Vesti-novosti-obavestenja

Vesti-online:
Uzroci propasti Srbije (3): Udaja partijskog kadra


Pošto je broj državnih agencija u Srbiji sveden samo na govorkanja, glasine se šire i o prosečnim agencijskim platama. Obično se licitira plata oko 100.000 dinara za fakultetski obrazovanog člana agencije. Pritom, u Srbiji su još sramotno izjednačene diplome državnih i privatnih fakulteta, koje su zahvaljujući svojim kvalitetima stekle nadimak "diplome iz Maksija".


479881_012806c2_f.jpg
M. Karović

Jedina Agencija za koju ima posla u Srbiji

Plata sekretarice sa završenom srednjom školom kreće se oko 40.000 dinara, što je otprilike zarada nastavnika u osnovnoj školi. Ova nepravda proširila se odlukom Vlade da se smanje penzije i plate profesora i lekara, čime je Vlada uštedela za budžet oko 210 miliona evra. Sa onih 850 miliona evra, koliko se veruje da država potroši na agencije, niko se dosad nije bavio.
Služba za upravljanje kadrovima zapravo je agencija koja se bavi usavršavanjem birokratije. Na njihovom sajtu izloženi su uspesi projekata "stručnog usavršavanja". Za 2014. godinu realizovali su 121 klasičnu obuku, jednu internet obuku i kurseve tri jezika. Tako su organizovali internet obuku i testiranje za 40 državnih službenika zaposlenih u državnoj upravi i službi Vlade, u novembru su se birokrate obučavale u izradi propisa uz kurs "Primena gramatičkih, stilskih i pravopisnih pravila u izradi propisa".
Nepismeni eksperti

U oktobru su za 200 državnih službenika iz ministarstava i službi Vlade, koji rade na poslovima evropskih integracija i međunarodne saradnje, organizovali kurseve engleskog jezika na Filološkom fakultetu. Pitanje je kako su se ti ljudi zaposlili na poslovima "međunarodne saradnje i evropskih integracija" a da nemaju odlično znanje engleskog jezika ili makar srpskog pravopisa?!
U Srbiji postoje Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, dok u Nemačkoj sve te poslove objedinjava Agencija za energetiku i nuklearnu energiju.
Agencija za upravljanje lukama (AUL) je posebna priča. Ona donosi planove izgradnje i razvoja luka i pristaništa u Srbiji. Sve postaje apsurdno ako se ima u vidu da jedino Dunavom, celim tokom od 588 km, mogu ploviti sve vrste rečnih brodova, da Srbija ima osam luka, da je obim poslova do 2012. godine smanjen za 50 odsto i sveden na 591 tonski kilometar za teretni saobraćaj. Pritom, sve luke osim novosadske privatizovane su, što nije slučaj nigde u svetu.
Zemljotresna agencija

Prošle godine zvanično je ukinuta čudna Agencija pod nazivom Direkcija za obnovu i izgradnju Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, ali njena sudbina još nije okončana ni 17 godina posle zemljotresa u Valjevu. Njenu transformaciju u Agenciju za solidarnu gradnju najavljivao je ministar Velimir Ilić.
- Ideja je bila da se formira Agencija koja bi pokrivala svih šest opština Kolubarskog okruga i bilo je planirano da po dva inženjera bude u svakoj od njih. Ali, zaposleni u zemljotresnoj Direkciji treba da sednu i da se dogovore šta hoće da rade, jer niko od inženjera neće da pokriva Ub i Ljig, manje opštine koje nemaju građevinske inženjere. Bilo je puno zloupotreba i zato smo predložili da se Direkcija transformiše. Sramota je da posle toliko godina od zemljotresa i posle toliko novca izdvojenog za obnovu i izgradnju, mnoge kuće još nisu završene. Građene su sportske hale i razni drugi objekti umesto kuća za narod koji još živi u polusrušenim domovima - izjavio je letos ministar Ilić.
Ekonomista Branko Dragaš za "Vesti" kaže da se u Srbiji sve zna i da se što se tiče agencija nije promenilo ništa.
- U Srbiji danas ima 136 agencija i godišnje država potroši na njihove službenike 830 miliona evra, a smanjuje penzije i plate. Svaka vast u Srbiji ostavila je pregršt agencija u nasleđe sledećoj, jer je zapošljavala svoj politički kadar. Stoga danas imamo državni aparat od 800.000 ljudi, a čak 207.000 zaposleno je po raznoraznim agencijama. Vlast je obećavala da će se razračunati s agencijama, u stvari, ukinula je dve-tri, a osnovala četiri. Mora nekako da se zaposli partijski kadar - objašnjava Dragaš.
Dranje zdravstva

Zadatak Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS) jeste da kontroliše kvalitet rada zdravstvenih ustanova i da im izdaje dozvolu za rad. To je poželjno kada su u pitanju privatne ambulante i klinike. Međutim, to je čudno u slučaju državnih ustanova koje su ionako pod kontrolom Ministarstva zdravlja.
Jedna kontrola doma zdravlja košta oko 800.000 dinara, a to plaćaju po pola Ministarstvo i dom zdravlja. Direktor Snežana Manić objasnila je da obrada dokumenata košta oko 30.000 dinara jer se Agencija finansira sama, pošto iz republičkog budžeta dobija "minimalna sredstva" od oko 35 miliona dinara.

