Goran Lukić
Član
Boga mi na jednoj listi je agro-ekonomista i profesor na poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić,koji ako uđe u skupštinu može dosta da nam pomogne.
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Boga mi na jednoj listi je agro-ekonomista i profesor na poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić,koji ako uđe u skupštinu može dosta da nam pomogne.
A u kojoj je on stranci?
Dali ti njega znas ili si slusao ili citao sta on lupeta vec 25 god .Prolupao ili omatorio cica.U PENZIJU SA NJIME
rica covek kao pokojniTrnja o puzevima.
mixer87kac
Član
Stanislav
Član
Pa naravno,prvo namirio sebe i oko sebe sa hiljadama hektara,pa cemo sad dati narodu mrvicu hleba,a bagre lopovske pa to nema nigde.sta mislitevda je obrnuto,da je narod uzurpirao veci deo zemlje kakvo bi onda bilo resenje,glave bi nam skinuli!
Ovde nije reč o NARODU. Ovde je reč o pojedincima koji misle da im se može.
Ovde je reč o nečasnom činu, a to se nikako ne može poistovetiti sa narodom.
Sve u svemu, vlast je primila gol, barabe su početkom prvog poluvremena povele sa 1:0.
Lopta je okrugla, a Nemci igraju do poslednjeg sudijskog zvižduka.
markokurjega
Član
MOMOSARIC
Član
Znam da je svejedno neozbiljno , al kolko se razumijem u geografiju nebi rekao da na karti koju drži nema Vojvodine ?
Ne znam kakve veze ima ova vest sa opozicionara imaju veze sa poljoprivredom, pa je vest postavljena u ovaj deo foruma.
Nedozvoljen nivo aflatoksina u jogurtu zakočio izvoz u Crnu Goru -- izvor ekapija.com
Nedozvoljen nivo aflatoksina u jogurtu zakočio izvoz u Crnu Goru -- izvor ekapija.com
[h=1]Матијевић и Костић хоће ПКБ али када „падне” цена[/h]
У другом тендерском кругу понуда не би смела да буде мања од 102,7 милиона евра, али најављује се нова процена вредности капитала што може да утиче на висину почетне цене
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 18.03.2016. у 18:31
(Фото Д. Јевремовић)
Тендер за продају Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и званично је пропао јер се на њега није јавио ниједан инвеститор. Мада још нема званичних информација о наредним корацима све је извесније да ће бити објављен нови круг продаје овог београдског комбината.
Овога пута, кажу у Министарству привреде, под релаксиранијим условима. У преводу – наговештава се да ће ПКБ бити понуђен по нижој цени од претходно понуђена 154 милиона евра.
Према закону, две недеље од проглашења тендера неуспешним објављује се нови позив, а цена може да падне максимално за трећину од почетне. У садашњим околностима, ПКБ (у другом кругу) не би смео да буде понуђен за мање од 102,7 милиона евра. Министарство привреде сада најављује и нову процену вредности корпорације што би могло да утиче на висину почетне цене надметања.
Иначе, минимална цена испод које имовина у поступку приватизације не сме да се продаје је трећина процењене вредности.
Најаве из Министарства привреде иду наруку потенцијалним инвеститорима који су по свему судећи очекивали овакав расплет. У медијима се огласио Петар Матијевић, власник индустрије меса „Матијевић”, који је већ дуго виђен на челу ПКБ-а. Сам или у друштву са Миодрагом Костићем, власником „МК групе”, који му је до сада био највећи (ако не једини) конкурент у надметањима за куповину посрнулих српских комбината. Они су наводно, још пре годину дана, чекајући објаву продаје ПКБ-а, оформили конзорцијум за заједнички наступ у овом послу.
Матијевић је у изјави за Б92 поручио да ће заједно са Костићем размислити о куповини ПКБ-а, али само у случају да му „падне цена”. Рекао је да су они заинтересовани за приватизацију ако цена буде прихватљива. Још раније Матијевић је предвиђао да је почетна цена ПКБ-а висока и да то неће моћи да плати ниједна домаћа компанија.
– Држава би требало да има у виду да је дошло до драстичног пада пољопривредних производа прошле године и да постоји ризик улагања у ову област – рекао је Матијевић.
Познаваоци, међутим, тврде да је управо зарада у оваквим системима загарантована. ПКБ је једини преостали неприватизовани велики комбинат. Предност је у томе што све што произведе може да прода на удаљености од 10 километара. Он је и грађен са намером „да храни” Београд. Зато кажу и да је тренутна процењена вредност испод реалне.
– Сада ће по свему судећи „обарати” цену како би ПКБ што пре био приватизован. У тренутку када земља буде могла да се продаје странцима цена хектара могла би да буде увећана три пута– каже добро упућени саговорник.
Процењује се да ће се држава вероватно определити за објаву новог позива за инвеститоре јер ПКБ-у прети стечај. Закон даје још две могућности – проналажење стратешког партнера или издвајање делова компаније који могу самостално да буду понуђени на продају.
Осим 17.677 хектара земљишта на Палилули, Сурчину и Зрењанину и фарме крава, са које се свакога дана испоручује око 180.000 литара млека, оглашена је и продаја пословних грађевинских објеката, као и удели ПКБ-а у предузећима – „Еко-лаб”, „ПКБ Агроекономик Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди”, „Пољопривредна авијација ПКБ” и „Ветеринарска станица ПКБ”.
У министарству привреде су такође рекли да ће, као алтернатива, бити размотрен и план реорганизације јер ПКБ-у заштита од принудне наплате поверилаца истиче крајем маја ове године. Обавезе ПКБ-а према повериоцима су између 60 и 70 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351388/Matijevic-i-Kostic-hoce-PKB-ali-kada-padne-cena
У другом тендерском кругу понуда не би смела да буде мања од 102,7 милиона евра, али најављује се нова процена вредности капитала што може да утиче на висину почетне цене
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 18.03.2016. у 18:31
Тендер за продају Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и званично је пропао јер се на њега није јавио ниједан инвеститор. Мада још нема званичних информација о наредним корацима све је извесније да ће бити објављен нови круг продаје овог београдског комбината.
Овога пута, кажу у Министарству привреде, под релаксиранијим условима. У преводу – наговештава се да ће ПКБ бити понуђен по нижој цени од претходно понуђена 154 милиона евра.
Према закону, две недеље од проглашења тендера неуспешним објављује се нови позив, а цена може да падне максимално за трећину од почетне. У садашњим околностима, ПКБ (у другом кругу) не би смео да буде понуђен за мање од 102,7 милиона евра. Министарство привреде сада најављује и нову процену вредности корпорације што би могло да утиче на висину почетне цене надметања.
Иначе, минимална цена испод које имовина у поступку приватизације не сме да се продаје је трећина процењене вредности.
Најаве из Министарства привреде иду наруку потенцијалним инвеститорима који су по свему судећи очекивали овакав расплет. У медијима се огласио Петар Матијевић, власник индустрије меса „Матијевић”, који је већ дуго виђен на челу ПКБ-а. Сам или у друштву са Миодрагом Костићем, власником „МК групе”, који му је до сада био највећи (ако не једини) конкурент у надметањима за куповину посрнулих српских комбината. Они су наводно, још пре годину дана, чекајући објаву продаје ПКБ-а, оформили конзорцијум за заједнички наступ у овом послу.
Матијевић је у изјави за Б92 поручио да ће заједно са Костићем размислити о куповини ПКБ-а, али само у случају да му „падне цена”. Рекао је да су они заинтересовани за приватизацију ако цена буде прихватљива. Још раније Матијевић је предвиђао да је почетна цена ПКБ-а висока и да то неће моћи да плати ниједна домаћа компанија.
– Држава би требало да има у виду да је дошло до драстичног пада пољопривредних производа прошле године и да постоји ризик улагања у ову област – рекао је Матијевић.
Познаваоци, међутим, тврде да је управо зарада у оваквим системима загарантована. ПКБ је једини преостали неприватизовани велики комбинат. Предност је у томе што све што произведе може да прода на удаљености од 10 километара. Он је и грађен са намером „да храни” Београд. Зато кажу и да је тренутна процењена вредност испод реалне.
– Сада ће по свему судећи „обарати” цену како би ПКБ што пре био приватизован. У тренутку када земља буде могла да се продаје странцима цена хектара могла би да буде увећана три пута– каже добро упућени саговорник.
Процењује се да ће се држава вероватно определити за објаву новог позива за инвеститоре јер ПКБ-у прети стечај. Закон даје још две могућности – проналажење стратешког партнера или издвајање делова компаније који могу самостално да буду понуђени на продају.
Осим 17.677 хектара земљишта на Палилули, Сурчину и Зрењанину и фарме крава, са које се свакога дана испоручује око 180.000 литара млека, оглашена је и продаја пословних грађевинских објеката, као и удели ПКБ-а у предузећима – „Еко-лаб”, „ПКБ Агроекономик Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди”, „Пољопривредна авијација ПКБ” и „Ветеринарска станица ПКБ”.
У министарству привреде су такође рекли да ће, као алтернатива, бити размотрен и план реорганизације јер ПКБ-у заштита од принудне наплате поверилаца истиче крајем маја ове године. Обавезе ПКБ-а према повериоцима су између 60 и 70 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351388/Matijevic-i-Kostic-hoce-PKB-ali-kada-padne-cena
Данак маћехинству према шумама
Кубни метар шумске простирке задржи, попут сунђера, до 200 литара воде које се, месецима, потом ослобађа; без тога, сва вода се у дану сјури у водотоке
Аутор: Бошко Ломовићпетак, 18.03.2016. у 18:05
Проф. др Слободан Вучићевић (Фото Б. Ломовић)
Горњи Милановац – Сећате ли се оне партизанске песме „Шуме, шуме, на свему вам хвала“? Не само тада – шуме су нам биле поуздани савезник током вишевековне борбе за слободу. Да Србија, поготову Шумадија, није била богата шумама, како би се хајдуковало, како нејач у збеговима скривала, како харачлијама бусије постављале! Данашње наше „харачлије“ су поплаве. Али, нема више оних шума да нам помогну да се са њима успешно носимо. Посекли смо их где год смо стигли, па бујице са голих брегова несметано наносе „дрвље и камење“ на њиве, у куће и торове, на асфалт градова.
„Политикин“ саговорник, проф. др Слободан Вучићевић, ранији дугогодишњи извршни директор за развој „Србијашума“ и професор на шумарским факултетима у Београду и Бањалуци, указује – сад кад се цела земља бави последицама – на узроке ове освете Мајке природе.
– Дебео муљ на улицама Лучана и других градова и села су бујице донеле са огољених падина. Противно и природним и земаљским законима, Србију смо обешумили; почело је у 19. веку и траје до дана данашњег. Нема више шта да задржи воду, па она несметано спира ораницу, одваљује стење и саноси у подножје брда и планина.
Знате ли да на једном хектару под шумом има од 30 до сто тона суве шумске простирке („шушањ“), и да један кубни метар те простирке задржи, попут сунђера, до 200 литара воде које се, месецима потом, ослобађа кроз изворе и испаравањем. Сва та вода се са голих падина, засићена земљом и камењем, за један дан сјури у водотокове.
Киша пада и у Словенији, али тамошњи однос према шумама и травњацима (штите од ерозије на мањим нагибима), чин и да овако катастрофалних поплава нема – предочава нам Вучићевић важност шуме при великој количини падавина.
Наше шуме су много страдале у последњих пет година, тврди Вучићевић, и наводи свеже примере из Горње Груже (професоров родни крај) где је „човек сулудо радио у корист своје штете“. У прошлој и претпрошлој години шуме су уништене на извору реке Груже, која Крагујевац напаја водом, а само у децембру 2014. године, шумокрадице су посекле хиљаду стабала око манастира Враћевшница, па сад имамо ерозију терена која је блато доваљала и на манастирски асфалтни пут. На пријаву калуђерица нико није реаговао.
Драстичан је случај скорог „масакра“ на више десетина хектара шуме у Горњој Врбави: приватни власници (најчешће наследници из града) продали су трговцима огревног и техничког дрвета силу стабла у својим шумама, па је сада на том стрмом терену остало више од пет хиљада пањева „што је страшно и погледати“. Интервенција мештана ни у овом случају није помогла.
Најгоре у свему је, каже Вучићевић, то што све пролази некажњено; у неким општинама не постоје шумарски инспектори, а у ранијем називу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, шумарство и водопривреда су замењени помало магловитом појмом – екологија.
Професор нас, потом, враћа у другу половину протеклог века:
– После 1950. године, кренуло је пошумљавање голети. У деценији од 1975. до 1985, годишње је у Србији пошумљавано и до 25.000 хектара. На терену су били Млади горани, основци и средњошколци, војници, мештани и плаћени радници. Памтим и по хиљаду ђака и војника дневно на овом послу. На почетку последње деценије 20. века, „Србијашуме“ су оформиле службу за питање приватних шума у којој је радило око 400 инжењера и техничара.
Али, хајде да закратко оставимо по страни шуме као заштитнице од ерозије, произвођаче кисеоника, њихово повољно деловања на климу и воду, хајде да размишљамо економски. И за то др Слободан Вучићевић има рачуницу:
– Данас у нашим шумама је годишњи прираст дрвне масе око пет милиона кубика. Када бисмо остварили оптимално пошумљавање, достигли бисмо четири пута већу масу, а за тржиште могли да посечемо 15 милиона кубика годишње. Па, данас је кило храстовине скупље од килограма шећера!
Вучићевић је аутор више уџбеника, монографија и стручних публикација. Показује нам управо довршен рукопис „Горњи Милановац и његова села“ у којем се бави, између осталог, и шумама у сваком од 63 насеља. Закључује да за постизање оптималне зелене површине, треба пошумити још 7.490 хектара.
Кад бисмо извели овакву рачуницу за сваку општину у Србији, а онда се дали на посао, поплаве би биле мање страшне, а пошумљавање јефтиније од штете коју нам причињавају.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351364/Danak-macehinstvu-prema-sumama
Кубни метар шумске простирке задржи, попут сунђера, до 200 литара воде које се, месецима, потом ослобађа; без тога, сва вода се у дану сјури у водотоке
Аутор: Бошко Ломовићпетак, 18.03.2016. у 18:05
Проф. др Слободан Вучићевић (Фото Б. Ломовић)
Горњи Милановац – Сећате ли се оне партизанске песме „Шуме, шуме, на свему вам хвала“? Не само тада – шуме су нам биле поуздани савезник током вишевековне борбе за слободу. Да Србија, поготову Шумадија, није била богата шумама, како би се хајдуковало, како нејач у збеговима скривала, како харачлијама бусије постављале! Данашње наше „харачлије“ су поплаве. Али, нема више оних шума да нам помогну да се са њима успешно носимо. Посекли смо их где год смо стигли, па бујице са голих брегова несметано наносе „дрвље и камење“ на њиве, у куће и торове, на асфалт градова.
„Политикин“ саговорник, проф. др Слободан Вучићевић, ранији дугогодишњи извршни директор за развој „Србијашума“ и професор на шумарским факултетима у Београду и Бањалуци, указује – сад кад се цела земља бави последицама – на узроке ове освете Мајке природе.
– Дебео муљ на улицама Лучана и других градова и села су бујице донеле са огољених падина. Противно и природним и земаљским законима, Србију смо обешумили; почело је у 19. веку и траје до дана данашњег. Нема више шта да задржи воду, па она несметано спира ораницу, одваљује стење и саноси у подножје брда и планина.
Знате ли да на једном хектару под шумом има од 30 до сто тона суве шумске простирке („шушањ“), и да један кубни метар те простирке задржи, попут сунђера, до 200 литара воде које се, месецима потом, ослобађа кроз изворе и испаравањем. Сва та вода се са голих падина, засићена земљом и камењем, за један дан сјури у водотокове.
Киша пада и у Словенији, али тамошњи однос према шумама и травњацима (штите од ерозије на мањим нагибима), чин и да овако катастрофалних поплава нема – предочава нам Вучићевић важност шуме при великој количини падавина.
Наше шуме су много страдале у последњих пет година, тврди Вучићевић, и наводи свеже примере из Горње Груже (професоров родни крај) где је „човек сулудо радио у корист своје штете“. У прошлој и претпрошлој години шуме су уништене на извору реке Груже, која Крагујевац напаја водом, а само у децембру 2014. године, шумокрадице су посекле хиљаду стабала око манастира Враћевшница, па сад имамо ерозију терена која је блато доваљала и на манастирски асфалтни пут. На пријаву калуђерица нико није реаговао.
Драстичан је случај скорог „масакра“ на више десетина хектара шуме у Горњој Врбави: приватни власници (најчешће наследници из града) продали су трговцима огревног и техничког дрвета силу стабла у својим шумама, па је сада на том стрмом терену остало више од пет хиљада пањева „што је страшно и погледати“. Интервенција мештана ни у овом случају није помогла.
Најгоре у свему је, каже Вучићевић, то што све пролази некажњено; у неким општинама не постоје шумарски инспектори, а у ранијем називу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, шумарство и водопривреда су замењени помало магловитом појмом – екологија.
Професор нас, потом, враћа у другу половину протеклог века:
– После 1950. године, кренуло је пошумљавање голети. У деценији од 1975. до 1985, годишње је у Србији пошумљавано и до 25.000 хектара. На терену су били Млади горани, основци и средњошколци, војници, мештани и плаћени радници. Памтим и по хиљаду ђака и војника дневно на овом послу. На почетку последње деценије 20. века, „Србијашуме“ су оформиле службу за питање приватних шума у којој је радило око 400 инжењера и техничара.
Али, хајде да закратко оставимо по страни шуме као заштитнице од ерозије, произвођаче кисеоника, њихово повољно деловања на климу и воду, хајде да размишљамо економски. И за то др Слободан Вучићевић има рачуницу:
– Данас у нашим шумама је годишњи прираст дрвне масе око пет милиона кубика. Када бисмо остварили оптимално пошумљавање, достигли бисмо четири пута већу масу, а за тржиште могли да посечемо 15 милиона кубика годишње. Па, данас је кило храстовине скупље од килограма шећера!
Вучићевић је аутор више уџбеника, монографија и стручних публикација. Показује нам управо довршен рукопис „Горњи Милановац и његова села“ у којем се бави, између осталог, и шумама у сваком од 63 насеља. Закључује да за постизање оптималне зелене површине, треба пошумити још 7.490 хектара.
Кад бисмо извели овакву рачуницу за сваку општину у Србији, а онда се дали на посао, поплаве би биле мање страшне, а пошумљавање јефтиније од штете коју нам причињавају.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351364/Danak-macehinstvu-prema-sumama
[h=1]EU podstiče smanjenje proizvodnje mleka?[/h]Datum: 21.03.2016. 12:30
Državama članicama EU uskoro će se uputiti predlog o dobrovoljnom smanjenju proizvodnje mleka kako bi došlo do oporavka cena, piše RTE.Za uzvrat predlažu da se svakom poljoprivredniku pomogne u maksimalnom iznosu od 15 hiljada evra godišnje. Predlog bi trebalo da se uskladi s regulativom za izuzeće od propisa o zaštiti ravnopravnog tržišnog takmičenja.Najavio je to komesar za poljoprivredu Phil Hogan (Fil Hogan) na kriznom sastanku ministara poljoprivrede u Briselu. U interesu evropskih poljoprivrednika, dodao je, spreman je da iskoristi sve instrumente koji im stoje na raspolaganju kako bi povećali njihovu otpornost na oscilacije na tržištima te im pružili pomoć.[h=3]Irski mlekari ostaju bez podsticaja?[/h]Mlekari u EU žale se na niske otkupne cene zbog kojih je proizvodnja nerentabilna. Iako im je Brisel prošloga septembra odborio 500 miliona evra pomoći, iz udruženja Copa - Cogeca su rekli kako ona nije ni približno dovoljna da se farmerima nadoknadi gubitak ruskog - glavnog izvoznog tržišta.Irskim mlekarima ove dobrovoljne mere za plaćanje manje proizvodnje neće biti ponuđene, rekao je irski ministar poljoprivrede na odlasku Simon Covenei (Simon Kovenej), koji se boji da bi takve mere samo pogoršale stanje. Čak i ako EU proizvođači smanje proizvodnju, ništa ne ograničava njihove globalne konkurente da isto to učine!
http://www.agroklub.rs/stocarstvo/eu-podstice-smanjenje-proizvodnje-mleka/24019/
Državama članicama EU uskoro će se uputiti predlog o dobrovoljnom smanjenju proizvodnje mleka kako bi došlo do oporavka cena, piše RTE.Za uzvrat predlažu da se svakom poljoprivredniku pomogne u maksimalnom iznosu od 15 hiljada evra godišnje. Predlog bi trebalo da se uskladi s regulativom za izuzeće od propisa o zaštiti ravnopravnog tržišnog takmičenja.Najavio je to komesar za poljoprivredu Phil Hogan (Fil Hogan) na kriznom sastanku ministara poljoprivrede u Briselu. U interesu evropskih poljoprivrednika, dodao je, spreman je da iskoristi sve instrumente koji im stoje na raspolaganju kako bi povećali njihovu otpornost na oscilacije na tržištima te im pružili pomoć.[h=3]Irski mlekari ostaju bez podsticaja?[/h]Mlekari u EU žale se na niske otkupne cene zbog kojih je proizvodnja nerentabilna. Iako im je Brisel prošloga septembra odborio 500 miliona evra pomoći, iz udruženja Copa - Cogeca su rekli kako ona nije ni približno dovoljna da se farmerima nadoknadi gubitak ruskog - glavnog izvoznog tržišta.Irskim mlekarima ove dobrovoljne mere za plaćanje manje proizvodnje neće biti ponuđene, rekao je irski ministar poljoprivrede na odlasku Simon Covenei (Simon Kovenej), koji se boji da bi takve mere samo pogoršale stanje. Čak i ako EU proizvođači smanje proizvodnju, ništa ne ograničava njihove globalne konkurente da isto to učine!
http://www.agroklub.rs/stocarstvo/eu-podstice-smanjenje-proizvodnje-mleka/24019/
SAMA
Moderator
Izmislili vestackoa iz epruvete,pa im sad ne treba pravo.Dali i njihova deca,mislim na glavesine koriste to ne prirodno.
