Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Ivan 1980
Član
Protest poljoprivrednika
Evropa se budi - protestuju i nemački farmeri!
Datum: 06.04.2016. 09:00
Evropskim poljoprivrednicima je prekipelo! Sve teža situacija u kojoj se nalaze naterala ih je na ulice, uproteste. Više od hiljadu farmera tako je nedavno marširalo Londonom tražeći od Vlade i premijeraDejvida Kamerona da pomognu farmerima."Iz Ministarstava dobijamo odgovore da nas slušaju i da imaju 25-godišnji strateški plan, ali većinu farmera zanima kako će da prežive narednih 12 meseci", rekao je organizator protesta i vlasnik farme mlečnih krava Dejvid Handlei.
Protesti su izbili i u Nemačkoj koja se dosad odupirala krizi. Zbog smanjenje otkupne cene mleka protestovalo se u Drezdenu. Naime, poslednje statistike pokazuju da je prihod nemačkih farmera od 2104. do 2015. pao za 40%.
Više od 5.000 poljoprivrednika pogođenih krizom sa 600 traktora protestovalo je sredinom marta i uHelsinkiju, u Finskoj. Paket mera u iznosu od 500 miliona evra, koji je EU pružila u septembru, rešio je samo kap u moru problema, a poljoprivrednici ne mogu da se nose sa situacijom. Statistike pokazuju da su prihodi finskih farmera u zadnjih nekoliko godina najbrže pali u celoj EU, a u kombinaciji sa smanjenim maloprodajnim cenama hrane, kašnjenjima u isplatama subvencija i zastoju izvoza u Rusiju.
Podsećamo, kriza evropskih poljoprivrednika, posebno mlekara, traje godinama. Krajem prošle, ali i početkom ove godine, protestovali su i francuski farmeri. Ono što se čulo tad, čuje se i ovih dana: Evropska unija, ali i Vlade svih zemalja članica, moraju da deluju odmah, jer u suprotnom neće moći da prehrane rastuću populaciju, upozoravaju na ulicama i proizvođači i potrošači.
http://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/evropa-se-budi-protestuju-i-nemacki-farmeri/24319/
Imaju subvencije 500 Eura i opet se bune, sram ih bilo, tccc...
U biti je kapitalističkog privrednog sistema da hiperprodukcijom periodično dovodi do sloma vrednosti roba na tržištu.
Ne može se prihvatiti tvrdnja da je uzrok ovoj krizi nedostatak ruskog tržišta. U jednom, manjem, delu jeste, naravno, ali ne i u potpunosti.
Svakako da je od uticaja i teza, po svemu sudeći netačna, nekih analitičara tržišta da će cena hrane u budućnosti rasti. Izgleda da će taj rast cena, ako ga i bude, biti samo i isključivo inflatorni rast cena.
Realnom posmatraču mora biti jasno da ceni hrane sledi neminovan pad, a da će ujedno sa tim doći do povećanja produktivnosti proizvodnje. To će u propast povući mnogo proizvođača. Prvenstveno onih iz kategorije "srednje veliki". Oni neće moći da podnesu trošak zaposlene radne snage i teret kredita.
Sledi izmena zakonske regulative u pravcu omogućavanja i podsticanja zaokruživanja procesa proizvodnje. Kako ? Tako da će svaki seljak uz minimalne tehničke i sanitarne uslove moći da ima klanicu, mesaru, mlekaru, destileriju, džemaru i sl. i samim tim otvoren put ka lokanom i regionalnom tržištu.
Svakako da treba imati u vidu i negodovanje, koji dobija svetske razmere, protiv GMO hrane.
Evropa se budi - protestuju i nemački farmeri!
Datum: 06.04.2016. 09:00
Evropskim poljoprivrednicima je prekipelo! Sve teža situacija u kojoj se nalaze naterala ih je na ulice, uproteste. Više od hiljadu farmera tako je nedavno marširalo Londonom tražeći od Vlade i premijeraDejvida Kamerona da pomognu farmerima."Iz Ministarstava dobijamo odgovore da nas slušaju i da imaju 25-godišnji strateški plan, ali većinu farmera zanima kako će da prežive narednih 12 meseci", rekao je organizator protesta i vlasnik farme mlečnih krava Dejvid Handlei.
Protesti su izbili i u Nemačkoj koja se dosad odupirala krizi. Zbog smanjenje otkupne cene mleka protestovalo se u Drezdenu. Naime, poslednje statistike pokazuju da je prihod nemačkih farmera od 2104. do 2015. pao za 40%.
Više od 5.000 poljoprivrednika pogođenih krizom sa 600 traktora protestovalo je sredinom marta i uHelsinkiju, u Finskoj. Paket mera u iznosu od 500 miliona evra, koji je EU pružila u septembru, rešio je samo kap u moru problema, a poljoprivrednici ne mogu da se nose sa situacijom. Statistike pokazuju da su prihodi finskih farmera u zadnjih nekoliko godina najbrže pali u celoj EU, a u kombinaciji sa smanjenim maloprodajnim cenama hrane, kašnjenjima u isplatama subvencija i zastoju izvoza u Rusiju.
Podsećamo, kriza evropskih poljoprivrednika, posebno mlekara, traje godinama. Krajem prošle, ali i početkom ove godine, protestovali su i francuski farmeri. Ono što se čulo tad, čuje se i ovih dana: Evropska unija, ali i Vlade svih zemalja članica, moraju da deluju odmah, jer u suprotnom neće moći da prehrane rastuću populaciju, upozoravaju na ulicama i proizvođači i potrošači.
http://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/evropa-se-budi-protestuju-i-nemacki-farmeri/24319/
Imaju subvencije 500 Eura i opet se bune, sram ih bilo, tccc...
U biti je kapitalističkog privrednog sistema da hiperprodukcijom periodično dovodi do sloma vrednosti roba na tržištu.
Ne može se prihvatiti tvrdnja da je uzrok ovoj krizi nedostatak ruskog tržišta. U jednom, manjem, delu jeste, naravno, ali ne i u potpunosti.
Svakako da je od uticaja i teza, po svemu sudeći netačna, nekih analitičara tržišta da će cena hrane u budućnosti rasti. Izgleda da će taj rast cena, ako ga i bude, biti samo i isključivo inflatorni rast cena.
Realnom posmatraču mora biti jasno da ceni hrane sledi neminovan pad, a da će ujedno sa tim doći do povećanja produktivnosti proizvodnje. To će u propast povući mnogo proizvođača. Prvenstveno onih iz kategorije "srednje veliki". Oni neće moći da podnesu trošak zaposlene radne snage i teret kredita.
Sledi izmena zakonske regulative u pravcu omogućavanja i podsticanja zaokruživanja procesa proizvodnje. Kako ? Tako da će svaki seljak uz minimalne tehničke i sanitarne uslove moći da ima klanicu, mesaru, mlekaru, destileriju, džemaru i sl. i samim tim otvoren put ka lokanom i regionalnom tržištu.
Svakako da treba imati u vidu i negodovanje, koji dobija svetske razmere, protiv GMO hrane.
Zašto si ovo stavio u sitnom fontu kad je trebalo u veelikom
ovo je srž problema. I gledaj kako političari spinuju, i pored očiglednog viška hrane oni pričaju o gladi...Plašim se da će ta njihova dugoročna politika (25-o godišnji plan) da se slomi na našim ledjima. Već udaraju bezobrazan damping.
[h=1]Сертић: ПКБ је прецењен[/h]
Стручњаци сматрају да је потпуно невероватно да се држава будзашто одриче 17.000 хектара земљишта надомак Београда чија ће цена у наредним годинама само да расте
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 07.04.2016. у 22:05
Највећа фарма крава у Европи (Фото ПКБ)
Држава треба да стави прст на чело као и у случају „Телекома” и добро размисли шта је најбоље да уради са ПКБ-ом. Да има у виду да продаје највећу фарму краву у Европи али и огромно земљиште од 17.000 хектара, непосредно уз Београд, чија ће вредност у наредним годинама само да расте.
Ово је заједнички став аграрних аналитичара и економиста на питање „Политике” шта мисле о најављеној приватизацији београдског пољопривредног комбината. Али и нека врста одговора на последњу изјаву министра привреде Жељка Сертића да је ПКБ прецењен и да цена која је постављена на првом тендеру (154 милиона евра) не одговара стању на тржишту. Он је у изјави за Танјуг рекао да су „све процене фирми и појединаца биле да је компанија прецењена” и да се сада још размишља о моделу приватизације јер у првом кругу продаје није било заинтересованих инвеститора.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, мисли потпуно супротно. За њега је, каже, невероватно да се Србија одриче земљишта ПКБ-а, ресурса чија ће вредност у наредним годинама само да расте.
– Када бих ја куповао ПКБ куповао бих га због чињенице да има вредну земљу непосредно поред главног града. Поштено речено, не видим разлику између земљишта које ПКБ-а има уз пут ка Зрењанину и оних пет хектара који су недавно продали као грађевинско за три и по милиона евра. У следећих пет или десет година сва та земља вредеће бар десет пута више – истиче наш саговорник.
– Ако ПКБ купе двојица бизнисмена који показују намеру, Матијевић и Костић, неће издржи ни годину, две да задрже делатност. То је и нереално очекивати у нестабилним тржишним условима. Посебно после најаве укидање прелевмана на увоз млека и меса. Тржиште ће бити преплављено много јефтинијим производима и зато мислим да неко ко купи фарму неће наставити да се бави сточарством – сматра Савић.
Са друге стране, истиче, ни досадашње управљање овим комбинатом није било добро. ПКБ је почео да пропада деведесетих година прошлог века када је кренуло парчање и продаја дела комбината. Демократска власт је после 5. октобра имала прилику да поврати предузеће али уместо тога продат је – „Имлек”, „Фриком”, запуштена фабрика шећера и приватизована фабрика меса „Имес”. Остала је на крају примарна ратарска и сточарска производња која сама по себи не може да функционише без прераде. Наш саговорник је мишљења да ако се посматра дугорочно, ПКБ никако не треба продавати због вредног земљишта. Али предузеће не може да опстане ни у овом облику. Ако држава намерава да задржи комбинат морала би да постави професионални менаџмент. Продајом дела земљишта комбинат би могао да се растерети дугова и препусти тржишту а да се уз државне гаранције обезбеде капацитети за прераду млека или меса.
– Звучи утопистички, али најгоре решење је продаја. Заиста не могу да верујем би Миодраг Костић био умешнији и способнији од државе.
Дубоко сам убеђен да он размишља на следећи начин: бићу ослобођен губитака, сејаћу и чекаћу неко боље време па ћу са продајом пет, шест хиљада хектара исплатити све што сам уложио – каже професор Савић.
Горан Живков у ауторском тексту објављеном на сајту „аграрије” каже да се „плаши да држава оваквом приватизацијом неће добити највећу могућу цену нити ПКБ инвеститора какав му је потребан”.
– Плашим се да се неће десити ни једно ни друго. У ствари, некако ми се чини да се купац већ зна – истиче он. На овакво размишљање наводи га то што се ПКБ продаје у комаду што је, сматра, супротно економској логици. Како објашњава, компанија се састоји из неколико различитих производних јединица – модерних пластеника за производњу поврћа, фарме свиња и крава, ратарске производње, привредних објеката који су више интересантни као некретнина него део будуће производње.
– Лично не знам ниједног произвођача млека који уопште и производи поврће, а не и да је добар у томе. Не познајем ниједног који се бави некретнинама и фармом свиња, нити вожњом авиона и науком. Од ПКБ је било потребно направити функционалне целине и тако их продавати – истиче Живков. Тако би, додаје, било више такмичара и то би било у складу са економском логиком, стратегијом пољопривреде да се створи слој пољопривредника који су у стању да буду конкурентни по уласку у ЕУ и омогућило би већу запосленост.
Подсећамо, први позив за продају целокупне имовине ПКБ-а по почетној цени од 154 милиона евра није успео јер није било заинтерсованих понуђача. Дуг компаније је око 70 милиона евра. Како је „Политика” објавила у току је нова процена целокупне имовине предузећа после чега ће се знати даља судбина комбината. За сада су интересовање показали само Петар Матијевић и Миодраг Костић који би наводно заједнички купили комбинат али „када му буде пала цена”. Представници оба синдиката ПКБ-а верују да се одуговлачењем и новом проценом капитала управо обара вредност фирме и да само земљиште вреди неупоредиво више.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352635/Sertic-PKB-je-precenjen
- - - - - - - - - -
[h=1]Србија може да извози храну у вредности од десет милијарди долара[/h]
Неопходно је унапредити стандарде производње да би се одговорило на захтеве о безбедности хране који су на снази на европском и светском тржишту
Аутор: Ј. А – И. А.четвртак, 07.04.2016. у 21:22
Јабуке извозимо највише у Русију (Фото А. Васиљевић)
Процењује се да Србија може да извезе храну у вредности од десет милијарди долара, а тренутно извози мање од трећине својих реалних могућности.
Међутим, захтеви за безбедност хране на европском и светском тржишту су све већи због чега ће и Србија морати да унапреди стандарде производње. На жалост, произвођачи увођење сертификата виде као немилу обавезу што би требало што пре да се промени, рекао је Бошко Гавовић, извршни директор компаније ТМС на одржаној конференцији о безбедности хране.
У Србији има 470.000 регистрованих пољопривредних газдинстава. Око три до четири хиљаде њих је сертификовано и то углавном у прерађивачкој индустрији, а свега 270 произвођача у примарној пољопривредној производњи.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић изјавила је да грађани Србије могу бити сигурни да једу здраву, квалитетну и безбедну храну, јер инспекцијске службе спроводе редовне контроле у циљу гарантовања исправности производа.
– Треба ипак истаћи да је главна одговорност на произвођачима, прерађивачима и трговцима, док је дужност државе да кроз службене контроле проверава да ли се прописи поштују. Једино на овај начин можемо да успоставимо стабилан систем који домаћим и иностраним потрошачима гарантује да конзумирају квалитетну и здравствено безбедну храну, изјавила је Богосављевић-Бошковић.
Она је нагласила да су пољопривредна и прехрамбена производња једини сектор домаће привреде који остварује суфицит у размени.
– Зато смо под сталном контролом надлежних институција Европске уније и осталих земаља где се наша храна продаје, рекла је министарка пољопривреде. Према њеним речима, проблеми и инцидентне ситуације нису чешће на тржишту Србије у односу на друге земље у којима је систем контроле успостављен знатно раније.
– Тачно је да се повремено дешавају проблеми, али оно што је добро то је да је Србија усагласила своје прописе у области контроле и безбедности и здравствене исправности хране са европским прописима и онима који важе на другим тржиштима, а на која извозимо – рекла је Бошковићева и додала да ресорно министарство ради на томе да се испуне сви потребни захтеви и стандарди, а да о томе говори управо пласман српских производа на страна тржишта.
Шеф групе за квалитет у Министарству пољопривреде Бранислав Ракетић рекао је да је што се регулативе тиче, она у Србији у складу са стандардима који важе у ЕУ.
Он је, говорећи о органској храни, рекао да су услови за такву врсту производње у Србији добри, али да се мора радити на едукацији произвођача и потражњи за тим производима.
Ракетић је најавио и измене Правилника о декларисању производа посебно када је реч о истицању нутритивних и здравствених тврдњи. Прописима ће, најавио је, бити регулисана и продаја хране на даљину или достава и преко интернета.
Директор Националне референтне лабораторије Славољуб Станојевић навео је да је рад независних лабораторија веома важан јер оне дају оцену усаглашености производа са прописаним захтевима, односно да ли је он безбедан за употребу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...i-hranu-u-vrednosti-od-deset-milijardi-dolara
Стручњаци сматрају да је потпуно невероватно да се држава будзашто одриче 17.000 хектара земљишта надомак Београда чија ће цена у наредним годинама само да расте
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 07.04.2016. у 22:05
Држава треба да стави прст на чело као и у случају „Телекома” и добро размисли шта је најбоље да уради са ПКБ-ом. Да има у виду да продаје највећу фарму краву у Европи али и огромно земљиште од 17.000 хектара, непосредно уз Београд, чија ће вредност у наредним годинама само да расте.
Ово је заједнички став аграрних аналитичара и економиста на питање „Политике” шта мисле о најављеној приватизацији београдског пољопривредног комбината. Али и нека врста одговора на последњу изјаву министра привреде Жељка Сертића да је ПКБ прецењен и да цена која је постављена на првом тендеру (154 милиона евра) не одговара стању на тржишту. Он је у изјави за Танјуг рекао да су „све процене фирми и појединаца биле да је компанија прецењена” и да се сада још размишља о моделу приватизације јер у првом кругу продаје није било заинтересованих инвеститора.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, мисли потпуно супротно. За њега је, каже, невероватно да се Србија одриче земљишта ПКБ-а, ресурса чија ће вредност у наредним годинама само да расте.
– Када бих ја куповао ПКБ куповао бих га због чињенице да има вредну земљу непосредно поред главног града. Поштено речено, не видим разлику између земљишта које ПКБ-а има уз пут ка Зрењанину и оних пет хектара који су недавно продали као грађевинско за три и по милиона евра. У следећих пет или десет година сва та земља вредеће бар десет пута више – истиче наш саговорник.
– Ако ПКБ купе двојица бизнисмена који показују намеру, Матијевић и Костић, неће издржи ни годину, две да задрже делатност. То је и нереално очекивати у нестабилним тржишним условима. Посебно после најаве укидање прелевмана на увоз млека и меса. Тржиште ће бити преплављено много јефтинијим производима и зато мислим да неко ко купи фарму неће наставити да се бави сточарством – сматра Савић.
Са друге стране, истиче, ни досадашње управљање овим комбинатом није било добро. ПКБ је почео да пропада деведесетих година прошлог века када је кренуло парчање и продаја дела комбината. Демократска власт је после 5. октобра имала прилику да поврати предузеће али уместо тога продат је – „Имлек”, „Фриком”, запуштена фабрика шећера и приватизована фабрика меса „Имес”. Остала је на крају примарна ратарска и сточарска производња која сама по себи не може да функционише без прераде. Наш саговорник је мишљења да ако се посматра дугорочно, ПКБ никако не треба продавати због вредног земљишта. Али предузеће не може да опстане ни у овом облику. Ако држава намерава да задржи комбинат морала би да постави професионални менаџмент. Продајом дела земљишта комбинат би могао да се растерети дугова и препусти тржишту а да се уз државне гаранције обезбеде капацитети за прераду млека или меса.
– Звучи утопистички, али најгоре решење је продаја. Заиста не могу да верујем би Миодраг Костић био умешнији и способнији од државе.
Дубоко сам убеђен да он размишља на следећи начин: бићу ослобођен губитака, сејаћу и чекаћу неко боље време па ћу са продајом пет, шест хиљада хектара исплатити све што сам уложио – каже професор Савић.
Горан Живков у ауторском тексту објављеном на сајту „аграрије” каже да се „плаши да држава оваквом приватизацијом неће добити највећу могућу цену нити ПКБ инвеститора какав му је потребан”.
– Плашим се да се неће десити ни једно ни друго. У ствари, некако ми се чини да се купац већ зна – истиче он. На овакво размишљање наводи га то што се ПКБ продаје у комаду што је, сматра, супротно економској логици. Како објашњава, компанија се састоји из неколико различитих производних јединица – модерних пластеника за производњу поврћа, фарме свиња и крава, ратарске производње, привредних објеката који су више интересантни као некретнина него део будуће производње.
– Лично не знам ниједног произвођача млека који уопште и производи поврће, а не и да је добар у томе. Не познајем ниједног који се бави некретнинама и фармом свиња, нити вожњом авиона и науком. Од ПКБ је било потребно направити функционалне целине и тако их продавати – истиче Живков. Тако би, додаје, било више такмичара и то би било у складу са економском логиком, стратегијом пољопривреде да се створи слој пољопривредника који су у стању да буду конкурентни по уласку у ЕУ и омогућило би већу запосленост.
Подсећамо, први позив за продају целокупне имовине ПКБ-а по почетној цени од 154 милиона евра није успео јер није било заинтерсованих понуђача. Дуг компаније је око 70 милиона евра. Како је „Политика” објавила у току је нова процена целокупне имовине предузећа после чега ће се знати даља судбина комбината. За сада су интересовање показали само Петар Матијевић и Миодраг Костић који би наводно заједнички купили комбинат али „када му буде пала цена”. Представници оба синдиката ПКБ-а верују да се одуговлачењем и новом проценом капитала управо обара вредност фирме и да само земљиште вреди неупоредиво више.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352635/Sertic-PKB-je-precenjen
- - - - - - - - - -
[h=1]Србија може да извози храну у вредности од десет милијарди долара[/h]
Неопходно је унапредити стандарде производње да би се одговорило на захтеве о безбедности хране који су на снази на европском и светском тржишту
Аутор: Ј. А – И. А.четвртак, 07.04.2016. у 21:22
Процењује се да Србија може да извезе храну у вредности од десет милијарди долара, а тренутно извози мање од трећине својих реалних могућности.
Међутим, захтеви за безбедност хране на европском и светском тржишту су све већи због чега ће и Србија морати да унапреди стандарде производње. На жалост, произвођачи увођење сертификата виде као немилу обавезу што би требало што пре да се промени, рекао је Бошко Гавовић, извршни директор компаније ТМС на одржаној конференцији о безбедности хране.
У Србији има 470.000 регистрованих пољопривредних газдинстава. Око три до четири хиљаде њих је сертификовано и то углавном у прерађивачкој индустрији, а свега 270 произвођача у примарној пољопривредној производњи.
Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић изјавила је да грађани Србије могу бити сигурни да једу здраву, квалитетну и безбедну храну, јер инспекцијске службе спроводе редовне контроле у циљу гарантовања исправности производа.
– Треба ипак истаћи да је главна одговорност на произвођачима, прерађивачима и трговцима, док је дужност државе да кроз службене контроле проверава да ли се прописи поштују. Једино на овај начин можемо да успоставимо стабилан систем који домаћим и иностраним потрошачима гарантује да конзумирају квалитетну и здравствено безбедну храну, изјавила је Богосављевић-Бошковић.
Она је нагласила да су пољопривредна и прехрамбена производња једини сектор домаће привреде који остварује суфицит у размени.
– Зато смо под сталном контролом надлежних институција Европске уније и осталих земаља где се наша храна продаје, рекла је министарка пољопривреде. Према њеним речима, проблеми и инцидентне ситуације нису чешће на тржишту Србије у односу на друге земље у којима је систем контроле успостављен знатно раније.
– Тачно је да се повремено дешавају проблеми, али оно што је добро то је да је Србија усагласила своје прописе у области контроле и безбедности и здравствене исправности хране са европским прописима и онима који важе на другим тржиштима, а на која извозимо – рекла је Бошковићева и додала да ресорно министарство ради на томе да се испуне сви потребни захтеви и стандарди, а да о томе говори управо пласман српских производа на страна тржишта.
Шеф групе за квалитет у Министарству пољопривреде Бранислав Ракетић рекао је да је што се регулативе тиче, она у Србији у складу са стандардима који важе у ЕУ.
Он је, говорећи о органској храни, рекао да су услови за такву врсту производње у Србији добри, али да се мора радити на едукацији произвођача и потражњи за тим производима.
Ракетић је најавио и измене Правилника о декларисању производа посебно када је реч о истицању нутритивних и здравствених тврдњи. Прописима ће, најавио је, бити регулисана и продаја хране на даљину или достава и преко интернета.
Директор Националне референтне лабораторије Славољуб Станојевић навео је да је рад независних лабораторија веома важан јер оне дају оцену усаглашености производа са прописаним захтевима, односно да ли је он безбедан за употребу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...i-hranu-u-vrednosti-od-deset-milijardi-dolara
[h=1]Српске малине и даље контролишу на норовирус[/h]
Сваки десети камион воћа проверавajу на граници са ЕУ од октобра прошле године али се не зна када ће ова, наводно привремена мера, бити укинута
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 09.04.2016. у 19:05
Разлог ширења нововируса је лоша хигијена берача малина (Фото А. Васиљевић)
Српске малине и даље не могу да се транспортују на тржиште Европске уније без потврде да воће није заражено такозваним норовирусом, који се шири путем заражене воде и хране.
Контрола сваког десетог камиона натовареног малинама, који стиже из Србије, уведена је у октобру прошле године и до сада није било пријаве заражених узорака. Осим тога још није познато да ли ће и када ова одлука бити обустављена.
Због насталих проблема Управа за биље Министарства пољопривреде најављује нови правилник о хигијенским правилима за производњу откуп и прераду јагодичастог воћа који ће вероватно ступити на снагу пре почетка овогодишње бербе. Увођењу појачаног надзора нашег воћа претходио је инцидент из јула прошле године када је на тржишту ЕУ пронађена смрзнута малина заражена норовирусом, наводно произведена на некој од плантажа у околини Шапца. Воће је тестирано у Шведској одакле је потекла узбуна, а онда и налог за повлачење са европског тржишта.
Ову вест Министарство пољопривреде никада није званично потврдило јер, како сазнајемо, никада нису ни добили службену потврду таквих навода.
У недавно објављеном извештају одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије наводи се да је учесталост контроле малина 10 одсто што је „најмања учесталост која је предвиђена европским прописима о појачаној контроли”. Како се наводи, извоз наших малина није угрожен и реч је о најблажој, привременој мери. Иако се у извештају наглашава да листу забрана и појачаног надзора ЕУ редовно ревидира у Министарству пољопривреде нисмо успели да сазнамо када ће ЕУ повући ту одлуку што је стална претња нашим произвођачима који су прошле године, са приходом од око 280 милиона евра, избили на позицију највећих светских извозника малине.
– Контролом произвођача и хладњачара али и доношењем хигијенских правилника треба да докажемо да имамо систем следљивости. Али немамо информацију до када ће трајати појачани надзор.
У министарству кажу да је од прошле бербе било 60 контрола на присуство овог вируса и да су сви резултати били добри.
Добро упућени саговорници „Политике” међутим истичу да ће Србија тешко изаћи из режима који јој је наметнут и да је ово нека врста константног притиска на произвођаче.
– Једном установљене мере тешко се укидају. То је начин да се произвођачи држе под контролом и не верујем да ће контрола малина на норовирус бити обустављена у скорије време, осим ако не буде драстичног мањка овог воћа на тржишту – каже наш саговорник.
Малина као и друго јагодичасто воће које не пролази термичку обраду је осетљива. Познато је да је патогени норовирус болест прљавих руку, брзо се шири и да је лоша хигијена берача главни узрочник заразе. Воће могу да заразе и дивље животиње током неадекватног лагеровања и манипулација са гајбицама. Произвођачи малина апеловали су више пута да се појача контрола хладњача које откупљују воће без познатог порекла и провере што додатно може да угрози репутацију српских произвођача. И њихови трошкови су, сазнајемо, сада далеко већи као и дужина транспорта (пут може да потраје и седам, до десет дана) посебно ако превоз иде из Мађарске.
Милан Ђукић, председник Удружења малинара „Виламет” из Ариља, каже да је било три, четири састанка на ову тему у Министарству пољопривреде, а последњи у јануару. Тражили су истиче да се уведе већа контрола увоза малине и произвођача.
– Имамо сазнања да су у целој овој причи учествовали хладњачари у покушају да се обори цена малина – каже Ђукић.
Како је „Политика” већ писала тестови на норовирус раде се у свега две лабораторије у Србији. У Новом Саду и у Ужицу, али немају акредитацију за методе откривања присуства норовируса у храни. Увођење акредитације је изузетно скупо па их извозници и откупљивачи ангажују из предострожности. Већина извозника анализе ради углавном у лабораторијама у Немачкој.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352761/Srpske-maline-i-dalje-kontrolisu-na-norovirus
Сваки десети камион воћа проверавajу на граници са ЕУ од октобра прошле године али се не зна када ће ова, наводно привремена мера, бити укинута
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 09.04.2016. у 19:05
Српске малине и даље не могу да се транспортују на тржиште Европске уније без потврде да воће није заражено такозваним норовирусом, који се шири путем заражене воде и хране.
Контрола сваког десетог камиона натовареног малинама, који стиже из Србије, уведена је у октобру прошле године и до сада није било пријаве заражених узорака. Осим тога још није познато да ли ће и када ова одлука бити обустављена.
Због насталих проблема Управа за биље Министарства пољопривреде најављује нови правилник о хигијенским правилима за производњу откуп и прераду јагодичастог воћа који ће вероватно ступити на снагу пре почетка овогодишње бербе. Увођењу појачаног надзора нашег воћа претходио је инцидент из јула прошле године када је на тржишту ЕУ пронађена смрзнута малина заражена норовирусом, наводно произведена на некој од плантажа у околини Шапца. Воће је тестирано у Шведској одакле је потекла узбуна, а онда и налог за повлачење са европског тржишта.
Ову вест Министарство пољопривреде никада није званично потврдило јер, како сазнајемо, никада нису ни добили службену потврду таквих навода.
У недавно објављеном извештају одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије наводи се да је учесталост контроле малина 10 одсто што је „најмања учесталост која је предвиђена европским прописима о појачаној контроли”. Како се наводи, извоз наших малина није угрожен и реч је о најблажој, привременој мери. Иако се у извештају наглашава да листу забрана и појачаног надзора ЕУ редовно ревидира у Министарству пољопривреде нисмо успели да сазнамо када ће ЕУ повући ту одлуку што је стална претња нашим произвођачима који су прошле године, са приходом од око 280 милиона евра, избили на позицију највећих светских извозника малине.
– Контролом произвођача и хладњачара али и доношењем хигијенских правилника треба да докажемо да имамо систем следљивости. Али немамо информацију до када ће трајати појачани надзор.
У министарству кажу да је од прошле бербе било 60 контрола на присуство овог вируса и да су сви резултати били добри.
Добро упућени саговорници „Политике” међутим истичу да ће Србија тешко изаћи из режима који јој је наметнут и да је ово нека врста константног притиска на произвођаче.
– Једном установљене мере тешко се укидају. То је начин да се произвођачи држе под контролом и не верујем да ће контрола малина на норовирус бити обустављена у скорије време, осим ако не буде драстичног мањка овог воћа на тржишту – каже наш саговорник.
Малина као и друго јагодичасто воће које не пролази термичку обраду је осетљива. Познато је да је патогени норовирус болест прљавих руку, брзо се шири и да је лоша хигијена берача главни узрочник заразе. Воће могу да заразе и дивље животиње током неадекватног лагеровања и манипулација са гајбицама. Произвођачи малина апеловали су више пута да се појача контрола хладњача које откупљују воће без познатог порекла и провере што додатно може да угрози репутацију српских произвођача. И њихови трошкови су, сазнајемо, сада далеко већи као и дужина транспорта (пут може да потраје и седам, до десет дана) посебно ако превоз иде из Мађарске.
Милан Ђукић, председник Удружења малинара „Виламет” из Ариља, каже да је било три, четири састанка на ову тему у Министарству пољопривреде, а последњи у јануару. Тражили су истиче да се уведе већа контрола увоза малине и произвођача.
– Имамо сазнања да су у целој овој причи учествовали хладњачари у покушају да се обори цена малина – каже Ђукић.
Како је „Политика” већ писала тестови на норовирус раде се у свега две лабораторије у Србији. У Новом Саду и у Ужицу, али немају акредитацију за методе откривања присуства норовируса у храни. Увођење акредитације је изузетно скупо па их извозници и откупљивачи ангажују из предострожности. Већина извозника анализе ради углавном у лабораторијама у Немачкој.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352761/Srpske-maline-i-dalje-kontrolisu-na-norovirus
SAMA
Moderator
Za razliku od Srbije zemlje, Mađarska je ozbiljna država sa ozbiljnim rukovodstvom i skupštinom.
Ни јаја из Србије не могу у ЕУ
Као и у случају са свињским месом, забрањен нам је чак и превоз преко територија чланица, јер нисмо усагласили контролу салмонеле са европским прописима
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 21.04.2016. у 22:00
Србија је једина држава у окружењу у којој се не обележавају јаја и која због неусаглашености са ветеринарским прописима Европске уније нема дозволу за извоз јаја у ЕУ, сазнаје „Политика”. Конкретно, држави се замера што не спроводи контролу салмонеле по стандардима Уније.
Додатан проблем је што нам није дозвољен ни превоз јаја преко територија држава чланица (идентично као и са свињским месом) па произвођачима остају недоступне и поједине земље ЦЕФТА са којима би било могуће договорити извоз.
Шта значе ознаке
Пракса печатирања јаја постоји већ неколико година у Европској унији. Ова пракса повољно је утицала на продају јаја јер купцима даје додатну сигурност. Како се наводи на порталу живинарство, информације са отиска говоре потрошачу све што треба да зна о пореклу производа. Рецимо, први број на печату показује начин узгоја – нула значи да је јаје „органско”, број један да је из слободног узгоја… Иза првог броја долази међународна ознака као на пример: Немачка – ДЕ, Србија – РС, Мађарска –ХУ. Након ове ознаке следи код фарме, где се она налази и која фарма је у питању.
У Управи за ветерину потврдили су ову информацију за наш лист уз објашњење да се у Србији „мониторинг на салмонелозу ради у складу са националним законодавством”. То ипак није довољно ако желимо да те производе извеземо на европско тржиште.
– Све док не усагласимо прописе у овој области неће бити могућ извоз конзумних јаја у ЕУ. То, међутим, изискује велика финансијска средства – кажу у Управи за ветрину Министарства пољопривреде.
На питање због чега се у нашој земљи не обележавају јаја као на свим другим тржиштима, што је уједно и вид борбе против нелегалног промета, у министарству неодређено одговарају да се „тренутно ради на усклађивању са ЕУ прописима”.
Последња држава која је добила зелено светло за пласман конзумних јаја у ЕУ била је Македонија. Европски инспекторат за храну објавио је да је ова држава успела да заокружи програм за контролу салмонеле и успостави систем за праћење пестицида. Због тога је стављена на списак трећих земаља које у земље ЕУ могу да извозе конзумна јаја. У Македонији, наводи се, постоји око 110 живинарских фарми и оне производе више од 50.000 јаја дневно. Произвођачи су на овај начин добили прилику да прошире послове.
Раде Шкорић, из Пословне заједнице живинара Србије, каже да је у овом тренутку питање да ли бисмо и могли, због цена, да будемо конкурентни на европском тржишту.
– Због свих ограничења, нисмо ни покушали. Много је већи губитак што не можемо да превеземо робу кроз њихове територије и покушамо рецимо да пласирамо јаја на тржиште Молдавије или Русије – каже Шкорић.
Он истиче да постоји још неколико разлога што Србија није на позитивној листи Брисела за извоз јаја. Рецимо, правилником о добробити животиња није више дозвољено да се коке носиље чувају у класичним, конвенционалним кавезима какви су доминантни у Србији.
Према директиви ЕУ из 2012. траже се такозвани „обогаћени кавези”– шири простор у којима се имитира природни амбијент.
Да бисмо заменили опрему за узгој, што је услов који захтева ЕУ, потребно је улагање од 50 милиона евра, објашњава наш саговорник. Произвођачи немају тај новац, неће им чак, како се најављује, бити доступан ни из ИПАРД фондова па очекују финансијску помоћ државе.
Србија годишње производи око 1,5 милијарди јаја. Она се тренутно извозе у свега три државе – Македонију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Постоји више од 800 регистрованих произвођача, а око 20 великих фарми покривају више од половине тржишта. Највећи произвођачи би, по речима појединих наших саговорника, имали капацитет за већи извоз а за то што им европско тржиште није доступно криве државу.
– Сваки озбиљан произвођач је за легализацију тржишта. Оно што сада имамо, а о томе нико не прича, јесте да се јаја производе на великим фармама а продају око пијаца као домаћа. Црно тржиште је у успону, имамо бар 15.000 до 20.000 кокошака које уопште нису под ветеринарским надзором – тврди саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353575/Ni-jaja-iz-Srbije-ne-mogu-u-EU
Zabrana uvoza jaja bi opravila domaće živinarstvo. Hajde prvo da proizvedemo dovoljno za naše potrebe pa da razmišljamo o izvozu.
Domaća regulativa ispravnosti hrane vuče korene iz vremena bivše države i imala je prevashodni smisao zaštitu zdravlja stanovništva, a ne pronalaženja pravnih praznina za bogaćenje interesnih grupa.
Usput, sledeća Vlada, ko god da je formira, mora pod hitno da se pozabavi avionskim prevozom roba. Iole dobronamernom domaćinu je to kristalno jasno.
Vratiti carine.
Zabraniti uvoz sve dok cene namirnica domaćeg porekla ne prejašu cene prve "A" klase uvoznih namirnica.
Posredovati između proizvođačkih udruženja i kargo vazdušnih prevoznika samo do nivoa da vlast dovede za sto par komada prevoznika pa nek se proizvođači i prevoznici dogovaraju.
Uhapsiti i expresno, drakonski, osuditi prvih pet veterinarskih inspektora na koje se proizvođači požale. Isto tako i sa veterinarima koji sprovode obavezne mere zdravstvene zaštite životinja.
Sve ovo je primenljivo na bilo koju kategoriju poprivredne proizvodnje.
Као и у случају са свињским месом, забрањен нам је чак и превоз преко територија чланица, јер нисмо усагласили контролу салмонеле са европским прописима
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 21.04.2016. у 22:00
Србија је једина држава у окружењу у којој се не обележавају јаја и која због неусаглашености са ветеринарским прописима Европске уније нема дозволу за извоз јаја у ЕУ, сазнаје „Политика”. Конкретно, држави се замера што не спроводи контролу салмонеле по стандардима Уније.
Додатан проблем је што нам није дозвољен ни превоз јаја преко територија држава чланица (идентично као и са свињским месом) па произвођачима остају недоступне и поједине земље ЦЕФТА са којима би било могуће договорити извоз.
Шта значе ознаке
Пракса печатирања јаја постоји већ неколико година у Европској унији. Ова пракса повољно је утицала на продају јаја јер купцима даје додатну сигурност. Како се наводи на порталу живинарство, информације са отиска говоре потрошачу све што треба да зна о пореклу производа. Рецимо, први број на печату показује начин узгоја – нула значи да је јаје „органско”, број један да је из слободног узгоја… Иза првог броја долази међународна ознака као на пример: Немачка – ДЕ, Србија – РС, Мађарска –ХУ. Након ове ознаке следи код фарме, где се она налази и која фарма је у питању.
У Управи за ветерину потврдили су ову информацију за наш лист уз објашњење да се у Србији „мониторинг на салмонелозу ради у складу са националним законодавством”. То ипак није довољно ако желимо да те производе извеземо на европско тржиште.
– Све док не усагласимо прописе у овој области неће бити могућ извоз конзумних јаја у ЕУ. То, међутим, изискује велика финансијска средства – кажу у Управи за ветрину Министарства пољопривреде.
На питање због чега се у нашој земљи не обележавају јаја као на свим другим тржиштима, што је уједно и вид борбе против нелегалног промета, у министарству неодређено одговарају да се „тренутно ради на усклађивању са ЕУ прописима”.
Последња држава која је добила зелено светло за пласман конзумних јаја у ЕУ била је Македонија. Европски инспекторат за храну објавио је да је ова држава успела да заокружи програм за контролу салмонеле и успостави систем за праћење пестицида. Због тога је стављена на списак трећих земаља које у земље ЕУ могу да извозе конзумна јаја. У Македонији, наводи се, постоји око 110 живинарских фарми и оне производе више од 50.000 јаја дневно. Произвођачи су на овај начин добили прилику да прошире послове.
Раде Шкорић, из Пословне заједнице живинара Србије, каже да је у овом тренутку питање да ли бисмо и могли, због цена, да будемо конкурентни на европском тржишту.
– Због свих ограничења, нисмо ни покушали. Много је већи губитак што не можемо да превеземо робу кроз њихове територије и покушамо рецимо да пласирамо јаја на тржиште Молдавије или Русије – каже Шкорић.
Он истиче да постоји још неколико разлога што Србија није на позитивној листи Брисела за извоз јаја. Рецимо, правилником о добробити животиња није више дозвољено да се коке носиље чувају у класичним, конвенционалним кавезима какви су доминантни у Србији.
Према директиви ЕУ из 2012. траже се такозвани „обогаћени кавези”– шири простор у којима се имитира природни амбијент.
Да бисмо заменили опрему за узгој, што је услов који захтева ЕУ, потребно је улагање од 50 милиона евра, објашњава наш саговорник. Произвођачи немају тај новац, неће им чак, како се најављује, бити доступан ни из ИПАРД фондова па очекују финансијску помоћ државе.
Србија годишње производи око 1,5 милијарди јаја. Она се тренутно извозе у свега три државе – Македонију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Постоји више од 800 регистрованих произвођача, а око 20 великих фарми покривају више од половине тржишта. Највећи произвођачи би, по речима појединих наших саговорника, имали капацитет за већи извоз а за то што им европско тржиште није доступно криве државу.
– Сваки озбиљан произвођач је за легализацију тржишта. Оно што сада имамо, а о томе нико не прича, јесте да се јаја производе на великим фармама а продају око пијаца као домаћа. Црно тржиште је у успону, имамо бар 15.000 до 20.000 кокошака које уопште нису под ветеринарским надзором – тврди саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353575/Ni-jaja-iz-Srbije-ne-mogu-u-EU
Zabrana uvoza jaja bi opravila domaće živinarstvo. Hajde prvo da proizvedemo dovoljno za naše potrebe pa da razmišljamo o izvozu.
Domaća regulativa ispravnosti hrane vuče korene iz vremena bivše države i imala je prevashodni smisao zaštitu zdravlja stanovništva, a ne pronalaženja pravnih praznina za bogaćenje interesnih grupa.
Usput, sledeća Vlada, ko god da je formira, mora pod hitno da se pozabavi avionskim prevozom roba. Iole dobronamernom domaćinu je to kristalno jasno.
Vratiti carine.
Zabraniti uvoz sve dok cene namirnica domaćeg porekla ne prejašu cene prve "A" klase uvoznih namirnica.
Posredovati između proizvođačkih udruženja i kargo vazdušnih prevoznika samo do nivoa da vlast dovede za sto par komada prevoznika pa nek se proizvođači i prevoznici dogovaraju.
Uhapsiti i expresno, drakonski, osuditi prvih pet veterinarskih inspektora na koje se proizvođači požale. Isto tako i sa veterinarima koji sprovode obavezne mere zdravstvene zaštite životinja.
Sve ovo je primenljivo na bilo koju kategoriju poprivredne proizvodnje.
Ala ovi iz tih samozvanih druzstava za zastitu zivotinja jedu go..na sto ne istraze od cega su uginule zivotinje vec samo predpostavljaju,a od pretpostavki nema vajde jedino sto nas poljoprivrednike optuzuju za nesto za sta mozda nismo ni krivi.Posto dobija ogromnu svotu novca sa "strane" da bi blatili i pljuvali po Srbiji na sve i na svakoga samo da bi nas prikazali ostalom svetu kao krivce za svaku sitnicu mogli bi da i odrese tu kesu pa neka urade analize u Wiesbadenu ili negde drugo pa nek onda ako ima indicija i sa zvanicnim dokumentom optuze nekog,a ne vecito da vrse predpostavke.I odakle sad furadan kada ga vec par godina nema u proizvodnji ni u prodaji?Znaci laz.laz i samo laz!Da malo manje taj novac koji dobijaju od stranih vlada koriste za ono zasta se zalazu,a ne da kupuju sebi kola,stanove i placaju svoje bahanalije mozda bi ih ljudi i shvatili ozbiljno ovako su samo jedna bedna saka ne...dojebanih baba i pe...d..ercina!
nesto2
Član
Ne znam jesi li primetio ali već 3-4 se jedne te isti tekstovi objavljuju. To je najjeftinije a takođe i učinkovito.
Svako proleće se ta vest objavljuje. Nikad ne piše koja je godina i gde tačno se to desilo. Nalupaju bezveze opštine i popune članak.
Sva ta kojekakva društva služe samo da bi se šačica ljudi okupila pod nekim imenom i organizovala neka predavanja i događaje a sve u cilju da povuku sredstva iz budžeta.
Svako proleće se ta vest objavljuje. Nikad ne piše koja je godina i gde tačno se to desilo. Nalupaju bezveze opštine i popune članak.
Sva ta kojekakva društva služe samo da bi se šačica ljudi okupila pod nekim imenom i organizovala neka predavanja i događaje a sve u cilju da povuku sredstva iz budžeta.
