He he he, stari Latini kažu: što priliči Bogovima, ne priliči volovima.
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Kod nas je igleda bolje cutati ili jos bolje tiho govoriti ali uz vlast i nadati se da ti udele neku milostinju.
paorpaor
Član
Kori se tako potresla, sve drhti.
zemljostrugar
Banned
Kori stari udbaski kadar.... Ne dotice to nju ni malo...
SAMA
Moderator
[h=2]13.03.2016.[/h][h=3]U Srbiji meso i iz Južne Amerike - otkrivena govedina stara 10 godina[/h]
Srbija je poslednjih godina suočena sa problemom ilegalnog uvoza hrane, koja, neretko, može da bude opasna po ljudsko zdravlje.
Hrana se najčešće švercuje iz Mađarske, Bugarske, Austrije, ali i sa Kosmeta, a nešto manje iz Crne Gore, Turske i Makedonije.
U našu zemlju, kako upozorava šef u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carine Ivan Pejović, iz Mađarske se ilegalno unose sveže meso, mlečni proizvodi, čokolada, kafa i skupa alkoholna pića, iz Bugarske tajno stižu sveže i mleveno meso, konzerve sa hranom i slatkiši, a sa Kosmeta argentinska govedina i američka piletina.
U Mađarskoj i Bugarskoj može da se kupi po povoljnim cenama hrana kojoj je rok trajanja pred istekom. Naši ljudi neretko menjaju datume proizvodnje na paketima i prodaju tu istu hranu po Srbiji kao da je ispravna.
"Naši carinici su u zajedničkoj akciji sa Žandarmerijom na magistralnom putu Raška - Novi Pazar, kod mesta Batnjik, nedavno otkrili čak 210 kilograma svežeg junećeg mesa i 55 kilograma goveđe pršute za koje nije bilo dokumentacije o poreklu i ispravnosti robe", kaže Pejović.
Otkriveni tovar usoljenih crevaca iz Bugarske pokazao je da je ova hrana bila opasna po zdravlje. Takva je i govedina sa Kosmeta, takođe nedavno otkrivena, a koja je bila stara 10 godina i koja je devet puta zamrzavana i odmrzavana.
"Glavni razlog za krijumčarenje hrane i pića je brza i dobra zarada. Nju omogućavaju niske cene ove robe u tim zemljama, mogućnost dobijanja povraćaja novca od iznošenja tih artikala u Srbiju i njihova preprodaja po višim cenama u našoj zemlji. Američki bataci, na primer, koštaju jedan evro za kilogram na Kosmetu. Prodaju se u Srbiji u paketima od 15 kilograma po duplo višoj ceni. Kačkavalj u paketu od 3,5 kilograma u Mađarskoj košta samo šest evra, a kod nas se preprodaje za osam evra", objašnjava krijumčarsku računicu Pejović.
Uprava carina je registrovala dve vrste švercera hrane u Srbiji. Prvu čine "ljudi mravi", odnosno obični građani koji kupuju hranu za domaćinstvo u inostranstvu, ali često u većoj vrednosti od dozvoljenih 100 evra. Tako se meso, kobasice i kačkavalj iz Mađarske prodaju nelegalno na pijacama po Subotici, Novom Sadu i Beogradu.
"Drugu vrstu švercera čine profesionalni krijumčari, koji se na organizovan način bave ilegalnim uvozom velikih količina mesa, čokolade, južnog voća, kafe, čak i kukuruza i pšenice. Profesionalni krijumčari svoju robu dovoze čak iz Južne Amerike ili sa Bliskog istoka, skladište je u svojim centrima i potom distribuiraju širom Srbije", kaže sagovornik Novosti.
izvor: novosti.rs, foto: ilustracija
Poljoprivrednici morali položiti ispit kako bi smjeli koristiti pesticide (HR) -- izvor poljomagazin.com
Nadam se da će i kod nas ovo doći uskoro, kad vidim kako sve budale koriste hemijska sredstva na poljima.
Nadam se da će i kod nas ovo doći uskoro, kad vidim kako sve budale koriste hemijska sredstva na poljima.
Na izbornim listama najmanje je poljoprivrednika. Onda se čudite kada poljoprivrednici ispaštaju zbog nekih ćata u Ministarstvu i loklanim samoupravama.
http://www.021.rs/story/131039/Mandat-jure-i-biznis-developer-i-mlinar-a-neki-su-politicari-po-zanimanju.html
http://www.021.rs/story/131039/Mandat-jure-i-biznis-developer-i-mlinar-a-neki-su-politicari-po-zanimanju.html
Obaveštavaju se poljoprivredni proizvođači iz Opštine Bečej da će se 17. i 18 marta 2016. godine održati radionica ''Inspekcija prskalica'', u saradnji sa ZZ Bečej. Radionica će biti održana na prostoru skladišta ''Fadip'', sa početkom u 9 časova.
nesto2
Član
Hoće za par godina.
Iće se i na obuku za korišćenje herbicida posle koje će se dobijati sertifikat bez kojeg se neće moći u to vreme kupovati hemija. Provera prskalica je samo prvi korak.
Srbija u 2015. bila najveći proizvođač maline na planeti -- izvor ekapija.com
Jedna od vesti koja će se teže naći u žutoj štampi.
Jedna od vesti koja će se teže naći u žutoj štampi.
prnjavor3
Član
Neće dugo,ako ništa drugo zaprašiće nas odozgo.
Наша малина опет на крову света
Са прошлогодишњим родом од 79.000 тона Србија је убедљиво највећи произвођач на планети, каже за „Политику” Фелипе Росас Оса из Сантјага де Чилеа, генерални секретар Светске организације за малину (ИРО)
Аутор: Г. Оташевићсреда, 16.03.2016. у 08:05
Фелипе Росас Оса и др Александар Лепосавић, прошлог августа у Чачку (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Генерални секретар Светске организације за малину (ИРО) Фелипе Росас Оса саопштио је да је Србија, по укупном приносу у 2015. години, поново постала водећи произвођач овог воћа у свету.
– У Србији је утврђен род од 79.000 тона и ваша земља је прошле године била убедљиво највећи произвођач на планети. На другом месту су Сједињење Америчке Државе са производњом од 66.000 тона, следе Пољска, где је род процењен између 50.000 и 60.000 тона, и Чиле са 39.000 тона – рекао је за „Политику” инжењер Росас (58 ), који живи у Сантјагу де Чилеу.
Та организација основана је 1998. године, окупља 12 држава које држе 85 одсто светске производње. Наша земља је, иначе, једном већ била на врху светске листе произвођача, 2006. године, са родом од 90.000 тона. Највећа робна производња у свету се, већ годинама, остварује у Србији која више од 95 одсто свежих и прерађених плодова малине пласира на светско тржиште.
Претпрошле године, такође према подацима ИРО (International Raspberry Organization), највећу производњу имала је Пољска (100.000 тона), затим САД (75.000), Србија (60.000) па Чиле (45.000).
– Временске прилике у 2015. нису погодовале гајењу малине у већини земаља, због чега је дошло до осетног пада у производњи. Нарочито у Пољској, што је последица изузетно дуге и хладне зиме, хладног и влажног пролећа и велике суше са каквом се произвођачи у тој земљи до сада нису сусретали. Дугорочно, производња малине у Пољској и даље ће да буде у паду. Један од разлога су израженије временске непогоде него у нашој земљи, други је одлив радне снаге у земље ЕУ. Због све већих површина под малином у нашој земљи, проблем радне снаге може се и у Србији појавити као ограничавајући чинилац даљег развоја ове изузетно значајне привредне, не само пољопривредне делатности – објашњава за наш лист др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећи српских стручњака за малину.
Проблеми са којима се сусрећу наши произвођачи постоје већ годинама а најзначајнији су, по оцени др Лепосавића:
– Непланско, а лане и стихијско повећање засађених површина, чак и на просторима где не постоје ни најосновнији услови за квалитетну и исплативу производњу малине. То је праћено недостатком квалитетног садног материјала, било да је произведен у Србији било да је увезен. Чест је и увоз заражених садница, чиме се проблем само увећава.
У овој деценији велики проблем је и масовно сушење родних засада.
– Ако се изузме избор неодговарајуће парцеле, најчешћи проузроковачи сушења су неке врсте гљива из рода трулежница корена. Симптоми болести се испољавају у виду изненадног и наглог увенућа и пропадања изданака пред крај пролећа и почетком лета. Такође, због увоза садног материјала зараженог раком корена (сорте тјуламин и полка у 2010) и дистрибуције садница из засада подигнутих од овог материјала, у нашој земљи скоро и да не постоје квалитетни засади ове две сорте – истиче др Лепосавић.
Он додаје, да је поред сортне чистоће, предуслов сваке успешне производње здравствено исправан садни материјал,
те да је потребно спровести и две групе мера:
– Најпре краткорочне, радикалну контролу постојећих матичњака на присуство фитопатогених гљива, и контролу земљишта на којима се подижу нови матичњаци, као и материјала од ког настају. То подразумева и ефикаснији систем националне фитосанитарне службе ради заустављања промета зараженог садног материјала из регистрованих и нерегистрованих матичњака. Дугорочно, неопходно је стварање предосновног и основног садног материјала у научним институтима, од кога ће се производити сертификовани садни материјал, као и упис у регистре свих произвођача и увозника садница, уз организовање професионалне националне фитосанитарне службе.
Посебну пажњу, наводи др Лепосавић, неопходно је посветити безбедности и здравственој исправности производа које нудимо (нарочито су значајни вируси у плодовима – норо вируси), затим садржају пестицида, и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то је да нису генетски модификовани организми.
– Ради јачања производње малине у нашој земљи морамо размишљати и о увођењу одређеног подстицаја на сваки извезени килограм малине, произведен у Србији или реизвезен. Од подстицаја, део издвајати за награђивање произвођача, други за ефикасне стручне службе на терену, трећи на истраживања и развој тржишта. То је пут за дугорочан раст ове производње у Србији, која је прошле године националној економији донела извозни приход од око 200 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351161/Nasa-malina-opet-na-krovu-sveta
Evo i Politika piše na temu srpskog malinarstva.
Са прошлогодишњим родом од 79.000 тона Србија је убедљиво највећи произвођач на планети, каже за „Политику” Фелипе Росас Оса из Сантјага де Чилеа, генерални секретар Светске организације за малину (ИРО)
Аутор: Г. Оташевићсреда, 16.03.2016. у 08:05
Чачак – Генерални секретар Светске организације за малину (ИРО) Фелипе Росас Оса саопштио је да је Србија, по укупном приносу у 2015. години, поново постала водећи произвођач овог воћа у свету.
– У Србији је утврђен род од 79.000 тона и ваша земља је прошле године била убедљиво највећи произвођач на планети. На другом месту су Сједињење Америчке Државе са производњом од 66.000 тона, следе Пољска, где је род процењен између 50.000 и 60.000 тона, и Чиле са 39.000 тона – рекао је за „Политику” инжењер Росас (58 ), који живи у Сантјагу де Чилеу.
Та организација основана је 1998. године, окупља 12 држава које држе 85 одсто светске производње. Наша земља је, иначе, једном већ била на врху светске листе произвођача, 2006. године, са родом од 90.000 тона. Највећа робна производња у свету се, већ годинама, остварује у Србији која више од 95 одсто свежих и прерађених плодова малине пласира на светско тржиште.
Претпрошле године, такође према подацима ИРО (International Raspberry Organization), највећу производњу имала је Пољска (100.000 тона), затим САД (75.000), Србија (60.000) па Чиле (45.000).
– Временске прилике у 2015. нису погодовале гајењу малине у већини земаља, због чега је дошло до осетног пада у производњи. Нарочито у Пољској, што је последица изузетно дуге и хладне зиме, хладног и влажног пролећа и велике суше са каквом се произвођачи у тој земљи до сада нису сусретали. Дугорочно, производња малине у Пољској и даље ће да буде у паду. Један од разлога су израженије временске непогоде него у нашој земљи, други је одлив радне снаге у земље ЕУ. Због све већих површина под малином у нашој земљи, проблем радне снаге може се и у Србији појавити као ограничавајући чинилац даљег развоја ове изузетно значајне привредне, не само пољопривредне делатности – објашњава за наш лист др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећи српских стручњака за малину.
Проблеми са којима се сусрећу наши произвођачи постоје већ годинама а најзначајнији су, по оцени др Лепосавића:
– Непланско, а лане и стихијско повећање засађених површина, чак и на просторима где не постоје ни најосновнији услови за квалитетну и исплативу производњу малине. То је праћено недостатком квалитетног садног материјала, било да је произведен у Србији било да је увезен. Чест је и увоз заражених садница, чиме се проблем само увећава.
У овој деценији велики проблем је и масовно сушење родних засада.
– Ако се изузме избор неодговарајуће парцеле, најчешћи проузроковачи сушења су неке врсте гљива из рода трулежница корена. Симптоми болести се испољавају у виду изненадног и наглог увенућа и пропадања изданака пред крај пролећа и почетком лета. Такође, због увоза садног материјала зараженог раком корена (сорте тјуламин и полка у 2010) и дистрибуције садница из засада подигнутих од овог материјала, у нашој земљи скоро и да не постоје квалитетни засади ове две сорте – истиче др Лепосавић.
Он додаје, да је поред сортне чистоће, предуслов сваке успешне производње здравствено исправан садни материјал,
те да је потребно спровести и две групе мера:
– Најпре краткорочне, радикалну контролу постојећих матичњака на присуство фитопатогених гљива, и контролу земљишта на којима се подижу нови матичњаци, као и материјала од ког настају. То подразумева и ефикаснији систем националне фитосанитарне службе ради заустављања промета зараженог садног материјала из регистрованих и нерегистрованих матичњака. Дугорочно, неопходно је стварање предосновног и основног садног материјала у научним институтима, од кога ће се производити сертификовани садни материјал, као и упис у регистре свих произвођача и увозника садница, уз организовање професионалне националне фитосанитарне службе.
Посебну пажњу, наводи др Лепосавић, неопходно је посветити безбедности и здравственој исправности производа које нудимо (нарочито су значајни вируси у плодовима – норо вируси), затим садржају пестицида, и на оно на шта су купци ових производа посебно осетљиви, а то је да нису генетски модификовани организми.
– Ради јачања производње малине у нашој земљи морамо размишљати и о увођењу одређеног подстицаја на сваки извезени килограм малине, произведен у Србији или реизвезен. Од подстицаја, део издвајати за награђивање произвођача, други за ефикасне стручне службе на терену, трећи на истраживања и развој тржишта. То је пут за дугорочан раст ове производње у Србији, која је прошле године националној економији донела извозни приход од око 200 милиона евра.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351161/Nasa-malina-opet-na-krovu-sveta
Evo i Politika piše na temu srpskog malinarstva.
Poslednja izmena:
