Šteta zbog afere sa kukuruzom 46 miliona evra
Najnovija afera sa zaraženim kukuruzom iz Srbije doneće nam finansijsku štetu od oko 46 miliona evra, ali što je još važnije - narušiće imidž našeg kukuruza u svetu, koji je sam po sebi brend i podrazumeva dobar kvalitet, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
Ispitani kukuruz nije reprezentativni uzorak, a isti problem sa pojavom aflatoksina imaju i zemlje u okruženju - Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali "kod njih nije bilo ovakvih vesti", naglasio je Saković.
Do sada je izvezeno oko 400.000 tona kukuruza, a manje od dva odsto kukuruza namenjenog izvozu nije prošlo kontrole, koje su najoštrije i nadetaljnije, istakao je Saković.
"Ovakva negativna reklama je zadnje što nam je trebalo. Naš kukuruz je kvalitetom, i dobrim nastupom izvoznika, napravio od sebe brend i kad se kaže srpski kukuruz u svetu se podrazumeva kukuruz dobrog kvaliteta za ljudsku ishranu", istakao je Saković.
On je ukazao da će nam posle svega ovoga, "trebati najmanje godinu dana, pod uslovom da nemamo ovakve situacije da potpuno vratimo stvari na svoje mesto".
Saković je podvukao da se ovakve vesti brzo šire, te su već stigli odgovori od tradicionalnih kupaca da u ovom trenutku ne smeju kupovati srpski kukuruz, da moraju sačekati i videti šta dalje.
"U periodu od 1. oktobra, čak i od sredine septembra, kada smo počeli da izvozimo kukuruz ovogodišnjeg roda, mi smo imali samo dva problema, odnosno dve barže su istovarene u Pančevu, jer su toksini prelazili dozvoljene granice", ukazao je Saković.
U Italiji je zabeležen takav slučaj kod jednog broda sa kukuruzom koji je isporučila Hrvatska, a koji je deklarisan kao srpski kukuruz, odnosno zabeleženo je da je "hrvatska firma kupila (kukuruz) kod nas, preprodala u Hrvatskoj, rekao je Saković, uz opasku da "taj kukuruz nije vraćen Srbiji, pa ostaje pitanje - da li je bio naš ili ne".
On je podsetio da još ne postoje zvanični statistički podaci o ovogodišnjem rodu kukuruza u Srbiji, ali je on procenjen na oko 3,8 miliona tona.
Prema rečima Sakovića, da je godina bila "normalna", odnosno da nije bilo suše koja je desetkovala rod, "šteta bi se merila u stotinama miliona evra, između 400 i 500 miliona evra".
Ovako, izvešćemo za 200.000 tona manje kukuruza, pa će šteta s obzirom da tona ove žitarice košta oko 230 evra, iznositi 46 miliona evra, kazao je Saković.
"Tako da sama finansijska šteta neće biti ogromna, ali je veća šteta što je imidž dobrog srpskog kukuruza, gde se nikad nisu pojavljivali problemi, na neki način poljuljan. I ako ne budemo uspeli, da ga povratimo, to će u sledećim godinama, jako puno koštati", upozorio je Saković.
On je rekao da je naš kukuruz baš zbog tog dobrog kvaliteta prodavan po 20 do 30 evra skuplje po toni od recimo ukrajinskog, koji je glavni konkurent, a "sada na to više ne možemo da računamo".
Mediji su krajem prošle sedmice preneli informaciju da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" iz Beograda utvrđeno prisustvo afla-toksina i da je na osnovu pregledanih 375 uzoraka kukuruza, utvrđeno da je svega trećina ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.
"SGS Srbija" kasnije je demantovalo tu informaciju, tvrdeći da je u pojedinim medijima pogrešno interpretirana informacija o stepenu zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza aflatoksinom i istaklo da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo.
Tim povodom oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede koje je saopštilo da nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom.
Kako je navedeno, zbog suše koja za posledicu može imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza, a javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.
drž ne daj dokumentacije na sto i na kraju utvrdimo da me je bivši savetodavac upisao onako kako je on hte i taj podatak je relevantan u MP (po njihovim rečima) a meni u trezoru stoji već godinama oko 60 ha manje.
