MONTOYA
Član
Nije baš sve uništeno 90-tih
Ostalo je i "demokratskim" vlastima dosta toga da proćerdaju
Uglavnom mnoge domaće firme bi opstale da su imale iste pogodnosti kao strani investitori
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Ostalo je i "demokratskim" vlastima dosta toga da proćerdaju
Uglavnom mnoge domaće firme bi opstale da su imale iste pogodnosti kao strani investitori
Poslovanje protekle nedelje preko Info Tima pokazuje da su azotna mineralna đubriva nuđena za cenu od 200 do 305 evra u zavisnosti od tipa. http://www.ekspertmagazin.rs/Product.aspx?prod=21570&tran=sr
Poljoprivrednicima na raspolaganju besplatni projekti za unapređenje proizvodnje - izvor ekapija.com
Nije mi baš najjasnije iako sam pročitao čitav tekst o čemu su ti projekti, a nisam video ni na sajtu ministarrstva gde su predstavljeni.
Nije mi baš najjasnije iako sam pročitao čitav tekst o čemu su ti projekti, a nisam video ni na sajtu ministarrstva gde su predstavljeni.
SAMA
Moderator
VIŠAK TOVLJENIKA, NISKA CENA, PROTESTI I ZABRANA UVOZA
Beograd/Šabac, 1. mart 2016.
Proizvođači svinja iz Mačve i Srema oglasili su se u nedelju zbog niske otkupne cene tovljenika i prekomernog uvoza živih svinja i mesa. U obraćanju javnosti oni su najviše nezadovoljstva uputili Vladi i Ministarstvu poljoprivrede, što je bio slučaj i u martu prošle godine.Tovljači su već duže vreme u bezizlaznoj situaciji: njihove svinje neće domaće klanice, a obimnog izvoza nema, jer u svetu ima jeftinijeg mesa od našeg, jer u tim zemljama farmeri dobijaju dobre podsticaje – direktne i posredne. Tako se događa da za izvezenog tovljenika farmer dobije 50 evra, a dobijaju i veće subvencije za oranice.Prošle godine država se upustila u interventni otkup svinja bez budžetske stavke, pa su ti troškovi isplaćeni sa pozicije Ministarstva poljoprivrede namenjene tovljačima. Slično se dogodilo i sa saniranjem stanja u mlečnom govedarstvu, kada je država za visoku cenu od oko 420 dinara po kilogramu platila mleko u prahu. Mleko je plaćeno, ali se otkupljivači nisu vratili malim proizvođačima. Dakle, država je finansirala prevaru novcem poreskih obveznika.Priča o nekontrolisanom uvozu svinja i mleku u prahu su, zapravo, slika i prilika skandala koji prate Ministarstvo poljoprivrede. Kada se tome još doda haos koji je nastao oko licitacija državnih oranica, onda je jasno zbog čega i kako Vlada doživljava kritike na selu.Odavno nije realno očekivati da ministarstva poljoprivrede i trgovine pozitivno razreše nastalu situaciju u svinjarstvu i mlekarstvu. Danas je u prvi plan izbila ponuda 300.000 tovljenika iz Srema i Mačve i potcenjivačka otkupna cena od 90-110 dinara po kilogramu.Nezadovoljstvo je poraslo, jer neki od farmera još nisu dobili novac za biljnu proizvodnju niti premije za isporučene tovljenike.U proglasu koji su nezadovoljni farmeri dali pojedinim medijima ima svega i svačega: politike, ekonomije, prozivki... a najmanje zahteva za to kako isprazniti obore prodajom tovljenika.U ovo vreme prodaja svežeg mesa i prerađevina je u padu i nema potražnje za većim količinama. Pojedine klanice su prošle godine preuzele tovljenike od gazdinstava i za tu količinu u Državne robne rezerve daju konzerve. Da zlo bude veće Rezervama od ranije pojedine farme duguju oko 80.000 tovljenika i taj broj nikada neće biti vraćen, jer su neke farme u stečaju i prazne. Najbrže što bi država mogla da učini je zabrana uvoza živih svinja i mesa do 1. septembra. Prelevmani ni od 50 dinara po kilogramu uvezenih svinja neće smanjiti uvoz, ali bi, recimo, uslovljavanje uvoza izvozom moglo promeniti situaciju da taj posao ne sprečava kuga.Bez razlike na sve moguće varijante, vidljivo je da se ovim problemom u državi niko ne bavi, a za to imaju stotinu obrazloženja i ni jedno razumno i prihvatljivo. Najlošije je ono – „EU nam ne dozvoljava da sprečimo uvoz”.Nikako da naučimo da je ključ od naše kuće samo u našim rukama i da u tom stilu Evropa odavno čuva svoje interese.Da li će i gde u četvrtak farmeri pokazati svoj gnev na ulici, nije poznato, ali od ove najave nikome se ne tresu noge u Vladi, jer su ubeđeni da su se novim zakonom o javnim skupovima zaštitili od zaprečavanja puteva, mostova...
Beograd/Šabac, 1. mart 2016.
nesto2
Član
Nešto miriši da su nečije svinje pristigle za prodaju a nema kome da ih proda pa će sada da nađe par jadnika koji će da stoje na protestu pa će opet da pojede vuk magarca.
Prošle godine su reagovale robne rezerve kad je bila loša cena i taman kad je počela da ide gore, opet su robne rezerve reagovale i spustile cenu sa mesom svinja koje su okupile početkom godine. Neko se tu igra.
Prošle godine su reagovale robne rezerve kad je bila loša cena i taman kad je počela da ide gore, opet su robne rezerve reagovale i spustile cenu sa mesom svinja koje su okupile početkom godine. Neko se tu igra.
MONTOYA
Član
Organizacija protesta 0 bodova, niko ne zna ništa o tome
[h=1]Купина међу првих пет извозних производа[/h]
После САД и Мексика, Србија заузима треће место у свету по производњи овог бобичастог воћа
Аутор: И. Албуновићсреда, 02.03.2016. у 20:05
Фото: Пиксабеј
Прошле године купине су се нашле на листи првих пет извозних пољопривредних производа у државе Европске уније. Испред те воћке били су само – кукуруз, малина, шећер и сојино уље. Мада звучи изненађујуће, за познаваоце тржишта ово није новост. Кажу да је то бобичасто воће, пореклом из Србије, а од којег смо лане приходовали чак 35 милиона долара, у последње време све траженије на страним тржиштима.
Да смо међу највећим светским извозницима малина широј јавности је углавном познато. Ретко ко, међутим, зна да је Србија, која годишње произведе у просеку око 30.000 тона купина, на првој позицији у европској конкуренцији. На светским ранг-листама, после САД и Мексика, заузимамо треће место.
Као и у гајењу малина највећи конкурент у Европи нам је Пољска која због прошлогодишње суше бележи пад производње. Пољаци такође имају и све израженији проблем са проналажењем радне снаге. Купина се код нас највише гаји у Мачви, Поморављу, Подрињу, чачанском и поткопаоничком крају. Ово воће у последње време било је атрактивно пољопривредним произвођачима. Пре свега због откупне цене, која је последње три, четири године била у порасту што је била и тенденција на светском тржишту. Цена купине тако је достигла релативно добрих 100 до 110 динара по килограму. Ипак, постоје и не тако успешни периоди за произвођаче. Било је сезона када су откупљивачи за њу нудили и упола нижу цену. За ово воће карактеристичне су осцилације у производњи што зависи од могућности пласмана у извозу.
– Наиђу периоди када због ниске цене произвођачи немају интереса да беру купину, па чак и крче вишегодишње засаде. Тако су се смањивале површине под купином, да би се у појединим годинама, када се укаже могућност већег извоза, обнављали засади – објашњава аграрни аналитичар Војислав Станковић.
У Србији је најзаступљенија купина „чачанска бестрна”, сорта створена у Институту за воћарство у Чачку. Плодови су изузетно крупни и меки, а недостатак је то што приликом замрзавања мења боју из црне у црвену, што потрошачи тешко прихватају. Стручњаци зато истичу да произвођачи треба да уводе савремене технологије, али и нове квалитетније сорте које боље подносе транспорт.
Као и у случају са извозом малина проблем је што немамо прерађивачке капацитете. Поражавајуће је што и ово воће пласирамо готово сто одсто залеђено. Тако пропуштамо могућност да увећамо приходе од продаје готових производа. У ЕУ се купина углавном прерађује у сокове, пирее, пасте… У северној Европи у супермаркетима килограм свежих купина достиже цену и 20 евра.
Поред малине и купине у Србији је, сазнајемо, све атрактивнија и производња рибизли. Производња тог воћа имаће добру перспективу у наредним годинама.
http://www.politika.rs/scc/clanak/350312/Kupina-medu-prvih-pet-izvoznih-proizvoda
- - - - - - - - - -
[h=1]Кукуруз „цар” пролећне сетве[/h]
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 03.03.2016. у 20:05
Сетва шећерне репе опет на 60.000 хектара (Фото Д. Урошевић)
Овогодишња пролећна сетва највероватније ће почети средином марта. Очекује се да ће бити посејано више од два милиона хектара, а на половини те површине биће – кукуруз. Сојом и сунцокретом биће посејано 180.000 хектара, а шећерном репом око 60.000 хектара ораница. Стандардно се очекују и велике површине под поврћем и индустријским биљем (по 250.000 хектара). Стручњаци напомињу да су ово свакако планови, а да ли ће бити реализовани зависиће од потреба тржишта и кретања цена.
Сетвена политика није знатније мењана последњих година и Србија ће поново имати највеће површине под кукурузом. Аграрни аналитичар Војислав Станковић истиче да је производња кукуруза и даље економски најзначајнија за пољопривреду и привреду наше земље.
У бруто оствареној вредности пољопривредне производње кукуруз учествује и до 25 одсто што је велики удео с обзиром на смањену домаћу потрошњу и кризу у сточарству. Каже да стратегију не треба мењати и поред тренутних вишкова кукуруза у силосима (због ниске откупне цене). Досадашњи мотив за повећаном производњом углавном је био стабилна откупна цене јер се ова житарица доста извози.
Треба ли Србија да направи заокрет у планирању производње и шта би могли да буду наши нови правци у развоју аграра?
– Треба смањи површине под житом и повећати производњу индустријског, сточног и крмног биља, поврћа и посебно јагодичастог воћа – каже Станковић. Донекле је Србија већ прихватила савремене трендове што се најбоље види по повећаним површинама под сојом, сунцокретом и шећерном репом. Посебно су порасле површине под сојом (за 45 процената у односу на седамдесете године) а њен просечни принос чак је мало већи и од европског просека. Наш саговорник каже да је Србија, захваљујући преференцијалним погодностима које има у извозу шећера на тржишту ЕУ, последњих година остварила и значајнији раст производње шећерне репе, али да би ту шансу могла још боље да искористи. Прошле године извоз је био мањи због пада цена шећера на светском тржишту за око 15 одсто, али нам је и производња репе била мања.
– Произвели смо 290.000 тона што је на самој граници потреба домаћег тржишта и извоза. До 2017. године наша преференцијална квота је 182.000 тона на тржиште ЕУ. Не користимо довољно могућности које нам се нуде – истиче.
Стручњаци још напомињу и да ће трошкови овогодишње сетве бити већи за око 20 одсто у односу на претходну годину и то због раста цене хемије – минералног ђубрива, хербицида и пестицида. То неће значајно утицати на цене финалних производа јер на њих доминантно утичу светске цене.
http://www.politika.rs/scc/clanak/350381/Kukuruz-car-prolecne-setve
Komentar čitaoca ispod teksta glasi:
srdjanпре 2 сата
Cena djubriva je niza,gorivo je pojeftinilo,semena su pojeftinila! Malo se informisite pre pisanja teksta!
После САД и Мексика, Србија заузима треће место у свету по производњи овог бобичастог воћа
Аутор: И. Албуновићсреда, 02.03.2016. у 20:05
Прошле године купине су се нашле на листи првих пет извозних пољопривредних производа у државе Европске уније. Испред те воћке били су само – кукуруз, малина, шећер и сојино уље. Мада звучи изненађујуће, за познаваоце тржишта ово није новост. Кажу да је то бобичасто воће, пореклом из Србије, а од којег смо лане приходовали чак 35 милиона долара, у последње време све траженије на страним тржиштима.
Да смо међу највећим светским извозницима малина широј јавности је углавном познато. Ретко ко, међутим, зна да је Србија, која годишње произведе у просеку око 30.000 тона купина, на првој позицији у европској конкуренцији. На светским ранг-листама, после САД и Мексика, заузимамо треће место.
Као и у гајењу малина највећи конкурент у Европи нам је Пољска која због прошлогодишње суше бележи пад производње. Пољаци такође имају и све израженији проблем са проналажењем радне снаге. Купина се код нас највише гаји у Мачви, Поморављу, Подрињу, чачанском и поткопаоничком крају. Ово воће у последње време било је атрактивно пољопривредним произвођачима. Пре свега због откупне цене, која је последње три, четири године била у порасту што је била и тенденција на светском тржишту. Цена купине тако је достигла релативно добрих 100 до 110 динара по килограму. Ипак, постоје и не тако успешни периоди за произвођаче. Било је сезона када су откупљивачи за њу нудили и упола нижу цену. За ово воће карактеристичне су осцилације у производњи што зависи од могућности пласмана у извозу.
– Наиђу периоди када због ниске цене произвођачи немају интереса да беру купину, па чак и крче вишегодишње засаде. Тако су се смањивале површине под купином, да би се у појединим годинама, када се укаже могућност већег извоза, обнављали засади – објашњава аграрни аналитичар Војислав Станковић.
У Србији је најзаступљенија купина „чачанска бестрна”, сорта створена у Институту за воћарство у Чачку. Плодови су изузетно крупни и меки, а недостатак је то што приликом замрзавања мења боју из црне у црвену, што потрошачи тешко прихватају. Стручњаци зато истичу да произвођачи треба да уводе савремене технологије, али и нове квалитетније сорте које боље подносе транспорт.
Као и у случају са извозом малина проблем је што немамо прерађивачке капацитете. Поражавајуће је што и ово воће пласирамо готово сто одсто залеђено. Тако пропуштамо могућност да увећамо приходе од продаје готових производа. У ЕУ се купина углавном прерађује у сокове, пирее, пасте… У северној Европи у супермаркетима килограм свежих купина достиже цену и 20 евра.
Поред малине и купине у Србији је, сазнајемо, све атрактивнија и производња рибизли. Производња тог воћа имаће добру перспективу у наредним годинама.
http://www.politika.rs/scc/clanak/350312/Kupina-medu-prvih-pet-izvoznih-proizvoda
- - - - - - - - - -
[h=1]Кукуруз „цар” пролећне сетве[/h]
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 03.03.2016. у 20:05
Овогодишња пролећна сетва највероватније ће почети средином марта. Очекује се да ће бити посејано више од два милиона хектара, а на половини те површине биће – кукуруз. Сојом и сунцокретом биће посејано 180.000 хектара, а шећерном репом око 60.000 хектара ораница. Стандардно се очекују и велике површине под поврћем и индустријским биљем (по 250.000 хектара). Стручњаци напомињу да су ово свакако планови, а да ли ће бити реализовани зависиће од потреба тржишта и кретања цена.
Сетвена политика није знатније мењана последњих година и Србија ће поново имати највеће површине под кукурузом. Аграрни аналитичар Војислав Станковић истиче да је производња кукуруза и даље економски најзначајнија за пољопривреду и привреду наше земље.
У бруто оствареној вредности пољопривредне производње кукуруз учествује и до 25 одсто што је велики удео с обзиром на смањену домаћу потрошњу и кризу у сточарству. Каже да стратегију не треба мењати и поред тренутних вишкова кукуруза у силосима (због ниске откупне цене). Досадашњи мотив за повећаном производњом углавном је био стабилна откупна цене јер се ова житарица доста извози.
Треба ли Србија да направи заокрет у планирању производње и шта би могли да буду наши нови правци у развоју аграра?
– Треба смањи површине под житом и повећати производњу индустријског, сточног и крмног биља, поврћа и посебно јагодичастог воћа – каже Станковић. Донекле је Србија већ прихватила савремене трендове што се најбоље види по повећаним површинама под сојом, сунцокретом и шећерном репом. Посебно су порасле површине под сојом (за 45 процената у односу на седамдесете године) а њен просечни принос чак је мало већи и од европског просека. Наш саговорник каже да је Србија, захваљујући преференцијалним погодностима које има у извозу шећера на тржишту ЕУ, последњих година остварила и значајнији раст производње шећерне репе, али да би ту шансу могла још боље да искористи. Прошле године извоз је био мањи због пада цена шећера на светском тржишту за око 15 одсто, али нам је и производња репе била мања.
– Произвели смо 290.000 тона што је на самој граници потреба домаћег тржишта и извоза. До 2017. године наша преференцијална квота је 182.000 тона на тржиште ЕУ. Не користимо довољно могућности које нам се нуде – истиче.
Стручњаци још напомињу и да ће трошкови овогодишње сетве бити већи за око 20 одсто у односу на претходну годину и то због раста цене хемије – минералног ђубрива, хербицида и пестицида. То неће значајно утицати на цене финалних производа јер на њих доминантно утичу светске цене.
http://www.politika.rs/scc/clanak/350381/Kukuruz-car-prolecne-setve
Komentar čitaoca ispod teksta glasi:
srdjanпре 2 сата
Cena djubriva je niza,gorivo je pojeftinilo,semena su pojeftinila! Malo se informisite pre pisanja teksta!
paorpaor
Član
Lepo nagovaraju sta da se seje da bi mogli najvise da zarade.
Aha, i to preko najčitanijih seljačkih novina.
frenky9415
Član
Da , bas taj rad oni da skidaju kajmak a mi da pijemo surutku.
Pa kad ne pravimo tvrdi sir i urdu.
Logično da se seje kukuruz najviše, posle aneksa na ugovore sa šećernom repom i suncokretom u par prethodnih godina. Sejati te dve kulture znači kockati se, a sa druge strane stoje siledžije. Ovako kukuruz sa malom zaradom, ali nema obaveze da se posle ima posla baš sa svakakvim ljudima.
mindjušar
Član
Repu ko ne VOLI netreba ni da radi
РУСИ ПОСТАЈУ НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧИ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ: Русија неочекивано побјеђује Запад
05.03.2016. - 18:18
Русија би могла да постане један од највећих свјетских произвођача органске хране и тако побједи Запад у њиховој игри, пише новинар Сет Ферис.
Он додаје да ће за разлику од Запада, Москва санкције окренути у своју корист.
Док западни политички естаблишмент умирује лажним увјерењима да је политика санкција САД оставила руску економију у дроњцима, Русија је отворила прозор за нове могућности.
Вјеровали или не, пише он, Русија има јединствену прилику да побједи Запад у његовој игри. И не ради се о испорукама гаса или експлоатацији нафте – ради се о производњи хране.
Русија има око 2.168,400 квадратних километара обрадивог земљишта. Међутим, руски ратари углавном су избјегавали да сеју генетски модификоане усјеве или да трују земљиште пестицидима.
То значи да су руске оранице савршено погодне за производњу органске хране.
И предсједник Русије Владимир Путин у свом годишњем обраћању значајн дио времена посветио је аграрним реформама, подсјећа Сет Ферис, истраживачки новинар и политколог у својој анализи.
“Ми не само да можемо да прехранимо себе, узимајући у обзир земљу, водне ресурсе…Русија може да постане највећи добављач здраве, еколошки чисте и високо квалитетне хране коју су западни произвођачи давно запоставили, посебно с обзиром на чињеницу да потражња за тим производима на свјетском тржишту стално расте“, рекао је Путин тада.
Према ријечима Фериса Русија никада није копирала производне методе западне пољопривреде. Подсјећа и на одлуку државе од прошле године да се из производње хране у потпуности искључе било какви генетски модификовани организми или њихови дјелови.
“Због тога има велике дјелове земље који би могли да се продуктивно користе али су тренутно у стању мировања. Има смисла да Русија жели коначно да улаже и да користи ту земљу и тако се врати на тржишта још моћнија“, каже ферис.
Ако Путинове реформе уроде плодом, каже он, Русија ће заиста постати велики произвођач органске хране, а то ће имати и значајне политичке посљедице које се неће допасти Западу.
„Запад је веома склон да доноси неке прописе, а да их онда у потпуности игнорише. Ако се све ово деси, Русија има предност. Имаће своју здраву храну, а Запад – ако је буде желио, мораће скупо плати за то“, истиче он.
РТРС, Б92
http://iskra.co/svet/rusi-postaju-n...ke-hrane-rusija-neocekivano-pobjedjuje-zapad/
Posebno se osvrćem na boldom istaknutu rečenicu.
- - - - - - - - - -
Wall Street Journal: Путинов ембарго препородио руску кухињу
05. март 2016. Руска реч
Одустајање од увозних намирница проузроковало је праву револуцију у угоститељству, руску кухињу вратило заборављеној традицији, а гастрономе надахнуло на експерименте, пише амерички часопис.
Путинов одговор на западне санкције, ембарго који обухвата велики број увозних прехрамбених производа, одлучно је променио гастрономске навике, којима су доминирали увозни специјалитети,пише Wall Street Journal.
Како истиче аутор текста раније нико није размишљао о локалној руској кухињи, пошто је акценат био на страним састојцима и називима. Међутим, у новонасталој ситуацији кулинари су морали из корена да преиспитају своје навике. На менију су почела да налазе место јела чији су сви састојци били произведени на руском тлу, пише аутор.
Покрет за популаризацију руских производа који се налази тек у настанку добија озбиљну подршку. „Производимо све оно што постоји у Европи. Понекад прехрамбени производи можда нису баш највишег могућег квалитета, али ми смо почели да водимо рачуна о квалитету пре две године. У Европи фармери имају стогодишњу традицију производње. Дајте нам времена и ми ћемо их сустићи, каже званична представница мреже пољопривредних задруга „ЛавкаЛавка" Марија Златопољска.
Већина московских шефова кухиња успели су да пронађу замену чак за најпрестижније и најтраженије увозне прехрамбене производе. Осим тога увођење ембарга променило је кулинарске навике, постало покретач популаразације једноставне руске кухиње и надахнуло многе ресторатере на експерименте са старинским руским јелима, пише Wall Street Journal.
http://ruskarec.ru/news/2016/03/06/...tinov-embargo-preporodio-rusku-kuhinju_573461
Kupujmo domaće na ruski način. Možda se i kod nas dogodi da opet u kafani možeš naručiti pasulj prebranac sa svinjskim rebrima, a da cena nije "a la Savoy".
- - - - - - - - - -
У Русији се сада исплати бити пољопривредник
06. август 2015. Марија Карнаух
Власници пољопривредних газдинстава у Русији сада се чешће региструју као самостални предузетници. Према подацима федералне пореске службе, само у првом кварталу 2015. године број самосталних предузетника међу пољопривредницима порастао је за 4,67 хиљада. Ради поређења, током целе 2014. године њихов број је достигао 3 хиљаде.
Лидер Агро партије Русије Олга Башмачникова додаје да овај програм постоји од 2012. године, али је тек ове године порасло интересовање за њега.Како објашњава Наталија Зверева, директорка Фонда за социјалне регионалне програме „Наша будућност”, сада се власници пољопривредних газдинстава региструју као самостални предузетници како би могли учествовати у конкурсу за грант под називом „Почетник у пољопривреди”.
У просеку грант износи 1,5 милиона рубаља, а 60% оних који конкуришу су власници сточних фарми, док је 40% узгајивача биљних култура (од тога 25% пријављених гаји житарице).
Према оценама пољопривредника које је анкетирала „Руска реч”, 1,5 милиона рубаља је озбиљна помоћ за почетника у пољопривреди. Помоћу тог новца он може да организује мало пољопривредно газдинство.
Јелена Шчербакова, која гаји живину у Алтајском крају, каже да се 15. јула регистровала као самостални предузетник. „Мој главни циљ је да конкуришем за грант Министарства пољопривреде ’Почетник у пољопривреди’”, каже Шчербакова. „То је шанса да од државе добијемо средства за оно што не можемо сами да купимо, а то су скупи професионални инкубатори. Један такав инкубатор кошта 540 хиљада рубаља”.
Сада се исплати развијати сопствени бизнис и повећавати производњу, јер је потражња руских потрошача већа, између осталог и захваљујући ембаргу који је Русија увела за стране намирнице. „Прехрамбени ембарго је на полицама највећих супермаркета ослободио место за руске предузимаче.
Јуриј Орлов из Мордовије има пољопривредно газдинство за производњу млека и већ је добио свој први грант од државе. Од тог новца је подигао одговарајући објекат и набавио 15 расних крава музара.
Крајем 2014. године његовo предузећe je моралo да повећа капацитете, јер нису могла да задовоље потребе дистрибутера.
Експерти наводе да у Русији није искоришћено 40 милиона хектара земље погодне за пољопривреду. Удео производа личних пољопривредних газдинстава на руском тржишту је 2014. године износио 51,4% – према подацима Асоцијације сеоских газдинстава и пољопривредних синдиката Русије (АККОР).
Пољопривредници сматрају да се тај показатељ може повећати, али је потребно да се увећа финансирање и да се не укида прехрамбени ембарго који је Русија увела западним земљама.
Олга Башмачникова, заменица директора Асоцијације сеоских газдинстава (АККОР), објашњава да засада обим државних субвенција није довољан за пружање подршке свима који желе да покрену сопствени пољопривредни бизнис.
У наредних пет година Министарство пољопривреде најављује да ће за подршку агроиндустрије издвојити око 2 билиона рубаља.
http://ruskarec.ru/economics/2015/08/06/u_rusiji_se_sada_isplati_biti_poljoprivrednik_42363.html
O podsticajima za početnike na moderan ruski način.
05.03.2016. - 18:18
Фото: РТРС/Thinkstock
Русија би могла да постане један од највећих свјетских произвођача органске хране и тако побједи Запад у њиховој игри, пише новинар Сет Ферис.
Он додаје да ће за разлику од Запада, Москва санкције окренути у своју корист.
Док западни политички естаблишмент умирује лажним увјерењима да је политика санкција САД оставила руску економију у дроњцима, Русија је отворила прозор за нове могућности.
Вјеровали или не, пише он, Русија има јединствену прилику да побједи Запад у његовој игри. И не ради се о испорукама гаса или експлоатацији нафте – ради се о производњи хране.
Русија има око 2.168,400 квадратних километара обрадивог земљишта. Међутим, руски ратари углавном су избјегавали да сеју генетски модификоане усјеве или да трују земљиште пестицидима.
То значи да су руске оранице савршено погодне за производњу органске хране.
И предсједник Русије Владимир Путин у свом годишњем обраћању значајн дио времена посветио је аграрним реформама, подсјећа Сет Ферис, истраживачки новинар и политколог у својој анализи.
“Ми не само да можемо да прехранимо себе, узимајући у обзир земљу, водне ресурсе…Русија може да постане највећи добављач здраве, еколошки чисте и високо квалитетне хране коју су западни произвођачи давно запоставили, посебно с обзиром на чињеницу да потражња за тим производима на свјетском тржишту стално расте“, рекао је Путин тада.
Према ријечима Фериса Русија никада није копирала производне методе западне пољопривреде. Подсјећа и на одлуку државе од прошле године да се из производње хране у потпуности искључе било какви генетски модификовани организми или њихови дјелови.
“Због тога има велике дјелове земље који би могли да се продуктивно користе али су тренутно у стању мировања. Има смисла да Русија жели коначно да улаже и да користи ту земљу и тако се врати на тржишта још моћнија“, каже ферис.
Ако Путинове реформе уроде плодом, каже он, Русија ће заиста постати велики произвођач органске хране, а то ће имати и значајне политичке посљедице које се неће допасти Западу.
„Запад је веома склон да доноси неке прописе, а да их онда у потпуности игнорише. Ако се све ово деси, Русија има предност. Имаће своју здраву храну, а Запад – ако је буде желио, мораће скупо плати за то“, истиче он.
РТРС, Б92
http://iskra.co/svet/rusi-postaju-n...ke-hrane-rusija-neocekivano-pobjedjuje-zapad/
Posebno se osvrćem na boldom istaknutu rečenicu.
- - - - - - - - - -
Wall Street Journal: Путинов ембарго препородио руску кухињу
05. март 2016. Руска реч
Одустајање од увозних намирница проузроковало је праву револуцију у угоститељству, руску кухињу вратило заборављеној традицији, а гастрономе надахнуло на експерименте, пише амерички часопис.
Путинов одговор на западне санкције, ембарго који обухвата велики број увозних прехрамбених производа, одлучно је променио гастрономске навике, којима су доминирали увозни специјалитети,пише Wall Street Journal.
Како истиче аутор текста раније нико није размишљао о локалној руској кухињи, пошто је акценат био на страним састојцима и називима. Међутим, у новонасталој ситуацији кулинари су морали из корена да преиспитају своје навике. На менију су почела да налазе место јела чији су сви састојци били произведени на руском тлу, пише аутор.
Покрет за популаризацију руских производа који се налази тек у настанку добија озбиљну подршку. „Производимо све оно што постоји у Европи. Понекад прехрамбени производи можда нису баш највишег могућег квалитета, али ми смо почели да водимо рачуна о квалитету пре две године. У Европи фармери имају стогодишњу традицију производње. Дајте нам времена и ми ћемо их сустићи, каже званична представница мреже пољопривредних задруга „ЛавкаЛавка" Марија Златопољска.
Већина московских шефова кухиња успели су да пронађу замену чак за најпрестижније и најтраженије увозне прехрамбене производе. Осим тога увођење ембарга променило је кулинарске навике, постало покретач популаразације једноставне руске кухиње и надахнуло многе ресторатере на експерименте са старинским руским јелима, пише Wall Street Journal.
http://ruskarec.ru/news/2016/03/06/...tinov-embargo-preporodio-rusku-kuhinju_573461
Kupujmo domaće na ruski način. Možda se i kod nas dogodi da opet u kafani možeš naručiti pasulj prebranac sa svinjskim rebrima, a da cena nije "a la Savoy".
- - - - - - - - - -
У Русији се сада исплати бити пољопривредник
06. август 2015. Марија Карнаух
Власници пољопривредних газдинстава у Русији сада се чешће региструју као самостални предузетници. Према подацима федералне пореске службе, само у првом кварталу 2015. године број самосталних предузетника међу пољопривредницима порастао је за 4,67 хиљада. Ради поређења, током целе 2014. године њихов број је достигао 3 хиљаде.
Лидер Агро партије Русије Олга Башмачникова додаје да овај програм постоји од 2012. године, али је тек ове године порасло интересовање за њега.Како објашњава Наталија Зверева, директорка Фонда за социјалне регионалне програме „Наша будућност”, сада се власници пољопривредних газдинстава региструју као самостални предузетници како би могли учествовати у конкурсу за грант под називом „Почетник у пољопривреди”.
У просеку грант износи 1,5 милиона рубаља, а 60% оних који конкуришу су власници сточних фарми, док је 40% узгајивача биљних култура (од тога 25% пријављених гаји житарице).
Према оценама пољопривредника које је анкетирала „Руска реч”, 1,5 милиона рубаља је озбиљна помоћ за почетника у пољопривреди. Помоћу тог новца он може да организује мало пољопривредно газдинство.
Јелена Шчербакова, која гаји живину у Алтајском крају, каже да се 15. јула регистровала као самостални предузетник. „Мој главни циљ је да конкуришем за грант Министарства пољопривреде ’Почетник у пољопривреди’”, каже Шчербакова. „То је шанса да од државе добијемо средства за оно што не можемо сами да купимо, а то су скупи професионални инкубатори. Један такав инкубатор кошта 540 хиљада рубаља”.
Сада се исплати развијати сопствени бизнис и повећавати производњу, јер је потражња руских потрошача већа, између осталог и захваљујући ембаргу који је Русија увела за стране намирнице. „Прехрамбени ембарго је на полицама највећих супермаркета ослободио место за руске предузимаче.
Јуриј Орлов из Мордовије има пољопривредно газдинство за производњу млека и већ је добио свој први грант од државе. Од тог новца је подигао одговарајући објекат и набавио 15 расних крава музара.
Крајем 2014. године његовo предузећe je моралo да повећа капацитете, јер нису могла да задовоље потребе дистрибутера.
Експерти наводе да у Русији није искоришћено 40 милиона хектара земље погодне за пољопривреду. Удео производа личних пољопривредних газдинстава на руском тржишту је 2014. године износио 51,4% – према подацима Асоцијације сеоских газдинстава и пољопривредних синдиката Русије (АККОР).
Пољопривредници сматрају да се тај показатељ може повећати, али је потребно да се увећа финансирање и да се не укида прехрамбени ембарго који је Русија увела западним земљама.
Олга Башмачникова, заменица директора Асоцијације сеоских газдинстава (АККОР), објашњава да засада обим државних субвенција није довољан за пружање подршке свима који желе да покрену сопствени пољопривредни бизнис.
У наредних пет година Министарство пољопривреде најављује да ће за подршку агроиндустрије издвојити око 2 билиона рубаља.
http://ruskarec.ru/economics/2015/08/06/u_rusiji_se_sada_isplati_biti_poljoprivrednik_42363.html
O podsticajima za početnike na moderan ruski način.
Poslednja izmena:
mindjušar
Član
Jako pametna,zato sad cela Evropa ima problem sa emigrantima,koje je Putin zaputio,al kad je neko slep oko očiju,pa od šume nevidi drvo!
SAMA
Moderator
To si dobro napisao,samo treba protumaciti kontra.
Ovi sto su nas prskali uranijumom i kojekakvim eksplozivnim sredstvima su nam prijatelji i ubijali su nas za nase dobro.Putin je izazvao krizu u Siriji i lavinu izbeglica.Amerika im je uterala dobro,u pravom smislu reci.
Pa stvarno ne vidis dalje od prsta i bolje ne komentarisi,za tvoje dobro.
mindjušar
Član
Voleo bi ja da vidim to NEŠTO što smo mi od Rusije dobili,osim kurčevitosti,za šta smo dobili bombardovanje! Tako smo mali i jadni,da smo sedi di si,ni za di si nisi
