoj petlji".
VOICE je projekat koji je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije "Braća Rokfeler".
Opštinar sam sebe obeštetio
IZVOR: BETA
Ruma -- Članu Opštinskog veća Rume Nebojši Đapiću isplaćeno je blizu milion dinara iz budžeta na osnovu odluke komisije kojom je on predsedavao, piše VOICE.
Foto: Tanjug
Kako je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar, Nebojša Đapić je članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu, a novac mu je, odlukom komisije na čijem je čelu bio, isplaćen zbog uništenih useva na državnom zemljištu.
Prethodna vlast tvrdila je da je Đapić ilegalno obrađivao zemljište namenjeno građevinskim radovima. Đapić i danas obrađuje deo tog zemljišta, naveo je VOICE.
Đapić je 2010. godine počeo da obrađuje 180 hektara zemlje na takozvanoj "Rumskoj petlji", koja je bila namenjena građevinskim radovima i nije bila u Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, te rumskim poljoprivrednicima nije bila ni ponuđena na licitaciji.
Iste godine, Opština je protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog protivpravnog zauzimanja državnog zemljišta namenjenog za poslovnu izgradnju, a Đapić je tvrdio da mu je opština "prećutno odobrila" da obrađuje sporne površine.
Đapić je 2012. godine angažovao poljoprivrednog sudskog veštaka Iliju Bearu koji mu je retroaktivno za 2010, 2011. i 2012. godinu utvrdio štetu u iznosu od 921.510 dinara.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Milivoj Belić rekao je da je nemoguće retroaktivno utvrđivati štetu i ocenio da se verovatno radi o nekoj "mućki".
Đapić je Opštini novembra 2012. uputio zahtev da mu se šteta nadoknadi, ali je nadležna komisija zahtev odbacila kao neosnovan.
Krajem decembra 2013. godine Srpska napredna stranka (SNS) preuzela je vlast u Rumi i Nebojša Đapić je, kao član SNS, izabran za člana Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i za predsednika Komisije za utvrđivanje i procenu štete na poljoprivrednim usevima i objektima na teritoriji opštine Ruma.
U tročlanu komisiju je s njim imenovan i poljoprivredni sudski veštak Ilija Beara, a već na prvom zasedanju ta komisija je usvojila Đapićev ponovljeni zahtev za isplatu nadoknade štete, tako što su dva člana komisije, među kojima i sudski veštak Beara, glasala "za", dok je sam Đapić bio uzdržan.
Nebojša Đapić više nije član Komisije za utvrđivanje štete, jer, kako je rekao, ne želi da njime bilo ko "ispira usta", ali još obrađuje deo zemljišta na "rumskoj petlji".
VOICE je projekat koji je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije "Braća Rokfeler".
Evo u cemu je razlika izmedju dimljene DOMACE kobasice, kulena, slanine, pecenice......i INDUSTRIJSKE:
http://bktvnews.com/oprez-ove-otrovne-sastojke-sadrzi-skoro-svaki-suhomesnati-proizvod-kod-nas
http://bktvnews.com/oprez-ove-otrovne-sastojke-sadrzi-skoro-svaki-suhomesnati-proizvod-kod-nas
Đapić nema koga nije prevario.Između ostalog i mene.
Quercus
Član
Mali je broj država u kojima je ovo što je taj Đapić uradio moguće...
Quercus
Član
Press:
Državna preduzeća posluju u minusu, a daju pozajmice radnicima!
ZAPOSLENI u "Srbijagasu", EPS, "Transnafti" i "Elektromreži Srbije" ne moraju da uzimaju skupe kratkoročne keš kredite kod banaka. Njihov zajmodavac je - država. Ove godine, za četiri preduzeća, izdvojiće 1,7 milijardi dinara za pozajmice svojim radnicima.
Naime, zaposleni u ovim državnim preduzećima potpisali su prošle nedelje nove kolektivne ugovore sa svojim poslodavcima u kojima su se izborili za godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koja se vraća na godinu dana i - bez kamate.
Pozajmice se, kaže predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević, dele sredinom godine, a sada postoji imperativ da ih zaposleni - i vrate.
- Ranijih godina smo dobijali dodatnu platu, a sada ništa - kaže Milošević. - Imamo pravo samo na godišnju pozajmicu u visini prosečne republičke plate. Ona, po novom kolektivnom ugovoru, mora da se vrati na deset ili 12 mesečnih rata. Daje se u septembru, a već narednog meseca počinje otplata. Ranije se to nije ni vraćalo, ali sada mora.
Posle pregovora koji su trajali nekoliko meseci, za pozajmicu su se izborili i u najvećem javnom preduzeću. Ova beskamatna pomoć države, zaposlenima dobro dođe nakon smanjivanja plata.
TRAŽILI I NADOKNADU
PRIVREDNA društva koja su deo "Elektroprivrede Srbije", kao što je TENT Obrenovac, tražili su od države pored zajma i godišnju nadoknadu za svoj "rad i trud", ali je zahtev kažu - odbijen. - Mi smo morali da pristanemo na smanjivanje plate iako smo proizvodno preduzeće koje ne bi trebalo da ulazi pod javnu potrošnju - kažu iz sindikata TENT. - Zato smo tražili dodatni novac.
- Morali smo da pristanemo na smanjenje plata od oko 10.000 mesečno u bruto iznosu - kaže predsednik sindikata EPS Milan Đorđević. Došli smo u situaciju da "Kolubara", na primer, ima manju platu od "Beogradskih toplana". Imamo pravo samo na onu godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koju vraćamo u ratama.
Radnici iz privatnog sektora o sličnim uslovima mogu samo da sanjaju. Svakom trećem radniku u proseku kasni plata i do dva meseca, pa na kraju godine zapravo on finansira poslodavca.
- Radnici imaju pravo da traže pozajmice i da se odnose prema javnom preduzeću kao prema svom gazdi - misli ekonomista Ljubomir Madžar. - Ipak, gotovo sva energetska državna preduzeća su prošlu godinu završila u minusu, a taj minus nadoknađuju budžetski obveznici. Tako, njihove pozajmice se plaćaju preko leđa građana.
Državna preduzeća posluju u minusu, a daju pozajmice radnicima!
ZAPOSLENI u "Srbijagasu", EPS, "Transnafti" i "Elektromreži Srbije" ne moraju da uzimaju skupe kratkoročne keš kredite kod banaka. Njihov zajmodavac je - država. Ove godine, za četiri preduzeća, izdvojiće 1,7 milijardi dinara za pozajmice svojim radnicima.
Naime, zaposleni u ovim državnim preduzećima potpisali su prošle nedelje nove kolektivne ugovore sa svojim poslodavcima u kojima su se izborili za godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koja se vraća na godinu dana i - bez kamate.
Pozajmice se, kaže predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević, dele sredinom godine, a sada postoji imperativ da ih zaposleni - i vrate.
- Ranijih godina smo dobijali dodatnu platu, a sada ništa - kaže Milošević. - Imamo pravo samo na godišnju pozajmicu u visini prosečne republičke plate. Ona, po novom kolektivnom ugovoru, mora da se vrati na deset ili 12 mesečnih rata. Daje se u septembru, a već narednog meseca počinje otplata. Ranije se to nije ni vraćalo, ali sada mora.
Posle pregovora koji su trajali nekoliko meseci, za pozajmicu su se izborili i u najvećem javnom preduzeću. Ova beskamatna pomoć države, zaposlenima dobro dođe nakon smanjivanja plata.
TRAŽILI I NADOKNADU
PRIVREDNA društva koja su deo "Elektroprivrede Srbije", kao što je TENT Obrenovac, tražili su od države pored zajma i godišnju nadoknadu za svoj "rad i trud", ali je zahtev kažu - odbijen. - Mi smo morali da pristanemo na smanjivanje plate iako smo proizvodno preduzeće koje ne bi trebalo da ulazi pod javnu potrošnju - kažu iz sindikata TENT. - Zato smo tražili dodatni novac.
- Morali smo da pristanemo na smanjenje plata od oko 10.000 mesečno u bruto iznosu - kaže predsednik sindikata EPS Milan Đorđević. Došli smo u situaciju da "Kolubara", na primer, ima manju platu od "Beogradskih toplana". Imamo pravo samo na onu godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koju vraćamo u ratama.
Radnici iz privatnog sektora o sličnim uslovima mogu samo da sanjaju. Svakom trećem radniku u proseku kasni plata i do dva meseca, pa na kraju godine zapravo on finansira poslodavca.
- Radnici imaju pravo da traže pozajmice i da se odnose prema javnom preduzeću kao prema svom gazdi - misli ekonomista Ljubomir Madžar. - Ipak, gotovo sva energetska državna preduzeća su prošlu godinu završila u minusu, a taj minus nadoknađuju budžetski obveznici. Tako, njihove pozajmice se plaćaju preko leđa građana.
savopunck
Banned
Quercus
Član
Novosti:
Investitori iz UAE zainteresovani i za turizam
Ujedinjeni arapski emirati (UAE) biće zemlja partner na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a sve je više i zainteresovanih investitora iz te zemlje koji žele da ulažu u turizam Srbije
Ujedinjeni arapski emirati (UAE) biće zemlja partner na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a sve je više i zainteresovanih investitora iz te zemlje koji žele da ulažu u turizam Srbije.
Sa postojećim i najavljenim investicijama iz te zemlje počelo je da raste i interesovanje turista iz Emirata za Srbiju, dok su naši turisti već uveliko otkrili lepote te zemlje.
Pored toga što je aviokompanija Etihad suvlasnik Er Srbije, za razvoj saradnje u oblasti turizma značajno je i što je kompanija "Kopaonik Property Investment LLC." iz Abu Dabija kupila Hotel Jugobanke na Kopaoniku, od Direkcije za imovinu, za 1,5 milona evra.
Kompanije iz UAE zainteresovane su da ulažu u turizam i objekte zdravstveno-rekreativnog turizma.
U intenzivnim kontaktima zvaničnika dve zemlje, pominjani su različiti projekti, kao što je izgradnja luksuznog hotela na mestu oštećene zgrade Generalštaba u Beogradu, izgradnje jednog od najvećih terena za polo na lokaciji hipodroma u Preljini, rekonstrukcije jedne banje na teritoriji čačanske opštine i izgradnje hotela na Kopaoniku.
Podsticaj dolasku gostiju iz Emirata doprineće i realizacija projekta "Beograd na vodi", u vrednosti od tri milijarde dolara, u okviru koga kompanija "Eagle Hills" želi da izgradi stambene, poslovne i hotelske objekte.
Robna razmena dve zemlje trenutno nije velika.
Prema podacima privredne komore Srbije, Srbija je 2014. godine u UAE izvezla robe u vrednosti od 20,5 miliona dolara, dok je vrednost uvoza iznosila nešto iznad osam miliona dolara.
Srbija je u tu zemlju najviše izvozila gorivo za mlazne avione, cigarete, opremu za telekomunikacije, prikolice i poluprikolice, drvnu građu, vojnu opremu i masine za građevinsku industriju.
Prema podacima Narodne bamke Srbije, ukupna neto direktna ulaganja UAE u Srbiju u u periodu 2005-2014. godine iznose 36,5 milona evra.
Od toga je 31,7 miliona evra uloženo samo u 2013. godini, čime je UAE zauzeo 11. mesto na listi stranih investitora.
Polovinom decembra prošle godine, NBS je dala dozvolu za rad banci iz UAE "Mirabank, AD Beograd" sa ulogom od 300 miliona evra.
Banka je u vlasništvu međuarodne "Rojal grupe", čije je sedište u Abu Dabiju. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine.
Osnivanje banke podržaće buduće najavljene investicije u Srbiju.
Pored velikog projekta "Beograd na vodi", tu je i najavljena investicija od 20 miliona dolara kompanije "Alubond Europe".
Ona je od toga do sada već uložila 6,6 miliona dolara u fabriku za proizvodnju metalnih kompozitnih panela, u Banatskim Karlovcima, kao grinfild investiciju, a planirano je da u narednom periodu otvori i pogon za bojenje limova u Opovu, u Vojvodini.
Tu kompaniju je 2009. godine, u Srbiji osnovala emiratska firma "Mulk Holdings FZC".
Velike mogućnosti za investiranje postoje i u sektoru poljoprivrede, gde je sa kompanijom "Al Rawafed" potpisan ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća, a planirana investicija vredi 140,5 miliona evra.
Kompanija Al Dahra International Investment LLC je u aprilu 2014. godine, kupovinom od domaćeg privatnog društva “Rudnap Group ad Beograd”, preuzela 51 odsto udela u kapitalu društva "Rudnap Agrar doo“, čime je postala većinski vlasnik novoosnovanog društva “Dahra Rudnap doo” Beograd.
Prema podacima Agencije za privredne registre, ukupna vrednost uloženog kapitala Al Dahra International Investment LLC je 290,6 milona dinara.
Investitori iz UAE zainteresovani i za turizam
Ujedinjeni arapski emirati (UAE) biće zemlja partner na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a sve je više i zainteresovanih investitora iz te zemlje koji žele da ulažu u turizam Srbije
Ujedinjeni arapski emirati (UAE) biće zemlja partner na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a sve je više i zainteresovanih investitora iz te zemlje koji žele da ulažu u turizam Srbije.
Sa postojećim i najavljenim investicijama iz te zemlje počelo je da raste i interesovanje turista iz Emirata za Srbiju, dok su naši turisti već uveliko otkrili lepote te zemlje.
Pored toga što je aviokompanija Etihad suvlasnik Er Srbije, za razvoj saradnje u oblasti turizma značajno je i što je kompanija "Kopaonik Property Investment LLC." iz Abu Dabija kupila Hotel Jugobanke na Kopaoniku, od Direkcije za imovinu, za 1,5 milona evra.
Kompanije iz UAE zainteresovane su da ulažu u turizam i objekte zdravstveno-rekreativnog turizma.
U intenzivnim kontaktima zvaničnika dve zemlje, pominjani su različiti projekti, kao što je izgradnja luksuznog hotela na mestu oštećene zgrade Generalštaba u Beogradu, izgradnje jednog od najvećih terena za polo na lokaciji hipodroma u Preljini, rekonstrukcije jedne banje na teritoriji čačanske opštine i izgradnje hotela na Kopaoniku.
Podsticaj dolasku gostiju iz Emirata doprineće i realizacija projekta "Beograd na vodi", u vrednosti od tri milijarde dolara, u okviru koga kompanija "Eagle Hills" želi da izgradi stambene, poslovne i hotelske objekte.
Robna razmena dve zemlje trenutno nije velika.
Prema podacima privredne komore Srbije, Srbija je 2014. godine u UAE izvezla robe u vrednosti od 20,5 miliona dolara, dok je vrednost uvoza iznosila nešto iznad osam miliona dolara.
Srbija je u tu zemlju najviše izvozila gorivo za mlazne avione, cigarete, opremu za telekomunikacije, prikolice i poluprikolice, drvnu građu, vojnu opremu i masine za građevinsku industriju.
Prema podacima Narodne bamke Srbije, ukupna neto direktna ulaganja UAE u Srbiju u u periodu 2005-2014. godine iznose 36,5 milona evra.
Od toga je 31,7 miliona evra uloženo samo u 2013. godini, čime je UAE zauzeo 11. mesto na listi stranih investitora.
Polovinom decembra prošle godine, NBS je dala dozvolu za rad banci iz UAE "Mirabank, AD Beograd" sa ulogom od 300 miliona evra.
Banka je u vlasništvu međuarodne "Rojal grupe", čije je sedište u Abu Dabiju. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine.
Osnivanje banke podržaće buduće najavljene investicije u Srbiju.
Pored velikog projekta "Beograd na vodi", tu je i najavljena investicija od 20 miliona dolara kompanije "Alubond Europe".
Ona je od toga do sada već uložila 6,6 miliona dolara u fabriku za proizvodnju metalnih kompozitnih panela, u Banatskim Karlovcima, kao grinfild investiciju, a planirano je da u narednom periodu otvori i pogon za bojenje limova u Opovu, u Vojvodini.
Tu kompaniju je 2009. godine, u Srbiji osnovala emiratska firma "Mulk Holdings FZC".
Velike mogućnosti za investiranje postoje i u sektoru poljoprivrede, gde je sa kompanijom "Al Rawafed" potpisan ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća, a planirana investicija vredi 140,5 miliona evra.
Kompanija Al Dahra International Investment LLC je u aprilu 2014. godine, kupovinom od domaćeg privatnog društva “Rudnap Group ad Beograd”, preuzela 51 odsto udela u kapitalu društva "Rudnap Agrar doo“, čime je postala većinski vlasnik novoosnovanog društva “Dahra Rudnap doo” Beograd.
Prema podacima Agencije za privredne registre, ukupna vrednost uloženog kapitala Al Dahra International Investment LLC je 290,6 milona dinara.
Kremator
Član
Nas ce da isele iz srbije na kraju...
Neka nas isele, dace bog, za drugo i nismo, kada brisu pod sa nama kako stignu... MA kakvi da nas samo isele, treba da nam ubedu da placamo po kubiku vazduh sto disemo, i da nam za svaki obrok naplate, porez... JA da sam na mesto ovih ne bih dozvolio nama nista, i sve bih ugnjetavao dok god ne bi seli i ujedinili se tuto kompleto! U skupstini pljuju se radikal i demokrata, a kada se radi o njihovim platama obojica glasaju ''za'', a mi mislim na sve poljoprivrednike dozvoljavamo da nas **** ko kako stigne i kome koliko treba!!! Treba da nas stisnu sto vise mogu, mozda cemo se probuditi i reci vec jednom za vek i vekova: Dosta je, Dosta vise sa ugnjetavanjem poljoprivednikaaaaaaa!!!!
