Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Dnevnik:
Ко не плати порез, плаћа казну
У овим данима викенда и празника власници некретнина у Србији имали су довољно времена да нађу решења о порезу на имовину за прошлу годину. Четвртину те суме треба да уплате Пореској управи
Над главом и кров и намет
најкасније до 18. фебруара ове године јер тада истиче рок за измиривање тог намета – због празника је померен, иначе је то 15. фебруар. Они који пропусте да плате прву рату ризикују да плате казну, која се креће у распону 5.000 динара до 50.000. Чак и ако надлежни порески инспектори не пронађу сваког заборавног обвезника да га казне, сигурно је да ће му општинска администрација на неплаћени износ зарачунати затезну камату, која је тренутно 18 одсто.
Следећи рокови су 15. маја, односно истог датума у августу па у новембру. До летње рате општинске пореске администрације које убирају тај порез послађе обвезницима решења. Главни критеријум по којем се тај порез обрачунава је стопа пореза и место где је поменута некретнина. Општине могу макисмално зарачунати 0,4 одсто тржишне вредности некретнине, која служи као основица за обрачун. Она се пак у градовима и селима снима од претходне године и узима се просек. Градови и општине подељени су на зоне, од екстра, прве до треће.
Опште је познато да су цене некретнина диљем Србије, па наравно и у Војводини, пале. Зато власници некретнина,л којих у целој земљи има око два и по милиона, очекују да им августовска и новембарска рата за плаћање буду ниже, а да ли ће то и дочекати? Одговор је – можда да, можда не. Јер, општинарима се никако не свиђа идеја да им се приход који убиру по том основу смањи. Зато су се многи досетили да узму све што и закони и други прописи у тој области пружају. Максимална стопа је овде 0,4 одсто. Већина општина и градова није претходних година ишла на максимум. Многе су донеле одлуке о обрачуну по 0,2 одсто па и ниже. Сада се спремају да искористе могућност и подигну стопе. Други пак имају исту потребу, али ће је другачије решити. Познато је да је цена квадрата највиша у строгом центру, односно у старим градским језгрима. Општинари сада зону центра проширују па ће многи обвезници, ако им и не стигну више пореске обавезе, остати без смањења укупног оптерећења које су очекивали и којем се надају због пада цена квадрата. Али, ситуација је од општине до општине различита.
У Сремској Митровици стопа је 0,25 одсто, једна од нижих. Осим тога, сви који су током прошле године измирили порез по календару, могу рачунати на попуст од десет одсто.
– Стопу нисмо мењали, а ту су, ето, и погодности које редовне платише могу искористити – каже начелник градске службе за буyет и финансије Душко Шарошковић. – Мало је проширена екстразона у центру, али не много. Имамо део града где су изграђени суперлуксузни станови и ред је да се то рачуна за екстразону јер је у центру.
На „презонирање“ су се одлучили и у Кикинди. Ту је такође екстразона проширена. У том банатском граду грађани порез на имовину плаћају по стопи од 0,3 одсто и она није мењана
– Прва зона је нешто проширена, али то што ће се наћи у њој неће бити велики трошак за власнике кућа и станова – објашњава начелница локалне пореске администрације Дијана Јакшић Киурски. – Рецимо, за стан од 50 квадрата у првој зони за целу годину плаћаће се порез од 2.700 динара.
Новосађанима ће тај намет бити идентичан као лане.
– Свака општина води своју политику, понегде су општине цене добро одредиле, па и стопе, а негде имамо приличне аномалије: или су веома високе или ниске – каже стручњак с Еконоског факултета у Београду др Милојко Арсић. – У суштини, општине се труде да тим порезом надоместе приход које су имале по основу накнада за градско грађевинско земљиште. Наравно да им не иде наруку пад цена некретнина, за које се везује порез на имовину. Очигледно да ће ту од општине до општине бити потребе за дотеривањем.
Д. Вујошевић
Рентијерима мањи порез
Посебна прича су станови за издавање. Познато је да власници немају право на олкашице ако не живе у стану који се води на њихово име. Већина их кад, год може, изда, а порез? Тај вид прихода иде у основицу пореза на доходак грађана и уколико власник пређе цензус, опорезује се с 20 одсто. Арсић објашњава да би те приходе требало опорезовати другачије. Стопа би морала да буде мања, а порез да се плаћа квартално или месечно. Тада не би било избегавања те обавезе, а од рентирања станова убрало би се више прихода.
Ко не плати порез, плаћа казну
У овим данима викенда и празника власници некретнина у Србији имали су довољно времена да нађу решења о порезу на имовину за прошлу годину. Четвртину те суме треба да уплате Пореској управи
Над главом и кров и намет
најкасније до 18. фебруара ове године јер тада истиче рок за измиривање тог намета – због празника је померен, иначе је то 15. фебруар. Они који пропусте да плате прву рату ризикују да плате казну, која се креће у распону 5.000 динара до 50.000. Чак и ако надлежни порески инспектори не пронађу сваког заборавног обвезника да га казне, сигурно је да ће му општинска администрација на неплаћени износ зарачунати затезну камату, која је тренутно 18 одсто.
Следећи рокови су 15. маја, односно истог датума у августу па у новембру. До летње рате општинске пореске администрације које убирају тај порез послађе обвезницима решења. Главни критеријум по којем се тај порез обрачунава је стопа пореза и место где је поменута некретнина. Општине могу макисмално зарачунати 0,4 одсто тржишне вредности некретнине, која служи као основица за обрачун. Она се пак у градовима и селима снима од претходне године и узима се просек. Градови и општине подељени су на зоне, од екстра, прве до треће.
Опште је познато да су цене некретнина диљем Србије, па наравно и у Војводини, пале. Зато власници некретнина,л којих у целој земљи има око два и по милиона, очекују да им августовска и новембарска рата за плаћање буду ниже, а да ли ће то и дочекати? Одговор је – можда да, можда не. Јер, општинарима се никако не свиђа идеја да им се приход који убиру по том основу смањи. Зато су се многи досетили да узму све што и закони и други прописи у тој области пружају. Максимална стопа је овде 0,4 одсто. Већина општина и градова није претходних година ишла на максимум. Многе су донеле одлуке о обрачуну по 0,2 одсто па и ниже. Сада се спремају да искористе могућност и подигну стопе. Други пак имају исту потребу, али ће је другачије решити. Познато је да је цена квадрата највиша у строгом центру, односно у старим градским језгрима. Општинари сада зону центра проширују па ће многи обвезници, ако им и не стигну више пореске обавезе, остати без смањења укупног оптерећења које су очекивали и којем се надају због пада цена квадрата. Али, ситуација је од општине до општине различита.
У Сремској Митровици стопа је 0,25 одсто, једна од нижих. Осим тога, сви који су током прошле године измирили порез по календару, могу рачунати на попуст од десет одсто.
– Стопу нисмо мењали, а ту су, ето, и погодности које редовне платише могу искористити – каже начелник градске службе за буyет и финансије Душко Шарошковић. – Мало је проширена екстразона у центру, али не много. Имамо део града где су изграђени суперлуксузни станови и ред је да се то рачуна за екстразону јер је у центру.
На „презонирање“ су се одлучили и у Кикинди. Ту је такође екстразона проширена. У том банатском граду грађани порез на имовину плаћају по стопи од 0,3 одсто и она није мењана
– Прва зона је нешто проширена, али то што ће се наћи у њој неће бити велики трошак за власнике кућа и станова – објашњава начелница локалне пореске администрације Дијана Јакшић Киурски. – Рецимо, за стан од 50 квадрата у првој зони за целу годину плаћаће се порез од 2.700 динара.
Новосађанима ће тај намет бити идентичан као лане.
– Свака општина води своју политику, понегде су општине цене добро одредиле, па и стопе, а негде имамо приличне аномалије: или су веома високе или ниске – каже стручњак с Еконоског факултета у Београду др Милојко Арсић. – У суштини, општине се труде да тим порезом надоместе приход које су имале по основу накнада за градско грађевинско земљиште. Наравно да им не иде наруку пад цена некретнина, за које се везује порез на имовину. Очигледно да ће ту од општине до општине бити потребе за дотеривањем.
Д. Вујошевић
Рентијерима мањи порез
Посебна прича су станови за издавање. Познато је да власници немају право на олкашице ако не живе у стану који се води на њихово име. Већина их кад, год може, изда, а порез? Тај вид прихода иде у основицу пореза на доходак грађана и уколико власник пређе цензус, опорезује се с 20 одсто. Арсић објашњава да би те приходе требало опорезовати другачије. Стопа би морала да буде мања, а порез да се плаћа квартално или месечно. Тада не би било избегавања те обавезе, а од рентирања станова убрало би се више прихода.
UDARNA VIJEST: Islanđani počeli zatvarati bankare koji su ih upropastili - izvor matrixworldhr.com
Ovakve vesti nećete čuti u našim medijima, Island je previše daleko da bi ta vest stigla do njih.
Ovakve vesti nećete čuti u našim medijima, Island je previše daleko da bi ta vest stigla do njih.
Bankrot valute jedne zemlje i sramna osuda ljudi na 4 -5 godina... Uz dobro vladanje izacice za 3-4 godina pa cak i da izdrze pun mandat puni su kaoo brodovi... ZA taj novac koji su oni uzeli, da upropaste drzavu, i za sramne godine u zatvoru 99% ljudi bi pristalo!
Nisi čitao ceo tekst. Oduzeta im je sva imovina, i kompletnoj familiji.
. Jadna familija
Quercus
Član
Blic.rs:
[h=1]PRASE NA TENDER Kako su javna preduzeća izigrala vladin zahtev za uštedom na krkanluku[/h]
Vlada Srbije smanjila je javnim preduzećima troškove za reprezentaciju za 60 odsto, a javni sektor nastavlja da troši po restoranima preko javnih nabavki.
Javno preduzeće „Koridori Srbije“ raspisalo je krajem prošle godine nabavku kojom će na kafane potrošiti 550.000 dinara
U Nemanjinoj 11 nedavno su uvedena nova pravila o čašćavanju na račun državnog budžeta. Javnim preduzećima Vlada je značajno smanjila troškove reprezentacije, a svima drugima poručila da neprimerena troškarenja i neosnovana reprezentacija ne smeju biti odobreni. Korisnici državnih para i dalje, međutim, ručaju po restoranima tako što raspisuju tendere, a u prilog im ide to što za ovakve konkurse ne moraju da traže odobrenje Vlade.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, width: 200, align: left"]
[TR]
[TD][h=3]Za kafanu preko tendera JP ne moraju da traže odobrenje Vlade[/h][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Javna preduzeća nemaju obavezu da traže saglasnost ni Ministarstva privrede, niti Vlade na plan nabavki - potvrdili su u tom ministarstvu za „Blic“.
Kako su nam pojasnili, javne kompanije moraju resornim ministarstvima da dostave plan poslovanja za 2015. Izveštaj, kako navode, treba da bude usklađen sa uputstvom Vlade, a to znači i da su troškovi za reprezentaciju morali da budu smanjeni za 60 odsto.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Porudžbine preko tendera
[/TR]
[/TABLE]
Na sajtovima mnogih korisnika budžeta jasno se vidi kako za restoranske usluge raspisuju tendere. Javno preduzeće „Koridori Srbije“ raspisalo je krajem prošle godine nabavku kojom će na kafane potrošiti 550.000 dinara. Ugovori su sklopljeni sa po jednim restoranom u Niškoj Banji, Vranju i Beogradu, a u ponudama je, između ostalog, pastrmka, pečenje, mešano meso... Na pitanje kome su namenjene ove usluge, direktor „Koridora“ Dmitar Đurović rekao je da ćemo precizan odgovor dobiti u sredu.
Kako je „Blic“ pisao, Nacionalni park „Tara“ planirao je da u 2015. potroši 1,5 miliona dinara za ručanje u četiri restorana na Tari i u Bajinoj Bašti. U ovom preduzeću potvrđuju da su objavili tender, ali za „Blic“ kažu da na to imaju pravo s obzirom na to da godišnje ostvaruju prihod od 350 miliona dinara. Ovo preduzeće je, inače, u 2013. ostvarilo dobit od 3,4 miliona dinara, a za ovu godinu predvidelo je budžet za restorane od 1,5 miliona. Za 2015. smanjili su troškove za reprezentaciju za 60 odsto.
[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Čokolade u javnim nabavkama
Pre mesec dana opština Sokobanja raspisala je nabavku za kafe-kuhinju, a tenderom su pored kafe, šećera i viskija, tražili i zlatiborski delikates. Na listi zahteva našlo se po pet kilograma čajne kobasice, kulena, šunke, osam kilograma kačkavalja, ali i 250 čokolada, 500 krem-bananica, 30 kilograma pomorandži, 250 kesica čipsa.... Nabavka je koštala 291.000 dinara.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
PIO fond je prošle godine samo u toku dva meseca raspisao 19 javnih nabavki za restoranske usluge. Cehovi po restoranima širom Srbije išli su od tridesetak pa do 102.500 dinara, koliko je koštala nabavka u jednom restoranu u Užicu. U ponudi se našlo jagnjenje i praseće pečenje, ali i užička pršuta, pastrmka... Isti meni se našao i u nabavkama filijala PIO fonda u Valjevu, Smederevu, Zaječaru...
[h=1]PRASE NA TENDER Kako su javna preduzeća izigrala vladin zahtev za uštedom na krkanluku[/h]
Vlada Srbije smanjila je javnim preduzećima troškove za reprezentaciju za 60 odsto, a javni sektor nastavlja da troši po restoranima preko javnih nabavki.
U Nemanjinoj 11 nedavno su uvedena nova pravila o čašćavanju na račun državnog budžeta. Javnim preduzećima Vlada je značajno smanjila troškove reprezentacije, a svima drugima poručila da neprimerena troškarenja i neosnovana reprezentacija ne smeju biti odobreni. Korisnici državnih para i dalje, međutim, ručaju po restoranima tako što raspisuju tendere, a u prilog im ide to što za ovakve konkurse ne moraju da traže odobrenje Vlade.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, width: 200, align: left"]
[TR]
[TD][h=3]Za kafanu preko tendera JP ne moraju da traže odobrenje Vlade[/h][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Javna preduzeća nemaju obavezu da traže saglasnost ni Ministarstva privrede, niti Vlade na plan nabavki - potvrdili su u tom ministarstvu za „Blic“.
Kako su nam pojasnili, javne kompanije moraju resornim ministarstvima da dostave plan poslovanja za 2015. Izveštaj, kako navode, treba da bude usklađen sa uputstvom Vlade, a to znači i da su troškovi za reprezentaciju morali da budu smanjeni za 60 odsto.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD]Porudžbine preko tendera
- Jagnjeće pečenje
- Praseće pečenje
- Pastrmka file
- Teletina
- Čorba
- Vešalica
- Mešano meso
- Pileći batak
- Palačinke
- Baklava
- Pivo, vino, vinjak, domaća rakija, pelinkovac..
[/TR]
[/TABLE]
Na sajtovima mnogih korisnika budžeta jasno se vidi kako za restoranske usluge raspisuju tendere. Javno preduzeće „Koridori Srbije“ raspisalo je krajem prošle godine nabavku kojom će na kafane potrošiti 550.000 dinara. Ugovori su sklopljeni sa po jednim restoranom u Niškoj Banji, Vranju i Beogradu, a u ponudama je, između ostalog, pastrmka, pečenje, mešano meso... Na pitanje kome su namenjene ove usluge, direktor „Koridora“ Dmitar Đurović rekao je da ćemo precizan odgovor dobiti u sredu.
Kako je „Blic“ pisao, Nacionalni park „Tara“ planirao je da u 2015. potroši 1,5 miliona dinara za ručanje u četiri restorana na Tari i u Bajinoj Bašti. U ovom preduzeću potvrđuju da su objavili tender, ali za „Blic“ kažu da na to imaju pravo s obzirom na to da godišnje ostvaruju prihod od 350 miliona dinara. Ovo preduzeće je, inače, u 2013. ostvarilo dobit od 3,4 miliona dinara, a za ovu godinu predvidelo je budžet za restorane od 1,5 miliona. Za 2015. smanjili su troškove za reprezentaciju za 60 odsto.
[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Čokolade u javnim nabavkama
Pre mesec dana opština Sokobanja raspisala je nabavku za kafe-kuhinju, a tenderom su pored kafe, šećera i viskija, tražili i zlatiborski delikates. Na listi zahteva našlo se po pet kilograma čajne kobasice, kulena, šunke, osam kilograma kačkavalja, ali i 250 čokolada, 500 krem-bananica, 30 kilograma pomorandži, 250 kesica čipsa.... Nabavka je koštala 291.000 dinara.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
PIO fond je prošle godine samo u toku dva meseca raspisao 19 javnih nabavki za restoranske usluge. Cehovi po restoranima širom Srbije išli su od tridesetak pa do 102.500 dinara, koliko je koštala nabavka u jednom restoranu u Užicu. U ponudi se našlo jagnjenje i praseće pečenje, ali i užička pršuta, pastrmka... Isti meni se našao i u nabavkama filijala PIO fonda u Valjevu, Smederevu, Zaječaru...
A ovako kod nas izgleda kad neko sjebe banku.
APSURD I PREVARA Proglasili ih tehnološkim viškom, dali otpremnine, pa ih ponovo zaposlili - izvor blic.rs
APSURD I PREVARA Proglasili ih tehnološkim viškom, dali otpremnine, pa ih ponovo zaposlili - izvor blic.rs
Quercus
Član
B92:
Tuđe cenimo, a zaboravljamo svoje duhovno blago
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Њиве и станови најлакше се продају кад оду на добош
Лако је кредит одобрити, тешко га је наплатити, чак и када је добро обезбеђен залогом или хипотеком. У то су се банкари у Србији могли уверити безброј пута. Колико у Србији има кредита привреди
и грађанима обезбеђених хипотеком тешко је рећи. Иза свих стамбених стоји хипотека, а то је око 85.000 позајмица, које су тешке 385 милијарди евра, или нешто више од половине свих одобрених зајмова. За привреду још нема података, али Републички геодетски завод ради на томе па би и тај податак ускоро могао бити познат. Тада ће се тачно знати колико су тешке наше хипотеке. А јесу ли прецењене?
Када почну проблеми с отплатом зајмова који су осигурани на тај начин и у пословној банци одлуче да проблем реше активирањем хипотеке, тешкоће тек почињу. Имовину која на тај начин долази у посед банке веома је тешко продати, а некада и немогуће.
О томе шта се данас у Србији исплати узети први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже:
– Код нас се најлакше и најбрже продају њиве и друго пољопривредно земљиште – наводи наш саговорник. – Купце лако нађу, и то по доброј цени, и станови у Београду и Новом Саду. За све друге непокретности стање је проблематично. Рецимо, куће на селу или периферији градова је врло тешко продати. Ми смо банка која се ослања на мали и микро бизнис и проблема с наплатом имамо веома мало.
Шта да раде банке с имовином која након активирања хипотеке нема купцаа, или, и ако их има, они нуде цену која често није ни половина од банчиног потраживања?
– Банке сада плаћају данак чињеници да су код нас цене некретнина биле надуване негде 2006–2008. године – каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – У том периоду је и одобрено највише хипотекарних кредита. После су цене пале, враћање зајмова постало отежано и имамо проблем. Извесно је да ће се цене квадрата повећати у неком наредном периоду, али тешко да ће се вратити на ниво од пре седам-осам година.
Арсић банкарима саветује да код зајмова који западну у проблеме буду стрпљиви и покажу разумевање. Зато је најбоље да клијентима понуде грејс-период или продужење рока отплате. Уколико добро процене ситуацију и поступе флексибилно, имају далеко бољу шансу да добију назад оно што су позајмили, односно новац, а не кућу коју не могу продати.
Саговорници се слажу у томе да без привредног опоравка и раста неће бити решења ни за овај проблем. Коме је теже – банкарима или клијентима којима се узима имовина – тешко је рећи. Свакоме је лични проблем најтежи.
Када је проблем решен
Питање које се немаће свакако је шта је с оним зградама и плацевима који су након активирања хипотеке продати, да ли су ту проблему решени? Одговор је само делимично „да“. Ако сума новца одговара оној коју банка потражује, онда је у реду. Уколико постоји вишак, новац се враћа клијенту. Ако је сума мања, клијент наставља да тај део разлике у кредиту отплаћује банци, ако може. Та солуција је знатно чешћа.
Tuđe cenimo, a zaboravljamo svoje duhovno blago
- - - - - - - - - -
Dnevnik.rs:
Њиве и станови најлакше се продају кад оду на добош
Лако је кредит одобрити, тешко га је наплатити, чак и када је добро обезбеђен залогом или хипотеком. У то су се банкари у Србији могли уверити безброј пута. Колико у Србији има кредита привреди
и грађанима обезбеђених хипотеком тешко је рећи. Иза свих стамбених стоји хипотека, а то је око 85.000 позајмица, које су тешке 385 милијарди евра, или нешто више од половине свих одобрених зајмова. За привреду још нема података, али Републички геодетски завод ради на томе па би и тај податак ускоро могао бити познат. Тада ће се тачно знати колико су тешке наше хипотеке. А јесу ли прецењене?
Када почну проблеми с отплатом зајмова који су осигурани на тај начин и у пословној банци одлуче да проблем реше активирањем хипотеке, тешкоће тек почињу. Имовину која на тај начин долази у посед банке веома је тешко продати, а некада и немогуће.
О томе шта се данас у Србији исплати узети први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже:
– Код нас се најлакше и најбрже продају њиве и друго пољопривредно земљиште – наводи наш саговорник. – Купце лако нађу, и то по доброј цени, и станови у Београду и Новом Саду. За све друге непокретности стање је проблематично. Рецимо, куће на селу или периферији градова је врло тешко продати. Ми смо банка која се ослања на мали и микро бизнис и проблема с наплатом имамо веома мало.
Шта да раде банке с имовином која након активирања хипотеке нема купцаа, или, и ако их има, они нуде цену која често није ни половина од банчиног потраживања?
– Банке сада плаћају данак чињеници да су код нас цене некретнина биле надуване негде 2006–2008. године – каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – У том периоду је и одобрено највише хипотекарних кредита. После су цене пале, враћање зајмова постало отежано и имамо проблем. Извесно је да ће се цене квадрата повећати у неком наредном периоду, али тешко да ће се вратити на ниво од пре седам-осам година.
Арсић банкарима саветује да код зајмова који западну у проблеме буду стрпљиви и покажу разумевање. Зато је најбоље да клијентима понуде грејс-период или продужење рока отплате. Уколико добро процене ситуацију и поступе флексибилно, имају далеко бољу шансу да добију назад оно што су позајмили, односно новац, а не кућу коју не могу продати.
Саговорници се слажу у томе да без привредног опоравка и раста неће бити решења ни за овај проблем. Коме је теже – банкарима или клијентима којима се узима имовина – тешко је рећи. Свакоме је лични проблем најтежи.
Када је проблем решен
Питање које се немаће свакако је шта је с оним зградама и плацевима који су након активирања хипотеке продати, да ли су ту проблему решени? Одговор је само делимично „да“. Ако сума новца одговара оној коју банка потражује, онда је у реду. Уколико постоји вишак, новац се враћа клијенту. Ако је сума мања, клијент наставља да тај део разлике у кредиту отплаћује банци, ако може. Та солуција је знатно чешћа.
Влада Републике Србије је на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине на јучерашњој седници, 19. фебруара 2015. године, усвојила Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2015. години.За директне подстицаје у пољопривреди, мере руралног развоја, кредитну подршку и посебне подстицаје у пољопривреди, од којих се очекује повећање производње и укупан економски раст, обезбеђено је 24,5 милијарди динара у овој години.Овим подстицајима биће обезбеђен развој ове привредне гране, којој директно и индиректно припада скоро четвртина запосленог становништва у Србији.
Quercus
Član
Rts.rs:
Извршитељи крећу у наплату струје
Потрошачи за струју дугују 21 милијарду динара, од чега је дуг домаћинстава девет милијарди динара. Прошле године "ЕПС Снабдевање покренуло је извршни поступак принудне наплате за 126 хиљада грађана. Од јануара извршитељи ће куцати на још 83 хиљаде адреса.
"ЕПС Снабдевање" наставља принудну наплату где год опомене и искључења не дају резултат. Осам и по одсто грађана дугује више од половине укупног дуга. Први круг принудне наплате има ефекта.
Припремила Ружица Вранкови
"Подсећам да смо поднели принудни поступак против 126 хиљада дужника и у међувремену смо наплатии 20 одсто дуга од укупно милијарду и 250 милиона динара дуга", каже Радован Станић из "ЕПС Снабдевања".
Ипак, у Комори извршитеља кажу да је чак трећина предмета за принудну наплату струје ненаплатива јер је установљено да су дужници на које се воде бројила преминули.
"У предметима у којима су лица умрла пре него што је започет поступак ти ће предмети бити одбачени јер ту практично странка не постоји. У предметима у којима је у току поступка дужник умре, ту ће се направити један прекид и чекаће се оставинска расправа да би се поступак могао наставити", каже Светлана Манић, заменица председника Коморе извршитеља.
"Нажалост има случајева да наследници нису превели бројило на свохје име. Али ми нећемо одустати од наплате и на овим местима покренућемо, поступак наследника. Ако их нема биће обустављена електрична енергија односно искључена бројила и неће бити новог гомилања дуга", каже Радован Станић .
После упозорења повереника за заштиту података Родољуба Шабића да је у принудној наплати прикупљање личних подтака - имена и презимена и адресе незаконито, Комора извршитеља променила је образац за уношење података о дужницима, а већ обрађене су, кажу, уништили.
"Врло је кратак период у коме су ти подаци уоште прикупљани. То је само један део јануара месеца а у наредном периоду ти подаци неће ни бити прикупљани", истиче Светлана Манић.
Према непрецизним подацима извршитељи су од јуна 2012. у целој Србији за принуднбу наплату примили око пола милиона предмета само за комуналије и струју.
Извршитељи крећу у наплату струје
Потрошачи за струју дугују 21 милијарду динара, од чега је дуг домаћинстава девет милијарди динара. Прошле године "ЕПС Снабдевање покренуло је извршни поступак принудне наплате за 126 хиљада грађана. Од јануара извршитељи ће куцати на још 83 хиљаде адреса.
Припремила Ружица Вранкови
"Подсећам да смо поднели принудни поступак против 126 хиљада дужника и у међувремену смо наплатии 20 одсто дуга од укупно милијарду и 250 милиона динара дуга", каже Радован Станић из "ЕПС Снабдевања".
Ипак, у Комори извршитеља кажу да је чак трећина предмета за принудну наплату струје ненаплатива јер је установљено да су дужници на које се воде бројила преминули.
"У предметима у којима су лица умрла пре него што је започет поступак ти ће предмети бити одбачени јер ту практично странка не постоји. У предметима у којима је у току поступка дужник умре, ту ће се направити један прекид и чекаће се оставинска расправа да би се поступак могао наставити", каже Светлана Манић, заменица председника Коморе извршитеља.
"Нажалост има случајева да наследници нису превели бројило на свохје име. Али ми нећемо одустати од наплате и на овим местима покренућемо, поступак наследника. Ако их нема биће обустављена електрична енергија односно искључена бројила и неће бити новог гомилања дуга", каже Радован Станић .
После упозорења повереника за заштиту података Родољуба Шабића да је у принудној наплати прикупљање личних подтака - имена и презимена и адресе незаконито, Комора извршитеља променила је образац за уношење података о дужницима, а већ обрађене су, кажу, уништили.
"Врло је кратак период у коме су ти подаци уоште прикупљани. То је само један део јануара месеца а у наредном периоду ти подаци неће ни бити прикупљани", истиче Светлана Манић.
Према непрецизним подацима извршитељи су од јуна 2012. у целој Србији за принуднбу наплату примили око пола милиона предмета само за комуналије и струју.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Рајфајзен остаје овде
Вест да се Рајфајзен банка повлачи из Словеније и Пољске те да на тај начин почиње с припремама за напуштање региона, дала је повода за спекулације да би ова аустријска банка могла да оде и из Србије.
Међутим, разлога за бригу нема.
- Рајфајзен банка не планира да напусти Србију - каже за „Дневник“ Кристоф Данц из међународног Пи-ар одељења Банке. - Ми смо задовољни резултатима које Рајфајзен банка постиже на српском тржишту. Прелиминарни резултати говоре да смо лане овде остварили профит од 48 милиона евра. Зато на будућност у Србији гледамо с оптимизмом и планирамо да развијамо нове успешне бизнис операције.
Данц наглашава да је у Србији банка међу пет најуспешнијих. У Пољској и Словенији слика је другачија. Тамо се налазе на осмом односно 12. месту. Наравно, и на тим тржиштима су желели бољи пласман, али процене говоре да би у овом тренутку било јако тешко остварити раст на тим тржиштима.
Србија, значи, остаје на мапи Рајфајзена и даље. Професор Београдске банкарске академије др Бранко Живановић сматра да је то добра вест.
- Рајфајзен банка у великој мери доприноси угледу и стабилности нашег националног банкарског система. За будуће процене поузданости пословања банака у Србији није добро да се одавде повуку банке које су водеће, попут Рајфајзена или Интезе.
Живановић наглашава да у наредном периоду можемо очекивати да пословна политика Рајфајзен банке буде још конзервантивнија када су у питању ризици. То значи – чишћење кредитног портфолија, блаже смањење кредитне активности и евентуална рационализација трошкова и мреже пословница.
- Много је банака које су у претходне две деценије прошириле пословање на земље у транзицији и на овај регион - каже наш саговорник. - Међу њима је и Рајфајзен. Али они нису једини који преиспитују исплативост пословања у региону.
Живановић наглашава да су у земљама у транзицији у односу на почетке пословања ових банака смањене стопе приноса на капитал. Банкарске регулативе тих земаља су хармонизоване с прописима у Европској унији или су на путу да то учине. То значи да су све већи захтеви за јачање капитала. То, пак, доводи до преиспитивања оправданости присуства на појединим тржиштима
- Мислим да је Рајфајзен банка направила добар потез када је одлучила да напусти тржишта за које више нема интерес. Они се врло одговорно понашају према капиталу и навикли су да делују проактивно. Овим потезом ће ослободити капитал, смањити ризичну активу, ојачати систем. Поред тога, они су међу првима који су своје банке основане ван матичне земље понудили на продају. То им даје шансу да постигну бољу цену него да то чине у тренутку када их резултати пословања приморају на одлазак.
На српско тржиште банке су више долазиле него што су одлазиле. Белгијска група КБЦ је отишла, а њен део је продат Теленору, односно Сосијете женерал банци. Исто је учинила и Фолкс банка чији је источни део купила руска Збербанка. Продате су и Хипо банке у региону, а купац је један фонд у коме доминира амерички капитал.
Душанка Вујошевић
Долазе Кинези, Турци, Арапи...
Најава за долазак банака у Србију и даље има. Кинези желе да овде оснују банку која би пратила њихове инвестиције. Пре њих свакако стиже Мирабанка чији су власници бизнисмени из Уједињених Арапских Емирата. Они су средином децембра прошле године добили од Народне банке Србије дозволу да оснују банку. То је прва гринфилд инвестиција у банкарство код нас још од 2008. године. Још једна промена се очекује: Халкбанка из Турске купује Чачанску банку. Посао ће бити готов ускоро, а ова кућа позната је по пословању с малом привредом.
Пре више од десетак година овде су долазиле банке из земаља ЕУ а циљ им је било углавном становништво. Данас је то више капитал с Истока, коме је пословање са становништвом у другом плану, а привреда и улагања у првом.
Рајфајзен остаје овде
Вест да се Рајфајзен банка повлачи из Словеније и Пољске те да на тај начин почиње с припремама за напуштање региона, дала је повода за спекулације да би ова аустријска банка могла да оде и из Србије.
Међутим, разлога за бригу нема.
- Рајфајзен банка не планира да напусти Србију - каже за „Дневник“ Кристоф Данц из међународног Пи-ар одељења Банке. - Ми смо задовољни резултатима које Рајфајзен банка постиже на српском тржишту. Прелиминарни резултати говоре да смо лане овде остварили профит од 48 милиона евра. Зато на будућност у Србији гледамо с оптимизмом и планирамо да развијамо нове успешне бизнис операције.
Данц наглашава да је у Србији банка међу пет најуспешнијих. У Пољској и Словенији слика је другачија. Тамо се налазе на осмом односно 12. месту. Наравно, и на тим тржиштима су желели бољи пласман, али процене говоре да би у овом тренутку било јако тешко остварити раст на тим тржиштима.
Србија, значи, остаје на мапи Рајфајзена и даље. Професор Београдске банкарске академије др Бранко Живановић сматра да је то добра вест.
- Рајфајзен банка у великој мери доприноси угледу и стабилности нашег националног банкарског система. За будуће процене поузданости пословања банака у Србији није добро да се одавде повуку банке које су водеће, попут Рајфајзена или Интезе.
Живановић наглашава да у наредном периоду можемо очекивати да пословна политика Рајфајзен банке буде још конзервантивнија када су у питању ризици. То значи – чишћење кредитног портфолија, блаже смањење кредитне активности и евентуална рационализација трошкова и мреже пословница.
- Много је банака које су у претходне две деценије прошириле пословање на земље у транзицији и на овај регион - каже наш саговорник. - Међу њима је и Рајфајзен. Али они нису једини који преиспитују исплативост пословања у региону.
Живановић наглашава да су у земљама у транзицији у односу на почетке пословања ових банака смањене стопе приноса на капитал. Банкарске регулативе тих земаља су хармонизоване с прописима у Европској унији или су на путу да то учине. То значи да су све већи захтеви за јачање капитала. То, пак, доводи до преиспитивања оправданости присуства на појединим тржиштима
- Мислим да је Рајфајзен банка направила добар потез када је одлучила да напусти тржишта за које више нема интерес. Они се врло одговорно понашају према капиталу и навикли су да делују проактивно. Овим потезом ће ослободити капитал, смањити ризичну активу, ојачати систем. Поред тога, они су међу првима који су своје банке основане ван матичне земље понудили на продају. То им даје шансу да постигну бољу цену него да то чине у тренутку када их резултати пословања приморају на одлазак.
На српско тржиште банке су више долазиле него што су одлазиле. Белгијска група КБЦ је отишла, а њен део је продат Теленору, односно Сосијете женерал банци. Исто је учинила и Фолкс банка чији је источни део купила руска Збербанка. Продате су и Хипо банке у региону, а купац је један фонд у коме доминира амерички капитал.
Душанка Вујошевић
Долазе Кинези, Турци, Арапи...
Најава за долазак банака у Србију и даље има. Кинези желе да овде оснују банку која би пратила њихове инвестиције. Пре њих свакако стиже Мирабанка чији су власници бизнисмени из Уједињених Арапских Емирата. Они су средином децембра прошле године добили од Народне банке Србије дозволу да оснују банку. То је прва гринфилд инвестиција у банкарство код нас још од 2008. године. Још једна промена се очекује: Халкбанка из Турске купује Чачанску банку. Посао ће бити готов ускоро, а ова кућа позната је по пословању с малом привредом.
Пре више од десетак година овде су долазиле банке из земаља ЕУ а циљ им је било углавном становништво. Данас је то више капитал с Истока, коме је пословање са становништвом у другом плану, а привреда и улагања у првом.
savopunck
Banned
Dal neko moze reci dali ovi idu samo ovde u Vojvodonu ili i dole sipcima da gase struju
A ovi rajfajzen nije lud da napusta nase trziste kad su im kamate astronomske
A ovi rajfajzen nije lud da napusta nase trziste kad su im kamate astronomske
Poslednja izmena od urednika:
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Маргитарес најјачи гусак на свету[/h]МОКРИН - Мокрин је добио новог шампиона. Победник 29. Светског првенства у надметању гускова је гусак Маргитарес, власника Милорада Ристића Корпара. У финалној борби, која је трајала 9 и по минута, Маргитарес је био бољи од гусана са звучним именом нинџа ратника - Макото Нагано, а власнику пораженог , Мирославу Челекетићу Мићку, преостало је само да честита бољем.
Власник победничког гусана, 28-годишњи Милорад Ристић, од детињства се бави гушчарством, а напокон је остварио сан и – победио. Банатске лабудове треба волети и пазити, а овогодишњи шампион каже да ту великих тајни нема, гушчар мораш бити током читаве године:
РТВ (Мартин Мартинов)
"Нема ту великих тајни. Једноставно, гусак треба да се изроди као борац, да је од шампионске крви, али да се негује и пази. За њих су основни вода, трава, кукуруз, све природно. А, јако су му важне и гуске, као подршка. Оне навијају за њега.
"У овој борби, пресудно је било искуство. Мој гусак, Маргитарес је петеогодац, а противник је стар три године, и та разлика је, вероватно била пресудна", изјавио је Милорад Ристић Корпар, власник шампионског гусана.
Мокринско удружење "Бело пере" и сви учесници ове традиционалне манифестације имају за циљ, пре свега мисију очувања гушчарства, која је у Банату готово ишчезло. Сем понеког белог пера у трави и повређених сујета поражених, ни ове године друге штете током Светског првенства у надметању гускова у Мокрину није било.
[h=1]Маргитарес најјачи гусак на свету[/h]МОКРИН - Мокрин је добио новог шампиона. Победник 29. Светског првенства у надметању гускова је гусак Маргитарес, власника Милорада Ристића Корпара. У финалној борби, која је трајала 9 и по минута, Маргитарес је био бољи од гусана са звучним именом нинџа ратника - Макото Нагано, а власнику пораженог , Мирославу Челекетићу Мићку, преостало је само да честита бољем.
Власник победничког гусана, 28-годишњи Милорад Ристић, од детињства се бави гушчарством, а напокон је остварио сан и – победио. Банатске лабудове треба волети и пазити, а овогодишњи шампион каже да ту великих тајни нема, гушчар мораш бити током читаве године:
"Нема ту великих тајни. Једноставно, гусак треба да се изроди као борац, да је од шампионске крви, али да се негује и пази. За њих су основни вода, трава, кукуруз, све природно. А, јако су му важне и гуске, као подршка. Оне навијају за њега.
"У овој борби, пресудно је било искуство. Мој гусак, Маргитарес је петеогодац, а противник је стар три године, и та разлика је, вероватно била пресудна", изјавио је Милорад Ристић Корпар, власник шампионског гусана.
Мокринско удружење "Бело пере" и сви учесници ове традиционалне манифестације имају за циљ, пре свега мисију очувања гушчарства, која је у Банату готово ишчезло. Сем понеког белог пера у трави и повређених сујета поражених, ни ове године друге штете током Светског првенства у надметању гускова у Мокрину није било.
MONTOYA
Član
Quercus
Član
Novosti.rs:
Falsifikuju čak i zdravu hranu
Kupci organske hrane često su žrtve prevaranata, inspekcija malobrojna i nemoćna. Nalepnica garantuje da je proizvod zvanično kontrolisan
NATPIS "organski proizvod" iznad voća i povrća sve češće se može videti na pijačnim tezgama. Trgovci njim najubedljivije pravdaju visoke cene svojih proizvoda, koje su ponekad i duplo veće od onih na susednim tezgama. Rečenica "To je organsko, neprskano, iz moje bašte...", kako stvari stoje, postala je odličan recept za "uspeh". Jer, samo retki kupci znaju za sertifikat i nalepnicu, koja bi trebalo da prati organske proizvode.
Uz to, kako kažu upućeni, inspekcijske službe koje bi u slučajevima obmane trebalo da reaguju, imaju suviše posla, odnosno, premalo ljudi...
- Termin "organsko" ušao je u uši i sve više potrošača traži ovakve proizvode, uvereno da kupuju zdravu i bezbednu hranu - objašnjava Olivera Radovanović, iz "Zelene mreže Vojvodine", organizacije koja godinama unazad podržava i edukuje proizvođače organske hrane. - Kupci, međutim, moraju da znaju da je upravo oznaka, koju proizvođači organske hrane dobijaju kada prođu kroz proces sertifikacije, i koju im daju ovlašćene sertifikacione kuće, jedina merodavna da potvrdi da je proizvod gajen po principima organske proizvodnje.
Dolazak do ovog sertifikata, dodaje Radovanovićeva, nije nimalo jednostavan, jer konverzija zemljišta, da bi se na njemu gajila organska hrana, traje i po nekoliko godina. Za imanje od pet hektara, to može da košta od deset do petnaest hiljada evra.
- Zakonska regulativa u ovoj oblasti je vrlo solidna, odnosno, imamo i zakon i prateće pravilnike, ali problem nam, nažalost, prave državni organi zaduženi za kontrolu - ističe Radovanovićeva. - Poljoprivrednih inspektora koji bi mogli da sankcionišu lažne organske proizvođače nema dovoljno, a komunalni inspektori, nažalost, nisu upućeni da bi trebalo da kažnjavaju i ovakve slučajeve. Uz to se sistem subvencionisanja za organske proizvođače menja od ministra do ministra, tako da proizvođači jednostavno nemaju sigurnosti.
[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR]
[TD="class: td_colorl_01"]ŠANSA ZA MALE
ORGANSKA proizvodnja može da bude velika šansa za male poljoprivrednike, koji nemaju mnogo zemlje, pošto su proizvodi ove vrste u EU i za 30 odsto skuplji od klasičnih. Kod nas mogu da budu i nekoliko puta skuplji, zbog male ponude. Razvoj ove proizvodnje, inače, počeo je u Vojvodini, koja je sedište nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača, a u Selenči, nedaleko od Bača, otvoren je prvi Centar organske proizvodnje. Takođe, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu počeće sa radom katedra posvećena upravo ovoj vrsti proizvodnje.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Radovanovićeva, napominje i kako bi organski proizvođači u Srbiji, kojih nema više od 300, a među njima je samo 80 primarnih proizvođača, mogli da tuže obmanjivače.
- Nažalost, ni to nije adekvatno rešenje - kaže ona.
- Nesavesnih i željnih zarade će bez adekvatne kontrole uvek biti, tako da, praktično, kupcima preostaje da sami vode računa o tome šta kupuju.
Porodica Vozar iz Kisača jedna je od prvih u Srbiji koja je počela da se bavi organskom proizvodnjom i trenutno na 12 hektara gaji oko 30 vrsta raznog povrća.
- Ne kažem da među onim proizvođačima bez oznake za organsku proizvodnju nema dobrih i savesnih, koji nisu imali novca za sertifikaciju, ali to niko ne može pouzdano da zna - ističe Andrija Vozar. - Srećom, naši proizvodi su sve traženiji, pa i da proizvedemo deset puta više, ne bi bilo problema sa prodajom...
Falsifikuju čak i zdravu hranu
Kupci organske hrane često su žrtve prevaranata, inspekcija malobrojna i nemoćna. Nalepnica garantuje da je proizvod zvanično kontrolisan
NATPIS "organski proizvod" iznad voća i povrća sve češće se može videti na pijačnim tezgama. Trgovci njim najubedljivije pravdaju visoke cene svojih proizvoda, koje su ponekad i duplo veće od onih na susednim tezgama. Rečenica "To je organsko, neprskano, iz moje bašte...", kako stvari stoje, postala je odličan recept za "uspeh". Jer, samo retki kupci znaju za sertifikat i nalepnicu, koja bi trebalo da prati organske proizvode.
Uz to, kako kažu upućeni, inspekcijske službe koje bi u slučajevima obmane trebalo da reaguju, imaju suviše posla, odnosno, premalo ljudi...
- Termin "organsko" ušao je u uši i sve više potrošača traži ovakve proizvode, uvereno da kupuju zdravu i bezbednu hranu - objašnjava Olivera Radovanović, iz "Zelene mreže Vojvodine", organizacije koja godinama unazad podržava i edukuje proizvođače organske hrane. - Kupci, međutim, moraju da znaju da je upravo oznaka, koju proizvođači organske hrane dobijaju kada prođu kroz proces sertifikacije, i koju im daju ovlašćene sertifikacione kuće, jedina merodavna da potvrdi da je proizvod gajen po principima organske proizvodnje.
Dolazak do ovog sertifikata, dodaje Radovanovićeva, nije nimalo jednostavan, jer konverzija zemljišta, da bi se na njemu gajila organska hrana, traje i po nekoliko godina. Za imanje od pet hektara, to može da košta od deset do petnaest hiljada evra.
- Zakonska regulativa u ovoj oblasti je vrlo solidna, odnosno, imamo i zakon i prateće pravilnike, ali problem nam, nažalost, prave državni organi zaduženi za kontrolu - ističe Radovanovićeva. - Poljoprivrednih inspektora koji bi mogli da sankcionišu lažne organske proizvođače nema dovoljno, a komunalni inspektori, nažalost, nisu upućeni da bi trebalo da kažnjavaju i ovakve slučajeve. Uz to se sistem subvencionisanja za organske proizvođače menja od ministra do ministra, tako da proizvođači jednostavno nemaju sigurnosti.
[TABLE="class: table_main, width: 100%"]
[TR]
[TD="class: td_colorl_01"]ŠANSA ZA MALE
ORGANSKA proizvodnja može da bude velika šansa za male poljoprivrednike, koji nemaju mnogo zemlje, pošto su proizvodi ove vrste u EU i za 30 odsto skuplji od klasičnih. Kod nas mogu da budu i nekoliko puta skuplji, zbog male ponude. Razvoj ove proizvodnje, inače, počeo je u Vojvodini, koja je sedište nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača, a u Selenči, nedaleko od Bača, otvoren je prvi Centar organske proizvodnje. Takođe, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu počeće sa radom katedra posvećena upravo ovoj vrsti proizvodnje.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Radovanovićeva, napominje i kako bi organski proizvođači u Srbiji, kojih nema više od 300, a među njima je samo 80 primarnih proizvođača, mogli da tuže obmanjivače.
- Nažalost, ni to nije adekvatno rešenje - kaže ona.
- Nesavesnih i željnih zarade će bez adekvatne kontrole uvek biti, tako da, praktično, kupcima preostaje da sami vode računa o tome šta kupuju.
Porodica Vozar iz Kisača jedna je od prvih u Srbiji koja je počela da se bavi organskom proizvodnjom i trenutno na 12 hektara gaji oko 30 vrsta raznog povrća.
- Ne kažem da među onim proizvođačima bez oznake za organsku proizvodnju nema dobrih i savesnih, koji nisu imali novca za sertifikaciju, ali to niko ne može pouzdano da zna - ističe Andrija Vozar. - Srećom, naši proizvodi su sve traženiji, pa i da proizvedemo deset puta više, ne bi bilo problema sa prodajom...
Quercus
Član
Pressonline.rs:
[h=3]Pokradena Skupština![/h]Iz zgrade Narodne skupštine u Ulici kralja Milana ukradeno je čak 20 kompjutera i jedan televizor.
Taj šokantan podatak otkriven je tokom vanrednog popisa pre oko mesec dana."Stvari su volšebno nestajale iz Skupštine u Kralja Milana, pa smo odlučili da napravimo vanredan popis. Šokirali smo se kad smo utvrdili da u magacinu nedostaje čak 20 kompjutera i jedan televizor", kaže izvor "Kurira" i dodaje: “Niko ne zna na koji način je ta oprema nestala. Nije to igla pa da može tek tako da se iznese. Očigledno je da je u ovome učestvovalo više ljudi. Odmah su obavešteni nadležni, policija je više puta dolazila i ispitivala zaposlene. Zanimljivo je da je ulaz u skupštinu u Kralja Milana, u kojoj se nekad zasedalo, pokriven kamerama, ali to očigledno nije otežalo posao lopovima.Da se krađa desila potvrdila je za list Jana Ljubičić, generalna sekretarka Narodne skupštine.”Svi zaposleni u službama Skupštine će biti ispitani na poligrafu. Ovde je reč o krađi i odmah smo reagovali. Policiji smo podneli krivičnu prijavu protiv N.N. lica. Dostavili smo im sve potrebne podatke i dokumentaciju za dalju istragu”, kaže Ljubičićeva i dodaje: ”Istovremeno sam osnovala komisiju interne kontrole, koja će postupiti u skladu sa pravilima državne službe. Predsednica Skupštine Maja Gojković kaže za Kurir da je dobila obaveštenje od generalne sekretarke da je ukradeno 20 kompjutera i televizor. - Očekujem da će policija što pre reagovati i pronaći počinioce, ali i odgovorna lica.
Kako saznajemo, doskorašnji načelnik IT sektora u Skupštini Zoran Milković smenjen je pre dvadesetak dana s te funkcije, a spekuliše se da je to učinjeno upravo zbog skandala u vezi s krađom računara.
[h=3]Pokradena Skupština![/h]Iz zgrade Narodne skupštine u Ulici kralja Milana ukradeno je čak 20 kompjutera i jedan televizor.
Taj šokantan podatak otkriven je tokom vanrednog popisa pre oko mesec dana."Stvari su volšebno nestajale iz Skupštine u Kralja Milana, pa smo odlučili da napravimo vanredan popis. Šokirali smo se kad smo utvrdili da u magacinu nedostaje čak 20 kompjutera i jedan televizor", kaže izvor "Kurira" i dodaje: “Niko ne zna na koji način je ta oprema nestala. Nije to igla pa da može tek tako da se iznese. Očigledno je da je u ovome učestvovalo više ljudi. Odmah su obavešteni nadležni, policija je više puta dolazila i ispitivala zaposlene. Zanimljivo je da je ulaz u skupštinu u Kralja Milana, u kojoj se nekad zasedalo, pokriven kamerama, ali to očigledno nije otežalo posao lopovima.Da se krađa desila potvrdila je za list Jana Ljubičić, generalna sekretarka Narodne skupštine.”Svi zaposleni u službama Skupštine će biti ispitani na poligrafu. Ovde je reč o krađi i odmah smo reagovali. Policiji smo podneli krivičnu prijavu protiv N.N. lica. Dostavili smo im sve potrebne podatke i dokumentaciju za dalju istragu”, kaže Ljubičićeva i dodaje: ”Istovremeno sam osnovala komisiju interne kontrole, koja će postupiti u skladu sa pravilima državne službe. Predsednica Skupštine Maja Gojković kaže za Kurir da je dobila obaveštenje od generalne sekretarke da je ukradeno 20 kompjutera i televizor. - Očekujem da će policija što pre reagovati i pronaći počinioce, ali i odgovorna lica.
Kako saznajemo, doskorašnji načelnik IT sektora u Skupštini Zoran Milković smenjen je pre dvadesetak dana s te funkcije, a spekuliše se da je to učinjeno upravo zbog skandala u vezi s krađom računara.
Tomić Toma
Član
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/537571/Mali-Rusi-zainteresovani-za-PKB
Jasta! Samo prodaji... A koji je to gigant nekad bio. Teco mi kaze da su nekad imali preko 15000 muznih krava. Imaju izgradjenu infrastrukturu i dosta obradive zemlje.
Jasta! Samo prodaji... A koji je to gigant nekad bio. Teco mi kaze da su nekad imali preko 15000 muznih krava. Imaju izgradjenu infrastrukturu i dosta obradive zemlje.
zhizhak
Član
[h=2]ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
ПРЕСЕЉЕЊЕ УПРАВЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА ИЗ ШАПЦА У БЕОГРАД[/h]Објављено 24. фебруар 2015.. | Категорија: Вести
Управа за аграрна плаћања обавештава све пољопривредне произвођаче да се седиште Управе од 18. фебруара 2015. године налази на новој локацији, у улици Булевар Краља Александра бр. 84. у Београду. На досадашњој адреси Управе за аграрна плаћања – улица Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, остаје да ради подручна јединица Управе.
Пољопривредни произвођачи захтеве за подстицаје и даље треба да шаљу на адресу Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, све док не буду званично обавештени о промени адресе за слање захтева.
Нови бројеви телефона Управе за аграрна плаћања у Београду су 011/30 20 100 и 011/3020 101.
ПРЕСЕЉЕЊЕ УПРАВЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА ИЗ ШАПЦА У БЕОГРАД[/h]Објављено 24. фебруар 2015.. | Категорија: Вести
Управа за аграрна плаћања обавештава све пољопривредне произвођаче да се седиште Управе од 18. фебруара 2015. године налази на новој локацији, у улици Булевар Краља Александра бр. 84. у Београду. На досадашњој адреси Управе за аграрна плаћања – улица Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, остаје да ради подручна јединица Управе.
Пољопривредни произвођачи захтеве за подстицаје и даље треба да шаљу на адресу Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, све док не буду званично обавештени о промени адресе за слање захтева.
Нови бројеви телефона Управе за аграрна плаћања у Београду су 011/30 20 100 и 011/3020 101.
Druškan
Član
http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/ko-ce-brati-letinu-sa-atara-u-sivcu_572156.html
Ко ће брати летину са атара у Сивцу?
СИВАЦ - У атару Сивца нова Српско-арапска фирма "Ал Равафед" почела је са припремама земљишта за пролећну сетву, за разлику од матичне фирме АД "Бачка" која покушава да пронађе начин за отплату преосталих кредита. Очекивања од страних улагања су велика, поготово након уплате новца малим акционарима.
Српско-арапска фирма "Ал Равафед", која је основана уз помоћ Владе Србије, почетком фербуара ушла је у посед својих ораница и сада су у току припреме за пролећну сетву, сазнајемо од мештана. Након што је у последњем таласу откупа, вредност акција АД "Бачке", са првобитних 60 динара, стоструко увећана, мештани нестрипљиво чекају и на нова улагања.
РТВ (Јан Вало)
Према речима секретара Месне заједнице Сивац Бобана Дамјановића, то је велики прилив у ово место.
"Акције су исплаћене око 7,5 милиона евра. Сад је зимски период, па људи чекају да гране пролеће. Ту ће одмах почети улагања јер то је велики, велики новац", рекао је Дамјановић.
Многима је непознато да је новац за акције исплаћен средствима из кредита који је матична фирма морала да подигне, како би до краја реализовала уговор са Арапима, казао је нови директор АД "Бачке" Миладин Ачански.
"То је краткорочни кредит који је Бачка узела од Фонда за развој Србије у износу од 878 милиона динара са роком отплате од шест месеци и каматном стопом од један одсто годишње. То је кредит који Бачка из производње неће моћи да врати у наредном периоду", рекао је Ачански.
Последице овог кредита, највероватније биће решене продајом преостале имовине фирме, тврде запослени.
"Тако да је тај један узоран комбинат са 3.600 хектара, по мени можда мало брзоплето преполовљен. Дато је Арапу 2.200 хектара, а остало је 1.400 Бачкој која ће ићи у поступак неке убрзане привтизације, иако оптерећена, не својом кривицом", рекао је Млађен Свркута из синдиката Независност АД "Бачка".
Док фирма у којој, како запослени тврде, до тада никада нису касниле плате, полако долази на руб егзистенције, од друге, нове и модерније фирме, очекују се нова радна места, али и упошљавање стручњака и малих фирми са локала.
"Биће око 5.300 хектара за наводњавање, што је терен који никад у историји није наводњаван. Сивац у некој перспективи треба да постане једно најпознатије место", рекао је за РТВ секретар Месне заједнице Сивац Бобан Дамјановић.
Према Дамјановићевим речима, први плодови српско-арапске сарадње убрани су у последњем таласу откупа акција од малих акционара.
Остаје једино неизвесно чија ће и колика стварна улагања у атаре Сивца бити, и ко ће користи имати од убране летине.
Ко ће брати летину са атара у Сивцу?
СИВАЦ - У атару Сивца нова Српско-арапска фирма "Ал Равафед" почела је са припремама земљишта за пролећну сетву, за разлику од матичне фирме АД "Бачка" која покушава да пронађе начин за отплату преосталих кредита. Очекивања од страних улагања су велика, поготово након уплате новца малим акционарима.
Српско-арапска фирма "Ал Равафед", која је основана уз помоћ Владе Србије, почетком фербуара ушла је у посед својих ораница и сада су у току припреме за пролећну сетву, сазнајемо од мештана. Након што је у последњем таласу откупа, вредност акција АД "Бачке", са првобитних 60 динара, стоструко увећана, мештани нестрипљиво чекају и на нова улагања.
Према речима секретара Месне заједнице Сивац Бобана Дамјановића, то је велики прилив у ово место.
"Акције су исплаћене око 7,5 милиона евра. Сад је зимски период, па људи чекају да гране пролеће. Ту ће одмах почети улагања јер то је велики, велики новац", рекао је Дамјановић.
Многима је непознато да је новац за акције исплаћен средствима из кредита који је матична фирма морала да подигне, како би до краја реализовала уговор са Арапима, казао је нови директор АД "Бачке" Миладин Ачански.
"То је краткорочни кредит који је Бачка узела од Фонда за развој Србије у износу од 878 милиона динара са роком отплате од шест месеци и каматном стопом од један одсто годишње. То је кредит који Бачка из производње неће моћи да врати у наредном периоду", рекао је Ачански.
Последице овог кредита, највероватније биће решене продајом преостале имовине фирме, тврде запослени.
"Тако да је тај један узоран комбинат са 3.600 хектара, по мени можда мало брзоплето преполовљен. Дато је Арапу 2.200 хектара, а остало је 1.400 Бачкој која ће ићи у поступак неке убрзане привтизације, иако оптерећена, не својом кривицом", рекао је Млађен Свркута из синдиката Независност АД "Бачка".
Док фирма у којој, како запослени тврде, до тада никада нису касниле плате, полако долази на руб егзистенције, од друге, нове и модерније фирме, очекују се нова радна места, али и упошљавање стручњака и малих фирми са локала.
"Биће око 5.300 хектара за наводњавање, што је терен који никад у историји није наводњаван. Сивац у некој перспективи треба да постане једно најпознатије место", рекао је за РТВ секретар Месне заједнице Сивац Бобан Дамјановић.
Према Дамјановићевим речима, први плодови српско-арапске сарадње убрани су у последњем таласу откупа акција од малих акционара.
Остаје једино неизвесно чија ће и колика стварна улагања у атаре Сивца бити, и ко ће користи имати од убране летине.
