Quercus
Član
rts:
прво улагање у пољопривреду, па помоћ еу
земљорадници, задруге и пољопривредна и прерађивачка предузећа моћи ће до 2020. године да конкуришу за бесповратна средства европске уније. на 175 милиона евра пољопривредници и правна лица би могли да рачунају тек пошто претходно сами уложе средства, било у механизацију, опрему или изградњу објеката.
боривоје пантић из азање обрађује 15 хектара, бави се производњом млека и меса. у штали старој тридесет година има двадесетак говеда, али не може да изгради нову.
припремио радомир витанови
"пара нема за толика средства, то су озбиљна улагања. не смем да узмем кредит јер не знам како бих га вратио", прича боривоје пантић.
воћари у смедеревском крају немају веће задружне хладњаче да би сачували воће до цене која им одговара. у суводолу су вољни да удруже средства како би адаптирали задружни магацин у хладњачу.
"овај магацин се не користи доста дуго, уз малу адаптацију могао би да се преуреди за једну проточну задружну хладњачу – да је користе сви задругари. новац би за почетак био од саме задруге, од задругара првенствено, уз помоћ локалне самоуправе могла би та инвестиција да се приведе крају", верује зоран младеновић из земљорадничке задруге "суводол".
да би земљорадници кренули у производњу хране по прописима европске уније и тако повећали и конкурентност имања, неопходна им је помоћ стручне пољопривредне службе на терену.
"имамо капацитет, знање и обучене људе који могу у сваком тренутку да помогну пољопривредним произвођачима да аплицирају претприступним фондовима еу како би та средства искористили", објашњава биљана николић из стручне саветодавне службе у смедереву.
новац европске уније пољопривредници могу да искористе тек пошто уложе своја средства у повећање производње меса, млека, воћа и поврћа, изградњу објеката за прераду, набавку механизације, трактора до 100 киловата, али не и комбајна.
по обављеном послу од европске уније могу да очекују повраћај уложених пара од 50 до 70 одсто у зависности за које је намене утрошен. ипак, за почетак им је највећи проблем готов новац који најчешће немају.
"неопходно је наћи одређени финансијски модел да им буду доступни кредити у складу са њиховим економским потенцијалима", каже драган мирковић из министарства пољопривреде.
према проценама министарства пољопривреде, 175 милиона евра бесповратних средстава европске уније омогућиће да се у сектор производње хране до краја 2020. године уложи укупно око 400 милиона евра.
прво улагање у пољопривреду, па помоћ еу
земљорадници, задруге и пољопривредна и прерађивачка предузећа моћи ће до 2020. године да конкуришу за бесповратна средства европске уније. на 175 милиона евра пољопривредници и правна лица би могли да рачунају тек пошто претходно сами уложе средства, било у механизацију, опрему или изградњу објеката.
боривоје пантић из азање обрађује 15 хектара, бави се производњом млека и меса. у штали старој тридесет година има двадесетак говеда, али не може да изгради нову.
припремио радомир витанови
"пара нема за толика средства, то су озбиљна улагања. не смем да узмем кредит јер не знам како бих га вратио", прича боривоје пантић.
воћари у смедеревском крају немају веће задружне хладњаче да би сачували воће до цене која им одговара. у суводолу су вољни да удруже средства како би адаптирали задружни магацин у хладњачу.
"овај магацин се не користи доста дуго, уз малу адаптацију могао би да се преуреди за једну проточну задружну хладњачу – да је користе сви задругари. новац би за почетак био од саме задруге, од задругара првенствено, уз помоћ локалне самоуправе могла би та инвестиција да се приведе крају", верује зоран младеновић из земљорадничке задруге "суводол".
да би земљорадници кренули у производњу хране по прописима европске уније и тако повећали и конкурентност имања, неопходна им је помоћ стручне пољопривредне службе на терену.
"имамо капацитет, знање и обучене људе који могу у сваком тренутку да помогну пољопривредним произвођачима да аплицирају претприступним фондовима еу како би та средства искористили", објашњава биљана николић из стручне саветодавне службе у смедереву.
новац европске уније пољопривредници могу да искористе тек пошто уложе своја средства у повећање производње меса, млека, воћа и поврћа, изградњу објеката за прераду, набавку механизације, трактора до 100 киловата, али не и комбајна.
по обављеном послу од европске уније могу да очекују повраћај уложених пара од 50 до 70 одсто у зависности за које је намене утрошен. ипак, за почетак им је највећи проблем готов новац који најчешће немају.
"неопходно је наћи одређени финансијски модел да им буду доступни кредити у складу са њиховим економским потенцијалима", каже драган мирковић из министарства пољопривреде.
према проценама министарства пољопривреде, 175 милиона евра бесповратних средстава европске уније омогућиће да се у сектор производње хране до краја 2020. године уложи укупно око 400 милиона евра.