Studija za rupu u saksiji

Skoro 100.000 evra uzalud je potrošeno na "Studiju izvodljivosti za novi turistički proizvod Divčibara" 2011. Agencija Nacionalna turistička razvojna korporacija, koja je studiju naplatila 37.000 evra, više ne postoji, dok je agencija Delta Kad, sa samo dva zaposlena, za film o virtuelnoj ponudi Divčibara uzela 24.000 evra. Ugovor su potpisali tadašnji gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević i Rafael Pupovac, direktor Nacionalne turističke razvojne korporacije.
Pupovac je po završetku Studije rekao šta su otkrili za toliki novac: "Što se tiče Divčibara u izradi studije identifikovano je osam turističkih proizvoda kao što su gradski odmor, zdrav život, ruralni turizam, gastronomija, adrenalinski turizam..."

Astronomske plate

Pošto se zaposleni u agencijama i direkcijama ne vode kao državni službenici, njihove zarade nisu ograničene. Tako zaposleni u agencijama koji razvrstavaju i arhiviraju pristigle dopise imaju istu platu kao načelnici u ministarstvima - oko 60.000 dinara.
Prema podacima dostavljenim skupštinskom Administrativnom odboru, 2011. su među najvećim platama bila primanja prvih ljudi Agencije za kontrolu letenja (467.000 dinara), Agencije za privatizaciju (285.000 dinara), Agencije za osiguranje depozita (283.000), a preko 200.000 imali su i direktori Agencije za privredne registre i Agencije za energetiku.


 
[h=1]ZELENA LEPOTICA Ova ulica u jednom srpskom gradu uvršćena među 50 najlepših na svetu[/h]R. Šegrt | 29. 01. 2015. - 14:51h
cat_icn_more.png
17:52h
| Komentara: 117


KIKINDA - Među 50 najlepših ulice u svetu sa drvoredom i cvećem, koji je objavio sajt za arhitekturu i dizajn www.architecturendesign.net, nalazi se i kikindska Ulica generala Drapšina.
566768_kikinda01-ulica-generala-drapsina-foto-nebojsa-tatomirov-_ff.jpg

Ulica generala Drapšina u Kikindi


Ulica generala Drapšina nalazi se na 22. Mestu, a njenu lepotu prikazuje fotografija Nebojše Tatomirova. Kikinđane je obradovala ova vest, jer je i oni smatraju najlepšom zbog starog drvoreda pa mnogi ovu ulicu zovu zeleni tunel. Drvored leti stvara prijatnu hladovinu, čak i kada su velike vrućine.


- Živim u Ulici Generala Drapšinai njenu lepotu čini drvored.Ponosan sam što je proglašena za najlepšu – kaže Milomir Petričević, a isto mišljenje ima i Zoltan Feher koji drži cvečaru u toj ulici.

566769_kikinda02-drvored-ulica-generala-drapsina-foto-rada-segrt_ff.jpg


Na sajtu su objavljene fotografije ulica iz Grčke, Italije, Španije, SAD, Nemačke, Brazila, Rumunije, a gradovi koji se njima mogu pohvaliti su Stokholm, Bon, Vašington, Valensija, a iz bivše Jugoslavije samo Kikinda i Podgorica. Sve ulice, takođe, imaju tunele od zelenila i cveća. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina ova ulica bila kandidat za najlepšu i u „Blicovoj“ akciji „Biramo najlepšu ulicu u Srbiji“.

- Drvoredi su odbrana od vrućina i svih vrsta urbanih problema. Podstiču šetnju i vožnju biciklima – pored ostalog piše na pomenutom sajtu koji ima višeod 12 miliona pregleda nedeljno.

566770_kikinda03-drvored-ulica-generala-drapsina-foto-rada-segrt_ff.jpg


Drvored u Ulici generala Drapšina posađen je posle Drugog svetskog rata i ima oko 389 stabala, najviše američkog koprivića, oko 300. Ostalo su lipe, američki srebrno lisni javor i poneki dud.
 
Dnevnik.rs:

Банке обориле камате на динарске кредите



Ова година почела је лепо за оне који намеравају да се задуже у динарима: камате падају и за кеш кредите спустиле су се и испод десет одсто. Пре само неколико година то је било незамисливо.



Стручњаци већ одавно саветују грађане да се, кад год то могу, задужују у домаћој валути јер су огромној већини и примања – плате и пензије – у динарима. А то значи да нема непријатних изненађења с валутних тржишта као што то сада преживљавају задужени у „швајцарцима“. Камате на динарске зајмове снизиле су Поштанска штедионица, Сосијете женерал банка и Нова љубљанска банка. Још неколико банка спрема сличне акције у фебруару и марту, али за сада не желе ништа да кажу о томе јер одмеравају конкуренцију. Тачније, банке камате мењају месечно или тромесечно. С обзиром на то да све прате шта ради конкуренција, извесно је да би на пролеће могао стићи нови талас снижења.
Крајем прошле године камате за кеш-кредите су биле у распону од 17 до 26 одсто годишње. Сада је тај распон смањен на 9,95 до 23 одсто код динара.
Банке још од 2011. индексиране кеш-кредите слабије нуде јер је за њих уведена обавеза депозита или учешћа од 30 одсто. Све ја мање банака које уопште имају у понуди кеш-кредите индексиране у еврима, а ако их имају, камате се код већине за евро крећу око 14-15 одсто.

Да ли ће ова 2015. бити запамћена по паду камата на динарске зајмове и расту кредита у домаћој валути? О томе за „Дневник“ стручњак Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже:
– Мислим да ће бити пада камата за кредите у динарима, али то свакако неће бити велики проценат – сматра Арсић. – То би се могло догодити тек ако бисмо на дужи рок – мислим, неколико деценија – имали ниску инфлацију и ако би порасла штедња у динарима. За снижење камата се ове године прва одлучила Поштанска штедионица – државна банка. Код њих је динарска стопа 13 одсто на динарске зајмове до две године, а за оне који се враћају на дужи рок – 15 процената годишње.

Од банака основаних страним капиталом нижим стопама на динарске зајмове прва се похвалила Сосијете женерал банка. Зависно од суме и рока, код њих су стопе након снижења од 9,95 до 17,45 одсто. Прва је за зајмове с роком враћања до 36 месеци, а највиша за кредите који се враћају на 84 месеца, што ће рећи да та банка баш и нема поверења у стабилност код нас на дуже стазе. То говори велики распон камата. Нова љубљанска банка је снизила стопе на динарске зајмове око три одсто. Сада је ефективна стопа за њих 18,38 процената. Ради се о готовинским зајмовима и оним за рефинансирање. Они имају посебан програм за рефинансирање: уколико се рефинансира кредит који је отплаћен 40 одсто, клијент добија бесплатну полису животног осигурања.
Пре него што се одлуче за било који од поменутих зајмова, клијенти треба да провере и друге услове, пре свега да ли је камата фиксна, односно је ли рата иста од прве до последње, да ли су потребни жиранти или депозит.

 
ZELENA LEPOTICA Ova ulica u jednom srpskom gradu uvršćena među 50 najlepših na svetu

R. Šegrt | 29. 01. 2015. - 14:51h
cat_icn_more.png
17:52h
| Komentara: 117


KIKINDA - Među 50 najlepših ulice u svetu sa drvoredom i cvećem, koji je objavio sajt za arhitekturu i dizajn www.architecturendesign.net, nalazi se i kikindska Ulica generala Drapšina.

Ulica generala Drapšina u Kikindi


Ulica generala Drapšina nalazi se na 22. Mestu, a njenu lepotu prikazuje fotografija Nebojše Tatomirova. Kikinđane je obradovala ova vest, jer je i oni smatraju najlepšom zbog starog drvoreda pa mnogi ovu ulicu zovu zeleni tunel. Drvored leti stvara prijatnu hladovinu, čak i kada su velike vrućine.


- Živim u Ulici Generala Drapšinai njenu lepotu čini drvored.Ponosan sam što je proglašena za najlepšu – kaže Milomir Petričević, a isto mišljenje ima i Zoltan Feher koji drži cvečaru u toj ulici.



Na sajtu su objavljene fotografije ulica iz Grčke, Italije, Španije, SAD, Nemačke, Brazila, Rumunije, a gradovi koji se njima mogu pohvaliti su Stokholm, Bon, Vašington, Valensija, a iz bivše Jugoslavije samo Kikinda i Podgorica. Sve ulice, takođe, imaju tunele od zelenila i cveća. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina ova ulica bila kandidat za najlepšu i u „Blicovoj“ akciji „Biramo najlepšu ulicu u Srbiji“.

- Drvoredi su odbrana od vrućina i svih vrsta urbanih problema. Podstiču šetnju i vožnju biciklima – pored ostalog piše na pomenutom sajtu koji ima višeod 12 miliona pregleda nedeljno.



Drvored u Ulici generala Drapšina posađen je posle Drugog svetskog rata i ima oko 389 stabala, najviše američkog koprivića, oko 300. Ostalo su lipe, američki srebrno lisni javor i poneki dud.
Kod nas u Ravangradu to drvo se zove bođoš a za koprivić stariji ljudi nisu ni čuli.Posadjeno je početkom veka oko 8ooo a trenutno ih menjamo za novu generaciju jer su ostarila i padaju.Najpopularnji je kod dece jer mu je plod mala kuglica koju smo koristili u pljucama.
Košćela_7_(Celtis_australis).JPG

evo ;pljuce; na delu :osmeh:
555766_3682062950176_1572153773_n.jpg
 
Poslednja izmena:
RTV.rs:
Мало купаца за хипотекарне некретнине

БЕОГРАД - Уколико Народна банка Србије не пронађе решење за швајцарски франак, банкари ће се суочити са великим проблемом, а то је отплата стамбених кредита. Највећи број хипотека на становима је у швајцарцима, чак 60 одсто. Цене некретнина су у сталном паду, као и њихова продаја, а грађани се ретко одлучују на куповину хипотекарних некретнина.
video_icon.gif

Пре четири године, покренут је портал Добош који оглашава искључиво некретнине под хипотеком. У 2014-ој години, забележен је мали раст понуде, а укупно 15 банака на овај начин тражи потенцијалне купце.
"57 одсто укупне понуде чине стамбени објекти, с тим што већина стамбених објеката води порекло из кредита одобрених привреди, следе пословни објекти, стамбено – пословни објекти и огласи за продају земљишта", наводи Иван Маневски, уредник портала Добош.
izgradnja-stanovi-zgrada-zgrade-legalizacija-nekretnine-rtv-aleksandar-korom-jpg_660x330.jpg
РТВ (Александар Кором)

Маневски каже да је највећа понуда у Београду и Новом Саду, а да тек за годину дана можемо очекивати већи број некретнина које се отплаћују у францима.
У Националној корпорацији за осигурање кредита кажу да се тренутно у понуди налази око 700 некретнина које су на тржишту због немогућности корисника да их отплате. Ова корпорација осигурава кредите које банке одобравају грађанима за куповину станова преузимајући део ризика ненаплативости тог кредита и сносе 75 одсто губитка банке за ненаплаћени кредит.

"У Односу на остале кориснике кредита, корисници стамбених кредита су можда најредовнији у испуњавању својих обавеза јер, ако гледамо на укупни портфолио, на Националну корпорацију, који чини око 80 000 стамбених кредита, дакле мање од један одсто кредита је нередовно у својој отплати", каже Маја Косовчевић, в.д. директора Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

Највише кредита је у швајцарцима, 60 одсто, у еврима 40, док је у динарима узето свега три кредита од чега је један већ отплаћен.
Интересантно је да грађани у другим државама користе прилику и купују некретнине које су под хипотеком, зато што су доста јефтиније од регуларних. Међутим, ситуација у Србији је другачија.




- - - - - - - - - -

Press.rs:

PLIVAJU U PARAMA, A NA ČELU DUŽNIČKIH FIRMI: Srpski tajkuni gazde najvećih gubitaša!

Sto srpskih firmi trenutno ima blokirane račune, zbog duga od čak 117,3 milijarde dinara, što je gotovo milijardu evra! Među njima je i 40 preduzeća koja pojedinačno duguju više od milijardu dinara. Na listi najvećih dužnika su firme poznatih srpskih bisnismena - Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića, Željka Žunića, Dragana Đurića, Mila Đuraškovića...
euros.jpg

Milijardu evra je samo deo njihovog duga i to onaj koji je dospeo za naplatu, na šta treba dodati i kamatu. Ubedljivo najveći dug imaju preduzeća Miroslava Bogićevića, vlasnika "Farmakoma", koja su u blokadi "teškoj" 13 milijardi dinara, pokazuju podaci odeljenja prinudne naplate Narodne banke Srbije, sa stanjem na dan 31. decembar 2014.
Ovu "crnu listu" predvode upravo dve Bogićevićeve firme: somborska "Fabrika akumulatora" sa dugom od 4,4 milijarde dinara, i "Mlekara Šabac" sa 3,6 milijardi dinara. Svi računi obe ove firme blokirani su, bez prekida, ukupno 624 dana. Više od milijardu dospelog duga imaju i "Zajača" iz Loznice i Rudnik "Lece", takođe u njegovom vlasništvu. Na spisku dužnika u blokadi nema matičnog preduzeća "Farmakom", s obzirom na to da je u stečaju od septembra prošle godine, pa je time zaštićeno od prinudne naplate.

Na listi je i preduzeće Gorana Perčevića, "Interkomerc agrar" sa 680 miliona dinara blokade. Uz to, firma "Lavera", koja se takođe povezuje sa ovim biznismenom, u blokadi je 1,18 milijardi dinara.Bogićevićevim firmama "za petama" su, po iznosu duga, novosadska Agencija za krizni menadžment (3,25 milijardi), "Finam skin" iz Beograda (tri milijarde), potom "Agroživ" iz Žitišta (2,8 milijardi dinara)...


Računi "Nibens" korporacije, u vlasništvu Mila Đuraškovića, blokirani su zbog duga od 2,56 milijardi, dok "Mera invest", koja se preko kiparskog vlasnika povezuje sa Markom Miškovićem, ne može da raspolaže novcem sa svojih računa zbog dospelog duga od 802 miliona dinara. Tu su i preduzeća Željka Žunića: "Beohemija-inhem", koja je blokirana zbog dospelog duga od 2,36 milijardi, "Dalija" sa blokadom od 2,48 milijardi. I "Zekstra" firma Dragana Đurića, u blokadi je od 1,82 milijarde dinara.


 
Dobra vest iz Indije – porast broja tigrova za 30 odsto! -- izvor rts.rs


Prema najnovijem popisu, broj tigrova u Indiji porastao je gotovo za trećinu, saopštile su danas indijske vlasti. Indija je tako postala zemlja sa najvećom populacijom ovih veličanstvenih mačaka koje spadaju u red ugroženih vrsta. Kako prenosi Rojters, broj tigrova je od 2010. do 2014. došao od 1.706 do 2.226, što je porast od 30,5 odsto. „U trenutku kada globalnoj populaciji tigrova preti izumiranje, ohrabruje saznanje da broj tigrova u Indiji raste“, izjavio je Prakaš Džavadekar, indijski ministar životne sredine.

„Pre samo deset godina situacija je bila sasvim drugačija“, naveo je ministar. Dobri rezultati postignuti su zahvaljujući modernim metodologijama zaštite i praćenja prirodnih staništa tigrova u 18 indijskih država.

 
OPREZ Ona minira vakcinaciju: Nadrilekarka deli opasne i bizarne savete na internetu - izvor blic.rs

Na društvenim mrežama izazvana je prava bura pokretom protiv vakcinacije dece i brojnošću članova u grupama koje vodi samozvana doktorka Slađana Velkov.

Pojavljuje se na nacionalnoj televiziji, govori na skupovima organizovanim u sopstvenoj režiji. Njena rešenja koja propagira su problematična, ekstremna i često opasna. Njene izjave su u većini slučajeva nadrealne.Kako "Blic" saznaje Republičko javno tužilaštvo ima podatke o samozvanoj doktorki Velkov. Njenu dokumentaciju prosledio je Tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, čija je i nadležnost da se bavi ovakvim slučajevima.

Slađana Velkov, osim zalaganja za ukidanje obavezne vakcinacije, između ostalog propagira bezgrešno začeće pomoću sirove hrane, gledanja u sunce i hodanja bez čarapa, tvrdi da ženama mesečni ciklus nije potreban, a za lečenje dece od autizma preporučuje ispijanje hemikalije MMS, koja je po sastavu slična običnom izbeljivaču. U jednom od svojih postova na Fejsbuku Slađana Velkov tvrdi da lateralnu sklerozu izaziva „veliki parazit koji živi u mozgu i kopa kanale po telu“.
 
Neke bolesti koje su bile smrtonosne su gotovo potpuno iščezle zahvaljujući vakcinaciji, potpuno je realna opasnost da ako bi na par godina prestali sa vakcinacijom te bolesti ponovo mogu da haraju kao prije 80-100 godina.

Evo u nedavno u Hercegovini proglašena epidemija morbila u par gradova.
Oboljevaju mladi rođeni za vrijeme rata iz razloga što nisu vakcinisani kad je trebalo.

Da se razumijemo, nisam za to da se bodemo svakom vakcinom koja se pojavi na tržištu, ali smatram da ove redovne treba primiti.
 
Danas čujem da će neka (zaboravio sam naziv)nova dečija vakcina biti besplatna,časti država....
pa mala deca dobiju nekih 10 tak koje kakvih vakcina pitaj boga od čega koje su samo kod nas obavezne
ajd neke osnovne al ovi ga preteraše samo izmišljaju nove a niko ne govori o posledicama,
uteruju pare farmaceutskoj mafiji
 
Neke bolesti koje su bile smrtonosne su gotovo potpuno iščezle zahvaljujući vakcinaciji, potpuno je realna opasnost da ako bi na par godina prestali sa vakcinacijom te bolesti ponovo mogu da haraju kao prije 80-100 godina.

Evo u nedavno u Hercegovini proglašena epidemija morbila u par gradova.
Oboljevaju mladi rođeni za vrijeme rata iz razloga što nisu vakcinisani kad je trebalo.

Da se razumijemo, nisam za to da se bodemo svakom vakcinom koja se pojavi na tržištu, ali smatram da ove redovne treba primiti.

\Nevladaju morbili samo u BIH,ima i kod nas a na vreme vakcinisano dete.......
 
Mazanje očiju javnosti,lažnim pretnjama
Kao prvo nije nadri lekar,samo nije diplomu stekla kod nas nego u inostranstvu,a njene reči potkrepljene dokazima na stotine hiljada
Moja deca se NE VAKCINIŠU,pa nek tuže,mogu da ...

Kao prvo...gospodja tvrdi da je medicinu zavrsila u Skoplju i da nije licencu nigde overila sto je cudno. obicno ko ima diplomu taj i overi licencu sem onih koji je ne poseduju. Kao drugo...gospodjinu diplomu niko nije video. Kao trece...postoje obavezne vakcinacije koje treba i moraju da se ispostuju uredbom "Svetske zdravstvene organizacije" a ne nasega "Ministarstva zdravlja".
O toj nadrilekarki se svasta pise, a stampa poput "trece oko" i slicne.... nisu vredne komentara.
 
Poslednja izmena:
Rts.rs:

Državni sekretar nije očistio sneg ispred kuće?


Džon Keri, američki državni sekretar, moraće da plati 50 dolara kazne zato što nije počistio sneg ispred svoje kuće u Bostonu.


Nakon što je ove nedelje u državi Masačusets napadalo 60-ak centimetara snega, gradonačelnik Bostona Martin Volš zapretio je da će kazniti sve one koji se budu oglušili o naredbu da počiste trotoare ispred svojih kuća, prodavnica i firmi.Da se nije šalio, svedoči kazna koja je stigla na Kerijevu adresu u vreme kada se američki državni sekretar nalazio u Saudijskoj Arabiji na sahrani kralja Abdulaha.
Keri.jpg
Šta ću da platim?!

Televizija NECN navodi da je Keri unajmio radnike koji su u međuvremenu uklonili nagomilani sneg ispred njegove kuće.
Kerijev portparol je rekao da će državni sekretar odmah platiti kaznu.

Isto kao i kod nas...
 
(Не)законито пословање Инфостанa

Савез независних организација потрошача поднео је тужилаштву кривичну пријаву против Инфостана, због, како кажу незаконитости у пословању тог јавног предузећа. А због незаконитог посредовања у наплати осигурања пријавили су их и Народној банци. У Инфостану тврде да пријаву нису добили.

Обједињена наплата свих комуналних услуга требало би да користи свима али грађани већ годинам трпе штету, тврде удуржења потрошача. Први проблем је кажу што се преко исте уплатнице плаћају и некомуналне услуге - на пример одржавање зграде.
Припремила Мирјана Брајкови

"То није комунална услуга, ту грађани плаћају авансно за неку будућу услугу која ће можда бити обављена. Поставља се питање да ли Инфостан на тај начин прикупља депозите грађана", каже Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива".
Још је кажу проблематичнија сарадња Инфостана са осигуравајућим кућама којима је то предузеће ставило на располагање личне податке грађана.
Правни саветник Савеза независних организација потрошача Мирослав Васић каже да су из одређених области осигурања упућиавали понуде потрошачима за склапање уговора и наплаћивали услуге осигурања за шта нису имали законског основа.
Из Инфостана смо добили писмени одговор да не могу да се изјасне о пријави јер је нису ни добили, и наглашавају да послују по закону.
"Уплатнице осигуравајућих кућа су много пре доношења Закона о заштити података о личности, деведесетих година први пут послате корисницима, који су на добровољној бази могли да се одлуче да ли желе да осигурају имовину. Наше предузеће у протеклих пет година није закључило уговор ни са једном осигуравајућом кућом", кажу у Инфостану.
У Народној банци су РТС-у потрврдили да су добили пријаву против Инфостна због посредовања у пословима осигурања. А да ли то предузеће крши закон о осигурању обећавају саопштиће чим њихове стручне службе испитају случај.
Шлаг на торту проблема у вези са Инфостаном ставља то што извршитељи имају право да без одлуке суда принудно наплате само дуг за комуналне услуге.
"Како рачуни Инфостана садрже некомуналне и комуналне услуге, они незаконито врше наплату свих рачуна Инфостана и све што су наплатили треба да врате", каже Денис Перинчић из Републичке уније потрошача.
У Комори извршитеља кажу да они "не виде" да ли у структури дуга има евентуално услуга које нису комуналне или сродне како то прописује Закон о комуналној делатности, јер им таква документација није доступна.

RTS.rs



- - - - - - - - - -

Vesti-online:

[h=1]Uzroci propasti Srbije : Zanati izumiru a doktorati se štancuju[/h][h=2]Koliko Srbija tone u beznađe, jedan od pokazatelja je statistika Nacionalne službe za zapošljavanje koja beleži da je u decembru 2014. posao u Srbiji tražilo više od 740.000 ljudi, dok se procenjuje da će tokom ove godine, samo u državnoj administraciji, najmanje 16.000 ljudi ostati bez posla. S druge strane, tinejdžeri neće u deficitarne zanatske struke, mada je oko 30.000 zanatskih radnih mesta upražnjeno, ali zato postoji hiperprodukcija fakultetskih diploma i doktorata u zanimanjima za koja na tržištu rada Srbije uglavnom nema posla! U tom "višku" prednjače ekonomisti raznih profila, a država nema nikakvu strategiju da usmeri mlade u školovanju ili makar upozori roditelje da uzalud ulažu novac u bezvredne diplome svoje dece.[/h]
480727_013106c1_f.jpg

Univerzitet Megatrend

- Zanati građevinske, tekstilne, kožarske i mašinske struke su najdeficitarniji, pa ipak su te trogodišnje škole pred gašenjem. Na pojedine od tih smerova upisuje se od jednog do pet đaka zato što nema interesovanja. Bez obzira što dobar i vredan zanatlija, sposoban preduzetnik, može da zaradi više od nekog s fakultetskom diplomom, na zanate u Srbiji se uglavnom gleda s nipodaštavanjem, a zanatlije su omalovažene. Mladi žele u medicinske, ekonomske, pravne škole i gimnazije. Čak polovina mesta za trogodišnje zanatsko školovanje ostaje nepopunjeno u Srbiji. Zanati izumiru i zato što mladima ta zanimanja nisu više zanimljiva pored savremenih kompjuterskih tehnologija i menadžerstva. Mnogi bi da budu menadžeri bilo čega, a kod velikog broja se posle ispostavi da su postali menadžeri ničega jer godinama ne mogu da dođu do posla u struci. Tu je bitan i uticaj roditelja jer kroz decu žele da ostvare svoje neispunjene ambicije. Nezadovoljni su što njihovi potomci tokom zanatskog školovanja treba da idu na praksu, što te škole nemaju prohodnost za fakultet. Radije ih upisuju u srednje škole iz kojih mogu na studije, po cenu da se na kraju ispostavi da su ih iškolovali za uzaludna zanimanja, te da već odraslu decu treba i dalje da izdržavaju - kaže za "Vesti" Milorad Antić, čelnik Foruma srednjih stručnih škola.
[h=3]Deficitarni lekari i zidari[/h]Prema prošlogodišnjim statističkim podacima, u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja registrovano je 741.906 nezaposlenih, od kojih su 51 odsto žene. Deficitarna zanimanja s fakultetskom diplomom su: diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti, profesori matematike, fizike i stranih jezika, zatim diplomirani biohemičari, inženjeri iz oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Takođe, poslodavci teško dolaze i do komercijalista na terenu, agenata osiguranja, građevinskih radnika, kao i radnika mašinske struke. Prema podacima NSZ, čest je i slučaj odbijanja ponude zbog male plate ili zbog zarade na procenat, a najveći broj nezaposlenih se opredeljuje za prihvatanje posla u većim gradovima. Od ukupnog broja nezaposlenih, samo je 1,82 odsto pokazalo interesovanje da zbog posla promeni mesto boravka.

