Vesti i obaveštenja

[h=2]Ministarstvo poljoprivrede uvodi novine po evropskim standardima[/h]
SELJACI DOBIJAJU SAVETNIKE
Beograd, 24. maj 2016.
Izvor: Blic
Vlada Srbije donela je, na predlog Ministarstva poljoprivrede, uredbu o angažovanju 187 savetnika za seljake, saznaje „Blic“. Trebalo bi da savetnici paorima pomognu u unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Za te namene iz budžeta Srbije biće izdvojeno 347.700.000 dinara, od čega čak 197.351.532 dinara za naknadu za rad savetodavaca. Tako će srpski paori umesto većih subvencija dobiti savetnike koji treba da ih nauče kako sa malo para da postignu velike prinose. Izvor „Blica“ iz Nemanjine 11 kaže da je ova novina deo evropskih standarda, a zadatak savetodavaca je da putem seminara, zimskih škola, individualnih poseta, ali i putem medija, edukuju srpskog seljaka. Poljoprivrednik Miodrag Stojanović iz Rajaca kod Negotina, za čiju je opštinu planirano osam savetnika, kaže da je ovo bacanje para. - Država izgleda ne zna u kakvim uslovima radi srpski seljak. Čemu može mene da nauči stručnjak kada ja nemam pare da kupim potrebne preparate da bih povećao proizvodnju. Novac je mogao mnogo pametnije da se utroši - kaže Stojanović. U Ministarstvu poljoprivrede ne misle tako. - Uredba je deo evropskih standarda, a namera je da se uključivanjem stručnih ljudi pomogne poljoprivrednicima. Savetodavci su lica sa visokom stručnom spremom i licencom. Imaju obavezu da prate proizvodnju u 20 do 30 gazdinstava i svako posete najmanje četiri puta godišnje - kažu u Ministarstvu.
***​
348 miliona dinara biće izdvojeno za ovaj projekat 197 miliona dinara otići će samo na plate savetnika 20-30 gazdinstava pratiće svaki savetnik
Sad kad nam krene ..... !!!
 
E onda mozemo u vrazju mater pa to prinosi kad budu nenormalno veliki pa necemo znati sta sa viskovima,a u brate npr. stocari nece imati mesta na gazdinstvima moraju odma pre nego sto im savetodavci dodju na imanje da sire posed i objekte jer ce uz njihovu strucnu pomoc zivotinjama iz guzice rasti jos jedna zivotinja .Bice dzaba mesa.
E ako je to ev.standard ja mislim da je to u redu ,jel tako evropejci,prokomentarisite malo ovaj evropski standard,jer po meni koji ce nama pare bre ionako ce da ih potrosimo.
 
Taman imaju one koji su radili kao agronomi, mada od toga svega će biti slabe koristi realno naterenu.
 
Prvi potez ministra kneževića je bio otpuštanje savetodavaca putem sms poruke. I umesto da vrate 200tinjak najboljih kako je bio plan, oni su zaposlili uglavnom svoje stranačke botove od kojih većina ni nije završila poljoprivredni fakultet.
Tek ovo sad će biti smejurija od stranačkog zapošljavanja.
 
O tome je vec bilo razmisljanja za vreme du. petrovica da na 100ha treba da se zaposli jedno "strucno" lice ali se odustalo.....
A kreativnost i mastu ovih u tracenju nasih para ne mozemo da uporedimo ni sa cim osim sa industrijom zabave Volta Diznija.
 
Samo vi izmisljajte nove namete. Nije dosta sto tamo sede dabalebarosi koji samo o tome razmisljaju kako jos da namaknu pare od poljoprivrednika.
 
Od đačkog hobija do ozbiljnog povrtara - U Obrovcu uskoro organska proizvodnja -- izvor ekapija.com

Bojan Radman mlad, ali već iskusan povrtar iz Obrovca, planira da iz konvencionalne iskorači u organsku proizvodnju. Takođe je jedan od retkih koji već sada ima napravljen biznis plan i osmišljen potpuno savremen koncept, kako je istakao za RTV, održive poljoprivredne proizvodnje.

Njegova priča počinje još u srednjoškolskim danima u poljoprivrednoj školi u Futogu, kada je podigao prvi plastenik i proizveo prvu salatu i spanać. Nakon 20 godina i potvrde u povrtarstvu, ovaj mladi poljoprivrednik želi da napravi iskorak i započne organsku proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Još pre 15 godina patentirao je grejanje u plasteniku čime je obezbedio dugoročni opstanak na tržištu. Povrće u ovim plastenicima bere se mesec dana ranije u odnosu na ostale. To je standardna konvencionalna proizvodnja, ali ipak malo drugačija, proizvodi povrće na zemljištu obogaćenom živinskim stajnjakom. Svestan porasta apetita za zdravom hranom, sada želi da iskorači u čistu organsku proizvodnju za šta su se, nakon dve decenije rada, stekli uslovi.

- Ući ćemo u prelazni period u ovoj godini i ja očekujem da ćemo već imati sertifikat naredne godine. To je jedini način da eliminišemo probleme na tržištu. Ta prodaja će se organizovati na druge načine, ne mora da bude samo pijaca, funkcioniše dobro i onlajn prodaja, a mi smo spremni na takvu tržišnu utakmicu - kaže Radman.

...
Kliknite za proširenje...
 
Evo kraći izvdi iz dva teksta Branislava Gulana sa sajta makroekonomija.org

BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo
...

Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije, pokazali su da je to bio plan neralnih želјa (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana, koliko ima Strategija razvoja poljoprivrede do 2024. godine)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije, koju je radio dr Kovilјko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je između ostalog u njoj napisao: Autori Strategije koristili sunetačne podatke, pa jeotuda i projekcijai vizija razvoja polјoprivrede bilapotpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari.Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili!



U prvoj godini sprovođenja strategije agrarna proizvodnja u fizičkom obimu u 2015. godini bila je manja za osam odsto od ostvarene u 2014. godini. Manja je čak i od one u kojoj su poplave odnele dobar deo proizvodnje! Strategija o razvoju agrara do 2024. godine planirala je da bude rast proizvodnje 6,1, odnosno 9,19 odsto! To je bilo nerealno, netačno i neostvarivo. Dakle, kreatori su po želјi političara, kreirali nerealan rast, koji je ostao samo neostvarena, promašena želјa!

...
Kliknite za proširenje...

BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. II deo

...
Očuvanje zemljišta i regionalizacija
Direktna veza između stočarske proizvodnje i zemlјišta, kroz korišćenje kabaste stočne hrane i povraćaj humusa u vidu stajnjaka, preduslov su očuvanja postojećih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina polјoprivrednog zemlјišta. U cilјu racionalnog korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina i radno stvorenih uslova za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje, u narednom periodu neophodno je započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje.

Da bi se razvijalo stočarstvo, koje već više decenija opada, pa se nalazi na niskim granama, Srbiji je potrebno godišnje najmanje pet miliona tona kukuruza. Žuto zlato se sad prosečno seje na 1,1 miliona hektara i moguća proizvodnja je do sedam pa i osam miliona tona godišnje. Zbog loših vremenskih uslova poslednjih godina proizvodnja je bila manja, pa i izvoz. Tako je u 2013. godine dobijeno 3,5 miliona tona, godinu dana kasnije 5,8 miliona tona, a u 2015. godini 5,4 miliona tona. Inače, Srbija spada u red deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu, a u redovnim godinama, dobrog roda, izveze se i oko dva miliona tona.

Dobro je što se izvozi, ali bi korisnije bilo da se utroši ovde u zemlji za ishranu stoke, pa da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Tada bi bila i veća zarada. Primera radi, ovako smo poslednjih godina izvozili kukuruz u Makedoniju, tamo su se hranile svinje sa našim kukuruzom, pa smo uvozili žive tovljenike i svinjsko meso! Trebalo je obrnuto da se dešava!
...
Kliknite za proširenje...

Malo je više teksta za pročitati, ali je veoma zanimljivo.
 
Pa to je sve u redu,znamo da papir trpi sve,pa nismo ni mi seljaci majmuni i lenstine,ti dr.mr i pr. samo seru o tome kako treba stoku raniti a ne izvoziti zitaricu,vec o tome 1000 puta pisano ,zasto niki od njih ne kaze lepo kako ja da uranim jeftino svinju pa da se uklopim u tih 110-120 din i da meni ostane da zivim da ulazem i sl.
Oni bi sada da se seljak odjedared ubaci u tiv svinja ali ne ispod 1000 kom u turnusu,jebi ga ne ide to tako i nasi stari su mic po mic pa nakon 30 god imao neku farmicu ,pa i Saric nije odma 2 t kokaina prevozio nego mozda kila dve za pocetak i opa sad ne valja a kad je pare gurao u drzavu tad je bio dobar.
 
[h=2]УДАРИЛИ РАМПУ: Затворена врата Европске уније за српско месо млеко и јаја![/h]
05/30/2016 21:47 Издвојено Србија Економија

Док је српско тржиште преплављено производима из Уније, Брисел има начина да заштити своје од 'упада' српских произвођача на своју територију.


Да ли ће и Тенисове месаре имати исти проблем? (Фото: toennies.com)


Због застарелог процеса производње, неозначавања производа, те лоших контрола квалитета, српски пилићи, јаја, свиње и млеко не могу да се извозе на тржиште Европске уније (ЕУ).
Тако свиње не могу пут ЕУ јер је код нас законом обавезна вакцинација против свињске куге, док су те вакцине у Европи строго забрањене.
- Зато свињско месо на тржиште ЕУ можемо да шаљемо само термички обрађено. Такође, немамо још увек дозволу ни за извоз млека у ЕУ, осим једне млекаре, јер такође не испуњава европске стандарде квалитета, као ни због застареле технологије - наводи аграрни аналитичар Војислав Станковић.
И са живинским месом такође постоји проблем због стандарда, када је реч о извозу за ЕУ, наводи Станковић.
Миладин Шеварлић, агроекономиста и професор Пољопривредног факултета у Земуну, додаје да ни млеко не можемо да шаљемо пут ЕУ, и то пре свега јер је код нас садржај афлатоксина изнад 0,05 микрограма по килограму млека, али и због повремене појаве афлатоксина у сточној храни, пре свега у кукурузу, због чега се повећава и његов садржај у млеку.
- Предлагао сам да се изврши категоризација млека на три класе, и то тако да једна буде у нивоу европског стандарда, друга од 0,05 до 0,25 и трећа класа од 0,25 до 0,5 микрограма по килограму млека. Међутим, надлежни то, нажалост, неће да прихвате - истиче Шеварлић.
Он наводи да ни јаја не можемо да шаљемо на европско тржиште.
- За јаја нема стандардизације у складу за законима ЕУ, као ни означавања. То су такозване нецаринске баријере, којима се развијене земље боре против конкуренције из трећих земаља - напомиње Шеварлић.
Станковић истиче да је основни проблем тај што још увек немамо Националну лабораторију, и то опремљену стручним кадровима.
- За то пак недостају финансијска средства. Али, свакако, мора се што пре донети и нови закон о безбедности хране и формирати надзорно тело које би се старало о спровођењу тог закона. Ако бисмо то урадили, могли бисмо много више да извозимо у Европу, јер би се контролисала примена свих неопходних стандарда - закључује Станковић.
Извор: Ало

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh