Vesti i obaveštenja

A na vašaru u topoli i rumi furadana iz rumunije kollko oćeš...
Toliko o zabranjenom furadanu...
 
Što se tiče Apatinske opštine, ptice su potrovane sigurno nedozvoljenim sredstvima koja su korišćena na njivama. Sad nisu ih možda postavljali poljoprivrednici, možda muzikanti ili frizeri. :haha:

Zar je toliko teško priznati da ima pojedinaca koji se ponašaju kao manijaci.
 
Jeste priznati pa ti nakarikaju sve ptice u krugu od 100 km.
A sto lovacka drustva ne kontrolisu divlje svinje i placaju stete koje isti pricinjavaju frizerima i muzikantima.
Ja sam za to da se postuje zakon ali onda ako je nesto zabranjeno onda je zabranjeno a ne legalno i dostupno na izvolte ko hoce.I cink fosfid mamak se legalno prodaje po apotekama a provereno ptice od toga crkavaju i opet ona stara izreka lopov je onaj sto ga uhvate...
 
Ma da! Furadan je kao zabranjen i to samo treba poljoprivrednici da znaju i samo oni.
U Rumi na vašaru furadan na svakih desetak metara se prodaje bez skrivanja otvoreno a panduri i komunalci se šetaju i žvaću pljeskavice. Svi se prave blesavi i nikom ništa. Posle kad se neko dohvati pa potruje koječega sa nedozvoljenom hemijom onda se svi čude i zgražavaju "OH MOJ BOŽE KAKO JE TO MOGLO DA SE DESI PA TO JE ZABRANJENO bla bla bla".
 
Pa prošle godine je bila priča na ovom forumu gde se ljudi kunu u furadan i žao im što ga više nema. Ti slepci što rade u komunalnoj ne znaju ni čime se **greška briše a kamo li šta ne sme da se prodaje. Uvek se nadje neki pametnjaković kome je baš to najgore najbolje.
Činjenica je da se ptice truju sa svim i svačim i to je velika šteta. Pre neku godinu sam imao ovakav koncert, ali svake godine sve manje....

 
Haos na gakovačkim njivama, ne zna se čiji je čiji traktor -- izvor rs.n1info.com

Spornih 300 hektara državne zemlje u Gakovu zauzeli prvo radnici Farmenlenda, pa potom i gakovački paori. Za sada ni jedni ni drugi nemaju pravo na državne oranice, jer se iz apelacionog privrednog suda u Beogradu čeka odgovor na žalbu Gakovčana na odluku privrednog suda u Somboru, kojom im je zabranjeno korišćenje spornih oranica.


Gakovački paori kuju plan. U borbi za pravo na parče državne zemlje su istrajni. Od istog parčeta ne odustaje ni firma Farmenlend, čiji radnici su rano jutros, bez ikakve dozvole, počeli da rade na za sada, ničijoj zemlji.


Gakovčani i njihove kolege iz Rastine odlučile su da sa njima odmere snage – u oranju. Na putu između njiva sačekala ih je policija i radnici obezbeđenja privatne firme, koju je unajmio Farmenlend. To paore nije sprečilo da spuste plugove. Do tog momenta nije se znalo čija je zemlja. Od tad, više se nije znalo ni čiji je koji traktor. Na njivama su se tako našli i gakovački paori i radnici Farmenlenda u traktorima firme Graničar Gakovo koja je u stečaju.


Ni paori, ni Farmenlend nemaju pravo na spornih 300 hektara, pa je ubrzo stiglo i još policije. Do tada, oni su u automobilima samo kružili oko gakovačkih oranica.


Za to vreme u susednom selu bile su parkirane dve marice i nekoliko policijskih automobila. Na njivama je bilo više policije nego poljoprivrednika, kaže poljoprivrednik Vladimir Skrobonja.


“Došlo je 10 kola policije, dve marice, otprilike oko 60, 70 policajaca je došlo. Tu je stigao i načelnik policije i komandir Đaković, oni su prišli meni rukovali se, i pitao sam šta se dešava? On je rekao imamo usmeni nalog od javnog tužioca da oni rade njive”, objašnjava Skrobonja.


Po njegovim rečima, još nije stigla odluka drugostepenog privrednog suda, kojom će se razrešiti dilema ko ima pravo da obrađuje spornih 300 hektara. "Mi pretpostavljamo da je ta odluka u našu korist i da zbog toga pokušavaju sada bez papira da ih (privatne firme) uvedu na to zemljište", dodao je Skrobonja.


U javnom tužilaštvu kažu da nikakvog usmenog naloga nije bilo. A zašto je toliko policije na terenu, pita se i pravni zastupnik paora Branimir Mitrović. Danas je i on legtimisan, zbog sumnje da je nahuškao svoje klijente da zauzmu oranice.


“I ti jadni ljudi morajju tamo nešto da čuvaju, a ne znaju ni oni od koga i zašto. Druga stvar ono što se danas desilo to je da je neko omogućioo određenim radnicima, vrlo sam precizan, to nisu radnici Graničara Gakovo, Grančar Gakovo nema nijednog radnika, stečajni upravnik, to je kraj. Neko je omogućio nekim ljudima da uđu na iste te njive, a paorima su branili svo ovo vreme da oru”, kaže Mitrović.


Ko im je to omogućio, za sada se ne zna. Ko ima pravo na gakovačke njive? Za sada niko, dok iz apelacionog suda u Beogradu u privredni sud Somboru ne stigne odluka koja će konačno staviti tačku na gakovačku dramu. Današnjoj epizodi kompromisni epilog dao je somborski privredni sud privremenom odlukom - dok ne stigne odgovor iz Beograda na gakovačke njive ne sme niko.
Kliknite za proširenje...
 
[h=1]Плантаже дивљих јагода на грделичким пољима[/h]
Већ три године на овом подручју узгајају шумске јагоде, а овог пролећа у посао се укључила и Канцеларија за младе чији је пројекат подржала Делта фондација


Аутор: Милан Момчиловићчетвртак, 28.04.2016. у 20:05
niccu-zasadi-ssumske-jagode-u-grdelici.jpg

Ничу засади шумске јагоде у Грделици (Фото: Канцеларија за младе Грделице)



Лесковац – Већ три године, на грделичком подручју произвођачи плантажно узгајају шумске јагоде. Воћари из Слатине су међу првима почели да се баве тим уносним послом. Из године у годину проширују засаде овог мирисног воћа које на пољима овог села већ заузима преко двадесет хектара. Шумске јагоде произведене плантажно истог су укуса и мириса, производња се не разликује много од питомих јагода, само што имају знатно бољу цену и веома су тражене.

Прошлог лета откупљивачи су их плаћали 530 динара по килограму, а они који су се одлучили да их претворе у слатко и џем, зарађивали су знатно више. Откуп је организован, купци су из Лесковца и Ниша који плаћају чак авансно, тако да нема проблема са пласманом. Шумска јагода је веома тражена на европском тржишту, највише у Француској, Немачкој и Италији где достиже цену до десет евра по килограму.

Охрабрује чињеница да се овим послом све више баве млади, а сада се у овај посао укључила и Канцеларија за младе у Грделици која је уз помоћ Делта фондације на педесет хектара закупљеног земљишта засадила 20.000 садница, обезбеђених од пољопривредног газдинства „Пешић” из Слатине.

– Као удружење смо конкурисали код Делта фондације за пројекат „Засади за будућност”. На конкурсу је било 28 кандидата и ми смо јавно одбранили наш пројекат и добили 950.000 динара за набавку опреме. Ја већ имам неког искуства у узгајању шумских јагода на пет ари. Сада смо оформили плантаже у Грделици, за шта смо ангажовали људе са евиденције НСЗ. На крају године ћемо бесплатно поделити по четири хиљаде живића. Добиће их троје младих из социјално угрожених категорија, јер је овај пројекат окренут њима, каже за „Политику” Марко Младеновић из Канцеларије за младе.

Јагоде се гаје испод фолије, уз наводњавање по систему кап по кап. У сезони ће бити посла за десетине сезонских радника, при чему ће предност имати млађи од тридесет година, корисници Центра за социјални рад и жене са евиденције Националне службе запошљавања. Делта фондација ће пружати стручну подршку, као и помоћ у откупу.

Дивља јагода која се гаји плантажно најбоље успева до хиљаду метара надморске висине. Познаваоци кажу да они који се одлуче на овај вид производње, а сумњају да ли ће успевати на њиховим њивама, не треба да брину уколико у окружењу има шумских јагода. Цветају и рађају од јуна до новембра, до првог снега. Могу да издрже краткотрајне мразеве до минус пет степени Целзијусових. Беру се на свака четири дана, а један живић у сезони у просеку даје пола килограма јагода.

Њена предност је и то што није ништа изгубила од изгледа и укуса јагоде која расте у природи, само што је на плантажи. Јагодари не скитају по шуми, не гребу се, не боцкају се и не стрепе од змија. Није потребна никаква посебна заштита, осим што траже наводњавање.

Иначе, подршка Грделичанима један је од једанаест пројеката које је финансирала Делта фондација. Ова компанија издвојила је осамнаест милиона динара за помоћ организацијама и удружењима чији је циљ унапређење пољопривредне производње.


http://www.politika.rs/scc/clanak/353986/Plantaze-divljih-jagoda-na-grdelickim-poljima



- - - - - - - - - -

[h=2]Uvozimo i srpsko ulje[/h]
M. L. J. - S. B. | 04. maj 2016. 15:25 | Komentara: 13
Potrošač u Srbiji kupio zejtin proizveden u Šidu, koje je u naše radnje stigao iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uvoznik preduzeće "Žitoprerada agro" iz Banatskog Karlovca i predstavništvo izvoznika iz UAE posluju na istoj adresi



VELIKI suncokret na etiketi, baš kao sa vojvođanskih polja, ali ga okružuju srpskom potrošaču nepoznata arapska slova. I plastična flaša ulja sasvim je nalik na one u koje ga pakuju svi domaći poznati srpski proizvođači. Tek sitnija slova na deklaraciji otkivaju sasvim neverovatan put ove boce kupljene u jednoj beogradskoj prodavnici. Ulje je proizvedeno u Srbiji, izvezeno u Ujedinjene Arapske Emirate i nanovo uvezeno sa Bliskog istoka.


Slika famozne flaše koja je obišla pola sveta juče je kružila društvenim mrežama. Jestivo suncokretovo ulje proizvedeno je u pogonima "Viktorija ojla" iz Šida. Na raf je, međutim, stiglo iz uvoza, i to iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uvoznik je "Žitoprerada agro" iz Banatskog Karlovca.

- Gledam majku kako sipa ulje u tiganj i vidim nešto neobično - arapska slova na ulju - piše jedan Beograđanina na svom fejsbuk-profilu. - Ulje je napravljeno ovde, izvezeno u Ujedinjene Arapske Emirate za potrebe Iraka, i ponovo uvezeno u Srbiju.

U "Viktorija ojlu" objašnjavaju da su oni isključivo proizvođač ulja.

- "Viktorija ojl" ne izvozi i nikada nije izvozila ulje u Ujedinjene Arapske Emirate - kažu u ovoj kompaniji. - U okviru programa "Privatna marka", "Viktorija ojl" je proizvodila ulje za nekoliko domaćih i inostranih kompanija. Nismo upoznati sa daljim postupanjem sa tim uljem i pozivamo nadležne organe da utvrde o kom ulju je reč i na koji način se njime dalje trgovalo. Jestiva rafinisana suncokretova ulja koja proizvodi "Viktorija ojl" su jednakog kvaliteta, u skladu sa najvišim standardima prehrambene industrije, što potvrđuju brojni sertifikati i nagrade koje naša ulja osvajaju u zemlji i inostranstvu.

Nažalost, juče nismo uspeli da stignemo do uvoznika, koji bi jedini mogao da odgovori gde je računica u ovom poslovnom poduhvatu. Firma "Žitoprerada agro" je vlasništvo indijskog državljanina Šahtaj Šaji ul Mulk Navaba. Za ovu firmu nismo uspeli da pronađemo nijedan telefon, niti na sajtu, niti u podacima Agencije za privredne registre. Na deklaraciji piše da je izvoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata - "Mulk holdings F.Z.C.". Ova firma ima predstavništvo baš u Banatskom Karlovcu, i to na istoj adresi kao i "Žitoprerada agro". Vlasnik uvoznika ovog zejtina u svom imenu i prezimenu sadrži ime Mulk, upravo kako je nazvana firma izvoznika iz UAE.



JEFTINIJE

I pored hiljada pređenih kilometara i izvozno-uvoznih procedura, ovo ulje je na rafu srpske prodavnice ispalo jeftinije. Tako makar kaže potrošač famozne flaše koji je svoje iskustvo podelio na "Fejsbuku".


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:603614-Uvozimo-i-srpsko-ulje



 
Proizvodnja bukovače sve zastupljenija - Cena i do 350 dinara za kilogram ---izvor ekapija.com

Proizvodnja bukovače iz godinu u godinu je sve zastupljenija, a jedan od razloga je otkupna cena koja u sezoni dostiže i 350 dinara za kilogram.

Jagodina ima veliki potencijal da postane kraj koji je poznat upravo po pečurkama. Kod porodice Dalibora Vujića uzgaja se bukovača u objektu koji je nekada bio štala. Objekat su preuredili za profitabilniji posao, jer se stočarstvo više i ne isplati.


Dejan Cvetković, organizator proizvođača bukovače iz ovog kraja, objašnjava kako treba preurediti i opremiti objekat za uspešan uzgoj bukovače, kolika temperatura mora biti u objektu, a to je i najveći problem i izazov za uzgajivače.


Bukovača može da se uzgaja tokom cele godine, ukoliko je objekat energetski efikasan - da se lako greje i hladi. To ne mogu mnogi objekti, pa se preskaču najtopliji i najhladniji dani tokom godine, tada gljivari ne rade.



Od zasejavanja do berbe potrebno da prođe oko dva i po do tri meseca. Cene na veliko su oko 180 dinara, a na malo između 250 i 350 dinara, a proizvođači su ovom cenom zadovoljni.


Kada se obezbede dobri uslovi, prinos ne može da izostane, tvrdi Cvetković, a po supstratu - džakovi napunjeni slamom iz kojih gljive rastu, ubere se tri do pet kilograma.
Kliknite za proširenje...
 
[h=2]СТРАВИЧНА ОДРЕДБА ЕУ: Забрањују природно аутохтоно семе - чак и приватним баштама![/h]

05/07/2016 11:38 Издвојено Свет Планета



За пољопривреднике биће обaвезно кориштење стандардизованог и унифицираног семена, при чему ће кориштење старих и ретких сорти бити кажњиво, чак и онда када се сеју или саде у приватној башти, преноси хрватски Новилист.




Забрањено чак и у својој башти! (Фото: Pixabay)



Након недавне скандалозне одлуке Европске комисије о приватизацији водоснабдевања, из Брисела стиже нови шок.

Европска комисија данас ће послати Европском парламенту нову уредбу којом ће пољопривредницима законски прописати обавезно кориштење стандардизованог и унифицираног семена, при чему ће кориштење старих, ретких и аутохтоних сорти – које немају готово никакве шансе да добију дозволу за промет – бити кажњиво, чак и онда када се сеју или саде у приватној башти.

Европске еколошке организације и бројне организације чији чланови покушавају очувати старе аутохтоне сорте семена – а које су већ дуго трн у оку мултинационалним компанијама – ових су дана изазвале велику узбуну због намере Еуропске комисије чија би одлука могла угрозити сувереност европских држава у очувању генетичке разноликости. Аутохтоне сорте семења, међутим, за разлику од ових »високопродуктивних и интензивних« сорти, прилагођене су локалним приликама.

Осим што је неупоредиво укусније и богатије храњивим састојцима – што више никоме не треба посебно доказивати – поврће и воће добијено из аутохтоних сорти захтева мање воде и уметног гнојива, а и није га потребно штитити толиким количинама хемикалија, јер је отпорније на болести, што уједно смањује загађење околине.

"Захваљујући" уредби Европске комисије, која ће вредити и у Хрватској, аутохтоне сорте, које су досад биле изузете из европских правила, брзо ће ишчезнути с трговачких полица, наводи Новилист.

Они који не буду поступали по уредби биће строго кажњени, а они који буду пожељели да региструју властито семе суочиће се с непремостивим бирократским препрекама, будући да предвиђена регулација регистрације семења дискриминише аутохтоне сорте у односу на индустријско семе, чиме се дискриминишу мали произвођачи у односу на велике компаније, због чега еколошке организације и упозоравају на скори потпуни нестанак аутохтоног семења, преноси Новилист.

Извор: Восток

http://www.pravda.rs/2016/05/07/str...rodno-autohtono-seme-cak-i-privatnim-bastama/

 
O ovome sam gledao na youtube kako Monsantova policija da da Monsantova policija zaplenjuje robu koja je autohtona i kako rasteruju seljake koi selektiraju svoju pšenicu jer moraju kupovati njihovu a kada jednom poseješ njihovo onda moraš svake godine kupovati seme jer ne smeš selektirati seme i sejati tavanušu jer tada koristiš njihova semena a bez njihove dozvole.
 
Tebra, neki dan kad smo se prebrojavali ostadosmo u manjini ! Stoga, sprem`te se...

PS
...utrčao Momo...

I kad si već tu Momo sokole, de ti nama ovo demistifikuj.
 
Poslednja izmena:
Ma predugo bi trajalo i teško je nekome nešto objasniti ako ima unaprijed formiranu slike , neka bude : Eu riješila da donese zakon da uništi i zatruje svojih 500 miliona stanovnika jer im ne odgovara više da imaju dobre uslove za život.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh