Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Apsurdno jeste ,ali bas iz ovog teksta ispada da su nam oni veci prijatelji od nas samih.
Zar su nam oni krivi ili Rusi ili Amerikanci sto mi nemamo pouzdanu kontrolu nasih proizvoda ,sto u svim sferama vlasti i privrede vlada javasluk i lopovija.
Bas za nacionalnu laboratoriju su stizale i pare i donacije u opremi ,al' sta vredi kad pare uvek nekako volsebno nadju put do privatnih dzepova umesto da budu ulozene tamo gde treba.
Zar su nam oni krivi ili Rusi ili Amerikanci sto mi nemamo pouzdanu kontrolu nasih proizvoda ,sto u svim sferama vlasti i privrede vlada javasluk i lopovija.
Bas za nacionalnu laboratoriju su stizale i pare i donacije u opremi ,al' sta vredi kad pare uvek nekako volsebno nadju put do privatnih dzepova umesto da budu ulozene tamo gde treba.
Rabadzija
Član
Tenis je dosao u Srbiju da bi izvozio srpske cevape na EU trzizte.....tako kaze nas "Aleksandar Veliki"...........
To ce naravno biti nesto napredne tehnologije..........
To ce naravno biti nesto napredne tehnologije..........
Rabadzija
Član
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/...tenis-hoce-da-proizvodi-meso-u-srbiji/gkx0wrk
................Upitan za plan proizvodnje srpsko-nemačkog ćevapa "Tenis" je najavio da će njegova kompanija proizvoditi "kulturloški srpske ćevape", ako to kupci budu želeli i tražili..................
................Upitan za plan proizvodnje srpsko-nemačkog ćevapa "Tenis" je najavio da će njegova kompanija proizvoditi "kulturloški srpske ćevape", ako to kupci budu želeli i tražili..................
Srpski sir i šećer na vratima Evroazijske unije - Počeli pregovori o formiranju zone slobodne trgovine -- izvor ekapija.com
Bilo bi zgodno da kažu koji su to drugi poljoprivredni proizvodi, mislim ako već pregovaraju verovatno i znaju šta je na spisku.
Bilo bi zgodno da kažu koji su to drugi poljoprivredni proizvodi, mislim ako već pregovaraju verovatno i znaju šta je na spisku.
SAMA
Moderator
[h=2]Stočare Suseka pogađa ukidanje prelevmana za mleko[/h]
NI ZA SIR VIŠE NEMA MESTA
Susek, 3. jun 2016.
Izvor: Dnevnik
Meštani sela beočinske opštine nikako da reše problem sa otkupom mleka koji ih muči već mesecima i kojem kao da nema kraja. Prošle godine su imali problem sa „Imlekom” i „Podunavljem” iz Beočina, jer je kasnila isplata mleka i zbog toga što su morali da pristanu na trampu umesto da dobiju novac, a sada im mleko propada zbog navodne preterane kiselosti ili neredovnog dolaska otkupljivača. Prošle godine farmeri u Suseku i okolini nisu bili zadovoljni saradnjom sa „Podunavljem”, jer im je umesto novca nuđena zamena u robi u seoskoj prodavnici ove kompanije. Nakon što je osnovano Udruženje stočara „Fruškogorsko Podunavlje” iz Suseka, postignut je dogovor sa kompanijom „Podunavlje” o dinamici isplate i nadoknadi nagomilanih dugova za preuzeto mleko. Takođe, postignut je i dogovor o tome da poljoprivrednici iz Suseka koji predaju mleko za potrebe „Podunavlja” nisu u obavezi da u vidu nadoknade putem kartice troše novac namenjen za isplatu mleka u seoskoj prodavnici. Nakon tih dogovora saradnja susečkih mlekara i „Podunavlja “ je nastavljena. Sada nema problema sa isporukom mleka „Imleku” i „Podunavlju”, ali ima sa „Somboledom” iz Sombora, koji posluje pod brendom „Dukat”, jer oni sada nisu previše zainteresovani za otkup . Kako je za „Dnevnik” objasnio Sima Kovačević, predsednik Udruženja stočara „ Fruškogorsko Podunavlje”, „Somboled” je smanjio otkup za više od 30 odsto, ali i povećao kriterijume za utvrđivanje kvaliteta mleka, pa je sada malo stočara koji mogu da ih ispune i da imaju ispravno mleko. - Sada je novopostavljene kriterijume za otkup mleka skoro nemoguće ispuniti. Stalno se ispostavlja da je naše mleko kiselo i onda nam ništa ne preostaje nego da ga nosimo kući. Nekoliko puta je „Podunavlje” otkupilo to mleko po ceni od 20 dinara, ali ni to nije sigurno - objašnjava Kovačević. Naš sagovornik ističe da se uvek od maja do septembra javlja problem sa otkupom mleka, jer je smanjena tražnja. - Nekolicina stočara koji imaju ugovor sa „Imlekom” nemaju problema. Oni imaju potpisane ugovore, a mi koji smo mleko prodavali „Somboledu” nismo imali nikakav ugovor. Zato oni mogu jednom da prime, pa tri dana ne primaju i tako redom. Čuo sam da ima meštana koji prosipaju mleko, mada većina pravi sir. Problem je što se ni velike količina sira ne mogu zbog vrućina čuvati - kaže Kovačević. MUKE MALIH FARMERA Da bi „Imlek” sklopio ugovor sa proizvođačem mleka, napominje Kovačević, on mora da ima 100 litara mleka dnevno. Tada oni obezbeđuju kazan, ali malo je stočara koji imaju 15-20 krava koje bi dale tu količinu mleka. - Naši meštani imaju do 10 krava, pa samim tim ne mogu da se kvalifikuju za dobijanje kazana u kojem bi čuvali mleko. Lično ne prosipam mleko, već od onoga što imam, a što ne može da prođe kod „Somboleda”, pravim sir. Deo krava sam „zasušio” odnosno treba da se otele, ali problem će biti već za mesec dana kada ponovo počnu da se muzu - zaključuje Kovačević.
NI ZA SIR VIŠE NEMA MESTA
Susek, 3. jun 2016.
Izvor: Dnevnik
Meštani sela beočinske opštine nikako da reše problem sa otkupom mleka koji ih muči već mesecima i kojem kao da nema kraja. Prošle godine su imali problem sa „Imlekom” i „Podunavljem” iz Beočina, jer je kasnila isplata mleka i zbog toga što su morali da pristanu na trampu umesto da dobiju novac, a sada im mleko propada zbog navodne preterane kiselosti ili neredovnog dolaska otkupljivača. Prošle godine farmeri u Suseku i okolini nisu bili zadovoljni saradnjom sa „Podunavljem”, jer im je umesto novca nuđena zamena u robi u seoskoj prodavnici ove kompanije. Nakon što je osnovano Udruženje stočara „Fruškogorsko Podunavlje” iz Suseka, postignut je dogovor sa kompanijom „Podunavlje” o dinamici isplate i nadoknadi nagomilanih dugova za preuzeto mleko. Takođe, postignut je i dogovor o tome da poljoprivrednici iz Suseka koji predaju mleko za potrebe „Podunavlja” nisu u obavezi da u vidu nadoknade putem kartice troše novac namenjen za isplatu mleka u seoskoj prodavnici. Nakon tih dogovora saradnja susečkih mlekara i „Podunavlja “ je nastavljena. Sada nema problema sa isporukom mleka „Imleku” i „Podunavlju”, ali ima sa „Somboledom” iz Sombora, koji posluje pod brendom „Dukat”, jer oni sada nisu previše zainteresovani za otkup . Kako je za „Dnevnik” objasnio Sima Kovačević, predsednik Udruženja stočara „ Fruškogorsko Podunavlje”, „Somboled” je smanjio otkup za više od 30 odsto, ali i povećao kriterijume za utvrđivanje kvaliteta mleka, pa je sada malo stočara koji mogu da ih ispune i da imaju ispravno mleko. - Sada je novopostavljene kriterijume za otkup mleka skoro nemoguće ispuniti. Stalno se ispostavlja da je naše mleko kiselo i onda nam ništa ne preostaje nego da ga nosimo kući. Nekoliko puta je „Podunavlje” otkupilo to mleko po ceni od 20 dinara, ali ni to nije sigurno - objašnjava Kovačević. Naš sagovornik ističe da se uvek od maja do septembra javlja problem sa otkupom mleka, jer je smanjena tražnja. - Nekolicina stočara koji imaju ugovor sa „Imlekom” nemaju problema. Oni imaju potpisane ugovore, a mi koji smo mleko prodavali „Somboledu” nismo imali nikakav ugovor. Zato oni mogu jednom da prime, pa tri dana ne primaju i tako redom. Čuo sam da ima meštana koji prosipaju mleko, mada većina pravi sir. Problem je što se ni velike količina sira ne mogu zbog vrućina čuvati - kaže Kovačević. MUKE MALIH FARMERA Da bi „Imlek” sklopio ugovor sa proizvođačem mleka, napominje Kovačević, on mora da ima 100 litara mleka dnevno. Tada oni obezbeđuju kazan, ali malo je stočara koji imaju 15-20 krava koje bi dale tu količinu mleka. - Naši meštani imaju do 10 krava, pa samim tim ne mogu da se kvalifikuju za dobijanje kazana u kojem bi čuvali mleko. Lično ne prosipam mleko, već od onoga što imam, a što ne može da prođe kod „Somboleda”, pravim sir. Deo krava sam „zasušio” odnosno treba da se otele, ali problem će biti već za mesec dana kada ponovo počnu da se muzu - zaključuje Kovačević.
http://subvencije.rs/biljna-proizvodnja/izmena-pravilnika-za-regresiranje-osiguranja-useva-plodova-i-zivotinja/
sta znaci ova izmena? ako neko ima saznanja
sta znaci ova izmena? ako neko ima saznanja
SAMA
Moderator
Drzavo Srbijo,pa stiti li te neko 
KILOGRAM ZA 50 DINARA! Uvozni albanski paradajz drastično snizio cenu srpskog!
Uvoz paradajza iz Albanije drastično je snizio cenu tom povrću na pijacama na jugu Srbije
B92/Informer.rs 04. 06. 2016. 16:40
5
tanjug
Povrtari sa tog područja negoduju zbog uvoza jer sa cenom od 50 dinara za kilogram ne mogu, kako kažu, da pokriju ni troškove proizvodnje.
Na leskovačku kvantašku pijacu svakog dana iz Albanije stigne najmanje tri šlepera sa oko 60 tona paradajza. Vlasnici firmi iz Vranja i Leskovca koji uvoze to povrće tvrde da sve rade legalno ali ne zele da ih o poslu pitaju novinari.
Prodavci na pijaci ne pamte da je cena paradajza početkom juna bila tako niska.
Leskovački povrtari čiji je paradajz već zreo za berbu ne znaju kako i kome da ga prodaju. Samo na tom području paradajz se gaji na 1.800 hektara.
tanjug
Tačne podatke o uvezenim količinama nisu imali u Ministarstvu trgovine već su nas uputili na Upravu carine, a oni na Republički zavod za statistiku, gde nam je rečeno da će krajem juna saopštiti, šta smo sve uvozili tokom maja.
KILOGRAM ZA 50 DINARA! Uvozni albanski paradajz drastično snizio cenu srpskog!
Uvoz paradajza iz Albanije drastično je snizio cenu tom povrću na pijacama na jugu Srbije
B92/Informer.rs 04. 06. 2016. 16:40
5
Povrtari sa tog područja negoduju zbog uvoza jer sa cenom od 50 dinara za kilogram ne mogu, kako kažu, da pokriju ni troškove proizvodnje.
Na leskovačku kvantašku pijacu svakog dana iz Albanije stigne najmanje tri šlepera sa oko 60 tona paradajza. Vlasnici firmi iz Vranja i Leskovca koji uvoze to povrće tvrde da sve rade legalno ali ne zele da ih o poslu pitaju novinari.
Prodavci na pijaci ne pamte da je cena paradajza početkom juna bila tako niska.
Leskovački povrtari čiji je paradajz već zreo za berbu ne znaju kako i kome da ga prodaju. Samo na tom području paradajz se gaji na 1.800 hektara.
Tačne podatke o uvezenim količinama nisu imali u Ministarstvu trgovine već su nas uputili na Upravu carine, a oni na Republički zavod za statistiku, gde nam je rečeno da će krajem juna saopštiti, šta smo sve uvozili tokom maja.
Ivan 1980
Član
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/137062/Srbija-u-tisini-prodala-izvorista-vode.html
- - - - - - - - - -
Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište, a s obzirom na to da je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa.
"Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima", kaže za "Danas" ekonomistkinja Nada Vidović.
Ona je upozorila na novi korak koji se priprema, a to je privatizacija javnih vodovoda, čime Srbija u potpunosti gubi samostalnost u raspolaganju ovim resursom.
Vidovićeva je podsetila da izvorom Vlasinačke Rose, koja inače drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, sada upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola.
"U februaru 2005. godine svetske kompanije Koka-Kola i Koka-Kola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka koja proizvodi mineralnu vodu "Rosa". U tom regionu sada se pribojavaju da sledi nestašica vode, i da će Koka-Kola pokušati da iscrpi što više može vode za što kraće vreme, čime će oštetiti ravnotežu prirodnih podzemnih rezervoara, koji često zavise jedan od drugog. Koka-Kola je to isto već uradila u Ugandi", tvrdi Vidovićeva.
Ona ukazuje da su strane firme do izvorišta vode dolazile i putem Beogradske berze, kupovinom akcija punionica vode, što je slučaj prehrambene industrije "Kolinska" iz Slovenije, koja je 2002. godine prva stekla vlasništvo nad "Palanačkim kiseljakom" iz Smederevske Palanke, tako što je otkupila kontrolni paket akcija na berzi.
Jedna od najznačajnih privatizacija fabrika vode u Srbiji, ističe Vidovićeva, odigrala se 2004. godine, kad je većinski paket akcija srpskog Brenda "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca otkupila Danube Food Group. Inače, tom fabrikom koja drži 24,36 odsto srpskog tržišta flaširanih voda danas upravlja holandski Clates holding koji je pod kontrolom takođe holandskog Adriatic BidCo B. V.
Druga po prodaji, BB Minakva, koja drži 18,5 odsto tržišta, u vlasništvu je Global Water investment grupe sa Devičanskih ostrva.
Vidovićeva dodaje da su za 26,5 miliona evra Beogradsku industriju piva, koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kupili u julu 2007. godine litvanska firma Alita i švedska United Nordic Beverages. Takođe, u septembru 2008. godine, za četiri miliona evra država je prodala preduzeće "Nova Sloga" iz Trstenika, koje proizvodi "Mivelu", jednu od najkvalitetnijih domaćih voda čiji je tržišni udeo sada nešto iznad pet odsto. Kupac “Mivele” je beogradski Frikom, čiji je vlasnik Agrokor, hrvatskog biznismena i prema Forbsovoj listi jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu - Ivice Todorića.
Da priča o eksploataciji vode nije za vlast ugodna, signalizira činjenica da od Ministarstva poljoprivrede Danas ni posle više od mesec dana nije mogao da dobije podatke o tome koliko država naplaćuje naknadu za eksploataciju tog dobra, koliko je pojedinačno zaduženje domaćih fabrika kao i to koje od njih i koliko duguju po tom osnovu. Zbog ćutanja administracije Danas je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
- - - - - - - - - -
Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište, a s obzirom na to da je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa.
"Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima", kaže za "Danas" ekonomistkinja Nada Vidović.
Ona je upozorila na novi korak koji se priprema, a to je privatizacija javnih vodovoda, čime Srbija u potpunosti gubi samostalnost u raspolaganju ovim resursom.
Vidovićeva je podsetila da izvorom Vlasinačke Rose, koja inače drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, sada upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola.
"U februaru 2005. godine svetske kompanije Koka-Kola i Koka-Kola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka koja proizvodi mineralnu vodu "Rosa". U tom regionu sada se pribojavaju da sledi nestašica vode, i da će Koka-Kola pokušati da iscrpi što više može vode za što kraće vreme, čime će oštetiti ravnotežu prirodnih podzemnih rezervoara, koji često zavise jedan od drugog. Koka-Kola je to isto već uradila u Ugandi", tvrdi Vidovićeva.
Ona ukazuje da su strane firme do izvorišta vode dolazile i putem Beogradske berze, kupovinom akcija punionica vode, što je slučaj prehrambene industrije "Kolinska" iz Slovenije, koja je 2002. godine prva stekla vlasništvo nad "Palanačkim kiseljakom" iz Smederevske Palanke, tako što je otkupila kontrolni paket akcija na berzi.
Jedna od najznačajnih privatizacija fabrika vode u Srbiji, ističe Vidovićeva, odigrala se 2004. godine, kad je većinski paket akcija srpskog Brenda "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca otkupila Danube Food Group. Inače, tom fabrikom koja drži 24,36 odsto srpskog tržišta flaširanih voda danas upravlja holandski Clates holding koji je pod kontrolom takođe holandskog Adriatic BidCo B. V.
Druga po prodaji, BB Minakva, koja drži 18,5 odsto tržišta, u vlasništvu je Global Water investment grupe sa Devičanskih ostrva.
Vidovićeva dodaje da su za 26,5 miliona evra Beogradsku industriju piva, koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kupili u julu 2007. godine litvanska firma Alita i švedska United Nordic Beverages. Takođe, u septembru 2008. godine, za četiri miliona evra država je prodala preduzeće "Nova Sloga" iz Trstenika, koje proizvodi "Mivelu", jednu od najkvalitetnijih domaćih voda čiji je tržišni udeo sada nešto iznad pet odsto. Kupac “Mivele” je beogradski Frikom, čiji je vlasnik Agrokor, hrvatskog biznismena i prema Forbsovoj listi jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu - Ivice Todorića.
Da priča o eksploataciji vode nije za vlast ugodna, signalizira činjenica da od Ministarstva poljoprivrede Danas ni posle više od mesec dana nije mogao da dobije podatke o tome koliko država naplaćuje naknadu za eksploataciju tog dobra, koliko je pojedinačno zaduženje domaćih fabrika kao i to koje od njih i koliko duguju po tom osnovu. Zbog ćutanja administracije Danas je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
I naravno bez nadoknade.
IVAN ILIC
Član
Evo aktuelne i za nas poljoprivrednike vrlo interesantne teme za komentare i polemiku-krajem juna istice rok dozvole za upotrebu glifosata. Jos uvek nema konsenzusa u EU na za ni protiv ovog pesticida. Ono sto je jedino sigurno jeste da bi njegovim izbacivanjem doslo do ozbiljnih zaokreta u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji,shodno trenutnom stanju u fitofarmaciji gde glifosat nema alternative.Profit vs zdravija sredina (gde je glifosat samo kap u moru zagadjivaca), bice izgleda narednih dana na ozbiljnom ispitu.
U ovoj prici nesumnjivi su razliciti interesi bezbroj aktera cele price,pocev od proizvodjaca,dobavljaca,fitofarmacije,ekologa,vodecih GMO centara,potrosaca i ostalih.
Može li poljoprivreda bez glifosata?
Deutsche Welle-13.06.2016.
U ovoj prici nesumnjivi su razliciti interesi bezbroj aktera cele price,pocev od proizvodjaca,dobavljaca,fitofarmacije,ekologa,vodecih GMO centara,potrosaca i ostalih.
Može li poljoprivreda bez glifosata?
Deutsche Welle-13.06.2016.
http://www.sombornjuz.in.rs/vesti-m...сс-сомбор-проневерила-157-милиона-динара.html
ovde se vrte ozbiljne kolicine novca kad niko nije za tolike godine primetio manjak
http://Припадници Министарства унутрашњих послова у Сомбору, по одобрењу Вишег јавног тужиоца у Сомбору, одредили су задржавање до 48 часова Б. Ц. (1953) из Сомбора због основа сумње да је извршила кривична дела проневера и фалсификовање исправе. Б. Ц. се терети да је, од 2008. године до краја априла 2016. године, као руководилац књиговодствено - финансијске службе и овлашћено лице за располагање средствима у "Пољопривредној стручној служби Сомбор" ДОО Сомбор, присвојила новац који јој је поверен и без основа вршила пренос новчаних средстава са рачуна предузећа. На тај начин, осумњичена је прибавила противправну имовинску корист у износу од преко 157.300.000,00 динара, на штету "Пољопривредне стручне службе Сомбор" ДОО. Осумњичена ће у законском року бити приведена надлежном тужиоцу.
ovde se vrte ozbiljne kolicine novca kad niko nije za tolike godine primetio manjak
http://Припадници Министарства унутрашњих послова у Сомбору, по одобрењу Вишег јавног тужиоца у Сомбору, одредили су задржавање до 48 часова Б. Ц. (1953) из Сомбора због основа сумње да је извршила кривична дела проневера и фалсификовање исправе. Б. Ц. се терети да је, од 2008. године до краја априла 2016. године, као руководилац књиговодствено - финансијске службе и овлашћено лице за располагање средствима у "Пољопривредној стручној служби Сомбор" ДОО Сомбор, присвојила новац који јој је поверен и без основа вршила пренос новчаних средстава са рачуна предузећа. На тај начин, осумњичена је прибавила противправну имовинску корист у износу од преко 157.300.000,00 динара, на штету "Пољопривредне стручне службе Сомбор" ДОО. Осумњичена ће у законском року бити приведена надлежном тужиоцу.
aca74
Član
Nije baš tako. A da je bolest zajebana, jeste. Da ce biti uklanjanja, biće. A biće i nadoknade, od strane države. Normalno da će biti po Šojićevom receptu - ,,polako sa plaćanje''
Samo neka bude da ja nisam u pravu.
