Vesti-novosti-obavestenja

To ti je kad nema nikog da javno kaze i da napravi neku mocnu emisiju o stetnom delovanju EU po nas i sve male zemlje istocnog bloka.Uvek je kamoanja kako je EU dobra stvar i kako cemo imati pristupacnost fondovima a niko ne kaze kolika je clanarina,kako cemo izdrzati konkurenciju.Ja jos nisam video ni jednu studiju o tome a znamo da se studija radi i za sitnice.Nijedna firma ne zapocinje biznis a da ne izvrsi procenu trzista.Mi samo opet srljamo glavom u blato.Nekada je govoreno nasima da ne prave drzavu sa nekima a nas kralj to nije razumeo.Jednom ne valja nikad i nece ali kasno se to videlo i mnogo je krvi proliveno.Eto sad smo opet na losem koloseku.Jedan je bio Malagurski i napravio covek ekstra prilog a oni nisu mu dozvolili da ga emituje nigde u Srbiji,ali nigde.Covek morao da ide u Kanadu da dovrsi snimanje i emitovao maltene ilegalno.Tezina lanaca-svaka mu cast.To ti je kad se svaki segment drustva kontrolise.
 
Pa kod nas jedno preregistrovanje sa starih na nove tablice nisu kadri da rese zakonski,nego nas cimaju par godina,a ne ovako da 90% i vise seljaka ne moze voziti svoje krseve kako lepo napisase u tekstu.
 
[h=1]Privedeni zbog krađe traktora[/h]

Petrovac na Mlavi - U utorak, 20. januara, oko 14,30, Mirsad Si.(52) iz sela Ždrelo, prijavio je policiji u Petrovcu na Mlavi da mu je oko 13 časova ukraden traktor, koji je bio parkiran u Rudarskoj ulici.




Efikasnom akcijom, nakon samo dva sata, policija je ukradeni traktor, marke IMT 535, pronašla na otpadu sekundarnih sirovina u Petrovcu, vlasništvo Bobana J. i privremeno ga oduzela. Ubrzo su privedeniAleksandar N. i Ljubiša S, zbog sumnje da su traktor ukrali i prodali ovom otpadu. Kod Aleksandra je policija pronašla jedan deo novca dobijenog za ukradeni traktor. Protiv ove dvojice osumnjičenih, koji nisu priznali delo za kojese terete, u redovnom postupku podnete su krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivično delo krađe.
​
 
Taj otpad je verovatno pravno lice i treba ga tako kazniti da mu više nepadne napamet da tako nešto kupi. Kao da nezna od koga je kupio i da je kradeno.
 
Око милион особа у Србији обавља озбиљну привредну делатност а да при том никоме ништа не плаћају.Мислим на финансијска давања пореза и доприноса.
С обзиром да нису у систему АПР-а за државне органе су потпуно невидљиви и имамо парадокс да се сва контрола ломи само преко леђа предузетника и фирми које легално послују и носе цео терет фискалних намета а "невидљиви"за државне органе и даље су недодирљиви и невидљиви.Процена је да је више десетина хиљада нелегалних и невидљивих из земаља из окружења Србије.Њих,по закону ове земље који је изгледа и намерно тако смишљен,ни не могу све и да хоће да гоне.А када би ми којом несрећом у њиховим отаџбинама то покушали експресно би били ухапшени и судило би нам се најоштрије што се може.
 
Karakondzule i krvopije su odavno nasle bolji smestaj u elitnom delu glavnog grada ,nece vise da se potucaju u toj vukojebini....
 
X Tweel - guma koja ne može da se probuši

Prošlo je 15 godina otkako je Michelin počeo da radi na revolucionarnoj konstrukciji "bezvazdušne" automobilske gume koju je nemoguće probušiti. U međuvremenu, i druge kompanije su krenule u razvoj nove vrste gume. Širom sveta pojavili su se različiti prototipovi, a nova tehnologija našla je primenu na vojnom ATV vozilu Polaris.






129073617054c1f41d8ccd0445517396_640x36485.jpg
​
Konačno, i Michelin je pokrenuo serijsku proizvodnju, a jedno od prvih vozila koje je opremljeno specijalnim X Tweel gumama je John Deere Z950 kosilica za travu:



Uskoro će se X Tweel gume naći i na drugim, odabranim privrednim vozilima. Za razlliku od standarnih pneumatika koji su u upotrebi duže od jednog veka i koji sadrže vazduh pod pritiskom, X Tweel predstavlja kombinaciju fleksibilnih krakova od poliuretana, čelično-gumene spoljne kontaktne površine i metalno središte.

Sila pritiska vozila na površinu prenosi se na savitljive poliuretanske krakove, pa se guma može prilagoditi neravninama i izbočinama na putu zbog čega je idealna za terensku vožnju.

John Deer jedna je od prvih kompanija koja je počela da koristi X Tweel gume. Ovaj proizvođač kaže da X Tweel traju 2-3 puta duže od klasičnih guma koje su ranije koristili.

Međutim, ova vrsta guma za sada se može koristiti samo na vozilima koja se kreću malim brzinama, jer su pri većim brzinama "bezvazdušne" gume previše bučne zbog vibracija koje stvaraju.

Zato je njihova upotreba trenutno ograničena na vozila poput kosilica za travu, malih traktora, vozila koja se koriste u građevinarstvu, vozila za golf terene...

Ipak, u kompaniji Michelin nadaju se da će jednog dana razviti Tweel gume koje će moći da se koriste i na putničkim automobilima


<font color="#000000"><span style="font-family: Arial">




 
QUERCUS nije to dobra reklama vec....
[video]//www.youtube.com/watch?v=-JAHNnbA9JY[/video]
 
Poslednja izmena od urednika:
[h=1]Kako MMF i Svetska banka dovode države u dužničko ropstvo[/h]

- - - - - - - - - -

Veoma smo blizu da zauzmemo prvo mesto medju najbednijim drzavama.Trenutno smo na osmom mestu pokazalo je poslednje istrazivanje.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/529086/INDEKS-BEDE-Na-ovoj-listi-Srbija-je-na-samom-vrhu?ref=fbblic
 
PREDSTAVLJAMO Koliko ćete platiti namet na stanove i kuće

Vrednost stanova i kuća u Srbiji pala je u poslednje tri godine za četvrtinu. Porez na njih u istom periodu porastao je i do 250 odsto.
Ako je za utehu, ove godine neće biti drastičnijeg rasta nameta na nekretnine. U većini lokalnih samouprava zadržali su, kako je rečeno „Blicu“, isti procenat oporezivanja, dok je vrednost nekretnina koja im je baza za obračun, blago uvećana, a sve kako bi se, navodno, približila tržišnoj.

564979_13_ff.jpg


U Upravi javnih prihoda Beograda za „Blic“ kažu da će ove godine porez na imovinu biti veći, između 3,45 i 7,68 odsto za građane kojima su uvedene nove zone. Sada ih ima čak osam. Tako će, recimo, onaj ko na Dedinju ima stan, star 20 godina, veličine 150 kvadrata plaćati porez od 124.000 dinara, dok je prošle godine plaćao 115.780 dinara. Za kuću od 150 kvadrata na Ibarskoj magistrali porez će, umesto dosadašnjih 17.640, biti 19.278 dinara, odnosno 9,29 odsto više.



Prema novim procenama gradskih vlasti, u Beogradu, u ekstrazoni, kvadrat vredi oko 1.900 evra. U centru starog dela grada, kao i u ekskluzivnijim delovima Novog Beograda, porez se obračunava na bazi cene od 1.350 evra, dok, recimo, na Karaburmi vredi oko 1.000 evra.

Privreda će, odlukom gradskih vlasti, plaćati poreze na kvadrate isto kao prošle godine.

U Novom Sadu Petrovaradin i Sremska Kamenica iz zone II prebačeni su u III zonu, a pojedina prigradska naselja iz III ubačena su u IV zonu.

- Odlukom se menja III zona, pre svega sremska strana. Pojedina mesta prelaze iz II u III zonu, a neka naselja iz III prelaze u IV zonu. Ovo će, čak, dovesti do smanjenja iznosa poreza delu građana. Ipak, zbog određenih, minimalnih korekcija prosečne cene kvadrata na bazi kog se porez obračunava, posebno u II i III zoni, rešenja će biti nešto veća, ali za svega nekoliko stotina dinara, objašnjavaju u Gradskom veću Novog Sada.

Novosađani tvrde da im je prošle godine porez drastično povećan i da su se nadali da će gradske vlasti smanjiti namet. Kako za „Blic“ kaže Ljubiša Srdić s Limana, njemu je namet u prošloj godini skoro dupliran. Sa 11.000 na čak 19.000 dinara. Sličan problem ima i Slobodan T., koji je u 2013. za svoj stan star preko 60 godina na Keju žrtava racije plaćao oko 4.000 dinara, a prošle godine 12.500 dinara.

Kragujevčani, kako priznaje gradonačelnik Radomir Nikolić, u prošloj godini nisu ni plaćali porez na imovinu, što je napravilo ozbiljniju rupu u gradskoj kasi. U 2015. stopa poreza biće ista kakva je utvrđena i za 2014, kada je Kragujevac udvostručio poresku obavezu. Stan u II zoni, u širem centru grada, imaće obavezu da plati porez od skoro 7.000 dinara umesto 3.000 dinara, na koliko su im glasila rešenja 2013.

564992_1213preview_ff.jpg



- - - - - - - - - -

OBRAČUN POREZA (STARI I NOVI)
BEOGRAD
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD="colspan: 2"]III ZONA (STAN) 50 M2 - 20 GODINA STAR[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]STARI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]6.888 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]NOVI OBRAČUNATI POREZ[/TD]
[TD]7.554,96 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD="colspan: 2"]VI ZONA (KUĆA) 100 M2 - STAROST 30 GODINA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]STARI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]7.600 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]NOVI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]8.600 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

NOVI SAD
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD="colspan: 2"]III ZONA (KUĆA) 100 M2 - STAROST 30 GODINA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]STARI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]13.375 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]NOVI OBRAČUNATI POREZ[/TD]
[TD]13.446 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD="colspan: 2"]V ZONA (KUĆA) 100 M2 - STAROST 30 GODINA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]STARI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]4.560 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]NOVI OBRAČUN POREZA[/TD]
[TD]4.246 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]



PROSEČNA TRŽIŠNA VREDNOST KVADRATA
BEOGRAD
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD]ZONA[/TD]
[TD]2014. (STAN-KUĆA)[/TD]
[TD]2015. (STAN-KUĆA)[/TD]
[TD]RAZLIKA (STAN-KUĆA)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]I[/TD]
[TD]145.000-145.000 DINARA[/TD]
[TD]160.500-160.500 DINARA[/TD]
[TD]15.500-15.500 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]II[/TD]
[TD]116.000-116.000 DINARA[/TD]
[TD]126.700 -126.400 DINARA[/TD]
[TD]10.700-10.400 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]III[/TD]
[TD]82.000-80.000 DINARA[/TD]
[TD]89.940-87.900 DINARA[/TD]
[TD]7.940-5.920 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]VI[/TD]
[TD]65.000-50.000 DINARA[/TD]
[TD]67.000-56.500 DINARA[/TD]
[TD]2.000-6.500 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

NOVI SAD
[TABLE="width: 615"]
[TR="bgcolor: #FBB040"]
[TD]ZONA[/TD]
[TD]2014. (STAN-KUĆA)[/TD]
[TD]2015. (STAN-KUĆA)[/TD]
[TD]RAZLIKA (STAN-KUĆA)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]I[/TD]
[TD]100.000-90.000 DINARA[/TD]
[TD]100.000-90.599 DINARA[/TD]
[TD]0 - 599 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]II[/TD]
[TD]88.000-80.000 DINARA[/TD]
[TD]88.053-80.414 DINARA[/TD]
[TD]53 - 414 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]III[/TD]
[TD]44.000-44.000 DINARA[/TD]
[TD]44.960-44.231 DINARA[/TD]
[TD]960 - 231 DINARA[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]V[/TD]
[TD]39.000-30.000 DINARA[/TD]
[TD]39.000-27.935 DINARA[/TD]
[TD]0 - MANJE 2.065 DINARA[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Formula za izračunavanje poreza na imovinu:
m2 * prosečna tržišna cena - amortizacija ( 0,8% godišnje za svaku godinu starosti)
Dobijeni iznos * poreska osnovica max 0,4%
- 50% umanjenje za objekat u kom se živi

- - - - - - - - - -
 
Izvor:Blic
KAJ BU REKEL KARAĐORĐE Hrvati pokupovali najveće srpske brendove

“Smoki”, krem-bananica, “frikom” sladoledi i “bakina tajna” samo su neki od dvadesetak nekada naših brendova čiji su danas vlasnici Hrvati.

(+) Kliknite za uvećanje

Istovremeno, Srbi u Hrvatskoj ne poseduju skoro ništa! Najviše naših brendova u vlasništvu je hrtvatskog “Agrokora”, na čijem je čelu Ivica Todorić, pa i “Atlantik grupe” Emila Tedeskog. “Grand kafa“ više nije srpska, čokolada “najlepše želje”, “dijamant” ulje, ali ni najstarija srpska voda “Karađorđe”.

I dok su kompanije iz Hrvatske zagospodarile našom prehrambenom industrijom, samo tri naše firme uspele su da se probiju na tržište prvih komšija. “Svislajon” je kupio konditorsku kompaniju iz Siska, „NCA investment grupa“ koja je kupila trgovačku firmu “Magma” i razvojni fondovi Srbije i Vojvodine koji su preuzeli A štednu banku nisu prošli slavno. Milan Prostran, agroekonomista, objašnjava da su srpske kompanije i u staroj Jugoslaviji imale problem da nađu mesto na tržištu Slovenije i Hrvatske.



[TABLE="class: antre_l back_c_1, width: 200, align: left"]
[TR]
[TD]Hrvati nisu gasili naše brendove[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Oduvek je postojala neka nepisana odbojnost prema našim kompanijama. Ipak, napeta situacija nije smetala biznismenima iz Hrvatske. Znali su šta hoće i agresivno su nastupili, jer “biznis je biznis”. Hrvatske firme su promišljeno investirale i nijednu kompaniju koju su kupili nisu upropastili - objašnjava Prostran.

On ističe da je ono što su Hrvati kupili kod nas bilo zdravo i ništa nije kupljeno iz stečaja.

- Srpske firme nisu uspele da se izbore za mesto na tržištu te susedne države. A nije da nisu pokušale. Kompanija „Delta“ Miroslava Miškovića pokušavala je da kupi zemljište „Zagrepčanke“ u Zagrebu i Mesnu industriju „Improm“ iz Križevaca. Nije uspela, uprkos prijateljskim vezama Miškovića i Ivice Todorića, vlasnika „Agrokora“. „Denjub fuds grupa“, u čijem sastavu su „Imlek“ i „Mlekara Subotica“, nije uspela da kupi „Karlovačku mlekaru“.

U PKS objašnjavaju da su razlozi veća poreska opterećenja za investitore, ali i neblagonaklonost prema srpskim proizvodima i firmama.

- U Srbiji i dalje ima dosta potencijala za investiranje u putnu infrastrukturu, industriju, energetiku, poljoprivredu, turizam, dok je Hrvatska te potencijale ranije iskoristila. Hrvatska ima veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV i više troškove radne snage u odnosu na Srbiju - kažu u PKS.

