Vesti i obaveštenja

[h=1]За подстицаје у пољопривреди обезбеђено 24,5 милијарди динара[/h]Влада Републике Србије је на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине на јучерашњој седници, 19. фебруара 2015. године, усвојила Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2015. години.За директне подстицаје у пољопривреди, мере руралног развоја, кредитну подршку и посебне подстицаје у пољопривреди, од којих се очекује повећање производње и укупан економски раст, обезбеђено је 24,5 милијарди динара у овој години.Овим подстицајима биће обезбеђен развој ове привредне гране, којој директно и индиректно припада скоро четвртина запосленог становништва у Србији.


- - - - - - - - - -

StudioB.rs:

[h=1]Saradnja sa Republikom Srpskom u oblasti poljoprivrede [/h][h=5][/h]Pomoć poljoprivrednicima Republike Srpske plasmanom robe u okviru „Veletržnice Beograd"


pijaca72023072014.jpg
Gradski menadžer Goran Vesić i Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma Republike Srpske, obišli su „Veletržnicu Beograd", gde su razgovarali o unapređenju saradnje Republike Srpske i Srbije u oblasti proizvodnje i prodaje poljoprivrednih proizvoda. Sastanku su prisustvovali i Nataša Putnik, direktor „Veletržnice Beograd", kao i Mlađen Cicović, direktor predstavništva Republike Srpske.
Vesić je podsetio da Republika Srbija i Republika Srpska imaju posebne odnose, koji nisu samo istorijski i bratski, već su formalizovani i određenim ugovorima.
- Danas smo postigli nekoliko konkretnih dogovora, predstavili smo projekat veletržnice i prvu halu od ukupno tri, koja je završena već oko 60 odsto. U narednih deset do petnaest dana biće završena javna nabavka za završetak hale, čija je vrednost nešto preko tri miliona evra. Novac je obezbeđen i nadamo se da ćemo do kraja godine otvoriti prvu novu halu, koja će imati 40 mesta, s magacinima od po 200 kvadrata, što će biti prvi put na Balkanu da se pravi novi model veletržnice. Narednih godina gradićemo drugu i treću halu, i to će biti najmodernija i najveća veletržnica na ovim prostorima. Podsećam da se „Veletržnica" nalazi u blizini aerodroma i auto-puta i da zaista ima najbolji položaj u regionu. To su činjenice koje smo predstavili ministru Gluhakoviću, sa željom da poljoprivrednici i kompanije koje se bave poljoprivredom Republike Srpske uzmu aktivno učešće i budu prisutni na našem prostoru - rekao je Goran Vesić.
Govoreći o načinima učešća privrednika iz Republike Srpske, gradski menadžer kazao je da su za njih obezbeđene posebne povoljnosti.
- „Veletržnica" je ponudila poseban sporazum, po kome će 20 poljoprivrednika iz Republike Srpske imati beneficirane cene, 50 odsto popusta, kako bi koristili postojeće kapacitete i prodavali svoju robu. Sa druge strane, u novoj hali ćemo odvojiti jedan magacin, kako bi proizvođači iz Republike Srpske mogli da naprave klaster i zajednički nastupaju. Na ovaj način želimo da pomognemo razvoj poljoprivrede u Republici Srpskoj, ali i da razvijamo vlastitu veletržnicu. Ovo dakle, jeste posao, i naš interes je da imamo što više proizvođača, ali istovremeno u Republici Srpskoj žive naša braća i mi smatramo da je naša obaveza da im pomažemo, kako bi poljoprivrednici, naročito iz Semberije, koji su blizu Beograda, mogli da koriste naše kapacitete i prodaju svoje poljoprivredne proizvode - rekao je Goran Vesić.
Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma Republike Srpske, zahvalio je domaćinima na benefitima pruženim na „Veletržnici".
- Ovo je jedan od najveći regionalnih centara i mi želimo da celi prostor Bosne i Hercegovine bude prisutan na ovom mestu. Za nas svakako predstavlja prednost to što možemo, povezani dobrom infrastrukturom, brzo da dođemo do „Veletržnice". Zato smo zahvalni i Gradu Beogradu i „Veletržnici" i mi ćemo našim poljoprivrednim proizvođačima preneti dobru vest o povoljnostima koje smo ovde dobili. O sličnim, ali manjim projektima razmišljamo i sami, jer nam je tržište Evropske unije blizu i sa tog prostora možemo takođe zajednički nastupati i plasirati našu robu. Uz podršku Vlade Republike Srbije, naša vlada će naći najbolja rešenja kako bismo svi zajedno, a ne pojedinično, napravili što bolje rezultate - rekao je ministar Gluhaković.
Nataša Putnik, direktorka „Veletržnice Beograd", istakla je da je ova institucija najveća u regionu i kao takva veoma zainteresovana za poslovanje sa Republikom Srpskom.
- Naša veletržnica ima najbolju lokaciju u regionu, povezani smo i sa međunarodnim auto-putem i sa najvećim distributivnim centrima. Na ovaj način želimo da pomognemo poljoprivrednicima Republike Srpske da ostvare najbolji plasman svoje robe i proizvoda, da napravimo zajednički poduhvat kojim ćemo podići i naš potencijal, kako u zemlji tako i u regionu - rekla je Nataša Putnik.
 
Dnevnik.rs:

Тема „Дневника”: Рачуницa војвођанских пољопривредника уочи нове сезоне



Између погледа у небо и очекиваних субвенција, накупаца и откупљивача, између зиме и нове сезоне радова, пољопривредници са којима смо разговарали листом истичу само да им је важно да не буду на губитку.





И кад су успешни, искусни, предани послу који раде, зарада им није загарантована. Они који су у минулим годинама одлучили да не узму кредите макар и на уштрб развоја, данас лакше дишу, истичући то као добар потез, избегнуту омчу о врату.
Иако је прошла година била лоша са становишта климатских услова, ратари су се ипак извукли. У сточарству, међутим, као да нема исплативог посла, без обзира на врсту стоке за коју се узгајивач определио. Незадовољни су произвођачи млека, као и товне јунади, све тежи је положај узгајивача товних пилића и јаја, а одгајивачи свиња већ дужи период пословично имају муку са варирањем цена и нестабилним тржиштем.
Субвенције добро дођу у сваком облику, али оне нису и не могу бити покриће за системску несигурност са којом се пољопривредници стално суочавају.

Варљива зарада на тову
БАЧКО НОВО СЕЛО: Узгајивач товних свиња из Бачког Новог Села, Мирко Кежић, већ петнаестак година се интензивно бави товом свиња и веома је упоран у томе. Пренео је газдинство на сина Стеву, који још упорније и вредније ради овај посао. Стево Кежић је млад, расположен за рад и опредељен за пољопривреду, односно узгој товних свиња. Капацитет који поседује газдинство Кежића је 180 комада товних свиња у једном турнусу, а створили су их сопственим средствима, без кредита и било каквих субвенција.
- Није нимало лако опстати у овом послу, зато морамо много радити, али много тога не зависи од нашег вредног рада. Верујем да држава може делимично решити проблем незапослености младих, ако им се помогне да на селу започну посао за који имају добре предуслове - рекао нам је Мирко Кежић.
У оборима газдинства Кежића, затекли смо око 80 товљеника, пошто су непосредно пре нашег доласка утоварили тридесетак. Имају и преко педесет прасића и десетак крмача од којих је више супрасно. Храну потребну за тов свиња производе сами.
- Годишње нам је потребно око девет вагона хране, што подразумева све врсте житарица, кукуруз, соју. Купујемо премиксе, а концентрате сами производимо. Годишње утовимо и предамо преко две стотине товљеника, а потребно је за један турнус око четири месеца, да би свиње достигле од 115-120 килограма. Свиње су нам увек за прву класу- додао је Стево Кежић. - Цене су у једном периоду превисоке, за кратко време се догоди да буду толико ниске да смо у великом минусу. Управо сада је тај моменат, цена товљеника је пала на 115 динара. Држава је све препустила тржишту, а не би требала тако. Мора постојати нека контрола и да се постигне стабилност тржишта. У периоду када су цене добре, појави се много произвођача, дође чак и до хиперпродукције у производњи свиња, тада и цена почиње знатно да опада због велике понуде и одмах долази до значајног пада и губитака. Тада многи произвођачи „дижу руке“ од това, пошто не могу да прате такве осцилације цена. Ми смо већ навикли на то и издржавамо само због чињенице да сами производимо храну, а нестабилност цена и тржишта не дозвољава развој малих газдинстава, већ смо вечито у неком грчу.
У Бачком Новом Селу, још је десетак регистрованих одгајивача товних свиња, од којих сваки поседује капацитете од око 100-120 товљеника. Свиње предају земљорадничкој задрузи „Низине“ из Плавне, која је практично посредник између одгајивача и кланичара.
- Не можемо добити готово никада субвенције које износе 1000 динара по грлу, због просте чињенице, што не можемо директно да предајемо свиње кланици. Обично предајемо 20-30 комада, а то није довољно за пун камион, пошто је потребно у једној тури 50 комада. Управо је то разлог, пошто за добијање субвенција траже директан улаз у кланицу, без посредника, а нама је посредник задруга- додао је Стево Кежић.
У питању је и слаба организованост одгајивача свиња у Бачком Новом Селу, а као разлог наведен је и однос кланичара према произвођачима.
- Поседујемо уредна здравствена уверења о предаји стоке од надлежне ветеринарске инспекције, али ако приликом предаје, на неком грлу не може да се очита број са ушне маркице, одбијају нам као да га нема, без обзира што су грла уредно прегледана и поседујемо уредне потврде о ветеринарском прегледу. Имамо регистровано газдинство, у систему смо ПДВ-а и можемо испоручивати рачуне кланицама, али то не могу баш сви и ту се појављује проблем око директног уласка у клаоницу наших товљеника – објашњава Мирко Кежић...



- - - - - - - - - -

Rtv.rs:

[h=1]Приноси сремских паора међу најбољима у Србији[/h]

- - - - - - - - - -

[h=2]ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
ПРЕСЕЉЕЊЕ УПРАВЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА ИЗ ШАПЦА У БЕОГРАД
[/h]Објављено 24. фебруар 2015.. | Категорија: Вести

Управа за аграрна плаћања обавештава све пољопривредне произвођаче да се седиште Управе од 18. фебруара 2015. године налази на новој локацији, у улици Булевар Краља Александра бр. 84. у Београду. На досадашњој адреси Управе за аграрна плаћања – улица Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, остаје да ради подручна јединица Управе.
Пољопривредни произвођачи захтеве за подстицаје и даље треба да шаљу на адресу Хајдук Вељкова 4-6, Шабац, све док не буду званично обавештени о промени адресе за слање захтева.
Нови бројеви телефона Управе за аграрна плаћања у Београду су 011/30 20 100 и 011/3020 101.
 
Subvencije.rs:

[h=1]ЕУ надокнађује штету својим сточарима[/h]у Вести фебруар 24, 2015

epplogo200200.png
EУ плaнирa дa пoмoгнe узгajивaчимa кojи су прeрпeли штeту збoг рускoг eмбaргa. EУ ћe финaнсирaти будућe склaдиштeњe њихoвих прoизвoдa jeр je тo њимa скупo. Ta мeрa ћe oмoгућити и дa сe смaњeњeм пoнудe нa тржишту зaустaви пaд цeнa свињeтинe, a финaнсиjскa ситуaциja стoчaрa пoпрaви. Русиja je пoчeткoм 2014. гoдинe увeлa eмбaргo нa eврoпску свињeтину, нaвoдeћи кao рaзлoг пojaву свињскe кугe у Литвaниjи и Пoљскoj, a EУ je зaтo тужилa Русиjу Свeтскoj тргoвинскoj oргaнизaциjи (СTO).



Пoмoћ привaтним склaдиштимa oмoгућeнa je првo зa млeкo у прaху и сир, пoштo je Moсквa aвгустa 2014. увeлa eмбaргo нa прeхрaмбрeнe прoизвoдe из EУ, кao oдгoвoр нa eврoпскe сaнкциje Русиjи збoг укрajинскe кризe.
Ta пoмoћ je кaсниje укинутa збoг нeoпрaвдaних зaхтeвa нeких прoизвoђaчa. Хoгaн je рeкao дa ћe Брисeл прихвaтити и фрaнцуски прeдлoг зa пoмoћ прoизвoђaчимa кукурузa у зaштити кукурузних пoљa.
Када је ситуација у Србији у питању са тренутном ценом свиња, проблематика се за разлику од Француске, решава на сасвим други начин.
Oдбoр зa пoљoприврeду, шумaрствo и вoдoприврeду Нaрoднe скупштинe предложио је следеће:
„Збoг угрoжaвaњa пoљoприврeднe прoизвoдњe у Србиjи увoзoм висoкo субвeнциoнисaних приврeдних и прeхрaмбeних прoизвoдa, Oдбoр зa пoљoприврeду, шумaрствo и вoдoприврeду прeпoручуje Влaди, Mинистaрству пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe и Mинистaрству тргoвинe, туризмa и тeлeкoмуникaциja дa пoд хитнo oткупe oдрeђeну кoличину свињa зa Дирeкциjу зa рoбнe рeзeрвe и увeду вaнцaринскe мeрe – прeлeвмaнe зa увoз пoљoприврeдних прoизвoдa, прe свeгa живe стoкe, мeсa, сирeвa, млeкa у oдгoвoрajућoj висини.
Oдбoр прeпoручуje дa сe приликoм фoрмулисaњa пoљoприврeднe пoлитикe пoсвeти пaжњa ствaрaњу прeдуслoвa зa рaзвoj стoчaрствa, пoсeбнo у рeгиoнимa кojи oбилуjу пaшњaцимa и ливaдaмa, дa сe хитнo oткупи oдрeђeнa кoличинa свињскoг мeсa зa Рeпубличку дирeкциjу зa рoбнe рeзeрвe, увeду прeлeвмaни и oбнoвe рaзгoвoри сa прeрaђивaчимa и дa сe мисли нa пoслeдицe пo будућнoст стoчнoг фoндa.“
Међутим, уместо заштите сточара, уследио је увоз свињског меса из ЕУ. Члан Иницијативе „Село-град“ и узгајивач свиња Драган Станковић рекао је да су пред новогодишње празнике кланичари увезли 20.000 товљеника.
„Тај увоз је био кап у мору која је додатно узбуркала тржиште. Дозвољен је и увоз треће категорије меса. Цела ситуација са откупом товљеника одразиће се и на пролећну сетву и сматрамо да је интервентни откуп државе једино решење. Тај откуп робних резерви могао би, баш у контексту пролећне сетве, бити и у натуралној размени. Нама, пољопривредницима, и то би одговарало“, нагласио је Станковић.
Апел за помоћ, држава је упутила онима који су свиње и увезли-кланицама.
Mинистaрствo oчeкуje пoмoћ клaничaрa кaдa je у питaњу oткуп свињa, тoвљeникa, aли дa ћe нaћи другe мeтoдe aкo тo нe успe-изјавила је министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.
Министарка пољопривреде je кaзaлa дa aкo сe клaничaри нe oдaзoву нa oву мoлбу, Mинистaрствo плaнирa дa прeкo Рeпубличких дирeкциja зa рoбнe рeзeрвe рeши прoблeм oткупa свињa зa клaњe, или дa ћe прeдузeти мeрe сличнe мeрaмa прeдузeтим у циљу зaштитe тржиштa млeкa.
Талас цена товљеника по 115, а негде и по 100 динара по килограму се није дуго задржао. Цена товљеника је убрзо скочила на 140 дин/кг. Иако је та цена виша у односу на ону која је изазвала незадовољство пољопривредника, она није довољна за остварење озбиљног профита. Треба посетити и да субвенције за производњу свиња још нису исплаћене.
Остаје дилема да иако су свиње откупљиване по 115 дин/кг, како то да се цена у малопродаји није никако померила на доле? Ко ту профитира и колике су марже, закључите сами. Очигледно је да откупљивачи свиња, без обзира на цену товљеника, била она 115 или 210 дин/кг нису никада протествовали као произвођачи свиња. Да ли је решење у ограничавању марже, питање je за Министарство трговине.


 
Rtv.rs:

[h=1]Ко ће брати летину са атара у Сивцу?[/h]СИВАЦ - У атару Сивца нова Српско-арапска фирма "Ал Равафед" почела је са припремама земљишта за пролећну сетву, за разлику од матичне фирме АД "Бачка" која покушава да пронађе начин за отплату преосталих кредита. Очекивања од страних улагања су велика, поготово након уплате новца малим акционарима.
video_icon.gif

Српско-арапска фирма "Ал Равафед", која је основана уз помоћ Владе Србије, почетком фербуара ушла је у посед својих ораница и сада су у току припреме за пролећну сетву, сазнајемо од мештана. Након што је у последњем таласу откупа, вредност акција АД "Бачке", са првобитних 60 динара, стоструко увећана, мештани нестрипљиво чекају и на нова улагања.

jutro-jutra-vojvodina-vojvodjanski-ravnica-atari-zemlja-magla-vreme_660x330.jpg
РТВ (Јан Вало)

Према речима секретара Месне заједнице Сивац Бобана Дамјановића, то је велики прилив у ово место.
"Акције су исплаћене око 7,5 милиона евра. Сад је зимски период, па људи чекају да гране пролеће. Ту ће одмах почети улагања јер то је велики, велики новац", рекао је Дамјановић.
Многима је непознато да је новац за акције исплаћен средствима из кредита који је матична фирма морала да подигне, како би до краја реализовала уговор са Арапима, казао је нови директор АД "Бачке" Миладин Ачански.
"То је краткорочни кредит који је Бачка узела од Фонда за развој Србије у износу од 878 милиона динара са роком отплате од шест месеци и каматном стопом од један одсто годишње. То је кредит који Бачка из производње неће моћи да врати у наредном периоду", рекао је Ачански.
Последице овог кредита, највероватније биће решене продајом преостале имовине фирме, тврде запослени.
"Тако да је тај један узоран комбинат са 3.600 хектара, по мени можда мало брзоплето преполовљен. Дато је Арапу 2.200 хектара, а остало је 1.400 Бачкој која ће ићи у поступак неке убрзане привтизације, иако оптерећена, не својом кривицом", рекао је Млађен Свркута из синдиката Независност АД "Бачка".
Док фирма у којој, како запослени тврде, до тада никада нису касниле плате, полако долази на руб егзистенције, од друге, нове и модерније фирме, очекују се нова радна места, али и упошљавање стручњака и малих фирми са локала.
"Биће око 5.300 хектара за наводњавање, што је терен који никад у историји није наводњаван. Сивац у некој перспективи треба да постане једно најпознатије место", рекао је за РТВ секретар Месне заједнице Сивац Бобан Дамјановић.
Према Дамјановићевим речима, први плодови српско-арапске сарадње убрани су у последњем таласу откупа акција од малих акционара.
Остаје једино неизвесно чија ће и колика стварна улагања у атаре Сивца бити, и ко ће користи имати од убране летине.

 
:udri:Kakve laži !
Zemlju obradjuje Milo Ostojić iz sivca, a sve to pod kapom MK. Evo kod nas u opstini je ostalo jako puno neobradjeno zemlje koju je isto dobila MK pod lažnim imenom elrafaved (p.m.rine).
 
Par puta su prikazivani ljudi koji tvrde da je cena akcije sa 60 din dostigla cenu 1 600 din. Dali oni lazu ili ti?
 
Moguce da ste u pravu, mada nebih se mogao odluciti kome da verujem. Licno bolje je da su te stare firme ostale da obradjuju tu zemlju. Recite vi meni da vi imate akcije tako neke firme dali biste prodali nekom strancu za par miliona dinara ili par stotina eura? (Mozda euro neko vise voli od ovi pobornika eu.)
 
Zobnatica isto talibanska sada firma akcija 1600 dindzi jos nista uradjeno nije a kvar na jd tocak 8000 drugom motor oko 20000 i to im punu dali da ukinu svinje da povecaju ovce dali cvece dali vocnjaci ali jio prosle god od vlade (vucic) da im se obezbedi jos 5000 ha
ma nisu u stanju ni dubinski bunar da naprave za farmu cirka 5000 evr
Cini mi se da je to sve neki arapski otpad al kako god bilo samo znam (predpostavljam) od silnih investicija ce izgleda da bude samo da im se zemlja obezbedi
I da plate su ostale iste ni filera vece nisu
 
Ja znam Janose da si ti vojnik partije, ali ja cu ti argumentovano pokazati ko je u pravu. Dobices slikani materijal, a mogu da te odvedem i na lice mesta.
 
Gdeinvestirati.com:

Mali: Rusi zainteresovani za PKB


BEOGRAD - Ruski investitori zainteresovani su za privatiziciju PKB-a, izjavio je danas gradonačelnik Siniša Mali, koji veruje da je taj poljoprivredni kombinat interesantan i za investitore iz drugih zemalja.
sinisa-mali.jpg

Mali je u izjavi Tanjugu rekao da je prošle godine, kada su uvedene sankcije EU prema Rusiji, ta zemlja izrazila zainteresovanost da kupuje što više proizvoda iz Srbije, posebno poljoprivrednih i prehrambenih."To su aktivnosti koje teku već nekoliko meseci unazad, a s obzirom da je PKB u procesu privatizacije, oni su izrazili zainteresovanost da učestvuju u tom procesu kako bi sebi stvorili bazu za izvoz, ne samo poljoprivrednih, nego i mlečnih proizvoda u Rusiju", rekao je Mali.On je podsetio da se krenulo sa privatizacijom PKB-a i da očekuje da će do polovine godine biti raspisan javni poziv za potencijalne investitore, a u međuvremenu se radi na sređivanju imovinsko-pravnih odnosa."Mislim da će PKB, bar taj poljoprivredni deo, biti interesantan za veći broj investitora, a ne samo za investitore iz Rusije", zaključio je Mali.







 
Novaekonomija.rs:

U Hrvatskoj pronađen aflatoksin u kukuruznim pahuljicama

25.02.2015.21:34Tanjug




Distributeri Konzum i Plodine već su povukli neke proizvode iz prodaje

U kukuruznim pahuljicama nekih proizvođača u Hrvatskoj pronađen je aflatoksin, potvrdio je hrvatski ministar zdravlja Siniša Varga.


Dva distributera, Konzum i Plodine, već su neke proizvode povukli iz prodaje.


Reč je toksinu koji nastaje zbog vlage pri skladištenju kukuruza.


Dok se čekaju dodatni nalazi inspekcije, dva trgovačka lanca, Konzum i Plodine, povukli su sa polica u svojim prodavnicama neke od tih proizvoda i pozvali potrošače koji su kupili takvu robu da je vrate trgovinama u kojima su ih nabavili, preneo je regionalni portal Seebiz.


Iz Konzuma je potvrđeno da su 16. februraa iz svih objekata maloprodaje i veleprodaje povukli iz upotrebe artikle "k-plus" kornfleks u pakovanju od jednog kilograma i "rial" kornfleks, u istom pakovanju.
 
Paore daleko od toga da je nesto korisno od rada politike i ista je zadnjih godina-decenija.
Samo sto nesto primecujem da se prethodnih godina nisi toliko bunio dok su "oni" bili na vlasti ili me oci varaju? :ppozdrav:


Nisam znao da li u zabavu ili nikad ovako...pa ce ovde zavrsiti:
110226311020551386713863.jpg
 
Poslednja izmena:
Јаноше не лутај ноћу тим атарима,прегазиће те џондиром и подривачем,задесићеш се у пола акције подривања по ноћи:haha:

Mislis da me povuku tamo dole? :haha: Nikada nisam pripadao ni jednoj partiji.
 
Ne, nisam se bunio. Samo sam bio jedan od najaktivnijih kad su bili protesti protiv one vlasti ;) . Nije to ni bitno, bitno je da su botovi aktivni :ppozdrav:
Pitaj Profesora, on ce ti reci sve sto te zanima ::namigivanje::
 
Nisu ono botovi,samo se slucajno desi da komentari idu na 4 minuta... :haha:
Profesor=Bojan,sta njega da pitam? Znam da si onda bio na blokadama sto je i prirodno jer radis dosta vise od onih 10ha koje su nudili tad.
 
Hvalili su tebe Srdjane mnogi. Od onog clana NIKOLA KV sto si mu preporucio kumov traktor, do tvog zemljaka Starog Vujadina, koji vas je nocu obavstavao dok ste orali krisom drzavnu zemlju. :ppozdrav:
 
Nazad
Vrh