Tinejdžeri nisu više zainteresovani ni za zanate poput autolimara, automehaničara, tesara, zidara, armirača, mesara, zavarivača, stakloresca, stolara, krojača, obućara, keramičara, kamenoresca, električara, vodoinstalatera, molera.
- Na ceni su srednje škole i fakultetske diplome do kojih se lako dolazi, a i kupovina je u opticaju. Gotovo u svakom mestu, čak i tamo gde poštari retko zalaze, u oronulim domovima kulture postoje isturena odeljenja raznih fakulteta i visokih škola, ali pitanje je ko od njih ima i akreditaciju i ko kontroliše te ustanove - napominje Antić.
[h=3]Mentor kao Supermen[/h]Prema Pravilniku o doktorskim studijama i standardima za akreditaciju programa doktorskih studija, ozbiljan doktorat radi se od tri do pet godina. Jedan profesor može da izvede najviše 10 doktoranada tokom karijere, a mentor i doktorand moraju da imaju naučne radove objavljene u stručnim međunarodnim časopisima. Koliko se to (ne) poštuje u Srbiji, najbolje govori podatak da je profesor s jednog beogradskog privatnog fakulteta samo u toku jedne godine bio mentor za devet odbranjenih doktorskih teza, dok o objavljivanju naučnih radova u svetskim stručnim časopisima nema ni slova.
Na privatnim fakultetima i visokim školama ima oko 30.000 studenata, a procenjuje se da ih je još toliko na isturenim odeljenjima. Ove školske godine, prema dostupnim podacima, svi privatni fakulteti u Srbiji brucošima su podelili 6.986 indeksa, od čega ih je čak 6.355 u Beogradu. S druge strane, na sve državne fakultete zajedno ove školske godine krenulo je 32.000 akademaca.
Zanimljiv je i podatak da je Srbija pre tri godine dobijala dva doktora nauka dnevno jer se broj postdiplomaca na doktorskim studijama od 2007. do 2012. godine uvećao osam puta, a broj novih doktora nauka u istom periodu se utrostručio. Doktorat je 2007. godine steklo 206 studenata, a 2012. čak njih 770. Ako se zna da je na celom Beogradskom univerzitetu za 207 godina postojanja, odnosno od osnivanja Velike škole 1808. godine, odbranjeno 8.500 doktorskih disertacija, u proseku 42 godišnje, vidne su razmere najnovije ekspanzije. Iz izveštaja Nacionalnog saveta za nauku može se saznati i da je tokom jedne godine Privredna akademija u Novom Sadu imala 200 doktoranada, a sličan broj je imao i Evropski univerzitet u Beogradu. Sa statističkog stanovišta, ovi privatni univerziteti svakog drugog dana iznedrili su po jednog doktoranda.
[h=3]Izdržavaju ih roditelji[/h]U Srbiji nije sramota da odrasli ljudi žive na roditeljskom budžetu i pod roditeljskim krovom, to je čak uobičajeno. Naime, više od 50 odsto osoba između 20 i 35 godina nalazi se u kategoriju izdržavanih lica, od čega dve trećine živi kod roditelja. I veliki broj njih nema nijedan atribut odraslosti, niti su se stambeno i finansijski osamostalili, niti rade niti zasnivaju brak, sudeći prema studiji "Mladi - naša sadašnjost" Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

Štancovanje doktorskih disertacija toliko je uzelo maha da preti da titula doktora nauka postane degradirana jer stručna akademska javnost, kako u Srbiji, tako i inostranstvu, ovako odbranjene brzopotezne doktorske teze ocenjuje kao neozbiljne i fakultetima iz Srbije opada rejting na međunarodnom nivou.


 
RTS:

Нове зоне "кроје" порез на имовину

Иако решења о порезу на имовину за ову годину стижу на пролеће, сви који желе да избегну плаћање камaта и казни, прву рату пореза треба да плате до средине овог месеца. Довољно је да за прву рату уплате исто колико и за последњу у прошлој години.

За локалне касе порез на имовину важан приход, али је мало градова и општина посегло за повећањем тог пореза. Нове зоне су, ипак, најчешћи разлог повећања.


Београд сада добија зону улазних праваца, у којој су некретнине уз шест саобраћајница – за неке власнике квадрата то је добра вест, за већину веће пореско задужење.
"Обвезници који прелазе из треће зоне у зону улазних праваца могу да очекују смањење до два одсто, док обвезници који прелазе из четврте зоне имаће повећање око 12 одсто", каже Виолета Нићифоровић из Управе прихода Града Београда.
Тако ће, рецимо, порез за већу кућу уз Ибарску магистралу порасти за око 2.000 динара.
Скок пореског задужења могу очекивати и они на потезу од "Београђанке" до Славије, јер су по новом решењу у екстра зони пословања. Цене станова не могу бити разлог за повећање пореске основице и због тога се посеже за зонирањем, кажу агенти некретнина.

"Није нормално да за тржиште које мирује и цене које су ниске, порез на имовину буде висок, или у протеклом периоду цене некретнина нису биле реално одређене или сада нису", каже Александра Кон, агент некретнина.
Крушевац и Чачак су међу ретким градовима који су одлучили да повећају пореску стопу, кажу и због тога што је била нижа него у већини градова. Закон је прописао да пореска стопа не може бити већа 0,4 одсто, а обрачунава се на основицу која зависи од цене квадрата.

"Приметили смо да је пала цена некретнина и Град би, да није повећао стопу, дошао у ситуацију да има мање приходе од пореза на имовину у 2015, односно у 2014", каже Миодраг Ћосић из Управе приходе Града Крушевца.
"За разлику од 2014, када смо имали три зоне, сада имамо пет зона", каже Душко Савковић из Управе прихода Града Чачка.
Иако је наплата пореза на имовину боља него претходних година, локалне власти су послале на хиљаде опомена нередовним платишама. У Београду су против оних са већим дугом покренути и прекршајни поступци. Пресуде још нису стигле.




- - - - - - - - - -

Blic:

IMAMO SEDAM PUTA VIŠE SLUŽBENIH VOZILA NEGO NEMAČKA Naši funkcioneri vole „audi“, „škodu“ i "pasat“




Švedska ima desetak državnih, službenih automobila, Nemačka manje od hiljadu, a od njih neuporedivo siromašnija Srbija čak 6.244.
568150_dijana-vukomanovic04-foto-milorad-milankovic_f.jpg
Obožavaoci limuzina: „Blic“ je prethodne sedmice pisao o navikama Dijane Vukomanović i Jelene Trivan, pa je reagovao premijer

568152_jelena-trivan-foto-vesna-lalic_f.jpg

Ako se tom broju dodaju vozila vojske i policije, naša zemlja se može pohvaliti brojem od 26.966 službenih vozila.

Nije poznato sa koliko tačno luksuznih automobila država raspolaže, ali je poslednja, sveobuhvatna analiza koju je uradila Državna revizorska institucija (DRI) za 2012. godinu pokazala da su omiljene marke domaćih političara i funkcionera “audi”, “škoda”, “pasat” i “fijat”.


[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Odlukama revizora i vlade donekle je smanjen broj vozila
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
O ljubavi ovdašnjih političara prema limuzinama ovih dana je pisao “Blic”, i to na primerima Dijane Vukomanović iz SPS i Jelene Trivan, nove direktorke “Službenog glasnika”. Nakon naših tekstova, premijer Aleksandar Vučić je poručio da će insistirati na prekidu zloupotreba i smanjenju broja vozila za političare.

Prema pomenutoj evidenciji DRI, 6.244 automobila su za godinu dana prešla ukupno 67,2 miliona kilometara, odnosno oko 12.000 kilometara po vozilu. Rashodi i izdaci za sve njih bili su 1,9 milijardi dinara. Taj novac je trošen za gorivo, ulje, rezervne delove, tekuće popravke, registracije, osiguranja, parkiranje...

[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Bahaćenje za sve pare
Pomoćnik ministra zdravlja, čije se ime u izveštaju DRI ne navodi, službenom „škodom“ se tokom 9,5 meseci 2012. vozio tako što je vozač išao po njega iz Beograda u Novi Sad, dovozio ga u Beograd, vraćao za Novi Sad, a zatim išao sam ponovo za Beograd. Samo za gorivo je potrošeno 1,8 miliona dinara.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Izveštaj DRI je pokazao i ono na šta se oduvek sumnjalo - zloupotrebe i bahaćenje, i to na najrazličitije načine. Tako su službena vozila koristili i oni koji na to nisu imali pravo, neki su njima odlazili i u inostranstvo, dok su pojedinci po lokalnim sredinama prijavljivali da su prešli stotine kilometara.

Zanimljivo je i da se kilometraža potpuno istih relacija menjala od slučaja do slučaja, pa je po nekima put od Beograda do Niša dug 485 kilometara, dok je njegova dužina kod drugih bila 583 kilometra. Neuobičajen je i primer relacije Beograd-Bor koja je duga 207 kilometara, ali rastojanje između ova dva grada može da bude i 613 kilometara. Tako bar pokazuje evidencija u koju je DRI imala uvid.

[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Zloupotrebe



  • Korišćenje vozila neradnim danima, vikendima i praznicima
  • Razlike u kilometraži za potpuno iste relacije
  • Velike kilometraže na lokalu
  • Putovanje vozilom u inostranstvo
  • Nakon korišćenja, nema evidencije gde je vozilo parkirano
  • Pređena kilometraža ne odgovara upisanoj na putnim nalozima
  • Kilometraža u putnim nalozima prepravljana, izostavljana
  • Vozila se nabavljaju bez prethodne analize
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ova institucija je dala preporuke šta treba uraditi i kako se ponašati da se uvede red u ovu oblast, dok je Vlada Srbije u međuvremenu donela novu uredbu o uslovima i načinu korišćenja službenih vozila.

Državni revizor Radoslav Sretenović kaže za “Blic” da su svi budžetski korisnici dobili preporuke šta treba da učine kako bi otklonili nepravilnosti, ali i da se već vide efekti.

- Značajno je smanjen broj službenih vozila koja su na raspolaganju državnim organima, a smanjen je i broj osoba koje mogu da koriste službeno vozilo - kaže Sretenović, istakavši da ekonomski efekti ovih mera za sada nisu poznati, jer još traje otklanjanje nepravilnosti.

SRBIJO,DOKLE!?





 
Nazad
Vrh