- - - - - - - - - -
Izvor:Vesti-online
Uzroci propasti Srbije : Agencija za kumove i svastike

Srbija je zemlja puna misterija, pa bi država mogla da snimi dokumentarnu seriju "zona sumraka" s radnim naslovom - tajne koje građani nikad neće otkriti.

479725_012706c1_f.jpg



M. Karo
Jedna od takvih misterija koja je dobrano doprinela propasti države jeste tajnovita masa državnih agencija. O njima se mnogo pisalo, još više nagađalo, a država je 2012. objavila da će se konačno razračunati sa silnim agencijama, gde je uposlen nepoznati broj partijskih svastika, kumova i dugogodišnjih domaćica.
Nedavno nas je iznenadila vest da je Vlada Srbije imenovala Danijelu Vazuru za v. d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika mimo sprovedenog konkursa, i to preko noći, 31. decembra. Tajnovita Vazura u stvari je konkurisala za direktora Agencije za privatizaciju.
Međutim, kao direktor Agencije za privatizaciju ušla bi u sukob interesa, jer njen brat Miloš Vazura direktor fudbalskog kluba Partizan, a ne ide da sestra takoreći privatizuje brata.
Na sajtu ove agencije uredno stoji vest o postavljanju Danijele Vazura na direktorsko mesto, bez profesionalne biografije, niti se na sajtu može naći ko je direktor, ko zamenik, ko pomoćnik, ali zato ima "organizaciona šema", gde su navedene samo funkcije zaposlenih, od direktora i savetnika, do vozača i domaćice! Tako građani Srbije iz svog džepa plaćaju državni aparat i znaju ni koliko nova direktorka državne agencije ima godina, a kamoli šta je po profesiji i kako je do tog mesta stigla.
Odvojeni računi

Agencijama se smatraju tela koja zadovoljavaju sledeća dva kriterijuma:
1) Po svojoj strukturi su odvojena od ministarstava, što znači da imaju veći stepen autonomije. Imaju odvojenu organizacionu strukturu, sopstveni naziv, odvojen bankovni račun, i određen skup funkcija, a postoji i pravni okvir kojim se uređuju njihova delatnost.
2) Posluju u tržišnim uslovima u većem stepenu nego što je to slučaj sa državnom administracijom.

Ceh 850 miliona evra

Mediji su iskopali da je Danijela Vazura prethodno konkurisala i za notara, ali nije prošla. Sestra je Miloša Vazure (2:cool:, koji je radio u Ministarstvu pravde i sadašnji je direktor Partizana. Na Skupštini FK Partizan rečeno je da je Vazura više od dve godine bio savetnik u ministarstvu i da je uspešno organizovao seminare studenata na Kopaoniku.

479726_012706c2_if.jpg

Novak Nedić

Miloš Vazura je kum Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade. A i generalni sekretar je jedva odmakao od studenta, jer je radio kao volonter pripravnik od 2005. do 2007. godine, od kada je prešao put do fotelje u Vladi.

Kada se pre dve godine dogodio skandal oko toga koliko Srbija ima agencija, pisalo se da se taj misteriozni broj kreće od 131 do 170. Niko nije uspeo da ih prebroji, jer ima agencija koje su osnovale opštine, ali i onih čiji naziv nam ne otkriva i o čemu je reč.
Kancelarija Rodoljuba Šabića svojevremeno je istakla da postoji oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija, od čega agencija ima oko 100. Prema rečima direktora Centra za novu politiku, Vladimira Todorića, u Srbiji je 2013. godine postojalo oko 170 državnih agencija koje su građane godišnje koštale oko 850 miliona evra. Tadašnji predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić naveo je da su oni 2012. godine uspeli da nabroje 131 državnu agenciju, ali da ih je sigurno više.

- Srbija je ubedljivo prva po broju agencija, fondova i zavoda u Evropi. Aktivnih ima 63 i još sedamdesetak na papiru ili u fazi osnivanja. Duga po broju agencija Hrvatska, koja ih ima 22 - upozorio je Rajić.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh