Vesti i obaveštenja

North ARMY je napisao(la):
Sacuvajte malo blata za naredne godine,pravicemo i NS i ZP i PKB i Kragujevac,kao i mnoge druge domace institute i domace kuce.
Hteli smo slobodno trziste i dobijamo ga.
Kliknite za proširenje...
Slobodno trziste vazi samo onda kada to licemernoj EU odgovara.U slucaju Kineza i zeljezare,ne vazi slobodno trziste.Mora se podnositi izvestaj,da se gvozdje ne dovlaci iz Kine i time obara cena u EU.Znaci stite se njihove zeljezare.A gde je zastita za nase firme,za nase proizvodjace mleka,mesa i npr jaja.Tu prelemani nisu dozvoljeni.Sad ce neko reci,da to vazi za trziste EU.Pa mi nismo clanovi iste.Mi smo samo kandidati,a veliko je pitanje,dali cemo ikad i postati clanovi.Znaci moramo kupovati sve njihove viskove i skartove,trebali ini nama ili ne,a pri tome ih moramo konsultovati,kome sta mozemo prodati.To ja tumacim kao ZBOGOM NE ZAVISNOSTI.
 
Град прети усевима, ракеташима мало пара


Велики број руковалаца системом противградне одбране у околини Ниша одбија да обнови уговоре јер су надокнаде изузетно мале


Аутор: Тома Тодоровићпетак, 13.05.2016. у 22:00
protivgradna-zastita.jpg


Локалне самоуправе немају законску могућност да повећају надокнаду (Фото А. Васиљевић)




Ниш – Јако невреме са кишом и градом око поднева је захватило подручје Ниша и општина Дољевац, Мерошина, Гаџин Хан и Алексинац. Јуче је слично било у пола Србије. Иако су овакве временске (не)прилике уобичајене за ово доба године, у Нишавском округу са пуно разлога гледају у небо и страхују од града, који је претходних година више пута наносио катастрофалну штету.

Разлози су вишеструки: досадашњи руковаоци системима противградне одбране у нишком крају одбијају да обнове уговоре о свом ангажовању, локалне самоуправе немају никаква овлашћења у решавању тог проблема, и све се чека на одлуке из Београда, из Републичког хидрометеоролошког завода или Сектора за ванредне ситуације.

Начелник Нишавског округа и командант Окружног штаба за ванредне ситуације др Александар Цветковић за „Политику” каже да је много непознаница у систему противградне одбране. Он веома озбиљно упозорава на могуће последице.

– На основу онога што се догодило у пролеће 2012. године, када је велико невреме са градом само у једном дану уништило целокупну летину, причинивши штету процењену чак на преко пет милијарди динара, јасно је да се нешто мора предузети на бољој организацији противградне одбране. Најпростије речено, не сме се дозволити да се нешто слично понови, јер су трошкови за набавку ракета, одржавање одбране од града и надокнаде руковаоцима ракетних система буквално симболични у односу на вредност онога што се добија од пољопривреде у Понишављу, долинама Јужне Мораве или Топлице – наводи Цветковић.

Према његовим речима, хитно се мора решити проблем са руковаоцима система противградне одбране, који не желе да обнове уговоре због малих надокнада. За рад на системима одбране од града и испаљивање противградних ракета они добијају мање од 3.500 динара месечно.

– Да би опслуживали противградну одбрану, они морају да прекину свој редовни посао у пољопривреди, да оставе стоку и домаћинства, а за то им се нуди тек нешто више од стотинак динара дневно. Те људе треба разумети – истиче наш саговорник.

Ракета има довољно, рекли су нам у Нишавском округу, и за разлику од претходних година ту нема проблема. У овом делу јужне и југоисточне Србије постоји педесетак локација на којим су постављени системи за одбрану од градоносних облака и сви су исправни.

Све је некада добро функционисало, и то нам је речено, када су локалне самоуправе могле надокнаду ракеташима да мало повећају. Сада за то немају никакве могућности, јер им закон не дозвољава.

Све то намеће питање да ли се у Србији „од дрвета не види шума”, и да ли ће надлежни државни органи и одговорни за бригу и заштиту пољопривреде једном за свагда решити нимало наиван проблем. Није тешко закључити да су последице много веће од улагања у систем за одбрану, али и да је о проблему касно разговарати када се катастрофа деси.




http://www.politika.rs/scc/clanak/354953/Grad-preti-usevima-raketasima-malo-para


 
Evo vesti o otvaranju Sajma Poljoprivrede u Novom Sadu

Šta donosi novosadski sajam poljoprivrede -- izvor rts.rs

U Novom Sadu počinje 83. Međunarodni sajam poljoprivrede i trajaće do petka, 20. maja. Ove godine zemlja partner je Italija, a gostovaće i 30 kompanija iz Kine. Prvi put na Sajmu će biti predstavljeni i gradovi, Beograd i Novi Sad. Sajam otvara predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Novosadski sajam poljoprivrede jedan je od 10 najznačajnijih sajmova poljoprivrede u Evropi zbog broja izlagača. Ove godine okupiće 1.500 izlagača iz 60 zemalja.
Kliknite za proširenje...

Otvoren Poljoprivredni sajam u Novom Sadu --- izvor politika.rs

Novi Sad – Strateški ciljevi Srbije u poljoprivredi su redefinisani, počelo je sprovođenje projekata koji treba da dovedu do pune iskorišćenosti izvoznih potencijala i do bržeg razvoja države, istakao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, otvarajući 83. međunarodni poljoprivredni Sajam u Novom Sad. Sajam je ove godine okupio oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja sveta, a zemlja partner je Italija, čiji je ambasador u Beogradu Đuzepe Manco takođe prisustvovao svečanom otvaranju.
Kliknite za proširenje...

Nikolić "kao mali poljoprivrednik" otvorio novosadski sajam --- izvor n1info.com

Stratreški ciljevi Srbije u poljoprivredi su redefinisani, počelo je sprovođenje projekata koji treba da dovedu do pune iskorišćenosti izvoznih potencijala Srbije i do bržeg razvoja države, istakao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, otvarajući 83 Međunarodni poljoprivredni Sajam u Novom Sadu "i kao mali poljoprivrednik".

Nikolić je istakao da su poljoprivredni potencijali Srbije, a posebno Vojvodine, ogromni i da je novosadski sajam tradicionalno najvažnija manifestacija ove vrste u regionu. On je naveo da je Italija ove godine iz zemlje – prijatelja prerasla u zemlju – partnera Međunarodnog poljoprivrednog sajma i podsetio da je ta država evropski lider u proizvodnji opreme za prehrambenu i vinsku industrijau, tako da je naročito dragocena međusobna razmena iskustava.
Kliknite za proširenje...

Mali poljoprivrednik Toma otvorio 83. Sajam poljoprivrede --- izvor agropress.org.rs

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić svečano je na Novosadskom sajmu otvorio 83. medjunarodni poljoprivredni sajam , istakavši da je u našoj poljoprivredi i agroindustriji počelo ostvarivanje projekata koji bi trebalo da dovedu do bržeg razvoja čitave Srbije.


– Strateški ciljevi Srbije u oblasti poljoprivrede su redefinisani u prethodnom periodu i započelo je sprovodjenje projekata koji bi trebalo da dovedu do pune iskorišćenosti naših prirodnih potencijala i do bržeg razvoja cele Srbije – naglasio je Nikolić pozdravljajući učesnike i mnogobrojne goste najveće i najznačajnije agrarne manifestacije u regionu, koja će u narednih sedam dana na Novosadskom sajmu okupiti oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja.
Kliknite za proširenje...

Međunarodni sajam poljoprivrede danas otvoren u Novom Sadu -- izvor novaekonomija.rs

Međunarodni sajam poljoprivrede, koji je okupio oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja i najznačajnije domaće privrednike iz oblasti agrara i drugih poljoprivrednih grana, otvoren je danas u Novom Sadu.


Zemlja partner na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu je Italija, a ambasador te zemlje u Srbiji Đuzepe Manco rekao je na današnjem otvaranju da je Italija najveći ekonomski partner Srbije u automobilskoj i tekstilnoj industriji, kao i u osiguravajućem sektoru.
Na sajmu će biti prikazana i italijanska gastronomija kroz specijalni kurs studentima ugostiteljskih škola i specijalizovanih fakulteta. Takođe će biti predstavljena i italijanska vina.
Kliknite za proširenje...

Otvoren 83. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu --- izvor gdeinvestirati.com

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu je ne samo mesto gde se povezuju poljoprivrednici već i mesto gde se susreću zemlje, rekao je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić na svečanom otvaranju 83. izdanja sajma.

“O značaju Međunarodnog poljoprivrednog sajma govori činjenica da nema značajnije kompanije za proizvodnju poljoprivrednih mašina, sadnog materijala, semena, djubriva ili zaštite koja nije makar jednom nastupila na njemu”, kazao je Nikolić. Prema njegovim rečima, strateški ciljevi Srbije u oblasti poljoprivrede su u prethodnom periodu redefinisani, tako da će sprovodjenje projekata dovesti do pune iskorišćenosti naših potencijala i razvoja cele Srbije.
Kliknite za proširenje...

Smotra najboljeg u srpskom agraru --- izvor novosti.rs

- O značaju ovog sajma govori činjenica da nema značajnije kompanije za proizvođnu poljoprivrednih mašina, sadnog materijala, semena, đubriva ili zaštite koja nije makar jednom nastupila na njemu - rekao je Nikolić.


Zemlja partner na ovogodišnjem sajmu je Italija, a ambasador te zemlje u Srbiji Đuzepe Manco rekao je tim povodom da je Italija najveći ekonomski partner Srbije u automobilskoj i tekstilnoj industriji, kao i u osiguravajućem sektoru.


- Što se tiče agroindustrije, u 2015. godini izvoz je dostigao 37 milijardi evra, a radimo na tome da do 2020. ta cifra dostigne 50 milijardi - kazao je Manco.
Kliknite za proširenje...
 
Ovo sa protivgradnim raketama je vesto smisljeno da poljoprivrednici sto vise osiguravaju useve.
 
Goran G. je napisao(la):
http://www.njuz.net/covek-iz-beograda-otisao-na-selo-da-bi-pobegao-od-seljaka/
Kliknite za proširenje...


"Njuznet" mi ukrao životnu priču.

Istina ja nisam imao imanje od roditelja jer su i dede i babe rođeni na BGD kaldrmi, a kod supruge su genaraciju više glancali BGD granitne kocke i oblice. No, nekako smo se snašli.

I još nešto, od kako sam izašao iz gimnazijske klupe ja nisam čuo tako lep i bogat srpski jezik kao što sam ga čuo od mađara koji mi je prodao imanje. Za ne poverovati.
 
[h=2]„BAJER” PREGOVARA O PREUZIMANJU „MONSANTA”[/h]
Beograd, 20. maj 2016.
Izvor: Politika

  • Nemački farmaceutski gigant, čija je tržišna vrednost 85 milijardi evra, želi mesto vodeće kompanije i u oblasti agrara
Nemačka hemijska i farmaceutska kompanija „Bajer” potvrdila je da je počela da pregovora sa američkim „Monsantom” o mogućem preuzimanju ovog najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikovanog semena. Posle više nedelja nagađanja, potvrda je stigla i sa druge strane iz Sent Luisa, odakle je u kratkom saopštenju i „Monsanto” objavio da je ponuda na stolu. O detaljima posla još nema informacija, ali se procenjuje da bi vrednost preuzimanja mogla biti veća od 42 milijarde dolara, koliko u ovom trenutku vredi „Monsanto”. Prema saopštenju „Bajera”, spajanje sa „Monsantom” bi, kako očekuju, osnažilo njihovu lidersku poziciju kao globalnog inovatora na polju prirodnih nauka i omogućilo im mesto vodeće kompanije i u oblasti agrara. Ovaj nemački koncern je specijalizovan za farmaceutske proizvode i poljoprivredu koja čini 22 odsto njihovih ukupnih poslova. Inače su drugi najveći proizvođač hemijskih preparata za useve na svetu. Tržišna vrednost „Bajera” je 85 milijardi evra, a samo prošle godine je od prodaje inkasirao 46,3 milijarde evra. Sa druge strane „Monsanto”, kao najveći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena voća, povrća i useva kao što su kukuruz, soja i pamuk, ima razvijenu i proizvodnju herbicida od kojih je najpoznatiji „raundap“ o čijim se efektima po zdravlje ljudi govori godinama unazad. Evropski parlament bi inače uskoro trebalo da donese odluku o tome da li će biti zabranjena njegova upotreba na teritoriji Evropske unije pošto je Svetska zdravstvena organizacija prošle godine objavila da je reč o herbicidu koji je mogući izazivač raka. Procenjuje se da bi povezane, ove dve kompanije, godišnje ostvarivale 67 milijardi dolara prihoda od prodaje i da bi to bila najveća svetska kompanija za proizvodnju semena i hemikalija. Međutim, kako prenose svetski mediji, pitanje je da li bi evropski regulatori odobrili ovo spajanje. Jer, kupovinom „Monsanta”, koji godišnje proda semena i hemikalija u vrednosti od 15 milijardi dolara, „Bajer” bi udvostručio udeo u poljoprivrednom sektoru sa 22 na više od 40 odsto. Šta spajanje ove dve kompanije donosi tržištu Evropske unije, budući da se poslednjih godina optimistično prognoziralo da je „Monsanto” izgubio trku u EU, jer je većina zemalja donela odluke da neće GM useve na svojim njivama. - Razumem interes „Bajera” da kupi „Monsanto”, koji drži 90 odsto proizvodnje GM semena i ima lidersku poziciju. Postoji interes i u hemijskoj industriji, budući da obe korporacije proizvode hemikalije za poljoprivredu. Međutim, mnogo je važnije „Monsantu” da sa „Bajerom” uđe u Evropu, jer će zajednički aranžman sasvim sigurno ojačati GM lobi. Ne bi me iznenadilo i to da dobijemo novu kompaniju koja bi bila u funkciji donošenja Transatlantskog trgovinskog sporazuma SAD i Evrope (TTIP) o kome se godinama pregovara, kaže za „Politiku” prof. Miladin Ševarlić i dodaje da se u pregovorima multinacionalnih kompanija često ne vide pravi cilj i namera. Posebno kada je reč o GMO-u. Evropa je za trenutak odahnula. Dve trećine zemalja EU su iskoristile mogućnost samostalnog odlučivanja i zabranile uzgoj GM useva na svojim teritorijama. „Monsanto” je u jednom trenutku priznao da gubi trku u Evropi, međutim spajanje sa velikom evropskom kompanijom sigurno može da donese nove probleme. Uoči velikog marša protiv GMO-a u svetu, koji se održava za nekoliko dana, pred evropskim poljoprivrednim proizvođačima je ponovo izazov. U budućnosti će im sigurno biti teže da se zaštite od GMO-a, kaže Ševarlić.
 
Evo kako nas je opisao jedan americki gradjanin.Spominje se i poljoprivreda :osmeh:
“ Zemlja Srbija je FENOMEN- Ima predsednika, koji ne zna engleski i kralja koji ne zna srpski. Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji, žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci i tenisu.

Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu, šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikada ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikada nisu radili. Gde je strana valuta, uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga. Gde pametne zbog nerazumevanja, proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane, kao neželjene svedoke. Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde smatraju da će zemlja više napredovati, ako što više nazaduju. Gde nisi normalan, ako ne poludiš. Gde živiš samo da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna. „
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh