paorpaor
Član
Nameće se pitanje zašto niko sad ne pokreće pitanje poplavljenih oranica po Vojvodini, a naročito po Banatu.
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
mindjušar
Član
Neko je tu već pokupio kajmak
Quercus
Član
Novosti:
Poljoprivrednici iz Ovče plaćaće porez po starom
Na sastanku u Skupštini Beograda dogovoreno je da poljoprivrednici iz Ovče nastave da plaćaju porez po staroj ceni, a ne po novoj koja je uvećana zbog tretiranja njihovog zemljišta kao građevinsko
Poljoprivrednici iz Ovče, kojima su krajem prošle godine stigla uvećana rešenja za porez na zemljište, zbog njegovog tretiranja kao građevinskog, nastaviće da plaćaju porez po staroj ceni, dogovoreno je na današnjem sastanku u Skupštini Beograda.
Sastanak je inicirala zaštitnica građana Beograda Katarina Žeželj, nakon što su joj se obratili predstavnici Udruženja nezadovoljni rešenjima kojima im se utvrđuje porez na imovinu za 2014. godinu, a po kojima se zemljište tretira kao gradsko građevinsko, čime se i visina poreske obaveze višestruko uvećava.
Sastanku su prisustvovali i gradski menadžer Goran Vesić, gradski sekretar za finansije Slobodan Milosavljević i članovi Gradskog veća Aleksandar Marković i Vesna Ivić.
Kako je Žeželj navela u izjavi za medije, na sastanku je pronađeno rešenje za administrativni problem koji su poljoprivrednici imali sa Upravom prihoda Grada Beograda koji se tiče poreza za ovu godinu.
Narednih nedelja će, dodala je, biti nastavljena komunikacija kako bi se pronašlo, na zakonu zasnovano rešenje, za 2014. godinu.
"Ovo pokazuje koliko je važno da se građani Beograda koji smatraju da su im povređena prava obraćaju gradskom zašititniku građana i da je moguće pronaći rešenja i ispraviti greške u dijalogu sa administracijom", istakla je Žeželj.
Poljoprivrednici iz Ovče plaćaće porez po starom
Na sastanku u Skupštini Beograda dogovoreno je da poljoprivrednici iz Ovče nastave da plaćaju porez po staroj ceni, a ne po novoj koja je uvećana zbog tretiranja njihovog zemljišta kao građevinsko
Poljoprivrednici iz Ovče, kojima su krajem prošle godine stigla uvećana rešenja za porez na zemljište, zbog njegovog tretiranja kao građevinskog, nastaviće da plaćaju porez po staroj ceni, dogovoreno je na današnjem sastanku u Skupštini Beograda.
Sastanak je inicirala zaštitnica građana Beograda Katarina Žeželj, nakon što su joj se obratili predstavnici Udruženja nezadovoljni rešenjima kojima im se utvrđuje porez na imovinu za 2014. godinu, a po kojima se zemljište tretira kao gradsko građevinsko, čime se i visina poreske obaveze višestruko uvećava.
Sastanku su prisustvovali i gradski menadžer Goran Vesić, gradski sekretar za finansije Slobodan Milosavljević i članovi Gradskog veća Aleksandar Marković i Vesna Ivić.
Kako je Žeželj navela u izjavi za medije, na sastanku je pronađeno rešenje za administrativni problem koji su poljoprivrednici imali sa Upravom prihoda Grada Beograda koji se tiče poreza za ovu godinu.
Narednih nedelja će, dodala je, biti nastavljena komunikacija kako bi se pronašlo, na zakonu zasnovano rešenje, za 2014. godinu.
"Ovo pokazuje koliko je važno da se građani Beograda koji smatraju da su im povređena prava obraćaju gradskom zašititniku građana i da je moguće pronaći rešenja i ispraviti greške u dijalogu sa administracijom", istakla je Žeželj.
Quercus
Član
Ares630
Član
Znate onu narodnu- sekira se ko robijas za drzavu. Tako i nasi politicari se odnose prema drzavi i drzavnim dobrima i resursima, mada odavno ne bi trebali da budu politicari nego robijasi. Sve zivo su prodali i pokrali. Njima je vazno jedino da se oni sto vise nafatiraju a zabole ih ona stvar za drzavu i narod. Njima je narod potreban samo za izbore. To je sve korumpirano dali od domacih ili stranih mocnika njima je sve jedno, nebiraju samo daj. Vazno je da se to sve proda da narod cuti dok traje mandat a kad oni sidju sa vlasti sta njih briga od cega ce ziveti naredne generacije. Svako ko ima i malo pameti u glavi bori se za svoju zemlju i svoj narod samo ovi nasi lopine za svoj dzep.Dzabe smo isli 91-g u Hrvacku pod parolom -Srbija se brani u Hrvackoj- sada nam hrvati i drugi stranci obradjuju nasu najbolju zemlju po Vojvodini, prodatu u bescenje. Srbijo kukala ti majka.
Quercus
Član
Subvencije.rs:
100 питања о ЕУ за пољопривреднике
Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) сматра се најзначајнијом и најкомплекс*нијом заједничком политиком Европске уније (ЕУ). За сваку државу кандидата за чланство у ЕУ пољопривреда представља једну од области у којој има највише изазо*ва, јер око трећину правних тековина ЕУ чине прописи који се односе на овај сектор.Осим на пољопривредне активности, ЗПП утиче и на многе друге секторе као што су: заштита животне средине, запошљавање, одговори на климатске промене и би*одиверзитет. Како је пољопривреда од суштинске важности за позитиван привредни и друштвени развој руралних средина ЕУ, може се рећи да ЗПП ЕУ није политика само за пољопривреднике, већ за све грађане ЕУ, јер се тиче свих нас.ЕУ издваја значајна средства за постизање одрживе пољопривредне и прехрамбене производње, а ЗПП је добар инструмент за “зелену” и “паметну” пољопривреду. То је динамична политика која је, суочавајући се са многим изазовима у својој 50 година дугој историји, веома напредовала. Од својих почетака, доживела је неколико рефор*ми, са циљем да се постигне висок ниво безбедности хране, доступност хране свим грађанима и пристојан живот за пољопривреднике.Година 2013. представља нову прекретницу у историји ЗПП, јер је по први пут анализи*ран и реформисан целокупни правни оквир у овој области. ЗПП за период 2014-2020. година јача везу између два основна стуба помоћи пољопривредним произвођачима, уз већу повезаност између мера, праведнију расподелу средстава, већи акценат на „зеленом“ приступу производњи, уз осигурање безбедности хране и јачање развоја у руралним срединама. Такође, ЗПП још ефикасније доприноси конкурентности и одр*живој пољопривреди ЕУ.Привредна комора Србије је крајем 2011. године иницирала и израдила публикацију под називом “Питања и одговори о ЕУ за пољопривреднике” и у њеном првом издању омогућила најширем кругу заинтересованих страна да се упознaју са овом комплекс*ном и захтевном политиком ЕУ.После веома добро прихваћеног првог издања брошуре, а након значајних промена које су се десиле како у Европској унији, тако и у Србији, припремљено је друго, из*мењено и допуњено издање, чији садржај одражава све ове промене.Једна од промена у овом издању је и у броју питања. Овога пута сакупили смо тачно сто ваших питања и приредили одговоре на њих. Међутим, ту није крај. Позивамо све грађане, пољопривреднике, предузетнике, предузећа, задруге и друге да нам се сло*бодно обрате са питањима и недоумицама – које ћемо узети у обзир за неко следеће издање ове брошуре које ће, надамо се, одговарати неким новим изазовима Србије на путу ка њеном чланству у ЕУ.
- - - - - - - - - -
Novosti.rs:
Naše traktore „pojelo” vreme
Poljoprivredna mehanizacija kojom se obrađuju srpske njive stara, u proseku, 18 godina. Većina mašina na malim gazdinstvima blizu punoletstva, a najmlađe imaju vojvođanski paori
SRPSKE njive dobro i rađaju s obzirom na starost mehanizacije kojom se obrađuju. Većina traktora na našim oranicama kupljena je pre 18 godina. Problem zastarelih poljoprivrednih mašina najizraženija je na najbrojinim, malim i srednjim gazdinstvima, a najmlađe poseduju vojvođanski paori.
Podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije iz 2012. godine pokazuju da u Srbiji ima više od 500.000 traktora, od čega je 95 odsto blizu punoletstva. Na 26.135 popisanih gazdinstava, registrovan je 31.241 kombajn, od čega je 99 odsto starije od decenije.
- Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 20 godina - objašnjava profesor Nedeljko Malinović, stručnjak za mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. - Daleko bolje stanje je na velikim gazdinstvima, koja su imala mogućnosti da obnove "mašinski park". Veliki poljoprivrednici obrađuju po 500 i više hektara, pa imaju od čega da kupe nove traktore. Priključne mašine, međutim, nisu ni oni još dovoljno obnovili.
SISTEMI ZA NAVODNjAVANjEVodeći problem srpske poljoprivrede je i navodnjavanje. Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po broju navodnjavanih hektara. Zvanični podaci upozoravaju da se od 3,6 miliona hektara obradivih površina, sistemi za navodnjavanje nalaze na oko četiri odsto. Agroekonomisti, međutim, tvrde da je taj procenat još poražavajući, pa da dolazi i ispod dva odsto navodnjavanih površina. Kako objašnjavaju, kada bi Srbija počela da navodnjava sve površine koje može, dobijali bi dve žetve godišnje. Uz to, obradive površine bi se uvećale za oko 25 odsto.
Među "veteranima", prema Popisu, nalaze se i rotofreze, kojih ima 36.685, drljače - 218.161, tanjirače 146.647, plugovi - 336.928 i rasipači mineralnog đubriva - 95.378. Više od 95 odsto ovih mašina je starije od 10 godina.
- Veliki gazde su prodavali slabije traktore i kupovali moćnije mašine, kojima su ih menjali - objašnjava Malinović. - Samim tim, sada imamo situaciju da su velike i jake mašine na poljima u Srbiji relativno mlade, dok su mali traktori zadržali značajne godine starosti. Sličnu situaciju imamo i sa kombajnima. Oni su takođe gledano u proseku, podmlađeni, ali samo na velikim gazdinstvima. Mali su zadržali kombajne "zmaj", a ta fabrika već 20 godina nije u igri, dok su veliki nabavljali moćne mašine iz uvoza.
On smatra da bi država trebalo da napravi program kojim bi se pomogla obnova poljoprivredne mehanizacije. S obzirom na to da se naš poljoprivrednik teško zadužuje, Malinović veruje da bi taj program trebalo da podrazumeva robnu razmenu, odnosno, žito ili kukuruz u zamenu za traktor ili kombajn.
POLOVNjACI
Situacija sa uvozom poljoprivrednih mašina gotovo je nepromenjena, kaže Đorđe Mišković, generalni sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.
- Uvezli smo oko 1.200 novih i oko 800 polovnih mašina - kaže Mišković. - Samim tim, imamo stagnaciju u uvozu. Malo povećanje može se zabeležiti u uvozu polovnih traktora.
Zbog nedostatka novca na selu, često se uvoze polovne mašine, a to podrazumeva zastarelu tehnologiju, motore koji ne poštuju stroge ekološke norme, a kod kombajna, i veće rasipanje zrna.
100 питања о ЕУ за пољопривреднике
Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) сматра се најзначајнијом и најкомплекс*нијом заједничком политиком Европске уније (ЕУ). За сваку државу кандидата за чланство у ЕУ пољопривреда представља једну од области у којој има највише изазо*ва, јер око трећину правних тековина ЕУ чине прописи који се односе на овај сектор.Осим на пољопривредне активности, ЗПП утиче и на многе друге секторе као што су: заштита животне средине, запошљавање, одговори на климатске промене и би*одиверзитет. Како је пољопривреда од суштинске важности за позитиван привредни и друштвени развој руралних средина ЕУ, може се рећи да ЗПП ЕУ није политика само за пољопривреднике, већ за све грађане ЕУ, јер се тиче свих нас.ЕУ издваја значајна средства за постизање одрживе пољопривредне и прехрамбене производње, а ЗПП је добар инструмент за “зелену” и “паметну” пољопривреду. То је динамична политика која је, суочавајући се са многим изазовима у својој 50 година дугој историји, веома напредовала. Од својих почетака, доживела је неколико рефор*ми, са циљем да се постигне висок ниво безбедности хране, доступност хране свим грађанима и пристојан живот за пољопривреднике.Година 2013. представља нову прекретницу у историји ЗПП, јер је по први пут анализи*ран и реформисан целокупни правни оквир у овој области. ЗПП за период 2014-2020. година јача везу између два основна стуба помоћи пољопривредним произвођачима, уз већу повезаност између мера, праведнију расподелу средстава, већи акценат на „зеленом“ приступу производњи, уз осигурање безбедности хране и јачање развоја у руралним срединама. Такође, ЗПП још ефикасније доприноси конкурентности и одр*живој пољопривреди ЕУ.Привредна комора Србије је крајем 2011. године иницирала и израдила публикацију под називом “Питања и одговори о ЕУ за пољопривреднике” и у њеном првом издању омогућила најширем кругу заинтересованих страна да се упознaју са овом комплекс*ном и захтевном политиком ЕУ.После веома добро прихваћеног првог издања брошуре, а након значајних промена које су се десиле како у Европској унији, тако и у Србији, припремљено је друго, из*мењено и допуњено издање, чији садржај одражава све ове промене.Једна од промена у овом издању је и у броју питања. Овога пута сакупили смо тачно сто ваших питања и приредили одговоре на њих. Међутим, ту није крај. Позивамо све грађане, пољопривреднике, предузетнике, предузећа, задруге и друге да нам се сло*бодно обрате са питањима и недоумицама – које ћемо узети у обзир за неко следеће издање ове брошуре које ће, надамо се, одговарати неким новим изазовима Србије на путу ка њеном чланству у ЕУ.
Извор:Привредна комора Србије
Link: 100 ПИТАЊА И ОДГОВОРА О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ
Link: 100 ПИТАЊА И ОДГОВОРА О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ
- - - - - - - - - -
Novosti.rs:
Naše traktore „pojelo” vreme
Poljoprivredna mehanizacija kojom se obrađuju srpske njive stara, u proseku, 18 godina. Većina mašina na malim gazdinstvima blizu punoletstva, a najmlađe imaju vojvođanski paori
SRPSKE njive dobro i rađaju s obzirom na starost mehanizacije kojom se obrađuju. Većina traktora na našim oranicama kupljena je pre 18 godina. Problem zastarelih poljoprivrednih mašina najizraženija je na najbrojinim, malim i srednjim gazdinstvima, a najmlađe poseduju vojvođanski paori.
Podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije iz 2012. godine pokazuju da u Srbiji ima više od 500.000 traktora, od čega je 95 odsto blizu punoletstva. Na 26.135 popisanih gazdinstava, registrovan je 31.241 kombajn, od čega je 99 odsto starije od decenije.
- Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 20 godina - objašnjava profesor Nedeljko Malinović, stručnjak za mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. - Daleko bolje stanje je na velikim gazdinstvima, koja su imala mogućnosti da obnove "mašinski park". Veliki poljoprivrednici obrađuju po 500 i više hektara, pa imaju od čega da kupe nove traktore. Priključne mašine, međutim, nisu ni oni još dovoljno obnovili.
SISTEMI ZA NAVODNjAVANjEVodeći problem srpske poljoprivrede je i navodnjavanje. Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po broju navodnjavanih hektara. Zvanični podaci upozoravaju da se od 3,6 miliona hektara obradivih površina, sistemi za navodnjavanje nalaze na oko četiri odsto. Agroekonomisti, međutim, tvrde da je taj procenat još poražavajući, pa da dolazi i ispod dva odsto navodnjavanih površina. Kako objašnjavaju, kada bi Srbija počela da navodnjava sve površine koje može, dobijali bi dve žetve godišnje. Uz to, obradive površine bi se uvećale za oko 25 odsto.
Među "veteranima", prema Popisu, nalaze se i rotofreze, kojih ima 36.685, drljače - 218.161, tanjirače 146.647, plugovi - 336.928 i rasipači mineralnog đubriva - 95.378. Više od 95 odsto ovih mašina je starije od 10 godina.
- Veliki gazde su prodavali slabije traktore i kupovali moćnije mašine, kojima su ih menjali - objašnjava Malinović. - Samim tim, sada imamo situaciju da su velike i jake mašine na poljima u Srbiji relativno mlade, dok su mali traktori zadržali značajne godine starosti. Sličnu situaciju imamo i sa kombajnima. Oni su takođe gledano u proseku, podmlađeni, ali samo na velikim gazdinstvima. Mali su zadržali kombajne "zmaj", a ta fabrika već 20 godina nije u igri, dok su veliki nabavljali moćne mašine iz uvoza.
On smatra da bi država trebalo da napravi program kojim bi se pomogla obnova poljoprivredne mehanizacije. S obzirom na to da se naš poljoprivrednik teško zadužuje, Malinović veruje da bi taj program trebalo da podrazumeva robnu razmenu, odnosno, žito ili kukuruz u zamenu za traktor ili kombajn.
POLOVNjACI
Situacija sa uvozom poljoprivrednih mašina gotovo je nepromenjena, kaže Đorđe Mišković, generalni sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.
- Uvezli smo oko 1.200 novih i oko 800 polovnih mašina - kaže Mišković. - Samim tim, imamo stagnaciju u uvozu. Malo povećanje može se zabeležiti u uvozu polovnih traktora.
Zbog nedostatka novca na selu, često se uvoze polovne mašine, a to podrazumeva zastarelu tehnologiju, motore koji ne poštuju stroge ekološke norme, a kod kombajna, i veće rasipanje zrna.
MONTOYA
Član
"Srpske njive i dobro rađaju s obzirom na starost mehanizacije s kojom se obrađuju"
veću glupost nisam skoro pročitao.....
veću glupost nisam skoro pročitao.....
paorpaor
Član
Ovo pise neko ko nema dodirnih tacaka sa poloprivredom, nego onako po zadatku.
Dulkaarpad
Član
U ovom clanku najvise vredi slika ove njive i ovog starog zetora i imt pluga...
Hoćeš opet da politikuješ?
Quercus
Član
Subvencije.rs:
[h=1]Цене домаћих животиња на подручју Србије од 09.-16.02.2015. године[/h]
[h=1]Цене домаћих животиња на подручју Србије од 09.-16.02.2015. године[/h]
vica022
Član
Dal je se neko od ovih koji su pisali zapitali zasto je uopsteno seljak i radnik najsiromasniji u ovoj drzavi ,i da nema skoro nikakvih mogucnosti i za normalan zivot a kamoli nove masine i preskupe da bi zapad debele novce zaradio. Prvo mnogo ovih informacija nije tacno jer uvid u sve masine nikad nece znati jer vise od pola nije registrovano. 90 % masina u mojoj dobroj okolini je prvo starija i od 30god a mnogo ih ima i preko 40. Ali i dalje ce raditi i biti rentabilne ko i novije koje su mnogo kilavije. Prinos nedaje starost traktora vec se zna sta a tako i zaradu neodredjuju masine nego lopovi
Kremator
Član
Da je stvarno vecina traktora kupljena pre 18 godina, mi bi bili na konju 
...
...savopunck
Banned
Kako nismo na konju, koliko ima novih polovnih traktora sa otpada ,ihaj koliko se uvezlo pa i ja sam recimo 2006 god. kupio svoj novi traktor od 16 god.
Kremator
Član
U mom kraju nema mladjeg od ~30 godina...
Quercus
Član
Quercus
Član
[h=1]Italija najveći proizvođač paradajza, Poljska jabuka a Nemačka svinjetine[/h]
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 21/02/2015 - 10:00 u Slajder, Vesti[/COLOR]
This post has already been read 16 times!
Na 52% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji u 2014. su gajene kulture dok je proizvodnja proizvoda životinjskog porekla zauzela 43%, pokazuju novi podaci Evropske statističke službe. Vodeći proozvođači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proizvodnji jabuka a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše mleka i svinjetine a Francuska govedine.
Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u EU je 392,28 milijardi evra pri čemu je vrednost proizvodnje Francuske 70,5 milijardi, Nemačke 51 milijardu, Italije 48,3 milijarde, Španije 41 milijardu, Britanije 30,5 milijardi.
Najviše poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje kultura koristi se u Rumuniji (73%), Grčkoj (69%), Bugarskoj (65%) i Hrvatskoj (62%) dok se najveće površine za gajenje životinja koriste u Irskoj (70%), Danskoj (63%) i Finskoj (60%).
Izbalansirano korišćenje poljoprivrednih površina za kulture i gajenje životnja je u Nemačkoj (47% kulture i 49% za životinje), Sloveniji (50% i 48%), Švedskoj (46% i 48%), Poljskoj (47% i 51%).
U EU je u 2013. godini proizvedeno 305,7 miliona tona cerealija a vodeći proizvođač bila je Francuska sa 67,3 miliona tona ili 22% produkcije u EU.
Na listi velikih proizvođača slede Nemačka sa 47,8 miliona tona cerealija (16% proizvodnje EU), Poljska sa 28,5 miliona (9%), Španija sa 25,4 miliona (8%), Rumunija sa 20,9 miliona (7%) i Velika Britanija sa 20 miliona (7%).
Poljaci oberu najviše jabuka
Italija je 2013. godine sa proizvodnjom od 5,2 miliona tona pokrila trećinu (35%) proizvodnje te kulture u EU od gotovo 15 miliona tona. Španija je proizvela 3,8 miliona tona paradajza (25% proizvodnje EU), Portugalija 1,2 miliona (8%) a Grčka milion tona (7%).
U proizvodnji šargarepe prednjačile su Poljska i Britanija sa po 0,7 miliona tona a zatim idu Nemačka i Holandija sa po 0,6 miliona tona i Francuska sa pola miliona. Ukupno je u EU proizvedeno više od pet miliona tona šargarepe.
Gotovo polovinu proizvodnje crnog luka u EU od 5,7 miliona tona daju Holandija (1,3 miliona tona) i Španija (1,2 miliona), pokazuju evropske statistike.
Proizvodnja jabuka u EU u 2013. je dostigla 12 miliona tona od čega je 26% ili 3,1 milion tona obran u Poljskoj. Drugi veliki proizvođač je Italija sa rodom od 2,2 miliona tona a sledi Francuska sa 2,1 milion.
Najviše svinjetine proizvodi Nemačka
Nemačka je sa proizvodnjom od 5,5 miliona tona, što odgovara 25% proizvodnje u EU, u 2013. godini bila vodeći proizvođač svinjskog mesa u Uniji. Sledi Španija sa 3,4 miliona tona svinjetine (16% proizvodnje u EU).
Po više od milion tona svinjetine godišnje proizvode i Francuska, Belgija, Danska, Holandija i Poljska.
Srbija je, prema podacima Eurostata, u 2013. godini proizvela 132.000 tona svinjentine, kao i 56.000 tona živinskog i 35.000 tona goveđeg mesa.
Najveći proizvođač govedine u Uniji je Francuska sa 1,4 miliona tona ili 19% ukupne proizvodnje u EU.
Francuska je 2013. bila i najveći proizvođač živinskog mesa u EU, tik ispre Velike Britanije i Poljske. Svaka od te tri zemlje proizvela je po gotovo 1,7 miliona tona živine a njihova ukupna proizvodnja čini 40% produkcije te vrste mesa u EU.
Vodeći proizvođač kravljeg mleka u Uniji je Nemačka sa 31,1 milion tona, što predstavlja 20% proizvodnje EU, a sledi Francuska sa 24,4 miliona (16%).
Izvor: EurActiv.rs
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 21/02/2015 - 10:00 u Slajder, Vesti[/COLOR]
This post has already been read 16 times!
Na 52% poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji u 2014. su gajene kulture dok je proizvodnja proizvoda životinjskog porekla zauzela 43%, pokazuju novi podaci Evropske statističke službe. Vodeći proozvođači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proizvodnji jabuka a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše mleka i svinjetine a Francuska govedine.
Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u EU je 392,28 milijardi evra pri čemu je vrednost proizvodnje Francuske 70,5 milijardi, Nemačke 51 milijardu, Italije 48,3 milijarde, Španije 41 milijardu, Britanije 30,5 milijardi.
Najviše poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje kultura koristi se u Rumuniji (73%), Grčkoj (69%), Bugarskoj (65%) i Hrvatskoj (62%) dok se najveće površine za gajenje životinja koriste u Irskoj (70%), Danskoj (63%) i Finskoj (60%).
Izbalansirano korišćenje poljoprivrednih površina za kulture i gajenje životnja je u Nemačkoj (47% kulture i 49% za životinje), Sloveniji (50% i 48%), Švedskoj (46% i 48%), Poljskoj (47% i 51%).
U EU je u 2013. godini proizvedeno 305,7 miliona tona cerealija a vodeći proizvođač bila je Francuska sa 67,3 miliona tona ili 22% produkcije u EU.
Na listi velikih proizvođača slede Nemačka sa 47,8 miliona tona cerealija (16% proizvodnje EU), Poljska sa 28,5 miliona (9%), Španija sa 25,4 miliona (8%), Rumunija sa 20,9 miliona (7%) i Velika Britanija sa 20 miliona (7%).
Poljaci oberu najviše jabuka
Italija je 2013. godine sa proizvodnjom od 5,2 miliona tona pokrila trećinu (35%) proizvodnje te kulture u EU od gotovo 15 miliona tona. Španija je proizvela 3,8 miliona tona paradajza (25% proizvodnje EU), Portugalija 1,2 miliona (8%) a Grčka milion tona (7%).
U proizvodnji šargarepe prednjačile su Poljska i Britanija sa po 0,7 miliona tona a zatim idu Nemačka i Holandija sa po 0,6 miliona tona i Francuska sa pola miliona. Ukupno je u EU proizvedeno više od pet miliona tona šargarepe.
Gotovo polovinu proizvodnje crnog luka u EU od 5,7 miliona tona daju Holandija (1,3 miliona tona) i Španija (1,2 miliona), pokazuju evropske statistike.
Proizvodnja jabuka u EU u 2013. je dostigla 12 miliona tona od čega je 26% ili 3,1 milion tona obran u Poljskoj. Drugi veliki proizvođač je Italija sa rodom od 2,2 miliona tona a sledi Francuska sa 2,1 milion.
Najviše svinjetine proizvodi Nemačka
Nemačka je sa proizvodnjom od 5,5 miliona tona, što odgovara 25% proizvodnje u EU, u 2013. godini bila vodeći proizvođač svinjskog mesa u Uniji. Sledi Španija sa 3,4 miliona tona svinjetine (16% proizvodnje u EU).
Po više od milion tona svinjetine godišnje proizvode i Francuska, Belgija, Danska, Holandija i Poljska.
Srbija je, prema podacima Eurostata, u 2013. godini proizvela 132.000 tona svinjentine, kao i 56.000 tona živinskog i 35.000 tona goveđeg mesa.
Najveći proizvođač govedine u Uniji je Francuska sa 1,4 miliona tona ili 19% ukupne proizvodnje u EU.
Francuska je 2013. bila i najveći proizvođač živinskog mesa u EU, tik ispre Velike Britanije i Poljske. Svaka od te tri zemlje proizvela je po gotovo 1,7 miliona tona živine a njihova ukupna proizvodnja čini 40% produkcije te vrste mesa u EU.
Vodeći proizvođač kravljeg mleka u Uniji je Nemačka sa 31,1 milion tona, što predstavlja 20% proizvodnje EU, a sledi Francuska sa 24,4 miliona (16%).
Izvor: EurActiv.rs
