Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Raspisan javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva - Prijave do 15. aprila - izvor ekapija.com
SAMA
Moderator
Policija blokirala prilaz njivama u okolini Gakova -- izvor rs.n1info.com
Veoma mi je zanimljivo da je ovoj petorici suđeno u Apatinu, a Gakovo je u Somborskoj opštini. Zapravo je i sedište suda u Somboru, a u Apatinu je samo ispostava.
Veoma mi je zanimljivo da je ovoj petorici suđeno u Apatinu, a Gakovo je u Somborskoj opštini. Zapravo je i sedište suda u Somboru, a u Apatinu je samo ispostava.
Извоз воћа Србији донео 583 милиона долара
Највећи приход од продаје свеже и смрзнуте малине и јабука, а пласман сувих шљива пао на свега 4.643 тоне:
Аутор: Г. Оташевићсреда, 23.03.2016. у 13:52
Дарко Топаловић из Миоковаца код Чачка: ове трешње извезао је прошлог лета у Русију по цени од 200 динара за килограм (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Из Србије је прошле године на све стране света извезено 454.444 тоне разног воћа, за укупан приход од 583,40 милиона долара. Количински, то је 16 одсто више него 2014, кад је, такође по подацима Привредне коморе Србије, извоз био 391.930 тона, а прилив 552,40 милиона долара.
По воћним врстама, највећи приход у 2015. донела је малина, свежа и смрзнута, јер је извозом 100.233 тоне обезбеђен прилив 280,61 милион долара. Водећи купци били су из Немачке, Француске, Белгије, Шведске и Аустрије. Пласман јабуке (178.414 тона у Руску Федерацију) донео је 102,09 милиона долара, свеже и смрзнуте вишње (26.539 тона у Немачку, РФ и Француску) 31,42 милиона, свеже и смрзнуте јагоде (8.889 тона у РФ) 16,35 милиона а 4.602 тоне трешње (РФ) 7,34 милиона долара.
Водећа национална воћка, на жалост, није у овом одабраном друштву, па је чак забележен пад извоза сувих шљива са 6.900 у претпрошлој на само 4.643 тоне у прошлој години.
Са друге стране, наши увозници воћа потрошили су у 2015. мање новца (201,40 милиона долара за 282.984 тоне) него у години која је претходила (215,52 милиона за 249.376 тона).
Највише девиза – 62,82 милиона долара – дато је лане за банане (увоз 44.098 тона из Еквадора и Колумбије), затим јабуке (17,75 милиона за 59.480 тона из Пољске, Италије и Македоније), поморанџе (21,77 милиона за 43.544 тоне из Грчке, Италије и Египта), лимун из Турске и Италије (17,79 милиона за 19.218 тона) и турски лешник (8,62 милиона за 699 тона).
http://www.politika.rs/scc/clanak/351682/Izvoz-voca-Srbiji-doneo-583-miliona-dolara
Највећи приход од продаје свеже и смрзнуте малине и јабука, а пласман сувих шљива пао на свега 4.643 тоне:
Аутор: Г. Оташевићсреда, 23.03.2016. у 13:52
Дарко Топаловић из Миоковаца код Чачка: ове трешње извезао је прошлог лета у Русију по цени од 200 динара за килограм (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Из Србије је прошле године на све стране света извезено 454.444 тоне разног воћа, за укупан приход од 583,40 милиона долара. Количински, то је 16 одсто више него 2014, кад је, такође по подацима Привредне коморе Србије, извоз био 391.930 тона, а прилив 552,40 милиона долара.
По воћним врстама, највећи приход у 2015. донела је малина, свежа и смрзнута, јер је извозом 100.233 тоне обезбеђен прилив 280,61 милион долара. Водећи купци били су из Немачке, Француске, Белгије, Шведске и Аустрије. Пласман јабуке (178.414 тона у Руску Федерацију) донео је 102,09 милиона долара, свеже и смрзнуте вишње (26.539 тона у Немачку, РФ и Француску) 31,42 милиона, свеже и смрзнуте јагоде (8.889 тона у РФ) 16,35 милиона а 4.602 тоне трешње (РФ) 7,34 милиона долара.
Водећа национална воћка, на жалост, није у овом одабраном друштву, па је чак забележен пад извоза сувих шљива са 6.900 у претпрошлој на само 4.643 тоне у прошлој години.
Са друге стране, наши увозници воћа потрошили су у 2015. мање новца (201,40 милиона долара за 282.984 тоне) него у години која је претходила (215,52 милиона за 249.376 тона).
Највише девиза – 62,82 милиона долара – дато је лане за банане (увоз 44.098 тона из Еквадора и Колумбије), затим јабуке (17,75 милиона за 59.480 тона из Пољске, Италије и Македоније), поморанџе (21,77 милиона за 43.544 тоне из Грчке, Италије и Египта), лимун из Турске и Италије (17,79 милиона за 19.218 тона) и турски лешник (8,62 милиона за 699 тона).
http://www.politika.rs/scc/clanak/351682/Izvoz-voca-Srbiji-doneo-583-miliona-dolara
Колико вреде хектари ПКБ-а
Пошто је први круг продаје пропао, следећа могућност је стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности капитала, изјавио је Жељко Сертић, министар привреде
Аутор: И. Албуновићпетак, 25.03.2016. у 08:15
Највећа фарма у Европи са које се испоручује дневно 180.000 литара млека, власништво је ПКБ-а (Фото ПКБ)
Каква ће бити судбини Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и по ком моделу би могао да буде приватизован биће познато тек за месец дана. Иако је први круг продаје пропао, јер није било заинтересованих инвеститора, министар привреде Жељко Сертић јуче није могао да потврди да ли ће и када бити расписан други јавни позив за приватизацију.
– Још немамо коначно решење. Воде се разговори на релацији Владе Србије и града Београда. Олуку о ПКБ-у очекујемо за око 30 дана – рекао је Сертић, а преноси Танјуг. Он је подсетио да у првом покушају приватизације није било заинтересованих иако је цена (154 милиона евра) била спуштена на 50 одсто од вредности имовине (уз 100 одсто вредности залиха, опреме и материјала). Следећа могућност је, како је рекао, стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности. Према његовим речима, то мора да подразумева и дефинисање промена и правне одлуке која ће омогућити да компанија настави да функционише и после 30. маја.
Иако се између редова може прочитати да ће другог тендерског круга и снижења цене ипак бити, у Независном синдикату ПКБ-а не мисле тако. Никола Лазић председник овог синдиката сматра да је вредност предузећа чак потцењена.
– Сматрамо да неће бити продаје у другом кругу. Чак и прва процењена вредност капитала је била бесцење. По оваквој процени испада да хектар земље на Палилули вреди две, три хиљаде евра – истиче Лазић. Он указује да је ПКБ прошле године продао компанијама „МПЦ” и „Лидл” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 евра по хектару.
– Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна – каже Лазић. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште чија је вредност како сматра потцењена, јер у овој зони хектар пољопривредног земљишта вреди од 10.000 до 14.000 евра.
Ша тачно од некада огромне имовине ПКБ-а држава нуди потенцијалном инвеститору? У позивном писму наводи се да је на продају само део сталне имовине корпорације. И поред овакве формулације, наш саговорник тврди да је оглашена продаја практично свега што је могуће продати. Осим 17.600 хектара обрадивог пољопривредног земљишта понуђен је и целокупни сточни фонд (око 26.000 грла), механизација, грађевински објекти и земљиште, Фабрика сточне хране, Фабрика за дораду семена, инфраструктура…
– Практично све осим четири хиљаде хектара грађевинског земљишта. Део те земље је на левој обали Дунава, код Пупиновог моста, где ће бити обилазница, а део у Сурчину – каже Лазић.
Огроман потенцијал комбината је фарма крава музара која броји 8.500 грла и сматра се највећом у Европи. Са ње се дневно испоручује око 180.000 литара млека екстра класе. Фирма има обезбеђен сигуран пласман у три млекаре: „Имлеку”, „Шабачкој млекари” и „Лакталису”. ПКБ поседује укупно 21.500 говеда, 450 крмача, око 1.500 оваца и фарму кока носиља. У саставу корпорације је осам газдинстава. Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал дахри” прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули” је пропао. Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.
Наш саговорник тврди да ово предузеће има одрживо пословање и да се радницима редовно исплаћују плате и доприноси. Према његовом мишљењу држава би требало да ПКБ остави у државном власништву и да послује по тржишним принципима.
Ипак, без обзира што запослени желе да им држава и даље буде послодавац, дугови овог комбината, који је конципиран да храни Београд, према повериоцима догурали су између 60 и 70 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351734/Koliko-vrede-hektari-PKB-a
Пошто је први круг продаје пропао, следећа могућност је стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности капитала, изјавио је Жељко Сертић, министар привреде
Аутор: И. Албуновићпетак, 25.03.2016. у 08:15
Каква ће бити судбини Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и по ком моделу би могао да буде приватизован биће познато тек за месец дана. Иако је први круг продаје пропао, јер није било заинтересованих инвеститора, министар привреде Жељко Сертић јуче није могао да потврди да ли ће и када бити расписан други јавни позив за приватизацију.
– Још немамо коначно решење. Воде се разговори на релацији Владе Србије и града Београда. Олуку о ПКБ-у очекујемо за око 30 дана – рекао је Сертић, а преноси Танјуг. Он је подсетио да у првом покушају приватизације није било заинтересованих иако је цена (154 милиона евра) била спуштена на 50 одсто од вредности имовине (уз 100 одсто вредности залиха, опреме и материјала). Следећа могућност је, како је рекао, стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности. Према његовим речима, то мора да подразумева и дефинисање промена и правне одлуке која ће омогућити да компанија настави да функционише и после 30. маја.
Иако се између редова може прочитати да ће другог тендерског круга и снижења цене ипак бити, у Независном синдикату ПКБ-а не мисле тако. Никола Лазић председник овог синдиката сматра да је вредност предузећа чак потцењена.
– Сматрамо да неће бити продаје у другом кругу. Чак и прва процењена вредност капитала је била бесцење. По оваквој процени испада да хектар земље на Палилули вреди две, три хиљаде евра – истиче Лазић. Он указује да је ПКБ прошле године продао компанијама „МПЦ” и „Лидл” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 евра по хектару.
– Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна – каже Лазић. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште чија је вредност како сматра потцењена, јер у овој зони хектар пољопривредног земљишта вреди од 10.000 до 14.000 евра.
Ша тачно од некада огромне имовине ПКБ-а држава нуди потенцијалном инвеститору? У позивном писму наводи се да је на продају само део сталне имовине корпорације. И поред овакве формулације, наш саговорник тврди да је оглашена продаја практично свега што је могуће продати. Осим 17.600 хектара обрадивог пољопривредног земљишта понуђен је и целокупни сточни фонд (око 26.000 грла), механизација, грађевински објекти и земљиште, Фабрика сточне хране, Фабрика за дораду семена, инфраструктура…
– Практично све осим четири хиљаде хектара грађевинског земљишта. Део те земље је на левој обали Дунава, код Пупиновог моста, где ће бити обилазница, а део у Сурчину – каже Лазић.
Огроман потенцијал комбината је фарма крава музара која броји 8.500 грла и сматра се највећом у Европи. Са ње се дневно испоручује око 180.000 литара млека екстра класе. Фирма има обезбеђен сигуран пласман у три млекаре: „Имлеку”, „Шабачкој млекари” и „Лакталису”. ПКБ поседује укупно 21.500 говеда, 450 крмача, око 1.500 оваца и фарму кока носиља. У саставу корпорације је осам газдинстава. Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал дахри” прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули” је пропао. Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.
Наш саговорник тврди да ово предузеће има одрживо пословање и да се радницима редовно исплаћују плате и доприноси. Према његовом мишљењу држава би требало да ПКБ остави у државном власништву и да послује по тржишним принципима.
Ипак, без обзира што запослени желе да им држава и даље буде послодавац, дугови овог комбината, који је конципиран да храни Београд, према повериоцима догурали су између 60 и 70 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351734/Koliko-vrede-hektari-PKB-a
Zoran Kostović
Član
Dobar je, i on i brat. Svaka čast.
Paorima iz Gakova ukinuta presuda, naloženo novo suđenje -- izvor rs.n1info.com
Meni nije jasno zašto se njima sudi u Apatinu, a Gakovo je selo u Somborskoj opštini.
Meni nije jasno zašto se njima sudi u Apatinu, a Gakovo je selo u Somborskoj opštini.
SAMA
Moderator
[h=2]OD JULA BEZ PRELEVMANA ZA MLEKO I MESO[/h]
Beograd, 29 mart 2016.
Izvor: Politika
Beograd, 29 mart 2016.
Izvor: Politika
- Na insistiranje Brisela ove mehanizme najverovatnije više nećemo moći da koristimo. Očekuje se i da ćemo biti zatrpani uvoznim svinjama za klanje i mlečnim proizvodima
savopunck
Banned
Ziveo vucic ,ziveo..
paorpaor
Član
Ne, ovde Vučko nije nešto posebno kriv jer su uglavnom svi oni isti. Niko nema mu_a pa da lupi šakom o sto i kaže onim pacenicima u Briseli da se malo napasu trave. EU očito pati i tone u poslednjih nekoliko godina i sve vise dolazi do izražaja razjedinjenje medju članicama. Stiče se utisak da su ih Ameri ostavili na cedilu, a predhodno su ih posvadjali sa prvim komsijama. Sad oni posto poto traže žrtvu kojoj bi uvalili sve sto neide za Rusiju. Rusija je ipak ogromno tržište i sa njom mora postojati saradnja jer u suprotnom svi pate.
diesel d-60
Član
A mi koji smo i pre,sad patimo jos vise,. Pa dobro kad nismo clanica eu zasto da trpimo, ako im trebamo nek nas pripaze. Ja mislim da je eu samo fino upakovan hitlerovski san da nemacka
vlada svima.
vlada svima.
SAMA
Moderator
To je jos Djelic potpisao SSP,da pokaze dobru volju.
E sad dobrovoljno propadamo.Da zlo bude gore i ono sto proizvedemo,Svaba trosi prvu klasu,a mi skart.Kod uvoza je obrnuto.Svaba sebi ostavi prvu klasu,a mi moramo da uvezemo njihov visak ili skart,trebao nam ili ne.Ispasce Hitler beli mrav za ove.
E sad dobrovoljno propadamo.Da zlo bude gore i ono sto proizvedemo,Svaba trosi prvu klasu,a mi skart.Kod uvoza je obrnuto.Svaba sebi ostavi prvu klasu,a mi moramo da uvezemo njihov visak ili skart,trebao nam ili ne.Ispasce Hitler beli mrav za ove.
MONTOYA
Član
Ne zaboravite ko je omogućio izglašavanje u skupštini tog sporazuma...
ako je neko zaboravio
https://sr.wikipedia.org/sr/Српска_напредна_странка#.D0.9E.D1.81.D0.BD.D0.B8.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5
Znači to je sve ista klapa i svi rade pod istom dirigentskom palicom
ako je neko zaboravio
https://sr.wikipedia.org/sr/Српска_напредна_странка#.D0.9E.D1.81.D0.BD.D0.B8.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5
Znači to je sve ista klapa i svi rade pod istom dirigentskom palicom
Пекарски мед збунио купце
Потрошачи се пожалили НОПС-у јер су купили мед за који се испоставило да је индустријски и да служи само за кување и печење
Аутор: Ј. Антељуторак, 29.03.2016. у 20:05
Национална организација потрошача Србије обавестила је потрошаче да се у трговинама широм Србије продаје јефтин мед који је, у ствари пекарски, односно онај који се користи у пекарској индустрији и служи само за кување и печење. Овај производ, ипак, није декларисан тако, него тегла у коју је пакован изгледа стандардно и може потрошаче да доведе у заблуду, док је само на полеђини наведено о каквом меду је реч.
Националној организацији за заштиту потрошача пожалили су се купци који су тек касније схватили да је реч о пекарском, а не о стандардном меду. Производ је, иначе, јефтинији од обичног меда за трећину.
У НОПС-у кажу да је проблем и то што је реч о произвођачу кога је инспекција до сада у више наврата склањала са тржишта због продаје меда који није усклађен са правилником.
– Сматрамо да овакав вид обележавања (пошто је само на полеђини истакнуто да је реч о пекарском меду) није у складу са законом и директно доводи потрошаче у заблуду приликом куповине и начина конзумирања производа. Упутили смо допис Ветеринарској инспекцији и затражили да реагују – кажу у овој организацији.
Према новом Правилнику о квалитету меда и других производа од пчела који је ступио на снагу 1. јануара, сви ови производи који се стављају у промет, морају да буду означени и декларисани у складу са овим, као и посебним прописом којим се уређује декларисање, означавање и рекламирање хране.
Декларација меда према правилнику, за пекарски мора да има јасно истакнуту ознаку „само за кување и печење“ и то у непосредној близини назива производа, обележено на исти начин као и назив, како би потрошачи били детаљно информисани пре куповине и не би били доведени у заблуду.
Индустријски мед је, како кажу у Савезу пчеларских организација Србије, појам који се у јавности погрешно тумачи. Они кажу да се медом не сме називати ништа што није од пчела. Па и такозвани индустријски или пекарски мед мора бити од пчела.
– То је мед који се доминантно користи у пекарској индустрији за кување и печење и тако мора бити означен. Он се од обичног меда разликује по томе што је у процесу производње, рецимо, грешком прегрејан, па је тако оштећен јер су уништени биолошки састојци које пчеле уграђују, повишен ниво хидроксил-метил-фосфорола или смањен ниво дијастазе, или других ензима. Ми ћемо стално указивати и држави и јавности на то да на тржишту имамо само пчелињи мед – кажу у овој организацији.
Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране прописује да произвођач мора да декларише производ на начин којим се не обмањује крајњи потрошач, а нарочито у погледу карактеристичних особина хране, њене природе, идентитета, својстава, састава, количине, трајности, порекла и начина производње. Није дозвољено ни да се храни приписују особине и својства које не поседује и потенцирањем карактеристика хране, које поседује и друга храна исте врсте, кажу у НОПС-у.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352043/Pekarski-med-zbunio-kupce
Потрошачи се пожалили НОПС-у јер су купили мед за који се испоставило да је индустријски и да служи само за кување и печење
Аутор: Ј. Антељуторак, 29.03.2016. у 20:05
Национална организација потрошача Србије обавестила је потрошаче да се у трговинама широм Србије продаје јефтин мед који је, у ствари пекарски, односно онај који се користи у пекарској индустрији и служи само за кување и печење. Овај производ, ипак, није декларисан тако, него тегла у коју је пакован изгледа стандардно и може потрошаче да доведе у заблуду, док је само на полеђини наведено о каквом меду је реч.
Националној организацији за заштиту потрошача пожалили су се купци који су тек касније схватили да је реч о пекарском, а не о стандардном меду. Производ је, иначе, јефтинији од обичног меда за трећину.
У НОПС-у кажу да је проблем и то што је реч о произвођачу кога је инспекција до сада у више наврата склањала са тржишта због продаје меда који није усклађен са правилником.
– Сматрамо да овакав вид обележавања (пошто је само на полеђини истакнуто да је реч о пекарском меду) није у складу са законом и директно доводи потрошаче у заблуду приликом куповине и начина конзумирања производа. Упутили смо допис Ветеринарској инспекцији и затражили да реагују – кажу у овој организацији.
Према новом Правилнику о квалитету меда и других производа од пчела који је ступио на снагу 1. јануара, сви ови производи који се стављају у промет, морају да буду означени и декларисани у складу са овим, као и посебним прописом којим се уређује декларисање, означавање и рекламирање хране.
Декларација меда према правилнику, за пекарски мора да има јасно истакнуту ознаку „само за кување и печење“ и то у непосредној близини назива производа, обележено на исти начин као и назив, како би потрошачи били детаљно информисани пре куповине и не би били доведени у заблуду.
Индустријски мед је, како кажу у Савезу пчеларских организација Србије, појам који се у јавности погрешно тумачи. Они кажу да се медом не сме називати ништа што није од пчела. Па и такозвани индустријски или пекарски мед мора бити од пчела.
– То је мед који се доминантно користи у пекарској индустрији за кување и печење и тако мора бити означен. Он се од обичног меда разликује по томе што је у процесу производње, рецимо, грешком прегрејан, па је тако оштећен јер су уништени биолошки састојци које пчеле уграђују, повишен ниво хидроксил-метил-фосфорола или смањен ниво дијастазе, или других ензима. Ми ћемо стално указивати и држави и јавности на то да на тржишту имамо само пчелињи мед – кажу у овој организацији.
Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране прописује да произвођач мора да декларише производ на начин којим се не обмањује крајњи потрошач, а нарочито у погледу карактеристичних особина хране, њене природе, идентитета, својстава, састава, количине, трајности, порекла и начина производње. Није дозвољено ни да се храни приписују особине и својства које не поседује и потенцирањем карактеристика хране, које поседује и друга храна исте врсте, кажу у НОПС-у.
http://www.politika.rs/scc/clanak/352043/Pekarski-med-zbunio-kupce
ПКБ на новој процени
Аутор: И. Албуновићпетак, 01.04.2016. у 11:25
ПКБ-ов расадник у Падинској Скели (Фото Д. Јелен)
Даља судбина ПКБ-а знаће се тек када буде завршена нова процена целокупне имовине овог београдског предузећа за које, и поред ранијих великих очекивања, у првом јавном позиву није било заинтересованих купаца. На питање због чега се инсистира на новом утврђивању вредности капитала градоначелник Београда Синиша Мали рекао је за „Политику” да је то законска обавеза и да је процена у току.
– Закон о приватизацији прописује да за сваки следећи корак у процесу приватизације мора да се ради процена имовине закључно са крајем претходне године. У овом случају то је 31. 12. 2015. године – објаснио је Мали.
Први јавни позив објављен је 31. децембра прошле године због чега су могли да буду коришћени последњи доступни подаци о вредности капитала из 2014. Почетна цена била је 51 одсто од вредности сталне имовине – 156 милиона евра.
Шта ће бити са 2.000 запослених
И поред недавне изјаве градоначелника Београда да запослени не треба да брину за посао и да ће се за њих наћи најбоље решење, представник синдиката ПКБ истиче да је судбина око 2.000 радника у корпорацији неизвесна.– По моделу приватизације који је започет не продаје се фирма већ имовина и запослени се нигде не помињу. Они планирају за запослене социјални програм, а будући послодавац нема никакву обавезу да било кога задржи на платном списку – каже Ђорђевић.
Међутим, председник самосталног синдиката ПКБ Милисав Ђорђевић страхује да се на овај начин обара цена предузећа која је и тако већ потцењена. Овим се, према његовим речима, наговештава да ће компанија бити понуђена практично будзашто јер у другом кругу почетна цена надметања може да буде и 30 одсто од процењене вредности. Он каже да само земља (око 17. 000 хектара) на општини Палилула вреди неупоредиво више. Од тога је око хиљаду хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони, уз сам пут ка Зрењанину и код Пупиновог моста, где се хектар продаје и по цени од 500.000 евра. Незванична процена је да је вредност стоке (око 26. 000 грла) око 20 милиона евра, не рачунајући савремену опрему и шталу у коју је последњих година уложено око 16 милиона евра, истиче наш саговорник.
Градоначелник Београда међутим каже да у овом тренутку не може да „прејудицира на колико ће бити процењена нова вредност имовине ПКБ-а”.
– Њу ће одредити овлашћени независни проценитељи по устаљенојметодологији – истиче Мали.
Представници државе не пропуштају да истакну да је дуг корпорације према повериоцима нарастао на готово 70 милиона евра и да би за ПКБ најбоље било да добије приватног власника и професионални менаџмент.
Ђорђевић тврди да је само на основу укидања премија за откуп млека ПКБ за годину и по дана оштећен за 700 милиона динара. Децембра 2014. одлучено је да се из буџета не премирају фарме који производе три милиона литара млека квартално.
– Јасно је да је та одлука донета искључиво за ПКБ јер једино овај комбинат има толику производњу. Ето на који начин нам је држава помогла – каже Ђорђевић
http://www.politika.rs/scc/clanak/352247/PKB-na-novoj-proceni
Аутор: И. Албуновићпетак, 01.04.2016. у 11:25
Даља судбина ПКБ-а знаће се тек када буде завршена нова процена целокупне имовине овог београдског предузећа за које, и поред ранијих великих очекивања, у првом јавном позиву није било заинтересованих купаца. На питање због чега се инсистира на новом утврђивању вредности капитала градоначелник Београда Синиша Мали рекао је за „Политику” да је то законска обавеза и да је процена у току.
– Закон о приватизацији прописује да за сваки следећи корак у процесу приватизације мора да се ради процена имовине закључно са крајем претходне године. У овом случају то је 31. 12. 2015. године – објаснио је Мали.
Први јавни позив објављен је 31. децембра прошле године због чега су могли да буду коришћени последњи доступни подаци о вредности капитала из 2014. Почетна цена била је 51 одсто од вредности сталне имовине – 156 милиона евра.
Шта ће бити са 2.000 запослених
И поред недавне изјаве градоначелника Београда да запослени не треба да брину за посао и да ће се за њих наћи најбоље решење, представник синдиката ПКБ истиче да је судбина око 2.000 радника у корпорацији неизвесна.– По моделу приватизације који је започет не продаје се фирма већ имовина и запослени се нигде не помињу. Они планирају за запослене социјални програм, а будући послодавац нема никакву обавезу да било кога задржи на платном списку – каже Ђорђевић.
Међутим, председник самосталног синдиката ПКБ Милисав Ђорђевић страхује да се на овај начин обара цена предузећа која је и тако већ потцењена. Овим се, према његовим речима, наговештава да ће компанија бити понуђена практично будзашто јер у другом кругу почетна цена надметања може да буде и 30 одсто од процењене вредности. Он каже да само земља (око 17. 000 хектара) на општини Палилула вреди неупоредиво више. Од тога је око хиљаду хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони, уз сам пут ка Зрењанину и код Пупиновог моста, где се хектар продаје и по цени од 500.000 евра. Незванична процена је да је вредност стоке (око 26. 000 грла) око 20 милиона евра, не рачунајући савремену опрему и шталу у коју је последњих година уложено око 16 милиона евра, истиче наш саговорник.
Градоначелник Београда међутим каже да у овом тренутку не може да „прејудицира на колико ће бити процењена нова вредност имовине ПКБ-а”.
– Њу ће одредити овлашћени независни проценитељи по устаљенојметодологији – истиче Мали.
Представници државе не пропуштају да истакну да је дуг корпорације према повериоцима нарастао на готово 70 милиона евра и да би за ПКБ најбоље било да добије приватног власника и професионални менаџмент.
Ђорђевић тврди да је само на основу укидања премија за откуп млека ПКБ за годину и по дана оштећен за 700 милиона динара. Децембра 2014. одлучено је да се из буџета не премирају фарме који производе три милиона литара млека квартално.
– Јасно је да је та одлука донета искључиво за ПКБ јер једино овај комбинат има толику производњу. Ето на који начин нам је држава помогла – каже Ђорђевић
http://www.politika.rs/scc/clanak/352247/PKB-na-novoj-proceni
