Vesti i obaveštenja

BOKIBOLE je napisao(la):
157 miliona dinara. Nisu male pare.
Kliknite za proširenje...

Припадници Министарства унутрашњих послова у Сомбору, по одобрењу Вишег јавног тужиоца у Сомбору, одредили су задржавање до 48 часова Б. Ц. (1953) из Сомбора због основа сумње да је извршила кривична дела проневера и фалсификовање исправе. Б. Ц. се терети да је, од 2008. године до краја априла 2016. године, као руководилац књиговодствено - финансијске службе и овлашћено лице за располагање средствима у "Пољопривредној стручној служби Сомбор" ДОО Сомбор, присвојила новац који јој је поверен и без основа вршила пренос новчаних средстава са рачуна предузећа. На тај начин, осумњичена је прибавила противправну имовинску корист у износу од преко 157.300.000,00 динара, на штету "Пољопривредне стручне службе Сомбор" ДОО. Осумњичена ће у законском року бити приведена надлежном тужиоцу.



Ogroman novac.Koliki je tamo promet kad niko nije to primetio? :sta:
 
BiH zabranila uvoz goveđeg mesa iz Srbije -- izvor rs.n1info.com

Bosna i Hercegovina zabranila je uvoz goveda, goveđeg mesa i mleka i iz Srbije zbog bolesti kvrgave kože.


Uprava za veterinu BiH zabranila je uvoz tih proizvoda i iz Bugarske, Makedonija, i iz nekoliko regiona u Grčkoj. Takođe je zabranjen uvoz pošiljki živih goveda koji potiču iz drugih država ukoliko se pre ulaska u BiH prevoze preko navedenih teritorija.


Bolest kvrgave kože je virusno oboljenje koje je u Srbiju došlo iz Afrike, preko Turske, Bugarske, Makedonije. To je isključivo bolest goveda i nije opasna po ljude.

"Zabranjuje se uvoz živih goveda i divljih preživara, semena, jajnih stanica i embriona goveda, svežeg mesa, mesnih prerađevina i proizvoda napravljenih od svežeg mesa. Mleka i proizvoda od mleka goveda, osim mleka i proizvoda od mleka gde je sirovo mleko bilo obrađeno najmanje jednim od postupaka kao i sirovog krzna i kože a koji su poreklom iz Bugarske, Makedonija, Srbije i iz nekoliko regiona u Grčkoj kao i pošiljki živih goveda koji potiču iz drugih država ako se ppre ulaska nu BiH prevoze preko navedenih teritorija", navodi se u odluci Uprave za veterinu.
Kliknite za proširenje...
 
Ovo baš i nije neka vest, čim je počela akcija ovakav se rezultat mogao očekivati.

Samo 15 srpskih zemljoradnika stavilo budući rod kao zalog za kredit -- izvor ekapija.com

Za godinu dana, koliko se primenjuje Zakon o predžetvenom finansiranju, a koji omogućava da budući rod bude zalog za kredit, potpisano je svega 15 ugovora. Dok finansijeri tvrde da ratari nisu dovoljno upoznati sa zakonom, nadležni su zadovoljni interesovanjem jer je Srbija prva u Evropi koja je ratarima obezbedila takav način finansiranja.

Iako sada mogu umesto hipoteke na kuću, mehanizaciju, imanje, kao zalog za pozajmicu da stave ono što će tek požnjeti, ratari bar za sada nisu preterano zainteresovani. - Ne verujem da je nepoverenje kod poljoprivrednika. Mislim da je više neznanje i samih poljoprivrednika, organizatora, finansijera proizvodnje - rekao je Duško Mijić iz poljoprivredne zadruge "Agronom" iz Pivnica kod Despotovca.



Od 15 registrovanih ugovora, 13 je potpisala Poljoprivredna zadruga "Agronom". Oni su ratarima pozajmili novac za kupovinu nafte, repromaterijala, semena, a dugove će početi da naplaćaju već za nekoliko dana kada počne žetva pšenice.


- To je za nas solidan broj. Prvo da vidimo kako ćemo proći jer ne bi hteli ni svoju likvidnost da ugrozimo, da idemo grlom u jagode. Opteretili smo usev, opteretili smo i parcelu da ne može da promeni kulturu koju seje... Mi sami možemo datumom dospeća ugovora da uđemo u parcelu i da skinemo taj usev i da naplatimo trošak usluge za skidanje tog useva - kazao je Mijić.


Dvocifren broj ugovora i pozajmice od ukupno 420.000 EUR, solidan su početak i za nadležne.

...
Kliknite za proširenje...
 
Softver beogradskog AgriSensa omogućava analizu useva snimanjem iz vazduha, gradi budućnost poljoprivrede -- izvor startit.rs

AgriSens je proizvod domaće ekipe LOGIT koji pomaže farmerima da donose prave odluke o svojim usevima i to bez potrebe za posebnim analitičkim veštinama povezujući ih sa sve popularnijom tehnologijom — dronovima.


AgriSens je uspostavio saradnju sa američkom kompanijom DroneDeploy, koja automatizovanim letenjem i prikupljanjem podataka kreira kvalitetne interaktivne mape za analizu i 3D modeliranje, a koji je do sada mapirao milione hektara u više od 100 zemalja. Njihovi korisnici sada mogu da iz svoje aplikacije pokrenu AgriSens i analizom fotografija dobiju rani uvid i tačne informacije u kvalitet setve, rasta biljaka za sezonske uslove ili mogu pratiti stanje biljaka kod višegodišnjih zaseda.


Kako nam Milan Dobrota, osnivač LOGITa i AgriSensa kaže, ova saradnja im je relevantna pre svega iz ugla testiranja reakcija korisnika:

Saradnja sa DroneDeployom je odlična i najviše se radi na povratnim informacijama od korisnika, unapređenju funkcionalnosti, ali i o puštanju novih aplikacija na DronDeploy platformi.

Takođe veoma je značajna i izražena saradnja na nivou promocije AgriSens alata korisnicima DronDeploy platforme. Trenutno na dnevnom nivou se obrađuje između 10 i 20 zahteva korisnika, s tim da se planira puštanje aplikacije za sve registrovane korisnike (trenutno se radi sa odabranih 200 korisnika) gde očekujemo porast u broju zahteva.


AgriSens predstavlja više različitih aplikacija, a nastao je kao rezultat rada LOGITa na različitim rešenjima za klijente iz oblasti poljoprivrede, senzora, optimizacija procesa, podataka, mašinskog vida, itd.


Ideja je nastala praćenjem poslednjih tehnoloških i naučnih dostignuća koja mogu značajno doprineti poljoprivrednoj proizvodnji, koju u kompaniji vide kao jednu od ključnih oblasti, kako u našem regionu, tako i na svetu.

...
Kliknite za proširenje...
 
Evo vesti od isplativosti dve voćke, jedna je sa naših prostora ali zaboravljenja, druga je nedavno stigla.

Šipurak - malo ulaganja, velika zarada -- izvor ekapija.com

Slobodan Đurić iz Kaševara je jedan od retkih koji je posejao pitomi šipurak. To je biljka koja nije zahtrevna, a uz malo ulaganja i toliko rada obećava dobru zaradu. Na površni od oko 50 ari očekivani prinosi su i do 5.000 kilograma.


Biljka koja i na maloj površini donosi solidnu zaradu, nije zahtevna ni po obradi ni po kvalitetu zemljišta. Kada se biljka poseje, prinos se očekuje već od druge godine, dok je već u trećoj već količina koja se očekuje.


O uzgoju zna malo, sadnice je naručio putem interneta, a tu je saznao i osnovne informacije o uzgoju. Cena sadnice od 30 – 40 evro centi, a cena je oko pola evra. Tržište je kako kaže neodređena kategorija, očekuje da zaživi malo bolje Berba se očekuje početkom septembra i trajaće 15 tak dana.
Kliknite za proširenje...

Zasadi godžija i na srpskim njivama - Koliko se isplati gajiti bobice sa Tibeta? -- izvor ekapija.com

Zbog težnje za što većim profitom na što manjoj površini, mnogi poljoprivrednici odlučuju se za uzgoj biljnih kultura visoke nutritivne i ekonomske vrednosti. Godži bobice, slatko-gorko povrće, sve su traženija roba u prodavnicama zdrave hrane i na biorafovima mega-marketa.


Mladi menadžer iz Beograda i nešto stariji voćar iz Šida udružili su ideje, znanje i kapital i pokrenuli zajednički posao. U sezoni zapošljavaju desetak radnika.


Dvdesetdvogodišnji Luka diplomu ekonomiste stekao je u Londonu, kapital će, kaže, u Srbiji. U voćnjaku njegovog prijatelja do pre dve godine brale su se samo breskve i jabuke. Od prošle godine i godži.


Voćar iz Šida Nebojša Ivanović kaže da je teško ali da proizvod može da se plasira.


- Između ostalog zato smo i počeli da proizvodimo sok od godžija i jabuke. Da bi taj svoj proizvod koji beremo sa njive, da bi ga sirovog proizveli u sok da ga ne bi sušili jer dok dođe na tržište gubi se njegova vrednost - kaže Ivanović.
Sadnica godžija košta sedam evra. Velika investicija, ali rađa već prve godine, a u trećoj dostiže i 10 kilograma po žbunu. Kilogram sirovog godžija košta 1.200 dinara. U soku mnogo više. To je računica prijatelja koji su novac uložili i u preradu. Plan je, kažu, da 50.000 boca soka od jabuke i godžija, iz malog pogona u Šidu uskoro stigne do ekskluzivnih prestoničkih restorana.

...
Kliknite za proširenje...
 
Da li je neko probao Godži bobice?Ja jesam.Zet je uzeo i posadio sadnice ove godine.Probao sam naravno kupljene u pakovanju od 400 grama.Ljudi krastavac je pun ukusa spram ovih bobica.Ljudi naivni i eto odmah"majstora" sa spremljenom pričom,reklamom i poprilično skupim repromaterijalom.
 
Najgora je ona bagra što po bolničkim parkovima i drveću oko bolnica lepi reklama za te kojekakve bobice i travke. Neko ne zna gde ga je više stislo a oni gledaju da zarade na tuđoj muci.
 
Strašno je šta se sve radi.Kajmak pokupi zna se ko a onaj ko zaista treba završi zadužen za 3 generacije ili u najgorem slučaju u 2 metra bez geometra od muke i stresa.
 
Matic je napisao(la):
Da li je neko probao Godži bobice?Ja jesam.Zet je uzeo i posadio sadnice ove godine.Probao sam naravno kupljene u pakovanju od 400 grama.Ljudi krastavac je pun ukusa spram ovih bobica.Ljudi naivni i eto odmah"majstora" sa spremljenom pričom,reklamom i poprilično skupim repromaterijalom.
Kliknite za proširenje...
Mogao si mene pitati za iskustvo. Prvo mi nudjena plantaza da sadim, a kasnije prodaja od vrata do vrata po prodavnicama zdrave hrane.
 
Ma jok.Mene te navlakuše ne interesuju.Možda par sadnica čisto onako da se šareni u voćnjaku ali pošto sam probao ne trebaju mi ni na kraj bašte.Dođe ker do njih,onjuši,zapiša i ode dalje. :haha:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh