nesto2
Član
Neka ti samo bude jasno da po pravilu u srpskim medijima: srpski ratari imaju najmanje prinose, najgore obrađuju zemljište i najmanje znaju svoj posao.
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
MOMOSARIC
Član
Ni meni nije jasno , Da je veći pad prinosa od previše djubriva nego od premalo ?? Ovo treba neko da pojasni . NIsam agronom al ovo se kosi sa svim dosadašnjim praksama . ne govorim o zagadjenju vode i sl , a ne govori ni ovaj stručnjak ???
Peet
Član
Oduvek za ideale su ginule budale! Ti njih hranis a oni tebe gaze!
Ali zato tamo neki arapi,miskovici,kostci,matijevici itd,...su Bogom dani poljoprivrednici i njima treba dati svu zemlju da rade jer znaju i imaju kako i cime!
Znaci obavezne agrotehnicke mere su nosenje zemlje na analizu, slusanje preporuka iz analize i na kraju bacanje graski da se vidi kakva ce godina biti od trenutka setve pa nadalje u vegetaciji ,i prema tome korigovanje preporuka strucne sluzbe.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Апел одгајивача свиња због ниске цене товљеника
ШАБАЦ: Представници удружења одгајивача свиња и локалне самоуправе у Шапцу одржали су данас састанак због непримерено ниске цене откупа
товљеника и договорили се да упуте апел надлежном министарству да се путем Републичких робних резерви интервентно откупи део товљеника по субвенционисаним ценама.
Састанак је одржан у Дирекцији за пољопривреду града Шапца, саопштила је Градска управа.
"Републички органи морају хитно реаговати путем робних резерви и обезбедити одгајивачима прихватљиву цену. То је око 160 динара по килограму, а тренутно је тржишна цена 115 динара", рекао је директор Дирекције за пољопривреду града Владимир Шпегар.
Према његовим речима, произвођачи су доведени у непримерену и неиздрживу ситуацију, а чак неколико хиљада свиња нема ко да откупи ни по тако ниској цени.
Он је додао да су као локална самоуправа, учинили што је у њиховој моћи да пољопривредницима помогну.
"Буџет намењен пољопривреди је повећан два пута у односу на 2014. годину, определили смо 15 милиона динара за побољшање генетског састава свиња, повећали смо средства намењена удружењима пољопривредника", подсетио је Шпегар.
Члан Иницијативе "Село-град и узгајивач свиња Драган Станковић подсетио је да су пред новогодишње празнике кланичари увезли 20.000 товљеника.
"Тај увоз је био кап у мору која је додатно узбуркала тржиште. Дозвољен је и увоз треће категорије меса. Цела ситуација са откупом товљеника одразиће се и на пролећну сетву и сматрамо да је интервентни откуп државе једино решење. Тај откуп робних резерви могао би, баш у контексту пролећне сетве, бити и у натуралној размени. Нама, пољопривредницима, и то би одговарало", нагласио је Станковић.
Председник шабачког Удружења одгајивача свиња Горан Мостић нагласио је да је ситуација гора него 2007. године када су одгајивачи због ниских откупних цена блокирали мост преко реке Саве.
"Ко има новац, свиње може за готов новац да купи и по сто динара за килограм. Када смо пре осам година протестовали, цена је била један евро по килограму, а погледајте сада и колико је евро, колико је скочила цена горива, хране за свиње", истакао је он.
Чињеница је, додао је Мостић, да нам је држава омогућила и кредите, а град их субвенционисао, али како сада да те кредите враћамо.
"Уместо да нам омогуће да производимо и од свог рада живимо, држава је дозволила увоз товљеника сумњивог квалитета", рекао је Мостић.
Он је нагласио и да субвенције за производњу свиња још нису исплаћене.
Танјуг
Апел одгајивача свиња због ниске цене товљеника
ШАБАЦ: Представници удружења одгајивача свиња и локалне самоуправе у Шапцу одржали су данас састанак због непримерено ниске цене откупа
товљеника и договорили се да упуте апел надлежном министарству да се путем Републичких робних резерви интервентно откупи део товљеника по субвенционисаним ценама.
Састанак је одржан у Дирекцији за пољопривреду града Шапца, саопштила је Градска управа.
"Републички органи морају хитно реаговати путем робних резерви и обезбедити одгајивачима прихватљиву цену. То је око 160 динара по килограму, а тренутно је тржишна цена 115 динара", рекао је директор Дирекције за пољопривреду града Владимир Шпегар.
Према његовим речима, произвођачи су доведени у непримерену и неиздрживу ситуацију, а чак неколико хиљада свиња нема ко да откупи ни по тако ниској цени.
Он је додао да су као локална самоуправа, учинили што је у њиховој моћи да пољопривредницима помогну.
"Буџет намењен пољопривреди је повећан два пута у односу на 2014. годину, определили смо 15 милиона динара за побољшање генетског састава свиња, повећали смо средства намењена удружењима пољопривредника", подсетио је Шпегар.
Члан Иницијативе "Село-град и узгајивач свиња Драган Станковић подсетио је да су пред новогодишње празнике кланичари увезли 20.000 товљеника.
"Тај увоз је био кап у мору која је додатно узбуркала тржиште. Дозвољен је и увоз треће категорије меса. Цела ситуација са откупом товљеника одразиће се и на пролећну сетву и сматрамо да је интервентни откуп државе једино решење. Тај откуп робних резерви могао би, баш у контексту пролећне сетве, бити и у натуралној размени. Нама, пољопривредницима, и то би одговарало", нагласио је Станковић.
Председник шабачког Удружења одгајивача свиња Горан Мостић нагласио је да је ситуација гора него 2007. године када су одгајивачи због ниских откупних цена блокирали мост преко реке Саве.
"Ко има новац, свиње може за готов новац да купи и по сто динара за килограм. Када смо пре осам година протестовали, цена је била један евро по килограму, а погледајте сада и колико је евро, колико је скочила цена горива, хране за свиње", истакао је он.
Чињеница је, додао је Мостић, да нам је држава омогућила и кредите, а град их субвенционисао, али како сада да те кредите враћамо.
"Уместо да нам омогуће да производимо и од свог рада живимо, држава је дозволила увоз товљеника сумњивог квалитета", рекао је Мостић.
Он је нагласио и да субвенције за производњу свиња још нису исплаћене.
Танјуг
cenejac111
Član
Ako bacis previse djubriva neces nista dobro postici jer biljka nece moci da iskoristi svo to djubrivo i tu u startu gubis pare na taj visak djubriva sto si dzabe bacio. Ja sam se prosle godine opeko na soji na jednoj parceli jedne godine bio kukuruz pa sledece zito pa prosle soja i ja sam jos djubrio za soju, na toj parceli sam jako srozao prinos jer je bilo previse djubriva i previse je guralo u lisnu masu i rano je cvetalo a prinos je bio mozda i za 1/3 manji nego na ostalim parcelama...
sale ratar
Član
Pročitajte još koji put ako vam nije jasno, lepo je čovek objasnio, kamo sreće da se malo više slušaju predavanja od profesora Marinkovića nešto bi se i naučilo, nije on nikad rekao da srpski seljak nezna da obrađuje zemlju niti je zagovornik da arapi i matijevići i ko zna koji tajkuni treba da rade svu zemlju nego ukazuje na greške koje pravimo prilikom proizvodnje i bespotrebno bacamo pare napamet i degradiramo zemljište, i posle nas treba neko od te zemlje da živi, kamo sreće da je više Marinkovića.
grunt
Član
Sale uz duzno postovanje u redu je to sto si rekao napisao,oni misle da seljak ne zna da radi to otvoreno i kazu kad malo popiju na cardi i opuste se.Jedu ono sto se ne jede u more slucajeva -ja i moji rade zemlju od vajkada,to nam je jedina delatnost od koje zivimo i dobro znamo sta nasoj zemlji treba.Mozda ko je juce poceo da radi zemlju pa ne zna u nekim situacijama sta i kako pita jednog profu drugog ovaj jedno onaj drugo i tako u krug.Radio sam analize zemljista i verovali ili ne jako malo na nekim parcelama cak se rezultati i ne razlikuju od onog kako sam radio pre analiza,tako da neke price padaju u vodu,svako ko radi zemlju svoju (vlasnistvo)zna kako ona dise,i tu nema dileme.Da me ne shvatite pogresno naravno da sam za analizu zemljista i svakako je treba raditi ne bacati pare tek onako ali ovo sto sam napisao odnosi se na mene licno nadam se da nas ima jos takvih!Šablona za poljoprivredu nema a oni neka pricaju sta hoce.
MOMOSARIC
Član
Tu se priča o NPK djubrivu uglavno , mislim N;P;K . Pored ostalog to je hrana biljaka , mi iznosimo zrno iz njive sa zrnom iznosimo izmedju ostalog N;P;K , ..
Djubrenjem vraćamo šta smo u prikolici odvezli i hranimo biljke . Degradacija ... , ma daj Sale ..
Postoji jasne činjenice i brojke , kolko tona zrna iznese kolko N;P;K i ostalog , ko to osporava ? Humus je nešto drugo , moguć je (i vjerovatan ) pad humusa u černozemu koji je bio prebogat humusom zbog njegove istorije postanka , ..milioni godina ,travnate površine , prije toga morsko dno ,... normalno je da sa intenzivnom poljoprivredom pada humus sa 7,6,5..% Šta će , da neće da ide na 20% ? Kod nas na podzolima gdje je humus 1-3% ne pada baš tako , intenzivnom poljoprivredom sa dosta ostataka može da se poveća , i povećava se čak za 0.5% za 10-20 godina . Kod nas je problem erozija tj spiranje al to je totalni off.
Djubrenjem vraćamo šta smo u prikolici odvezli i hranimo biljke . Degradacija ... , ma daj Sale ..
Postoji jasne činjenice i brojke , kolko tona zrna iznese kolko N;P;K i ostalog , ko to osporava ? Humus je nešto drugo , moguć je (i vjerovatan ) pad humusa u černozemu koji je bio prebogat humusom zbog njegove istorije postanka , ..milioni godina ,travnate površine , prije toga morsko dno ,... normalno je da sa intenzivnom poljoprivredom pada humus sa 7,6,5..% Šta će , da neće da ide na 20% ? Kod nas na podzolima gdje je humus 1-3% ne pada baš tako , intenzivnom poljoprivredom sa dosta ostataka može da se poveća , i povećava se čak za 0.5% za 10-20 godina . Kod nas je problem erozija tj spiranje al to je totalni off.
sale ratar
Član
Grunt u mom postu se spominje samo profesor Marinković a ne ostali, naopako kad bi sve slušali, on je čovek iz naroda kao i mi, ja mislim da ima i on svoje zemlje koju obrađuje i mislim da je isto paorsko dete tako da nije od profesora koji je video zemlju samo u saksiji, još nešto, on je 2012g. jedini od profesora ukazivao da se te godine smanji broj biljaka po hektaru zbog malih rezervi vlage i da se nepreteruje sa đubrenjem pošto može doći do kontra efekta, sve to je on pričao još u januaru i februaru te godine i nažalost sve se ispunilo.Slažem se Gruntom da poljoprivredu niko nije usavršio do kraja, niti će, ali da grešimo grešimo i te greške mi plaćamo.
Milane znam da mnogi neđubre zbog finansija ali ako nedaš nemožeš ni dobiti ali mnogi greše oko izbora đubriva to jest formulacije, često unosimo u zemlju ono što netreba i to je bacanje para, uradiš jednu NPK analizu i onda znaš šta zemlji nedostaje, primer upotrebe MAP-a, to je najeftinija formulacija na našem tržištu spram količine hraniva i baciš 150-200kg po ha i mirna Bačka, a da li to treba ili netreba to nek brine gajena biljka, po meni je bolje i manje dati neke formulacije đubriva koje je potrebno biljkama nego napamet baciti nešto i ti, mi, svi sretni, e to je za mene bacanje para.Imam dve parcele (2 i 5kj) gde imam i fosfora i kalijuma previše i tu jesenas nije uneto osnovno đubrivo a u planu je bilo razbacivanje 150kg po kj 5-24-16 đubriva što mu dođe 1050kg puta 42din kg đubriva =44100din. Da se razumemo, nepreterujem ja sa razbacivanjem đubriva kao što analize traže ali gledam da dam biljkama ono što im treba koliko mogu, po mom nekom iskustvu bolje je manje dati đubriva nego da se pretera to jest kod preterane upotrebe đubriva nemože prinos da nadomesti uloženo, često i đubrivo bude u nedostupnom obliku za biljke a mi to neznamo.
Momo i neunošenjem đubriva u zemljište vrši se degradacija zemljišta a stalno iznosimo iz nje, čak i žetvene ostatke sklanjamo ili spaljujemo, znam mnoge u seli koji godinama ne unose NPK đubriva a o stajnjaku da ne govorim i samo malo posoli azotom i kraj, takvi na ovoj našoj Turinskoj zemlji nemaju prinose nikakve (radim i usluge pa tu tek vidim razlike) a to sam se uverio više puta pošto imam zakupa zemljišta pa kad preuzmem od takvog arendaša zemlju treba mi 3-5god. da je dovedem malo u red, prošle godine sam uzeo takvih 5 parcela (11kj) i razlika u prinosu u odnosu na moje i arende koje radim godinama je bila 300-500kg soje po kj. O plodoredu da nepričamo, setva repa na repu ili svake druge godine da nepričamo.
Možda sam malo zaostao (smaram) i neznam (grešim) da radim ovo što radim ali nekih rezultata (pozitivnih) ima iza mene i trudim se da budu što bolji. Izvinte za
.
Milane znam da mnogi neđubre zbog finansija ali ako nedaš nemožeš ni dobiti ali mnogi greše oko izbora đubriva to jest formulacije, često unosimo u zemlju ono što netreba i to je bacanje para, uradiš jednu NPK analizu i onda znaš šta zemlji nedostaje, primer upotrebe MAP-a, to je najeftinija formulacija na našem tržištu spram količine hraniva i baciš 150-200kg po ha i mirna Bačka, a da li to treba ili netreba to nek brine gajena biljka, po meni je bolje i manje dati neke formulacije đubriva koje je potrebno biljkama nego napamet baciti nešto i ti, mi, svi sretni, e to je za mene bacanje para.Imam dve parcele (2 i 5kj) gde imam i fosfora i kalijuma previše i tu jesenas nije uneto osnovno đubrivo a u planu je bilo razbacivanje 150kg po kj 5-24-16 đubriva što mu dođe 1050kg puta 42din kg đubriva =44100din. Da se razumemo, nepreterujem ja sa razbacivanjem đubriva kao što analize traže ali gledam da dam biljkama ono što im treba koliko mogu, po mom nekom iskustvu bolje je manje dati đubriva nego da se pretera to jest kod preterane upotrebe đubriva nemože prinos da nadomesti uloženo, često i đubrivo bude u nedostupnom obliku za biljke a mi to neznamo.
Momo i neunošenjem đubriva u zemljište vrši se degradacija zemljišta a stalno iznosimo iz nje, čak i žetvene ostatke sklanjamo ili spaljujemo, znam mnoge u seli koji godinama ne unose NPK đubriva a o stajnjaku da ne govorim i samo malo posoli azotom i kraj, takvi na ovoj našoj Turinskoj zemlji nemaju prinose nikakve (radim i usluge pa tu tek vidim razlike) a to sam se uverio više puta pošto imam zakupa zemljišta pa kad preuzmem od takvog arendaša zemlju treba mi 3-5god. da je dovedem malo u red, prošle godine sam uzeo takvih 5 parcela (11kj) i razlika u prinosu u odnosu na moje i arende koje radim godinama je bila 300-500kg soje po kj. O plodoredu da nepričamo, setva repa na repu ili svake druge godine da nepričamo.
Možda sam malo zaostao (smaram) i neznam (grešim) da radim ovo što radim ali nekih rezultata (pozitivnih) ima iza mene i trudim se da budu što bolji. Izvinte za
.
Quercus
Član
[h=1]Srbi tovili svinje,sad ih neće niko[/h]IZVOR: B92Beograd -- Srpski farmeri se nalaze na pred potpunim kolapsom zbog masovnog uvoza svinja iz Evropske unije.
Željko Simić iz Dublja u Mačvi, kraju Srbije poznatom po svinjarstvu uložio je desetine hiljade evra u novi objekat za tov svinja. Pošto su političari u Srbiji obećavali unosan posao izvoza svinja za Rusiju ubacio je oko 500 prasadi u tov – međutim stvarnost sada izgleda sasvim drugačije.
Mada su farmeri 2008. godine dobili obećanje da će pridruživanje EU preporoditi Srbiju, a 2014. da će im trgovinski sporazum sa Rusijom omogućuti da naprave dobar posao – prava slika je i u jednom i u drugom slučaju sasvim pogrešna. Svinje su stigle za isporuku – međutim ni Evropska unija, ni velika Rusija, a ni naši klaničari nisu zaintesovani.
Zapravo zahvaljujući SSP-u koji je trebao da preporodi srpske stočare, od ove godine domaće klanice uvoze svinje iz Unije bez carine. U kombinaciji sa mnogo manjim troškovima tova u Uniji koja je svoje proizvođače oslobodila monopola i dala im je jeftine kredite, sa ogromnim viškom svinja koji je stvoren zbog zabrana izvoza u Rusiju – efekti na srpsko stočarstvo su katastrofalni. Gotovo sve klanice iz Srbije uvoze žive svinje i otpadno meso iz Evropske unije.
Tražnja u Rusiji je verovatno zahaljujući sporazumima sa Kinom, i švercu mesa preko Belorusije – mala.
Pokušali smo da kontaktiramo nadležna ministarstva ali nam je rečeno da je SSP potpisan i da Srbija nema mehanizme kako bi sprečila uvoz svinja osim ukoliko se sa tim ne složi svih 28 zemalja potpisnica iz EU.
Kontaktirali smo i PR službu Ruske ambasade kako bi nam saopštili teme sastanaka koje je imao Amabsador Čepurin sa nadležnima - ali nismo dobili nikakav odgovor.
Željko Simić, kao i hiljade njegovih kolega za situaciju u kojoj se našao krivi – državu koja je davala lažna obećanja i 2008. i 2014.
“To je sve bila propaganda, realno je nemam kome da prodam svinje”.
Foto: Freeimages.com
Kako tvrde stočari, zavedeni obećanjima da će Srbija masovno izvoziti svinje za Rusiju počeli su da tove prasiće. Sada kada su prasići postali tovljenici čak ni domaće klanice nisu zainteresovane jer uvoze jeftine svinje iz Unije.Željko Simić iz Dublja u Mačvi, kraju Srbije poznatom po svinjarstvu uložio je desetine hiljade evra u novi objekat za tov svinja. Pošto su političari u Srbiji obećavali unosan posao izvoza svinja za Rusiju ubacio je oko 500 prasadi u tov – međutim stvarnost sada izgleda sasvim drugačije.
Mada su farmeri 2008. godine dobili obećanje da će pridruživanje EU preporoditi Srbiju, a 2014. da će im trgovinski sporazum sa Rusijom omogućuti da naprave dobar posao – prava slika je i u jednom i u drugom slučaju sasvim pogrešna. Svinje su stigle za isporuku – međutim ni Evropska unija, ni velika Rusija, a ni naši klaničari nisu zaintesovani.
Zapravo zahvaljujući SSP-u koji je trebao da preporodi srpske stočare, od ove godine domaće klanice uvoze svinje iz Unije bez carine. U kombinaciji sa mnogo manjim troškovima tova u Uniji koja je svoje proizvođače oslobodila monopola i dala im je jeftine kredite, sa ogromnim viškom svinja koji je stvoren zbog zabrana izvoza u Rusiju – efekti na srpsko stočarstvo su katastrofalni. Gotovo sve klanice iz Srbije uvoze žive svinje i otpadno meso iz Evropske unije.
Tražnja u Rusiji je verovatno zahaljujući sporazumima sa Kinom, i švercu mesa preko Belorusije – mala.
Pokušali smo da kontaktiramo nadležna ministarstva ali nam je rečeno da je SSP potpisan i da Srbija nema mehanizme kako bi sprečila uvoz svinja osim ukoliko se sa tim ne složi svih 28 zemalja potpisnica iz EU.
Kontaktirali smo i PR službu Ruske ambasade kako bi nam saopštili teme sastanaka koje je imao Amabsador Čepurin sa nadležnima - ali nismo dobili nikakav odgovor.
Željko Simić, kao i hiljade njegovih kolega za situaciju u kojoj se našao krivi – državu koja je davala lažna obećanja i 2008. i 2014.
“To je sve bila propaganda, realno je nemam kome da prodam svinje”.
MOMOSARIC
Član
"Momo i neunošenjem đubriva u zemljište vrši se degradacija zemljišta a stalno iznosimo iz nje, čak i žetvene ostatke sklanjamo ili spaljujemo, znam mnoge u seli koji godinama ne unose NPK đubriva a o stajnjaku da ne govorim i samo malo posoli azotom i kraj, takvi na ovoj našoj Turinskoj zemlji nemaju prinose nikakve (radim i usluge pa tu tek vidim razlike) a to sam se uverio više puta pošto imam zakupa zemljišta pa kad preuzmem od takvog arendaša zemlju treba mi 3-5god. da je dovedem malo u red, prošle godine sam uzeo takvih 5 parcela (11kj) i razlika u prinosu u odnosu na moje i arende koje radim godinama je bila 300-500kg soje po kj."
Pa to sam ti i ja rekao , a ne da se viškom djubriva radi degradacija.
Pa to sam ti i ja rekao , a ne da se viškom djubriva radi degradacija.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Кукуруз први извозни производ Србије
Кукуруз заузима прво место на листи 10 водећих производа у извозу српске привреде у прошлој години, са вредношћу од 66 милона долара, показују подаци Републичког завода за статистику.
На другом месту су аутомобили од 1.000 до 1.500 кубика, који се пале свећицом, са вредношћу извоза од 52 милиона долара, следе дизел аутомобили снаге до 1.500 кубика са извозом од 51 милион долара, затим дизел аутомобили од 1.500 до 2.500 кубика (30 милона) и сетови проводника за авионе, возила и бродове са извозом од 22 милона долара.
Следећи на листи су топло ваљани производи (гвожђе и нелегирани челик) са извозом у износу 20 милона долара, колико отпада и на извоз цигарета, на осмом месту су смрзнуте малине (19 милиона), затим пластифицирана хартија и картон (18 милиона) и на крају нове спољне гуме за аутомобиле чији је пласман на страна тржишта лани достигао 16 милиона долара.
Србија је у 2014. највише увозилиа делове и прибор за моторна возила за 104 милиона долара, затим сирову нафту за 103 милиона, природни гас за 57 милиона, лекове за малопродају и гасна уља за по 42 милиона.
На увоз телефона за мрежу станица потрошено је 20 милиона, на увоз електричне енергије 17 милиона, колико и на отпад и железничке и трамвајске вагоне. Увоз алуминијума (сировог, нелегираног) износио је 16 милиона долара, колико је био вредан и увоз дизел аутомобила, од 1.500 до 2.500 кубика.
Кукуруз први извозни производ Србије
Кукуруз заузима прво место на листи 10 водећих производа у извозу српске привреде у прошлој години, са вредношћу од 66 милона долара, показују подаци Републичког завода за статистику.
На другом месту су аутомобили од 1.000 до 1.500 кубика, који се пале свећицом, са вредношћу извоза од 52 милиона долара, следе дизел аутомобили снаге до 1.500 кубика са извозом од 51 милион долара, затим дизел аутомобили од 1.500 до 2.500 кубика (30 милона) и сетови проводника за авионе, возила и бродове са извозом од 22 милона долара.
Следећи на листи су топло ваљани производи (гвожђе и нелегирани челик) са извозом у износу 20 милона долара, колико отпада и на извоз цигарета, на осмом месту су смрзнуте малине (19 милиона), затим пластифицирана хартија и картон (18 милиона) и на крају нове спољне гуме за аутомобиле чији је пласман на страна тржишта лани достигао 16 милиона долара.
Србија је у 2014. највише увозилиа делове и прибор за моторна возила за 104 милиона долара, затим сирову нафту за 103 милиона, природни гас за 57 милиона, лекове за малопродају и гасна уља за по 42 милиона.
На увоз телефона за мрежу станица потрошено је 20 милиона, на увоз електричне енергије 17 милиона, колико и на отпад и железничке и трамвајске вагоне. Увоз алуминијума (сировог, нелегираног) износио је 16 милиона долара, колико је био вредан и увоз дизел аутомобила, од 1.500 до 2.500 кубика.
SAMA
Moderator
E kamo srece da ne izvozimo kukuruz,vec meso i mesne preradjevine.Nebi sada stocarstvo bilo u situaciji u kojoj je.A i taj sto uvozi od nas,nije lud.Sigurno zna sta radi,sta hrani i sta jede za razliku od nas.
vica022
Član
Proizvodzac sirovine je fakticki uvek naje......
SAMA
Moderator
Zato sirovina i ide na berzu,za razliku od gotovog proizvoda.Berzu su izmislili bogati koji kupuju sirovinu,da bi istu kupili sto jeftinije.
vica022
Član
Dao bog da mi nase proizvode prodamo po lepim cenama ili bar realnim a oni nek izvoze sta hoce
