Vesti i obaveštenja

Mindjusar kao da te nesko siluje,pa ponudi pratnju do kuce,jer eto ima raznih manijaka a sa ovim se vec znas.
Emingrantima Soros daje po 5000din kad ulaze u Srbiju na kartici i mogu je trositi po raznim prodavnicama i na razne gluposti.Ti ratovi traju bar 5 godina i sad su samo od jednom krenuli sve muski put EU,a Ameri normalno sazaljivi pa su resili da im pomognu da sto lakse stignu.
 
Izaće delo na videlo,pa i onima koji gledaju samo ono što im se servira ovde,a negledaju kako drugi vide situaciju kod nas,u Siriji,itd,npr,neko ko nije ni tamo ni amo!
Apropo silovanja,al ti si još bio mali '99.e,kao da su "naši" mlatili mindžom,ee-eee "nesmete nas silovati" znate mi smo Rusima braća,ako ipak probate,Rusi će vam i mamu i tatu i sve redom...! Nemoj izazivati,pa te neće niko "silovati", a braća Rusi će nas braniti,kao sin oca u kafani,uostalom,videli smo ih na delu,spasli su nas....a i pomogli,al skoro svi ostali više nego oni
 
Нова руска пшеница отпорна на хладноћу

08. април 2015. Дарја Кезина


Научници Московског научноистраживачког пољопривредног института „Немчиновка“, познатог научног центра за селекционарство, одгајили су посебне сорте озиме пшенице, које по садржају корисних елемената превазилазе постојеће врсте. Могу да расту у зони са лошијим квалитетом земљишта и у хладнијим климатским условима и притом обезбеђују већи принос него врсте које се гаје у повољнијим условима. Садржај беланчевина у новим сортама је двоструко већи, него код већине постојећих сорти на светском тржишту.


Селекционари из „Немчиновке“ сматрају да захваљујући новим сортама пшенице може бити решен један значајан проблем: у свету опада квалитет житарица. „Данас у развијеним земљама просечан принос озиме пшенице износи 9-10 тона по хектару. Притом она садржи само 8-9 % беланчевина, што не омогућава да се производи квалитетан хлеб“, изјавио је за „Руску реч“ познати селекционар, шеф лабораторије за селекцију озиме пшенице Московског научноистраживачког института „Немчиновка“, академик РАН Баграт Сандухадзе. Према његовим речима, сорте које су произведене у институту могу да дају 10-12 тона по хектару са 17% беланчевина и преко 30% глутена.


Сандухадзе је заједно са колегама одгајио 15 нових сорти озиме пшенице за зону где је земљиште слабијег квалитета, што се односи на огромну територију у европском делу Русије од обала Северног леденог океана до шумско-степске зоне на југу и од Балтичког мора до Западног Сибира. За 14 сорти су већ добијени патенти и одговарајуће потврде о ауторском праву. „Изузетни селекционар академик Сандухадзе је у суштини целу зону Русије са лошијим квалитетом земљишта снабдео квалитетном пшеницом“, истакао је извршни директор научног фонда „Демидов“, председник Уралског одељења РАН Валериј Чарушин.


Стручњаци сматрају да нове сорте, захваљујући високом приносу, могу постати достојан „одговор на ГМО“. Како је истакла Маргарита Шипицина, чланица координационог савета Руског удружења пекара и посластичара и директорка научнометодолошког центра „Руски рецепт“, генетски модификоване сорте данас заузимају 70% обрадивих површина на свету.


Данас Русија спада међу шест водећих светских произвођача пшенице. Тржиште житарица се непрекидно мења, тражећи нове отпорне сорте. „Узгој квалитетних сорти житарица за људску исхрану са снажним генима омогућиће да се очува екологија, а то је десет пута исплативије, него упуштати се у производњу хемикалија за стимулацију раста или у генетски инжењеринг. Професионална селекција кошта највише неколико милиона, док губици због техногених фактора износе милијарде и уништавају екологију. У Русији је 40 милиона хектара необрађено. Ту се може гајити квалитетно еколошки чисто жито и тако обезбедити здравље нације“, сматра Баграт Сандухадзе.


По мишљењу Маргарите Шпицине, упркос успеху селекционара, Русија данас мора да решава низ проблема у вези са квалитетом земљишта: „Како би узгајала квалитетно здраво жито, Русија мора да обнови систем контроле квалитета, који се доследно спроводио у совјетска времена. Квалитет житарица за људску исхрану у Русији је приметно опао. Појављују се нове болести житарица.“


Сандухадзеу је за узгој нових сорти било потребно 47 година. Пројекат узгоја озиме пшенице у зони земљишта лошијег квалитета са влажном и хладном климом совјетски селекционари су почели још 1930-их. Баграт Сандухадзе припада већ трећој генерацији истраживача.


http://ruskarec.ru/science/2015/04/08/nova_ruska_psenica_otporna_na_hladnocu_38635.html


Da je ovo priča iz zemlje skromnih resursa pomislio bih da je reč o praznoj propagandi. Obzirom na kapacitete ruskih resursa i veličinu ekonomije, a uzimajući u obzir koliko polažu na sferu koja se da nazvati "zdravlje nacije", ja verujem da tu ima dosta istine, a i mogućnosti. Uzimam u obzir i činjenicu da su nedavno zabranili uvoz kukuruza iz SAD, nije zdrav za ruske građane.

Generalno, sve ovo što se u zadnje vreme da pročitati o njihovoj poljoprivredi je u saglasnosti sa našim forumaškim stavom: ograničite uvoz i opravićemo ovdašnji agrar.

E sad, što su oni moćni i to sebi mogu priuštiti je druga strana medalje.

Druga strana medalje je i činjenica da oni to proizvode po svetski konkurentnim cenama, za razliku od nas. Na to ukazuje podatak da posle zabrane uvoza zapadne hrane nije došlo do značajnijeg porasta cena.
 
Rusi su u Sibiru oblast grada Kemerovo primenom bolje agrotehnike.i sortimenta uz pomoc NASIH strucnjaka prinos povecali sa 2t/ha,na 4t/ha,a miliona hektara neobradjenih cekaju da budu obradjeni i da se ta polja privedu kulturi.
 
[h=1]Evo zašto naša roba ne putuje u Rusiju[/h]Beograd -- Trenutne niske cene poljoprivrednih proizvoda, kakve već decenijama nisu zabeležene ni kod nas ni u svetu, stavile su naše paore na teške muke.
IZVOR: DNEVNIK NEDELJA, 6.03.2016. | 12:48


199852360056dc1ed41a3e5068972042_w640.jpg

Foto: Thinkstock​
​

[h=5]POVEZANE VESTI[/h]
[TABLE="class: antrfile right, width: 258, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 258"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nije ni čudo što je izvoz za Rusiju iz Srbije desetkovan i što nismo uspeli da iskoristimo šansu da se bolje pozicioniramo na ovom važnom tržištu kada su zategnuti ekonomski odnosi između EU i Rusije. Naveli smo cene iz grada veoma udaljenog od Moskve, a u pristupačnijim delovima Rusije one su i niže. Moguće je da je reč o dampinškim cenama, da je u pitanju reeksport, da roba koja stiže iz zemalja s kojima je Rusija zadržala dobre trgovinske odnose zapravo vodi poreklo iz EU... ali to su samo pretpostavke koje nam ne olakšavaju situaciju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ove cene nikako ne idu na ruku ni srpskoj prehrambenoj industriji. Silosi i magacini su prepuni, izvoz stoji, a kome i da prodamo našu robu kada je svi, što je najgore naši najbolji kupci i oni u koje smo se najviše uzdali – Rusi, imaju i previše.
Najmanje nam je u takvoj situaciji trebao pad rublje, ali koliko god zvučilo bezazleno, strmoglavljenje ruske valute pokosilo je naše izvoznike. Ruske su radnje prepune namirnica dobrano jeftinijih od naših, te nema računice po kojoj bi se srpskim poljoprivrednicima i prerađivačima, koliko god da su veliki ili udruženi, isplatio izvozni posao u Rusiju.

Da je tako, nisu nam potrebne analize tržišta i spoljnotrgovinske razmene – dovoljno je zaviriti u rusku radnju.

Novosadski “Dnevnik” imao je priliku da snimi cene u prodavnicama u Kirovu, najvećem gradu istoimene oblasti na severoistoku Rusije, oko 900 kilometara udaljenom od Moskve. Rafovi u ovom hladnom i snegom zatrpanom gradu u uralskoj oblasti su puni, hrane ima odsvuda, pa i one poreklom iz zemalja Evropske unije iako je na snazi trgovinski embargo, a politički odnosi između Rusije i EU zategnuti. Jeftinije je gotovo sve - od mesa i prerađevina, preko mleka i mlečnih prerađevina do voća, povrća, brašna, testenine…

Kilogram svinjskog karea bez kostiju košta 318 rublji (odnos evro – rublja je oko 85), što je oko 450 dinara. U srpskim marketima ova vrsta mesa košta upravo toliko. Svinjski but u ruskim radnjama je, doduše, skuplji nego kod nas (346 rublji, odnosno oko 490 dinara), ali su jeftinije druge vrste svinjskog mesa, kao i govedina i piletina. Juneći but u Rusiji košta 456 rublji (oko 644 dinara), a u našim marketima se samo na akciji može kupiti po 660 dinara, redovna cena mu je oko 700 dinara.Pileći bataci u ruskom marketu staju 159 rublji ili 224,5 dinara, dok su u našem 340 dinara. Kod belog mesa razlika je drastična – u Rusiji je ono 228 rublji (322 dinara), a u marketima u Srbiji oko 650 dinara.

Sirevi su takođe prilično jeftiniji – u radnjama u Kirovu tvrdi sirevi koštaju od 269,50 rublji (381 dinar), do 487,50 rublji (688 dinara). Malo koji iz velikog asortimana sireva (uvounih i ruskih) premašuju 500 rublji.

Jeftinija su i brašna, naročito crno i raženo koja su kod nas preskupa. Kilogram pšeničnog brašna u ovom ruskom gradu staje 35,50 rublji (oko 50 dinara) – kod nas ga je teško naći ispod 55, a pakovanje od kilogram i osamsto grama raženog je svega 36,90 dinara (52,2 dinara). U našim radnjama raženo brašno u kilogramskom pakovanju košta 63 dinara. Ulje je takođe u Rusiji jeftinije – staje 69,99 rublji ili 98,8 dinara, a naša najjeftinije košta 138 dinara. Jabuke u ovom uralskom gradu koštaju 84,50 rublji (oko 120 dinara), dok su u našim marketima od 100 do 300 dinara.

S jabukama ipak još i nekako možemo da se utrkujemo s konkurencijom i borimo se za prođu kod ovog značajnog svetskog kupca, ali sa ostalim proizvodima gotovo da nemamo šanse. O tome govori i statistika. Prošle godine beleži se pad izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu 2014. godinu. Na smanjenje je najviše uticao pad izvoza mesa, koji je 2014. beležio rekordne vrednosti od skoro 70 miliona dolara, ali je ove smanjen za preko 40 miliona. Nakon ohrabrujućeg rasta izvoza mesnih prerađevina koji je 2014. povećan 2,2 puta u odnosu na prethodnu godinu, prošle godine je zabeležen pad od preko 180 posto.

Najviše razloga za optimizam daje porast izvoza voća za oko 10 odsto. Međutim, na izvoz mesa, kobasica, salama, sireva i drugih proizvoda u Rusiju možemo zasad zaboraviti. Naročit je problem sa svinjskim mesom.

Ne treba smetnuti sa uma da prevoz naše robe, recimo, svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana.

I evropsko tržište, na koje, doduše, ne možemo izvoziti svinjetinu (niti ga koristiti kao drumski transport) zbog toga što svinje još uvek pelcujemo protiv bolesti kuge što Evropljani ne rade, prepuno je ovog mesa po sve nižim cenama. Prema pisanju britanskog poslovnog lista “Vikli tribjun” od pre par dana, u Nemačkoj je prošle nedelje cena polutki pala sedam evrocenti – na 1,24 evra i celo tržište je krenulo naniže.

Kako se navodi u izveštaju evropskog najmerodavnijeg izvora cena svinja “Vaeks”, u Holandiji polutke koštaju svega 1,15 evra, dok su tovljenici nemačkog “Tenisa” pali na 87 evrocenti. To znači da naše svinje nisu konkurentne, a o goveđem mesu i prerađevinama od mesa i mleka da i ne govorimo. I dok smo mi u ozbiljnom problem, sve više država pronalazi model za podršku stočarima tako što izdvaja znatne sume za marketing pri osvajanju novih tržišta. Evropska unija ima čak i kompenzacione fondove i time pokriva deo gubitka koje trpe izvoznici većine poljoprivredno-prehrabenih proizvoda zbog sankcija sa Rusijom. A mi..
 
Ah ti rusi,posto jedan tu iz sela je tamo u rusiji svako malo mora da izadje van rusije tako da cesto dolazi kuci ,kaze on da tamo u rusiji od svih vocaka bas jabuka uspeva tako da se mislim da ni jabuka nece dobro proci ove god. A da ulazu u poljoprivredu kaze lik to je ne normalno.
 
[h=1]Вршачки подривачи тражени у Европи[/h]

Бошко Милинковић је пре 28 година напустио добростојећу фирму и основао сопствено предузеће, које је у међувремену постало познати произвођач и извозник пољопривредних машина



Аутор: Јовица Даниловићпонедељак, 07.03.2016. у 18:15
Milinkovici.jpg
Бошко, унук Вукашин и син Благоје Милинковић поред извозних производа (Фото: Ј. Даниловић)


Вршац – Још 1988. године Бошко Милинковић је напустио сигурно и добро плаћено радно место шефа рачуноводства у тадашњој угледној пољопривредној радној организацији „Агровршац” и оформио фирму МБВ. Првих неколико година продавао је пољопривредне машине других произвођача и постепено освајао производњу појединих делова, а потом и целих пољопривредних машина.



Сада његова фирма послује као систем, у коме се посебно истиче производња и извоз подривача, сетвоспремача и тањирача, упркос веома оштрој конкуренцији у иностранству. Чак 60 одсто машина одлази купцима у шест земаља Европске уније, у вредности од око пола милиона евра (Немачка, Аустрија, Хрватска, Италија, Румунија, Бугарска), затим у Швајцарску, Босну и Турску. Кад би било повољнијих кредита за набавку репроматеријала, извоз би могао да буде и дуплиран.



Због велике тражње, у МБВ-у формирају и листе чекања за машине, јер не могу да удовоље свим купцима. Недавно су једног купца из Белгије замолили да сачека испоруку бар неколико месеци. Пристао је. У току нашег разговора, један дилер из Немачке распитивао се да ли ће добити наручено у уговореном року.


Сав зарађени новац породица Милинковић је улагала у нову производњу и проширење и модернизовање капацитета. Осим Бошка, у породични бизнис укључени су супруга Нада (задужена за највећу производњу цвећа у јужном Банату), син Благоје („покрива” производњу и продају пољопривредних машина) и 22-годишњи унук Вукашин, који води једно пољопривредно газдинство. Систем запошљава тридесет радника, добрих стручњака различитих профила, а вредност укупне производње достиже три милиона евра.

Стално учење
Бошко Милинковић не запоставља стално учење, па је тако стекао и различита знања и звања. Важи за добро оспособљеног стручњака за израду и оцену бизнис планова. Његови пријатељи тврде и да нема прописа са којим није упознат, чак и ако је у фази припреме.


– За наредну јесен из Турске нам је већ стигла поруџбина од 50 тањирача. Спремамо се, заједно са пословним партнерима из Турске, да нашим тањирачама освојимо и Саудијску Арабију, а једна наша машина отишла је, као „претходница”, и у Украјину. Долазак је најавио и купац из Ирака, који је заинтересован за већи број машина – каже нам Бошко Милинковић, и наглашава да није забележен ниједан спор са купцима, а „могуће рекламације решавају се одмах, на обострано задовољство”.


Кад су улазили у прве извозне послове, наши домаћини нису имали велика очекивања. Кажу да су извоз смо „развијали из нужде, јер је домаће тржиште стално слабило, а касније се испоставило да је то био прави и исправан пословни потез”.

– Да није извоза, домаће тржиште нам не би било довољно, јер је куповна моћ сељака толико пала да није у стању ни кредит да подигне, јер нема кеша за учешће. Сељаку је изузетно тешко, јер су његови производи јевтини, трошкови високи, а машине дотрајале – истиче Бошко.


Произвођачима машина у Србији, кажу наши домаћини, иде наруку и то што се и код нас и у свету разбија фама о „недостижном” квалитету неких извиканих фирми. Сељаку ни у иностранству не цветају руже, па је принуђен да све добро извага приликом куповине оруђа за рад.


Добри познаваоци стања на нашем тржишту пољопривредних машина тврде да би мало увозног оруђа за рад добило употребну дозволу, ако би држава стриктно применила ЦЕ стандарде, које предузеће МБВ има и поштује.

– Поред беспарице и неповољних услова за набавку репроматеријала, прати нас и невоља што домаће произвођаче нема ко да окупи ни за сајмове. Преко нам је потребан заједнички наступ на једном националном штанду у иностранству. То би могла да нам омогући Привредна комора. Предлагали смо им и да нам сајмове не бирају они, јер ми знамо боље у којим државама треба да наступамо. Очекујемо да нас Комора окупи, а све трошкове сносићемо сами. Није рационално да наступамо појединачно – сматра Благоје Милинковић.


http://www.politika.rs/scc/clanak/350640/Vrsacki-podrivaci-trazeni-u-Evropi

 
[h=1]Малинари се опет нису осигурали од поплава[/h]Највећи број воћара из околине Ариља, Чачка, Ивањице... најчешће плаћа осигурање засада од града
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 10.03.2016. у 18:05


Lucani---poplava-7-3--2016--ulazak-iz-Dljina---M-------Dolovic-56e15198a0825.jpg
За непуне две године огромне штете од изливања река и све очи поново упрте у државу (Фото М. Доловић)



Српским малинарима ни поплаве од пре две године нису биле довољна поука да осигурају своје малињаке и од тих непогода. Штета за многе од њих из околине Ариља, Чачка, Ивањице због тога ће, према првим проценама, бити велика. Као и за државу чији је малина други извозни пољопривредни производ, јер се страхује да ће услед поплава доћи до сушења малињака.

Према сазнањима „Политике” највећи број произвођача плаћа искључиво осигурање засада малина од града од кога реално малинари и највише стрепе. Незванично се процењује да је мање од један одсто њих у овој сезони уплатило допунски пакет који подразумева и надокнаду штете у случају поплава.

Драгиша Терзић, произвођач малина из Ариља каже да су у овом крају највише страдали засади у сливовима Моравице и Рзава, а доста малињака однели су и бујични потоци. Како каже, вода се повлачи али ако киша наредних дана настави да пада, губици могу да буду велики.

– Колико знам нико од произвођача у овом крају није осигурао малине од поплаве – каже Терзић. На питање зашто је то тако, он каже да „није било довољно понуда” као и да су сви додатни пакети који се нуде углавном прескупи за произвођаче.

Пољопривредници се и поред лошег искуства и даље одлучују за најјефтиније осигурање усева. У том случају могу да рачунају на надокнаду штете у случају града (што им је и најчешћа претња) или евентуално пожара и удара грома. Остале врсте заштите од ризика као што су – поплаве, олује, јаки ветрови, пролећни или јесењи мразеви допунски се наплаћују и по свему судећи су скупе за воћаре.

Према незваничним информацијама, на 10 тона малина годишње осигурање од града кошта око 100.000 динара док је осигурање од ветра 50 одсто скупље.

За произвођаче малина, али и друге пољопривреднике није било довољно подстицајно ни то што држава осигурање у пољопривреди последњих седам година субвенционише са 40 одсто.

– Регресирање осигурања траје још од 2006. године, а подршка се обрачунавала у износу од 30 до 40 одсто од висине премије осигурања за животиње, усеве, плодове, вишегодишње засаде и расаднике осигуране од ризика, умањења приноса, наводе у Министарству пољопривреде.

Према њиховим информацијама, од 342.232 активна пољопривредна газдинстава само 19.806 (или 5,8 одсто) остварило је прошле године право на регрес премије осигурања. За ову меру из буџета министарства за 2016. планирано је 450 милиона динара. Не наводи се, међутим, коју тачно врсту осигурања држава субвенционише.

Поред агротехничких мера осигурање пољопривредне производње одавно је постало нужност у свим државама које рачунају на озбиљнији профит од аграра. У Србији, међутим, није тако па се у исцрпном извештају Народне банке (где се сливају збирни подаци о броју осигураника свих кућа у Србији) осигурање усева и плодова у пољопривреди води под ставком „остало”.

У осигуравајућој кући „Триглав” наводе као најуспешнији „шпански модел” осигурања у пољопривреди. Он подразумева издвајање дела средстава из сваке премије осигурања усева и плодова у посебан фонд за санирање већих штета насталих током неке катастрофе. Осигурање је добровољно, али га прихвата огроман проценат пољопривредника па су им тако и трошкови мањи. Одређена средства из тог фонда користе се за инвестиције у превентиву и инфраструктуру у пољопривреди. Фондом располаже специјални орган којим управљају представници осигуравајућих кућа и државе и заједно одлучују где ће се новац улагати.
-------------------------------------------------------------

Ретки случајеви осигурања од непогода
Гордана Букумирић, председница Извршног комитета „Уника осигурања” истакла је на Копаоник бизнис форуму да грађани Србије нису извукли поуке после великих поплава које су погодиле Србију 2014. године па и даље „не осигуравају своју имовину од последица временских непогода”.

– Нажалост, удео осигурања од последица поплава у укупном осигурању домаћинства нимало није повећано у последње две године – истакла је Букумирићева. Она је навела да свега 20 одсто домаћинстава, која имају неки вид осигурања, издваја новац за осигурање од последица поплава. Према њеним речима, осигуравајуће компаније у сарадњи с државним институцијама морају да раде више на едукацији грађана о значају осигурања имовине од последица поплава и других временских непогода


http://www.politika.rs/scc/clanak/350842/Malinari-se-opet-nisu-osigurali-od-poplava
 
Предлажу да своје потребе за протеинима задовољавомо од инсеката. Ништа јунетина, свињетина, јагњетина... Гајење инсеката је јефтиније и лакше па се припремите за адаптирање фарми. Поред тога је и здравија исхрана па се штеди на здравственој заштити. Тренутно је, да би се добила дозвола за стављање хране од инсеката у промет у ЕУ, Француско министарство задравља затражило доказе о безопасности.
Него, нисам знао да пчеле могу да се дресирају. Човек их издресирао па скупљају мед од Канабиса.:osmeh:
http://www.kurir.rs/zabava/ludi-sve...ele-da-skupe-smolu-iz-kanabisa-clanak-2160179
 
"NOVOSTI" SAZNAJU

Preplaviće nas EU mleko

D. M. - J. Su. | 11. mart 2016. 13:20 | Komentara: 3
Prelevmani na uvoz mlečnih proizvoda iz Evrope biće ukinuti najverovatnije u julu. Najveći udar na male proizvođače, koji nikako ne mogu da budu konkurentni


POSLEDNjA odbrana domaćih proizvođača mleka u Srbiji, od priliva inostranog mleka, neće važiti najverovatnije od jula. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Evropske unije koji su doneti u decembru prošle godine i važe do kraja juna, biće ukinuti. Na takvu odluku "tera" nas Evropa, koja je preplavljena svojim mlekom i proizvodima, koje ne može da izvozi na veliko rusko tržište.



Prelevmane je Srbija uvela lane kako bi domaće tržište zaštitila od prelivanja velikih količina mleka iz Evrope u našu zemlju. Ipak, mnogi naši stočari kažu da nemaju neke koristi ni od ovih mera zaštite, jer se dodatne takse ne odnose na uvoz mleka u prahu, kondenzovano mleko i džambo pakete maslaca. To se, inače, u našoj zemlji najviše i uvozi. Nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda ugrožava proizvodnju, jer zalihe ubrzano rastu u domaćim mlekarama, tvrde srpski proizvođači.


Da je proizvodnja mleka u našoj zemlji ugrožena kaže i Dragan Glamočić, savetnik premijera Srbije za agrar. Kako smatra, veliki problem su mali broj krava po gazdinstvu i visoki troškovi.


- Kod nas je prosečna proizvodnja mleka znatno ispod ispod one u Evropskoj uniji, pa to odmah znači i da ga je skuplje proizvesti - objašnjava Glamočić. - Srpski proizvođači nikako ne mogu da budu konkurentni, a naročito sad kad je Evropa preplavljena mlekom. Zasipaju nas sa svih strana jeftinim proizvodima, a videćemo u junu šta će biti sa prelevmanima. Smatram da treba naći neke druge mehanizme za borbu, jer ovako ne mogu dugo još da opstanu. Ukoliko se nastavi trgovinski "rat" između EU i Rusije, neće biti dobro ni nama.



Privredni konsultant Dragoljub Rajić kaže da je sve što se dešava očekivano. Još kada je potpisan Prelazni trgovinski sporazum sa EU iz 2008. upozoravali su na takve probleme.


- Država visokim nametima opterećuje poslovanja naših proizvođača, pa je krajnja cena mleka u Srbiji viša nego u mnogim državama EU - kaže Rajić. - Već u susednoj Mađarskoj, takođe poljoprivrednoj zemlji, cene mleka i mlečnih prerađevina su niže, a razlog za ovo su niske državne dažbine, cene komunalnih usluga, niže akcize na gorivo, troškovi bankarskih usluga, porezi na imovinu, lokalne takse i naknade.



FONDOVI STAROG KONTINENTA SPASAVAJU NAŠU POLjOPRIVREDU
MINISTARSTVO poljoprivrede raspisalo je konkurs za 43 radna mesta u Upravi za agrarna plaćanja, a prijavilo se 2.500 ljudi. Ovo je ujedno bio i jedan od uslova EU, kako bi mogla da se koriste sredstva iz poljoprivrednih fondova. Inače, samo je iz budžeta Srbije obezbeđeno oko 30 miliona evra za realizaciju IPARD programa za poljoprivrednike.

Prema rečima državnog sekretara Danila Golubovića, krajem godine biće raspisani i prvi pozivi za učešće u ovim projektima.


- Jedina mogućnost finansiranja poljoprivrede je IPARD i procena je da će Srbiji, kad uđe u EU, iz zajedničkog poljoprivrednog budžeta pripasti oko 1,2 milijarde evra godišnje - naglasio je Golubović. - To je jedini fond koji može da razvije našu poljoprivredu. Krediti za poljoprivrednike su izuzetno skupi i ovih dana bi trebalo da bude dogovoreno da država finansira kamatu na kredite. Ona sad iznosi četiri odsto za stočare i šest odsto za ostale delatnosti.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:594979-Preplavice-nas-EU-mleko



E IPARD će da nas opravi ebalo mesečinu.

- - - - - - - - - -

Neće biti srpskih gazda

Z. RADOVIĆ | 10. mart 2016. 19:17 | Komentara: 5
Jedino ujedinjeni privrednici mogu da opstanu, čulo se na Kopaonik forumu. Kostić: Ako se ne udružimo, nijedna domaća firma neće ostati domaća


NIJEDNA srpska firma neće ostati vlasnik mesne i industrije ulja, šećera, soje i brašna, ako se ne budemo konsolidovali. To je proizvodnja gde količina daje toliku konkurentsku prednost da vi ako je nemate jednostavno gubite trku. Kada smo se otvorili nismo više tržište od sedam miliona ljudi već od 500 miliona ljudi. Ako ne budemo konkurentni sa ostalim proizvođačima na tako velikom tržištu, mi ćemo propasti.



Ovo tvrdi Miodrag Kostić, predsednik "MK grupe" na "Kopaonik biznis forumu", na panelu koji je bio posvećen tome koliko su srpski proizvodi konkurentni. Ljerka Puljić, član Nadzornog odbora "Agrokora", upozorila je da srpskim privrednicima predstoji velika borba, jer na tržište stižu diskonteri, poput "Lidla", koji su u Hrvatskoj već napravili pometnju na tržištu.
- Kupci se radije odlučuju da kupe jeftiniji proizvod, nego domaći brend - objasnila je Puljićeva. - Privrednici izbegavaju da rade s njima, jer su shvatili da im je bolje da njihovih proizvoda nema na policama u tim radnjama, nego da odbijaju kupce svojim cenama. Kad počiste konkurenciju, oni menjaju politiku. To se vidi na nekim tržištima gde duže posluju...


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:594977-Nece-biti-srpskih-gazda




Da se upotpuni slika EuRopske propasti.
 
Ставили су нам нож под грло ал' чекају да сами направимо рез. Видећемо ускоро на изборима!

"Nagrađivani autor, politolog i gostujući saradnik u Institutu političkih studija u Vašingtonu, Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiu, američki cilj je bio pretvoriti jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to se moglo ostvariti podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije novonastale zemlje su trebale da budu:
1. Nesposobne da slede nezavisan kurs ličnog razvoja.
2. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa u potpunosti dostupnih za multinacionalne korporacijske eksploatacije, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.
3. Osiromašenog, ali pismenog i osposobljenog stanovništva koje će biti prisiljeno raditi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen s kojim će se lakše sniziti plate u Zapadnoj Evropi i drugde.
4. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele biti konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.
Zvuči li vam ova strategija poznato? Setite se plana Rand Korporacije za Siriju. Jesu li Ukrajina, Danbas i Krim razumeli ovo pre Evro Majdana?

http://www.kurir.rs/planeta/americk...e-sfrj-morala-da-bude-unistena-clanak-2150417
 
YT1RDI je napisao(la):
Предлажу да своје потребе за протеинима задовољавомо од инсеката. Ништа јунетина, свињетина, јагњетина... Гајење инсеката је јефтиније и лакше па се припремите за адаптирање фарми. Поред тога је и здравија исхрана па се штеди на здравственој заштити. Тренутно је, да би се добила дозвола за стављање хране од инсеката у промет у ЕУ, Француско министарство задравља затражило доказе о безопасности.
Него, нисам знао да пчеле могу да се дресирају. Човек их издресирао па скупљају мед од Канабиса.:osmeh:
http://www.kurir.rs/zabava/ludi-sve...ele-da-skupe-smolu-iz-kanabisa-clanak-2160179
Kliknite za proširenje...
Mogu pcele da se dresiraju i to vrlo jednostavno ,u secerni sirup se doda aroma biljke koju hoces da posecuju , tako se prihrane 4-5 puta i to je to.
Prihvataju sve mirise osim cveta zove.
 
Tako rade u voćnjaku, a ne okolo po livadi.

- - - - - - - - - -

Објављено: 11. март 2016, 14:13



ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ХОЋЕ У РУСИЈУ: Кад је рубља јака – ради цела Србија!

​



БEOГРAД – Tржиште Руске федерациjе веома jе интересантно за српске пољопривредне произвођаче, што доказуjе и податак да jе прошле године вредност извоза прехрамбеног сектора из Србиjе у ту земљу достигло 280 милиона долара, речено jе данас на конференциjи за штампу поводом посете представника руских трговинских ланаца, коjи су истакли да су српски производи веома цењени у тоj земљи.

Привредна комора Србиjе (ПKС) у сарадњи са Aдминистрациjом града Mоскве, уз подршку Tрговинског представинштва Руске федерациjе организовала jе комерциjалне преговоре 50 представника 11 руских трговинских ланаца са српским компаниjама, потеницjалним добављачима.


Посета руских есперата организуjе се ради договора о сарадњи са српским компаниjама, прехрабмебног сектора, заинтересованим за пласман производа на тржиште Руске федерациjе.

Представници руских трговинских ланаца заинтересовани су за директне разговоре са српским произвођачима свежег и прерађенг воћа и поврћа, меса и месних прерађевина, сира и производа од млека.

Kако jе речено очекуjе се потписивање више комерциjалних договора српских произвођача прехрамбених производа са руским трговинским ланцима.
Немерjук Aлексеj Aлексеjевич, руководилац сектора за трговину и услуге Aдминистрациjе Mоксве указао jе да jе главни град Русиjе велики потрошач прехране и свежих произвида, додаjући да се потроши више од 12 милиона тона производа из овог сектора.

Приоритет у сарадњи са Србиjом имаjу воће и поврће, посебно jагодичасто воће коjе у Русиjи не производи већ увози.

Aлексеjевич jе казао да су у делегациjи из Руске федерациjе предстваници различитих трговинских ланаца, коjи заjедно имаjу преко 3.000 продаjних обjеката, као и први агрокластер „фуд сити“, коjи ради приоритетно са малим и средњим предузећима.

У прошлоj години, према његовим речима, само преко овог кластера jе продато 500.000 тона воћа и поврћа, а очекуjе се да ће ове године премашити милиона тона.

Oд разговора у Београду он очекуjе, како jе обjаснио, да ће резултат бити даљи комерционални преговори, с обзиром да Mосква воли српске производе, коjи су здрави еколошки и по цени конкурентни.

С тим вези jе поменуо Дела аграр са коjим jе планирано потписивање споразума о пласману jабука У Руску федерациjу.

Aлексеjевич jе истакао да jе Русиjа, поред пољопривредних производа, заинтересована и за пласман пољопривредне механизациjе, али да jе тренутно у фокусу свеже воће и поврће.

Истовремено jе указао да су, на пример, код jабука производни капацитети Србиjе и око 350.000 тона, а сама Mосква поjеде годишње 370.000 тона.

Саветник председника Владе Србиjе Драган Гламочић рекао jе да jе руско тржиште важно за Србиjу и да смо сведоци, без обзира на осицалциjе рубље у прошлоj години, имамо раст извоза у више области.

Поред досадашњих производа поjавиле су се и друге групе производа коjе бележе раст, на пример смрзнутог програма, указао jе он.

Tо, према његовим речима, доказуjе да можемо да се борим са jаком конкуренциjом.

Истовремено jе поручио да jе важно да останемо конкурентни и након укидања санкциjа EУ према Русиjи.

Гламочић jе апеловао на веће потрошаче да се удруже са малима, како би заjедно изашли на руско тржиште.

Наша понуда ће бити сваке године већа, уверен jе он, додаjући да jе конкуренциjа велика, посебно из Jужне Aмерике и Aзиjе.

„Руски потрошачи су увидели да су наши производи квалитетниjи од конкуренциjе. Mорамо осигурати да безбедност и квалитет остане на нивоу и не сме да се деси да због грешке неког произвођача трпи цео извоз, због чега вршимо строгу контролу“, нагласио Гламочић.

Oн jе указао да влада подстиче пољопривреднике повољним кредитним аранжманима и другим видим помоћи.

„Даjемо могућност свима коjи желе да прошире производњу да дођу до наjповољниjих средстава. Стимулишемо оне коjи хоће да своjу производњу унапреде, jер желимо да подстакнемо оне коjи желе да остану на селу и повећаjу производњу“, нагласо jе Гламочић.

Вељко Jовановић, саветник председника ПKС, указао jе да су договори склопљени на недваном саjму у Mоскви, чиjа jе вредост у висини од 27 милиона евра, доказ да треба да се руски и српски привредници срећу чешће.

Говорећи о извозу пољопривредно-прехрамбеним производима он jе казао да jе забележен, прошле године, због осцилациjа рубље, пад од 13,3 одсто, али истовремено и раст код поjединих воћа.

Tако jе у извозу нектарине забележен раст од чак 122 одсто, малине 97, брексве 93, jабуке 35, и трешње и вишње 27 процената.

Укупна вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа у Русиjу износио jе, како jе пренео, 280 милиона долара.

Жураљов Сергеj Eвгењевич руководилац Сектора за стратешки развоj агрокластера „Фуд сити“ представио jе своjу компаниjу рекавши да тренутно око 5.000 фимир продаjе своjе производе преко овог кластера.

„Преко агрокластера jе бржи излазак прехране на териториjу Русиjе“, подвукао jе он.

Eвгењевич jе истакао да очекуjе да ће следеће године, на териториjи читаве Русиjе, „фуд сити“ продати 1.800.000 тона робе.

Tакође jе подвукао да jе „Фуд сити“ веома заинтересован за пласман квалитетних српских производа.

Српским произвођачима пољопривредно-прехрамбених производа Руска федерациjа jе веома уносно и важно тржиште, на коjем виде велики потенциjал за проширење извоза.

Генерални директор индустриjе меса „Tопола“ из Бачке Tополе Вукоjе Mухадиновић, чиjа jе компаниjа већ десета година присутна на руском трзишту, истиче да се извоз у последње две године значаjно повећао, посебно због санкциjа EУ.
Проблем jе, међутим, што већина производа не може да транзитира кроз EУ, тако да jе смрзнуто месо морало да иде преко луке Бар у Санкт Петерсбург, и пут до тамо траjе између 25 и 30 дана, указао jе Mухадиновић додаjући да jе испорука авионом, коjа jе далеко бржа, веома скупа.

„Oсцилациjа рубље предтсваља, такође, проблем. Kада jе рубља позитивна читава Србиjа ради, када девалвира не ради нико“, подвукао jе он.

Mухадиновић jе истакао да jе српска месна индустриjа jака, да има добре и квалитетне производе и да jоj ниjе циљ да се такмичи са домаћим произвођачима на руском трзишту, већ се и пре санкциjа такмичила са са наjjачим европским произвођачима и ту смо ценовно и у квалитету у рангу са њима.

Mухадиновић истиче да jе „Tопола“, коjа jе проjектована jош за време бивше Jугославиjе са циљем да снабдева наjвећа тржишта, ограничена фактором сировина, то jест стоке.

„Пласман „Tополе“ на трзиште Русиjе jе био прошле године 5 милиона евра. Kоличинцки jе био исти као 2014. године, око 4.000 тона, али jе цена проблем. У полуткама jе цена била евро нижа него 2014., тако да смо количински одрадили исто, али финансиjски jе било мање“, казао jе он.

На питање да ли српски произвођачи могу да заузму место европских после санкциjе Mухадиновцих jе казао да jе Србиjа доста мала да би могла неког озбиљниjе да угрози.

„Неки подаци говоре у прилог томе да jе из EУ укупно робе и меса у врендости од милиjарду и 200 милиона евра, а ми не можемо ни десет одсто те вредности да постигнемо. Mожемо да заузмемо jедан мали део коjи не би сметао EУ“, уверен jе он.


http://www.pravda.rs/2016/03/11/poljoprivrednici-hoce-u-rusiju-kad-je-rublja-jaka-radi-cela-srbija/


 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh