SAMA
Moderator
Bogu hvala da nije istina.
Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Quercus
Član
[h=1]Приморан да фарму крава пресели у град[/h]ПАНЧЕВО - Фармер из Панчева Јова Петровачки својих 30 крава приморан је да држи у градској зони Панчева. Наиме, он не може да у хуманим условима узгаја грла на својој новој фарми, зато што нема електричне енергије.
Иако Јова Петровачки има нови објекат, музне краве не може да држи у том простору јер му недостаје електрична енергија. Како је рекао, најближи прикључак-бандера налази се на 700 метара, али да би имао струју мора да плати незамисливу своту.
РТВ
Зато у овим зимским условима, уместо на салашу, стоку држи у дворишту своје породичне куће. Свестан је чињенице да се налази у градској зони, као и да расположивим условима не испуњава потребе животиња.
"Бандера ми је на 700 метара од салаша, па струју обезбеђујем аграгатом што ми поскупљује производњу. Електровојводина ми тражи да платим 25.000 евра да бих добио струју", каже Петровачки за РТВ.
План тог сточара је да изгради мини-млекару, а узор су му фармери из Европске уније. Ипак није оптимиста, јер сматра да је недопустиво то што је држава у последње две године дозволила да се сточни фонд преполови, иако се декларативно залаже.
"Да би се изградио један такав објекат неминовна је омоћ државе, јер затворен систем муже кошта и неколико десетина хиљада евра", наводи Петровачки.
Светла тачка у његовој производњи је то што "Панчевачка млекара", чији је кооперант, поштује уговорену цену и редовно плаћа сточаре.
Иако Јова Петровачки има нови објекат, музне краве не може да држи у том простору јер му недостаје електрична енергија. Како је рекао, најближи прикључак-бандера налази се на 700 метара, али да би имао струју мора да плати незамисливу своту.
Зато у овим зимским условима, уместо на салашу, стоку држи у дворишту своје породичне куће. Свестан је чињенице да се налази у градској зони, као и да расположивим условима не испуњава потребе животиња.
"Бандера ми је на 700 метара од салаша, па струју обезбеђујем аграгатом што ми поскупљује производњу. Електровојводина ми тражи да платим 25.000 евра да бих добио струју", каже Петровачки за РТВ.
План тог сточара је да изгради мини-млекару, а узор су му фармери из Европске уније. Ипак није оптимиста, јер сматра да је недопустиво то што је држава у последње две године дозволила да се сточни фонд преполови, иако се декларативно залаже.
"Да би се изградио један такав објекат неминовна је омоћ државе, јер затворен систем муже кошта и неколико десетина хиљада евра", наводи Петровачки.
Светла тачка у његовој производњи је то што "Панчевачка млекара", чији је кооперант, поштује уговорену цену и редовно плаћа сточаре.
zis
Član
Kad ne zna da se snađe 
i povrtari bi dobro prošli
Quercus
Član
Morao bi da proda krave i da gaji samo krompir
Peet
Član
Od svega ovoga izgleda ni dinara ratarima! Sta ce ratarima pomoc kad ionako nista ne daju drzavi!!!
Srpskom agraru od EU 175 mil. EUR
Tekstovi »
Autor:Agropress
Agropress
e-mail:office@agropress.org.rs
Biografija i svi tekstovi ovog novinara »
Datum: 23.01.2015.
Srpskom agraru od EU 175 mil. EUR
ovac će će biti na raspolaganju srpskim poljoprivrednicima u vidu grantova (bespovratnih sredstava) za sufinansiranje proizvodnje i prerade.U saopštenju se podseća da je Evropska komisija usvojila Program EU za ruralni razvoj u Srbiji (IPARD) 20. januara, čime je stvorena osnova za podršku EU poljoprivrednom sektoru u Srbiji u narednih šest godina.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da bi pomoć EU trebalo da dovede do ukupnih investicija u domaćem agrarnom sektoru od oko 400 miliona evra. "Ovo je izuzetno dobra vest i predstavljaće značajnu pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima. Poljoprivrednici će samostalno sa svojim projektima moći da apliciraju za ova nepovratna sredstva i na taj način pospeše proizvodnju i podignu nivo konkurentnosti svojih proizvoda, kako bi mogli da pariraju evropskim farmerima", izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, piše u saopštenju. Bogosavljević Bošković je naglasila da se na taj način poljoprivrednicima olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada im je novac najpotrebniji.
Glavni ciljevi Programa su unapređenje bezbednosti hrane u Srbiji i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i prerade, kao i pomoć tom sektoru da se postepeno uskladi sa standardima EU.
Na osnovu detaljne i objektivne analize sektora i nakon konsultacija sa interesnim grupama, vlasti u Srbiji su odabrale da se novac EU investira u poljoprivredna gazdinstva koja proizvode mleko, meso, voće i povrće i druge useve.
Odlučeno je da se EU pomoć daje i za preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda i biće namenjene mikro, malim i srednjim preduzećima za preradu mleka, mesa, voća i povrća.
Podrška će se pružati i poljoprivrednim proizvođačima koji uvode metode organske proizvodnje, ali i u sprovođenju strategija lokalnog razvoja.
Kako je navedeno, pomoć će biti namenjena i razviju privatnih kapaciteta za seoski turizam, a predviđena je i tehnička pomoć stručnjaka iz EU koji će domaćim vlastima pomoći u realizaciji programa.
EU će pružati finansijsku pomoć poljoprivrednom sektoru u Srbiji kroz sistem upravljanja i kontrole koji je u skladu sa standardima dobre uprave u savremenoj javnoj administraciji ekvivalentnoj sličnim organizacijama u zemljama članicama EU.
Navedeno je da nadležni organi u Srbiji trenutno pripremaju ovaj sistem uz podršku EU, kao i da ta faza mora da se završi da bi prvi pozivi za podnošenje predloga mogli da se objave.
Srpskom agraru od EU 175 mil. EUR
Tekstovi »
Agropress
e-mail:office@agropress.org.rs
Biografija i svi tekstovi ovog novinara »
Datum: 23.01.2015.
ovac će će biti na raspolaganju srpskim poljoprivrednicima u vidu grantova (bespovratnih sredstava) za sufinansiranje proizvodnje i prerade.U saopštenju se podseća da je Evropska komisija usvojila Program EU za ruralni razvoj u Srbiji (IPARD) 20. januara, čime je stvorena osnova za podršku EU poljoprivrednom sektoru u Srbiji u narednih šest godina.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da bi pomoć EU trebalo da dovede do ukupnih investicija u domaćem agrarnom sektoru od oko 400 miliona evra. "Ovo je izuzetno dobra vest i predstavljaće značajnu pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima. Poljoprivrednici će samostalno sa svojim projektima moći da apliciraju za ova nepovratna sredstva i na taj način pospeše proizvodnju i podignu nivo konkurentnosti svojih proizvoda, kako bi mogli da pariraju evropskim farmerima", izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, piše u saopštenju. Bogosavljević Bošković je naglasila da se na taj način poljoprivrednicima olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada im je novac najpotrebniji.
Glavni ciljevi Programa su unapređenje bezbednosti hrane u Srbiji i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i prerade, kao i pomoć tom sektoru da se postepeno uskladi sa standardima EU.
Na osnovu detaljne i objektivne analize sektora i nakon konsultacija sa interesnim grupama, vlasti u Srbiji su odabrale da se novac EU investira u poljoprivredna gazdinstva koja proizvode mleko, meso, voće i povrće i druge useve.
Odlučeno je da se EU pomoć daje i za preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda i biće namenjene mikro, malim i srednjim preduzećima za preradu mleka, mesa, voća i povrća.
Podrška će se pružati i poljoprivrednim proizvođačima koji uvode metode organske proizvodnje, ali i u sprovođenju strategija lokalnog razvoja.
Kako je navedeno, pomoć će biti namenjena i razviju privatnih kapaciteta za seoski turizam, a predviđena je i tehnička pomoć stručnjaka iz EU koji će domaćim vlastima pomoći u realizaciji programa.
EU će pružati finansijsku pomoć poljoprivrednom sektoru u Srbiji kroz sistem upravljanja i kontrole koji je u skladu sa standardima dobre uprave u savremenoj javnoj administraciji ekvivalentnoj sličnim organizacijama u zemljama članicama EU.
Navedeno je da nadležni organi u Srbiji trenutno pripremaju ovaj sistem uz podršku EU, kao i da ta faza mora da se završi da bi prvi pozivi za podnošenje predloga mogli da se objave.
savopunck
Banned
Ne znam ili znam al ne sme da kazem juce sam zbog neke politike dobio crvenu kartu a i ovo mi smrdi na tesku politiku zato pazte sta radite .A ovo mi smrdi na idite nemacke kompanije u Srbiju i tamo ce vas oberucke vucic primiti i dati Srpsku zemlju (strancima)pa kad osnujete kompaniju u Srbiji Vi cete dobijete ove ipard fondove koje mi dajemo i tako smo osmislili da dajemo vama nasim kompanijama iz eu (nemacka) osim toga gore navedeni ce vam dati subvencije za zaposljavanje onih koji sebe zovu Srbi(svi drzavljani srbije) Pa cete dobiti najbolje lokacije za pogone dzaba infrastrukturu a i mi cemo vam pomoci da se vas polozaj tamo ucvrsti (ucenama i nasim praznim pricama kako ce njima biti bolje (na ovaji onaj nacin) kad vi dodjete).Najbitnije davacete male plate koje necete vi davati nego ce subvencije od drzave domacina da pokriju a i vama ce nesto od toga ostati a najbitnije kad se ustalite kao kobojagi Srpska firma (kompanija) moci ce te bez problema da kupujete srpsku zemlju ,a kad im mi pokupujemo vecinu zemlje tada su nasi nema sta da rade tako da ce robijati za nas za sitne pare tako da nema potrebe za Kinom,Indijom,Malezijom ili drugom siromasnom zemljom na dalekom istoku kad ce mo to sve imati tu u evropi sa sve putnom infrastrukturom,brzom zeleznicom i sta zafali nateracemo ih da prave od kredita mmf-a
Quercus
Član
[h=3]Japanski kupus na srpskoj njivi[/h]Uz paradajz, paprike, šljive i maline, na pijačnim tezgama širom naše zemlje mogu se kupiti i domaća momordika, bamija, rukola, čičoka, aronija, godži bobice...
Ove kulture, doskoro potpuno nepoznate na našem podneblju, sada rastu na srpskim njivama. Mnogi ratari su videli računicu da zaobiđu tradicionalne vrste voća i povrća i okrenuli su se onima koje domaćice na svojim trpezama ređe koriste, ali skuplje plaćaju.Novom pokretu u ratarstvu doprinele su i priče o lekovitim svojstvima pojedinih biljaka, a to je bio glavni razlog zašto se i porodica Žutić iz sremskog sela Jarak odlučila za njihov uzgoj."Suprug je pre dvadesetak godina imao problema sa zdravljem i rešenje smo našli u novom načinu ishrane", priča Snežana Žutić. - Već 15 godina gajimo bamiju, a uz nju smo počeli da sadimo i drugo egzotično povrće. Na 2,5 jutra zemlje sejemo i čičoku, mizunu, odnosno japanski kupus, crni pasulj sa Kube, bundevu lufa, slatki batata krompir, vigna kinesku boraniju... Imamo i hokaido bundeve koje su fantastičnog ukusa i kada se ispeku podsećaju na pečeno kestenje. Ona je među najomiljenijim proizvodima, koje kupci najviše traže i uglavnom je koriste za čorbe.Najbolja reklama za proizvođače neobičnih biljnih vrsta je internet. Potrošači se raspituju čitajući tekstove na forumima, a najveći broj njih tamo prvi put vidi i kako biljka izgleda. Tako je i Veljko Marković saznao za godži bobice. Na svojoj plantaži na obroncima Fruške gore je zasadio oko 250 sadnica."Roditelji su videli prilog na televiziji o godži bobicama, proverili smo na internetu o čemu se radi i zajedno smo odlučili da krenemo u taj posao, počnemo sa malom plantažom i vidimo kako će se dalje odvijati", priča Marković. - Prošlogodišnji rod bio je oko kilogram bobica po sadnici, a maksimalan je oko deset kilograma po stabljici, što treba da se dostigne oko pete godine.
Agroekonomista Milan Prostran napominje da je trend uzgoja neobičnih biljaka kod nas prisutan desetak godina, ali da je u svetu već dve decenije zastupljeno gajenje biljnih kultura koje najmanje ugrožavaju čoveka, odnosno onih koje poboljšavaju zdravlje ljudi."Ima u tome i dosta pomodarstva, a samim tim i prostora za zaradu", smatra Prostran.Još nisu ispitani ni klimatski ni zemljišni uslovi za uzgoj biljaka, poput sibirske aronije, pa je pitanje koliko one mogu da opstanu na našem tlu. Bilo je i ranije eksperimenata kada su ljudi gajili puževe i nojeve, ali se ispostavilo da im se to ne isplati. Ako želimo ozbiljniju priču, trebalo bi da se okrenemo proizvodnji vune, industrijske konoplje, lana, ricinusa i ostalih kultura koje su na ovom našem tlu ranije veoma dobro uspevale, a mogu se prodati na svetskoj pijaci.
Izvor
ress
Ove kulture, doskoro potpuno nepoznate na našem podneblju, sada rastu na srpskim njivama. Mnogi ratari su videli računicu da zaobiđu tradicionalne vrste voća i povrća i okrenuli su se onima koje domaćice na svojim trpezama ređe koriste, ali skuplje plaćaju.Novom pokretu u ratarstvu doprinele su i priče o lekovitim svojstvima pojedinih biljaka, a to je bio glavni razlog zašto se i porodica Žutić iz sremskog sela Jarak odlučila za njihov uzgoj."Suprug je pre dvadesetak godina imao problema sa zdravljem i rešenje smo našli u novom načinu ishrane", priča Snežana Žutić. - Već 15 godina gajimo bamiju, a uz nju smo počeli da sadimo i drugo egzotično povrće. Na 2,5 jutra zemlje sejemo i čičoku, mizunu, odnosno japanski kupus, crni pasulj sa Kube, bundevu lufa, slatki batata krompir, vigna kinesku boraniju... Imamo i hokaido bundeve koje su fantastičnog ukusa i kada se ispeku podsećaju na pečeno kestenje. Ona je među najomiljenijim proizvodima, koje kupci najviše traže i uglavnom je koriste za čorbe.Najbolja reklama za proizvođače neobičnih biljnih vrsta je internet. Potrošači se raspituju čitajući tekstove na forumima, a najveći broj njih tamo prvi put vidi i kako biljka izgleda. Tako je i Veljko Marković saznao za godži bobice. Na svojoj plantaži na obroncima Fruške gore je zasadio oko 250 sadnica."Roditelji su videli prilog na televiziji o godži bobicama, proverili smo na internetu o čemu se radi i zajedno smo odlučili da krenemo u taj posao, počnemo sa malom plantažom i vidimo kako će se dalje odvijati", priča Marković. - Prošlogodišnji rod bio je oko kilogram bobica po sadnici, a maksimalan je oko deset kilograma po stabljici, što treba da se dostigne oko pete godine.
Agroekonomista Milan Prostran napominje da je trend uzgoja neobičnih biljaka kod nas prisutan desetak godina, ali da je u svetu već dve decenije zastupljeno gajenje biljnih kultura koje najmanje ugrožavaju čoveka, odnosno onih koje poboljšavaju zdravlje ljudi."Ima u tome i dosta pomodarstva, a samim tim i prostora za zaradu", smatra Prostran.Još nisu ispitani ni klimatski ni zemljišni uslovi za uzgoj biljaka, poput sibirske aronije, pa je pitanje koliko one mogu da opstanu na našem tlu. Bilo je i ranije eksperimenata kada su ljudi gajili puževe i nojeve, ali se ispostavilo da im se to ne isplati. Ako želimo ozbiljniju priču, trebalo bi da se okrenemo proizvodnji vune, industrijske konoplje, lana, ricinusa i ostalih kultura koje su na ovom našem tlu ranije veoma dobro uspevale, a mogu se prodati na svetskoj pijaci.
Izvor
ress
Peet
Član
Ne gledate realnost i niste zadovoljni ili mrzite sto taj novac stize odakle stize vec trazite dlaku u jajetu! Meni smeta samo to sto nije raspodeljen i ratarima a tu odluku su nasi doneli kome ce dati!
savopunck
Banned
Ko ne gleda realnost ti peet-e bolje sagledaj ko sta radi i zasto to radi i manje veruj ovima sto pricaju na dnevniku
Peet
Član
Ovo je bas bilo smesno o dnevniku!!!
savopunck
Banned
Meni je vise zalosno 
Peet
Član
Zar mislis da gledam tako nesto? Zato sam rekao da je smesno!
Iju vidi opet prepirke i "visa politika". Ovo je tema informativnog karaktera i svaki sledeci post nevezan sa temom ce biti obrisan,a clan kaznjen.
Quercus
Član
Рђа и лисна пегавост једу младу пшеницу
Прогнозно-извештајна служба заштите биља Војводине позива пољопривреднике на опрез јер је уочено значајно присуство фитопатогених гљива, које узрокују болести пшенице. У свим регионима Војводине,
Многи симптоми болести могу се лако уочити
наиме, постоји опасност да узму маха рђа пшенице, пепелница и сива пегавост листа, стога ратари треба да отворе четворо очију, прате развој биљке и да се за помоћ обрате стручњацима.
Визуелним прегледима усева пшенице током децембра, а у оквиру рада Система прогнозе и извештавања, регистровано је значајно присуство фитопатогених гљива. У свим регионима гајења присутна је септориа тритици, проузроковач сиве пегавости листа пшенице, ерyсипхе граминис, проузроковач пепелнице као и пучиниа спп., проузроковач рђе пшенице, речено је на сусрету ратара на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Др Драгица Јанковић, која руководи Покрајинском прогнозно-извештајном службом, изнела је упозоравајуће податке о тренутном стању на војвођанским пољима:
– Примећени су симптоми сиве пегавости листа пшенице на многим парцелама, али с различитим процентом инфицираних биљака – казала је др Јанковић. – Тако се у Срему могу приметити парцеле са четири до 45 одсто биљака са симптомима сиве пегавости листа. На подручју Новог Сада број инфицираних биљака на неким парцелама достиже 30 одсто, на подручју Сомбора више од 20 одсто, док се на подручју Врбаса проценат нападнутих биљака пење до 37 одсто.
Када је о жутој лисној рђи реч, на усевима пшенице најнижи проценат инфицираних биљака регистрован је у региону Руме, док се на подручју Новог Сада проценат инфицираних биљака пење и до 48 одсто, што је свакако много.
– Примећено је значајно присуство пучиние – већ половином децембра, па и крајем новембра, могла се видети рђа на травама и коровима па се очекивало да ће доћи и на пшеницу. Високе бројности су се виделе у мониторингу урађеном до краја децембра. У сваком случају, мора се водити рачуна и пратити у огледима друго коленце. Напредовање болести не сме да се дозволи изнад другог коленца – саветује Драгица Јанковић. – Препорука је строги мониторинг, а ако произвођачима нешто није јасно, нека нам се обрате. Битно је да се „прегура” до другог коленца. Ако први лист, друго коленце, имају симптом, то је епидемијски праг и даље се не сме пустити да иде. Ако имамо десет одсто таквих биљака на парцели, то је економски праг, и тада мора да се почне третман.
Ваља имати на уму да ће се с развојем биљака наставити и развој рђе пшенице.
Драгица Јанковић се осврнула и на плодоред, уз оцену да ће за неколико година то бити главна тема јер нас је непоштовање некадашњих правила већ довело у проблем. Да смо се држали тог плодореда, вероватно не бисмо имали неке организме и толики ниво инфективног материјала.
С. Глушчевић
Паметно третирати
– Ако је заштита рационална и правовремена, она је и јефтинија – поручује др Драгица Јанковић. – Услови су такви да су нам подигли неке нове организме с којима се нисмо сретали у последњих двадесет година, а између осталих, ту је и рђа. Број третмана које су у прошлој години пољопривредници применили на својим њивама је недопустив. То је дошло, с једне стране, због неке панике, а с друге, с неблаговременом применом. Не може се радити фунгицидни третман против рђе и септолије у време сузбијања корова.
Dnevnik.rs
Прогнозно-извештајна служба заштите биља Војводине позива пољопривреднике на опрез јер је уочено значајно присуство фитопатогених гљива, које узрокују болести пшенице. У свим регионима Војводине,
Многи симптоми болести могу се лако уочити
наиме, постоји опасност да узму маха рђа пшенице, пепелница и сива пегавост листа, стога ратари треба да отворе четворо очију, прате развој биљке и да се за помоћ обрате стручњацима.
Визуелним прегледима усева пшенице током децембра, а у оквиру рада Система прогнозе и извештавања, регистровано је значајно присуство фитопатогених гљива. У свим регионима гајења присутна је септориа тритици, проузроковач сиве пегавости листа пшенице, ерyсипхе граминис, проузроковач пепелнице као и пучиниа спп., проузроковач рђе пшенице, речено је на сусрету ратара на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Др Драгица Јанковић, која руководи Покрајинском прогнозно-извештајном службом, изнела је упозоравајуће податке о тренутном стању на војвођанским пољима:
– Примећени су симптоми сиве пегавости листа пшенице на многим парцелама, али с различитим процентом инфицираних биљака – казала је др Јанковић. – Тако се у Срему могу приметити парцеле са четири до 45 одсто биљака са симптомима сиве пегавости листа. На подручју Новог Сада број инфицираних биљака на неким парцелама достиже 30 одсто, на подручју Сомбора више од 20 одсто, док се на подручју Врбаса проценат нападнутих биљака пење до 37 одсто.
Када је о жутој лисној рђи реч, на усевима пшенице најнижи проценат инфицираних биљака регистрован је у региону Руме, док се на подручју Новог Сада проценат инфицираних биљака пење и до 48 одсто, што је свакако много.
– Примећено је значајно присуство пучиние – већ половином децембра, па и крајем новембра, могла се видети рђа на травама и коровима па се очекивало да ће доћи и на пшеницу. Високе бројности су се виделе у мониторингу урађеном до краја децембра. У сваком случају, мора се водити рачуна и пратити у огледима друго коленце. Напредовање болести не сме да се дозволи изнад другог коленца – саветује Драгица Јанковић. – Препорука је строги мониторинг, а ако произвођачима нешто није јасно, нека нам се обрате. Битно је да се „прегура” до другог коленца. Ако први лист, друго коленце, имају симптом, то је епидемијски праг и даље се не сме пустити да иде. Ако имамо десет одсто таквих биљака на парцели, то је економски праг, и тада мора да се почне третман.
Ваља имати на уму да ће се с развојем биљака наставити и развој рђе пшенице.
Драгица Јанковић се осврнула и на плодоред, уз оцену да ће за неколико година то бити главна тема јер нас је непоштовање некадашњих правила већ довело у проблем. Да смо се држали тог плодореда, вероватно не бисмо имали неке организме и толики ниво инфективног материјала.
С. Глушчевић
Паметно третирати
– Ако је заштита рационална и правовремена, она је и јефтинија – поручује др Драгица Јанковић. – Услови су такви да су нам подигли неке нове организме с којима се нисмо сретали у последњих двадесет година, а између осталих, ту је и рђа. Број третмана које су у прошлој години пољопривредници применили на својим њивама је недопустив. То је дошло, с једне стране, због неке панике, а с друге, с неблаговременом применом. Не може се радити фунгицидни третман против рђе и септолије у време сузбијања корова.
Dnevnik.rs
Quercus
Član
Glas zapadne Srbije:
Нова продаја Сточара
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[TD="align: right"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Чачак - Иако је процењена на 135 милиона динара фарма говеда у Мрчајевцима, некад највећа у СФРЈ,
[TD]
Фото
[FONT=’Liberation Serif’]мора да чека купца и за 54 милиона. Стечајни управник „Пантомаркет сточара”, Милутин Обрадовић, расписао је и друго надметање за продају кланице у Чачку, фарме у Мрчајевцима и млекаре у Здравчићима, пошто на првом нико није купио ни папире потребне за учешће. Тако је, рецимо, товилиште у Мрчајевцима, са процењеном вредношћу од 135 милиона динара, на првом јавном надметању било понуђено за 67,5, а сад може да припадне некоме ко понуди 54 милиона динара.[/FONT]
Да ли се бар неко од купаца распитује, макар изокола?
- Уочи првог надметања интересовао се само представник месне индустрије из Тавника, али нико није откупио документацију. Можда ће сада да буде више заинтересованих, текст огласа послао сам на адресе свих значајнијих произвођача и прерађивача меса у Србији – каже Обрадовић за „Политику”.
Фарма у Мрчајевцима, која под крововима може одједном да гаји 2.500 говеда, подигнута је 1979. године а већ деценију касније, са кооперантима, била највећи извозник живог меса из СФРЈ. Поклекала је 1992. године увођењем санкција Србији. После обнављања, почетком овог века, поново је пуста од 2010. године. Дојакошњи власник читавог предузећа, Панто Вучуровић из Бијеле код Херцег Новог, обуставио је тов због беспарице.
Фарма има осам товилишта са укупно 6.834 квадрата, управну зграду (276), ветеринарску апотеку (100) и магацин (252), а круг обухвата 7,28 хектара земљишта које, по природи ствари, корсти власник објеката.
Истом предузећу, „Пантомаркет сточар”, које је од прошлог септембра у бакротству, припада и савремена кланица у Чачку од 825 квадрата. Може да преради 80 јунади и 150 свиња дневно и има дозволу за испоруке у треће земље. Уз њу иде још седам грађевина са укупно 2.195 квадрата (сушара, цревара, складиште…), а купац ће добити право коришћења 54 ара градског грађевинског земљишта. Процењено је да вреди 86 милиона, за прву продају била је одређена почетна цена од 43, а сада је појевтинила на 34,5 милиона динара. И млекари „Пантомаркет сточара” у Здравчићима код Пожеге (234 квадрата, 28 ари), по правилима ове игре цена иде наниже: са 8,4 на 4,2, па сада на 3,8 милиона.
У јавним надметањима, види се из бројки, почетна цена за прво била је половина од процењене вредности, а сад је и та половина снижена 20 одсто. Уколико ни на другој продаји не буде купаца, уследиће ново снижење почетних цена, за још 20 процената. То може тако да се обара све док не остане последњих 20 одсто од процењене вредности, и на тој граници повериоци морају да потраже неко друго решење.
То значи да би, ако се у међувремену нико не јави, чачанска кланица напослетку могла да буде продата за 17.227.567, а млекара у Здравчићима за 1.899.785 динара. Фарма у Мрчајевцима, некадашњи понос Шумадије, може у последњем кругу да буде понуђена за само 27.013.285 динара. Људи толико (22.000 евра) изброје за мало бољи ауто.
Нова продаја Сточара
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[TD="align: right"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Чачак - Иако је процењена на 135 милиона динара фарма говеда у Мрчајевцима, некад највећа у СФРЈ,
[TD]
[FONT=’Liberation Serif’]мора да чека купца и за 54 милиона. Стечајни управник „Пантомаркет сточара”, Милутин Обрадовић, расписао је и друго надметање за продају кланице у Чачку, фарме у Мрчајевцима и млекаре у Здравчићима, пошто на првом нико није купио ни папире потребне за учешће. Тако је, рецимо, товилиште у Мрчајевцима, са процењеном вредношћу од 135 милиона динара, на првом јавном надметању било понуђено за 67,5, а сад може да припадне некоме ко понуди 54 милиона динара.[/FONT]
Да ли се бар неко од купаца распитује, макар изокола?
- Уочи првог надметања интересовао се само представник месне индустрије из Тавника, али нико није откупио документацију. Можда ће сада да буде више заинтересованих, текст огласа послао сам на адресе свих значајнијих произвођача и прерађивача меса у Србији – каже Обрадовић за „Политику”.
Фарма у Мрчајевцима, која под крововима може одједном да гаји 2.500 говеда, подигнута је 1979. године а већ деценију касније, са кооперантима, била највећи извозник живог меса из СФРЈ. Поклекала је 1992. године увођењем санкција Србији. После обнављања, почетком овог века, поново је пуста од 2010. године. Дојакошњи власник читавог предузећа, Панто Вучуровић из Бијеле код Херцег Новог, обуставио је тов због беспарице.
Фарма има осам товилишта са укупно 6.834 квадрата, управну зграду (276), ветеринарску апотеку (100) и магацин (252), а круг обухвата 7,28 хектара земљишта које, по природи ствари, корсти власник објеката.
Истом предузећу, „Пантомаркет сточар”, које је од прошлог септембра у бакротству, припада и савремена кланица у Чачку од 825 квадрата. Може да преради 80 јунади и 150 свиња дневно и има дозволу за испоруке у треће земље. Уз њу иде још седам грађевина са укупно 2.195 квадрата (сушара, цревара, складиште…), а купац ће добити право коришћења 54 ара градског грађевинског земљишта. Процењено је да вреди 86 милиона, за прву продају била је одређена почетна цена од 43, а сада је појевтинила на 34,5 милиона динара. И млекари „Пантомаркет сточара” у Здравчићима код Пожеге (234 квадрата, 28 ари), по правилима ове игре цена иде наниже: са 8,4 на 4,2, па сада на 3,8 милиона.
У јавним надметањима, види се из бројки, почетна цена за прво била је половина од процењене вредности, а сад је и та половина снижена 20 одсто. Уколико ни на другој продаји не буде купаца, уследиће ново снижење почетних цена, за још 20 процената. То може тако да се обара све док не остане последњих 20 одсто од процењене вредности, и на тој граници повериоци морају да потраже неко друго решење.
То значи да би, ако се у међувремену нико не јави, чачанска кланица напослетку могла да буде продата за 17.227.567, а млекара у Здравчићима за 1.899.785 динара. Фарма у Мрчајевцима, некадашњи понос Шумадије, може у последњем кругу да буде понуђена за само 27.013.285 динара. Људи толико (22.000 евра) изброје за мало бољи ауто.
MOMOSARIC
Član
Da se nadovežem na ovo o najvećoj farmi tovnih goveda u sfrj kako kaže kolega , malo ko zna da je najveća farma muznih krava ne u SFRJ , nego u Evropi (bila) farma ovde kod mene u N.Topoli , pa naleti na neobičan izvještaj US television o toj farmi . Inače tu farme je preuzela (?) Američko.domaća kompanija Farmland ali najčudnije je što su kadrovi (a to će moji zemljaci odma prepoznati) sa planine sj od Banjaluke , Manjača ??
[video]http://www.us-television.tv/programs/farmland[/video]
[video]http://www.us-television.tv/programs/farmland[/video]
ichbinmilan
Član
Кланица „Сточара“ у Чачку је крајем прошлог столећа била највећи извозник меса из СФРЈ товећи са кооперантима и по 12.000 јунади годишње. То значи да је извоз јунећег меса само из „Сточара“ био пет пута већи од прошлогодишњег укупног извоза јунећег меса из Србије (око 500 тона) - и то у амбијенту више од деценије неискоришћене квоте на тржишту ЕУ (8.000 тона)!? То је очигледан резултат аграрне политике у транзиционом периоду Србије.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Коке носиље у ПКБ снеле 6,7 милиона јаја у 2014
На фарми кока носиља у "Инсхри" Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) у 2014. години забележен је апсолутни рекорд у производњи, која је износила 6,7 милиона јаја свих класа.
Лањска производња јаја у ПКБ "Инсхри" била је за 505.105 комада већа у односу на 2013. годину. Иначе, у производном погону, у сва три објекта на фарми, тренутно држе 24.100 кока носиља.
Руководилац фарме Роберт Стојановић истакао је да су успели да у 2014. забележе рекорд од када постоји живинарство у ПКБ-у, уз труд и ангажованост свих запослених, и премаше зацртани циљ.
Производња јаја је, примера ради, у 2012. години износила 5,9 милиона комада, а у 2013. години 6,2 милиона комада, навео је Стојановић, додајући да се и без улагања у куповину новог јата може остварити добит.
"Планирали смо да иселимо јато које смо већ митарили (метод контроле хормонског процеса код живине), купимо ново јато, али смо због финансијске ситуације од тога одустали и одлучили да процес митарења спроведемо још једном", објаснио је Стојановић.
Он је напоменуо да је добрим резултатима у производњи, поред митарења, допринело и поскупљење јаја на тржишту.
Миитарење ће постати обавезно за свако јато и биће неопходан процес производње у Инсхри , пошто је рачуница јасна, а резулати одлични, казао је Стојановић, а објављено је у листу "Пољоиндустрија" који издаје ПКБ.
Купци су задовољни квалитетом јаја која се производе по строгим правилима Хасап система, а до сада није било притужби на квалитет, истичу у ПКБ.
Јаја пролазе строге лабораторијске анализе свакога месеца као и храна и вода коју коке конзумирају и пију, што, додају, није случај код домаћих јаја.
Коке носиље у ПКБ снеле 6,7 милиона јаја у 2014
На фарми кока носиља у "Инсхри" Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) у 2014. години забележен је апсолутни рекорд у производњи, која је износила 6,7 милиона јаја свих класа.
Лањска производња јаја у ПКБ "Инсхри" била је за 505.105 комада већа у односу на 2013. годину. Иначе, у производном погону, у сва три објекта на фарми, тренутно држе 24.100 кока носиља.
Руководилац фарме Роберт Стојановић истакао је да су успели да у 2014. забележе рекорд од када постоји живинарство у ПКБ-у, уз труд и ангажованост свих запослених, и премаше зацртани циљ.
Производња јаја је, примера ради, у 2012. години износила 5,9 милиона комада, а у 2013. години 6,2 милиона комада, навео је Стојановић, додајући да се и без улагања у куповину новог јата може остварити добит.
"Планирали смо да иселимо јато које смо већ митарили (метод контроле хормонског процеса код живине), купимо ново јато, али смо због финансијске ситуације од тога одустали и одлучили да процес митарења спроведемо још једном", објаснио је Стојановић.
Он је напоменуо да је добрим резултатима у производњи, поред митарења, допринело и поскупљење јаја на тржишту.
Миитарење ће постати обавезно за свако јато и биће неопходан процес производње у Инсхри , пошто је рачуница јасна, а резулати одлични, казао је Стојановић, а објављено је у листу "Пољоиндустрија" који издаје ПКБ.
Купци су задовољни квалитетом јаја која се производе по строгим правилима Хасап система, а до сада није било притужби на квалитет, истичу у ПКБ.
Јаја пролазе строге лабораторијске анализе свакога месеца као и храна и вода коју коке конзумирају и пију, што, додају, није случај код домаћих јаја.
Quercus
Član
Ђубримо њиве, а губимо силне милијарде
Због нерационалне употребе минералних ђубрива пољопривредници, а и цео српски аграр, на великом су губитку. Колика је укупна штета настала због тога што једне године њиве добију превише хранива
За две деценије направили штету од 70 милијарди динара а следеће остану сасвим посне, као што је код нас обичај, тешко је прецизно рећи, али довољно говори податак да су ратари лане само на кукурузу имали губитак од 300 евра по хектару због претераног и беспотребног ђубрења. У сушним годинама већи су губици с обилним ђубрењем, и обрнуто, у оптималним годинама штета се наноси недовољним ђубрењем, поручују стручњаци.
– У повољним годинама, губитак код кукуруза је и безмало 500 евра, у изгубљеном приносу и недовољном ђубриву – каже за „Дневник” др Х. Ц. проф. др Бранко Маринковић с Пољопривредног факултета у Новом Саду, износећи фрапантан податак да је у периоду интезификације и хемизације пољоприврене производње у Србији, односно од шездесетих до осамдесетих година прошлог века, на војвођанским пољима непотребно уложено у ђубриво више од 70 милијарди динара. – Ако се рачунају трошкови примене, губитак због претеране примене фосфора и калијума још је већи. Исту праксу настављамо и данас.
Он наводи да су прошле године, због нерационалне употребе ђубрива, ратари на сунцокрету имали губитак од 50 до 140 евра по хектару, а огромна је штета и код шећерне репе и код других култура.
– Када је о кукурузу реч, у неповољним годинама, када је изражен мањак падавина, с повећањем количине НПК хранива у односу на оптималну исхрану, принос се смањује. То смањење може бити од 1,4 тоне по хектару сувог зрна до 2,36. Ђубрењем количинама хранива мањим од оптималних принос се смањује од 0,84 до 1,40 тоне по хектару. Године за нама показују да губитак иде и до 485 евра – каже професор Маринковић, наводећи да је у просеку, за 11 година, губитак у производњи кукуруза, рачунајући изгубљени принос, 48.818.500 динара, односно 397.647 евра. Он наглашава да је проблем у томе што пољопривредници раде стихијски, не схватајући довољно значај правилне примене ђубрива и контроле плодности земљишта.
– Иде се логиком – ђубримо па како буде, што је свакако погрешно. Уношење хранива мора бити прилагођено стању плодности земљишта, а количине морају бити прецизно утврђене – поручује Маринковић, додајући да нема генералне препоруке, односно шаблона којег би се сви придржавали јер, просто, у једној производној години у различитим деловима Војводине и услови су различити – негде буде суша, негде не...
– Свакако је савет пољопривредницима да обавезно раде контролу плодности земљишта и употребе ђубрива. Чак би било веома сврсисходно да се донесу аграрне мере које би условљавале контролу земљишта, рецимо, да вежемо субвенције за обавезне контроле – вели овај стручњак. Он подсећа на то да смо до 1985. године, када смо имали највеће повећање приноса, имали Закон о агроминимуму и знало се које су то агротехничке мере које се морају извести или урадити.
С. Глушчевић
Нема више хумуса
Проблем је у томе што смо смањили садржај хумуса у земљишту:
– Свега 51 одсто обрадивих површина има садржај хумуса од три до пет одсто, више од пет одсто бележи се на свега 0,5 одсто површина, док је на 48 одсто површина које се користе у ратарској производњи садржај хумуса од један до три одсто – каже проф. др Бранко Маринковић. – Проценат хумуса у земљиштима Војодине почетком шездесетих година на већини обрадивих површина кретао се у границама од четири до шест одсто. За само 50 година успели смо да смањимо садржај хумуса најмање један-два одсто. На основу агрохемијских анализа земљишта можемо рећи да на 27 одсто ратарских површина у Војводини има проблема са сувишком фосфора.
Dnevnik.rs
Због нерационалне употребе минералних ђубрива пољопривредници, а и цео српски аграр, на великом су губитку. Колика је укупна штета настала због тога што једне године њиве добију превише хранива
За две деценије направили штету од 70 милијарди динара а следеће остану сасвим посне, као што је код нас обичај, тешко је прецизно рећи, али довољно говори податак да су ратари лане само на кукурузу имали губитак од 300 евра по хектару због претераног и беспотребног ђубрења. У сушним годинама већи су губици с обилним ђубрењем, и обрнуто, у оптималним годинама штета се наноси недовољним ђубрењем, поручују стручњаци.
– У повољним годинама, губитак код кукуруза је и безмало 500 евра, у изгубљеном приносу и недовољном ђубриву – каже за „Дневник” др Х. Ц. проф. др Бранко Маринковић с Пољопривредног факултета у Новом Саду, износећи фрапантан податак да је у периоду интезификације и хемизације пољоприврене производње у Србији, односно од шездесетих до осамдесетих година прошлог века, на војвођанским пољима непотребно уложено у ђубриво више од 70 милијарди динара. – Ако се рачунају трошкови примене, губитак због претеране примене фосфора и калијума још је већи. Исту праксу настављамо и данас.
Он наводи да су прошле године, због нерационалне употребе ђубрива, ратари на сунцокрету имали губитак од 50 до 140 евра по хектару, а огромна је штета и код шећерне репе и код других култура.
– Када је о кукурузу реч, у неповољним годинама, када је изражен мањак падавина, с повећањем количине НПК хранива у односу на оптималну исхрану, принос се смањује. То смањење може бити од 1,4 тоне по хектару сувог зрна до 2,36. Ђубрењем количинама хранива мањим од оптималних принос се смањује од 0,84 до 1,40 тоне по хектару. Године за нама показују да губитак иде и до 485 евра – каже професор Маринковић, наводећи да је у просеку, за 11 година, губитак у производњи кукуруза, рачунајући изгубљени принос, 48.818.500 динара, односно 397.647 евра. Он наглашава да је проблем у томе што пољопривредници раде стихијски, не схватајући довољно значај правилне примене ђубрива и контроле плодности земљишта.
– Иде се логиком – ђубримо па како буде, што је свакако погрешно. Уношење хранива мора бити прилагођено стању плодности земљишта, а количине морају бити прецизно утврђене – поручује Маринковић, додајући да нема генералне препоруке, односно шаблона којег би се сви придржавали јер, просто, у једној производној години у различитим деловима Војводине и услови су различити – негде буде суша, негде не...
– Свакако је савет пољопривредницима да обавезно раде контролу плодности земљишта и употребе ђубрива. Чак би било веома сврсисходно да се донесу аграрне мере које би условљавале контролу земљишта, рецимо, да вежемо субвенције за обавезне контроле – вели овај стручњак. Он подсећа на то да смо до 1985. године, када смо имали највеће повећање приноса, имали Закон о агроминимуму и знало се које су то агротехничке мере које се морају извести или урадити.
С. Глушчевић
Нема више хумуса
Проблем је у томе што смо смањили садржај хумуса у земљишту:
– Свега 51 одсто обрадивих површина има садржај хумуса од три до пет одсто, више од пет одсто бележи се на свега 0,5 одсто површина, док је на 48 одсто површина које се користе у ратарској производњи садржај хумуса од један до три одсто – каже проф. др Бранко Маринковић. – Проценат хумуса у земљиштима Војодине почетком шездесетих година на већини обрадивих површина кретао се у границама од четири до шест одсто. За само 50 година успели смо да смањимо садржај хумуса најмање један-два одсто. На основу агрохемијских анализа земљишта можемо рећи да на 27 одсто ратарских површина у Војводини има проблема са сувишком фосфора.
Dnevnik.rs
