Vesti i obaveštenja

Ne razumem otkud tolika mržnja prema organskoj proizvodnji?!?!? Pa šta vam to smeta?? Još i vidim da tri od četri 'komentatora' ni ne znaju šta je to organska proizvodnja.
Ajde sad drvlje i kamenje....
 
Pre par dana upoznam coveka iz jednog sela u Backoj imaju najbolju zemlju u Srbiji kaze radio je proizvodnju organske psenice i godinama ima sertifikat,placena mu je 40eurocenti/kg,a prinos 28-29 meteri/jutru sto mi je zdravo mnogo.
Licno podrzavam ljude koji se bave organskom proizvodnjom,mada po meni je princip isti...ko pre devojci devojka njegova. Tako je i sa organskom proizvodnjom ko je prvi zapocne,dobije sertifikat on ce i zaraditi pare,sve kasnije kad se trziste zasiti ce biti neuspeli pokusaji.
 
NI meni nije jasna ta organska proizvodnja . Pojednostavljeno biljka se hrani " neorganskim" elementima , a ne orgasnkim . Ako neki usjev iznese iz zemljišta npr tolko i tolko azota , pa šta je pogrešno vratiti zemljištu taj isti azot ?

Sa druge strane po istraživanjima raznih svjetskih organizacija u vezi hrane , budućnost svjetske poljoprivrede nikako nemože biti u "organskoj" poljoprivredi , nego u povećanju prinosa i uvodjenjem novih tehnologija jer se samo tako može proizvesto dovoljno hrane za rastuće stanovništvo .

Organska poljoprivreda bi tako gledano bila visoki luksuz , namijenjena za bogate i nevidim zašto bi to trebala država pomagati . Ako neko oće da proizvodi organsko , neka dobije sertifikat , onda skuplje prodaje i isplatiće mu se , što država da mu pomaže , država valjda treba da brine o sirotinji.
 
U pravu si da bi moglo , ali morao bi se ostaviti duži period da te biljke postignu veliku zelenu masu , pa onda dok ih mikroorganizmi razlože potroše još azota , on će se vratiti dabome al tako se gubi jedna sezona znači manja proizvodnja . Sve je moguće ali praktično da svi proizvedemo više hrane i da manje košta teško može bez hemije.
 
As world agriculture globalizes, few and large private companies will increasingly control world food supply chains. A handful of multi-nationals not only has the potential to limit farmers' choice on the type of food they produce but can also influence consumers' preferences through massive opinion-forming campaigns.
Two contrasting forces will influence the growth of organic agriculture. On the production side, multinational agrochemical companies, now also providers of patented engineered seeds and breeds, are unlikely to accept the loss of a large share of the inputs market; large investments are already made in campaigns to deter producers and consumers of organic foods.

On the demand side, mega food distribution companies will attempt to guide and mould the organic market to their mass marketing requirements as they have done in the conventional sector. Large retailers have started establishing their own organic standards, based on minimal input substitution requirements, in order to fit the industrial production and distribution model.
However, different factors influence different types of consumers. Large food distributors are realizing that nor all consumers can be expected to spouse the "fast food" culture, neither can all consumers be expected to enter the organic food culture. Within the organic consumer category, there are those who demand organic convenience food (e.g. microwave TV dinner boxes). Most of the demand for organic food, however, is based on minimally processed foods, the rejection of mass-market trends and on increasing fragmentation of markets.
The growth of industrial corporate organic foods is increasingly triggering responses of the organic agriculture community, mainly to maintain the integrity of organic agriculture and the viability of small organic farmers. Local markets, farmers markets, home delivery and community-supported schemes are emerging as alternative marketing strategies for organic agriculture.
The re-discovery and valorization of regional food production and local culinary cultures, coupled with energy concerns, might limit future organic food trade essentially to unprocessed tropical products. In fact, high-energy consumption entailed in international food transport and the likely introduction of "food miles" standards (related to the distance between production areas and markets) for certified organic food might result in the establishment of narrow food chains that will strengthen domestic organic markets.
Kliknite za proširenje...

Podlegli ste ovakvim (gore naglašenim) kampanjama hemijske industrije. Prosle godine su u kampanju sprečavanja obeležavanja gmo samo u us dali preko 200 miliona dolara.

Both market forces and agriculture and environmental policies will increase the demand and supply for certified organic agriculture products. Increased conversion to organic agriculture will bring appreciable changes in land use and food supply chains. Organic agriculture has the potential to narrow the producer-consumer gap and enhance local food markets. Organic agriculture will result in decreased food surpluses in industrial countries and improved productivity in developing countries.
While organic food prices will decrease if the supply-demand balance changes, they are expected to remain above conventional food prices. In the medium term, the evolution of trade of certified products will depend on the establishment of equivalency of organic agriculture standards. Focusing only on exports is likely to be counter-productive to organic agriculture development and more attention should be paid to the potential of local/domestic organic markets.
Whether certified or not, the requirements set by organic agriculture will result in innovations that could have broad spin-offs. The urge for adhering to high ecological and social standards will produce, in some places, agricultural systems far ahead of the present organic enterprises. Organic agriculture has created a market-based incentive for ecological management. The demand for environmental and societal services will continue to increase and organic agriculture is providing a strong response in this direction.
Kliknite za proširenje...

Ovo je nešto što kod nas još ne postoji, ali u Evropi mnoga mala gazdinstva žive od ovakvih servisa i pripadajućih subvencija.

The requirements set by organic agriculture will result in innovations that could have broad spin-offs.
Kliknite za proširenje...

Ovo je već u pogonu jer se neke novije i stare zaboravljene tehnologije (no till, sideracija) najviše razvijaju baš zahvaljujući organskoj poljoprivredi.

Citati su iz malo starijeg izveštaja FAO koji sam na brzinu našao ali se stvari nisu mnogo promenile do danas.

http://www.fao.org/docrep/005/y4137e/y4137e00.htm

Ajde da ne spamujemo više ovu temu, ima za to drugo mesto..

- - - - - - - - - -
 
NEZDRAVA zdrava hrana: Kako potrošače varaju svaki dan

Reklamira se kao zdrava hrana, a u stvari kupujemo mnoštvo proizvoda prepunih masti, šećera, konzervansa, emulgatora i aditiva.


Kliknite za uvećanje (+)
Slatkiše koji se raklamiraju kao zdravi i integralni - štanglice sa suvim grožđem, kornfleksom ili susamom, ne biste smeli da konzumirate ukoliko vodite računa o kilogramima. Tom spisku treba pridodati razne biskvite, integralne keksiće koji nose etiketu „zdrave“ hrane. Ispitivanjima je utvrđeno da čak 30 odsto tih namirnica čini rafinisani šećer, a ni masti im ne manjka.

Jelena Đorđević, viši dijetetičar, nutricionista, nastavnik Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, kaže da je zabluda da se zdrava hrana prodaje u prodavnicama zdrave hrane.

- Treba pročitati deklaraciju na ambalaži i ne treba kupovati proizvode na meru, jer ste tako izloženi poverenju prodavca. Takođe, veoma je opasno da se kupuje jezgrasto voće koje stiže iz sredina s vlažnom klimom. Ako su skladištene dug vremenski period u takvim uslovima, može da se razvije gljivica Aspergillus flavus, koja je kancerogena i povećava šansu za karcinom debelog creva u jetri - objašnjava Jelena.



Ona kaže da je zabluda da su zdravi integralni štapići, jer su puni masti.
- Neka hrana može da sadrži lan, susam i još neke korisne sastojke, ali to ne može da umanji količinu masti, pa je nezdrava. Kornfleks i pahuljice su pune ugljenih hidrata, na 100 grama imaju čak 70 grama ugljenih hidrata i jako veliki glikemijski indeks - kaže Jelena. Takođe, integralni keks ima dosta kalorija, pa je dobro konzumirati samo 20 do 30 grama keksa.

Sa takvim stavom se slaže i nutricionista Ana Ilić, koja je radila u prodavnici zdrave hrane i tamo se upoznala sa sastavom.

- Kupci moraju da čitaju deklaracije mada se nekada desi da proizvođač i ne navede sve sastojke, a to se kasnije utvrdi - kaže Ana.

U zdravoj hrani je ipak dostupan određen broj namirnica koje se svojstvima ističu kao dobre za organizam.

- Preporučila bih lan, ovsene pahuljice i kombuhu, oni sugurno nemaju aditiva. Sušeno voće sigurno dobro zvuči, ali je problem što kupovno sušeno voće uglavnom sadrži dodatne šećere.
 
Ona ističe da bi ekonomski efekat bio znatno bolji da se u izvoznom asortimanu našlo više mesa, mleka i proizvoda od tih sirovina.
Kliknite za proširenje...
Pa uloži nešto u stočarstvo i ukini vakcinaciju svinja protiv svinjske kuge pa ćeš onda imati mesa. Đubrad licemerna
 
Proizvodnja organske hrane je moguca ali ne i isplativa.Govorim iz licnog visegodisnjeg iskustva.Prinosi su oko 30%nizi a toliko je i cena visa.Sve je dobro dok ne dodje godina kao prosla sa bolestinama.Subvencije su zanemarljive i malo vise vec kod konvencionalne.Kontrola proizvodnje je dobra.
Problem su cene isplacene proizvodjacu.Ja sam pokusavao sa 50%od prodjne i niko nece da trguje,mnogo im je.
Ove godine sam odustao nakon 8 godina ,a bio sam medju pocetnicima sa 10 h.
Sve organizacije vode trgovci i trude se da niko nedobije vise cene od 30%.Ako se neko odluci moze da me pita sve sto ga interesuje mada sam dosta pisao i na podforumu organska.
 
Za pocetak makar da nema uvoza.Za domace stocarstvo je uvoz veci problem od ne postojanja izvoza.Od eventualnog suficita stocari i onako nebi imali nista.Izgleda da se vise radi na ostvarivanju suficita nekih zapadnih zemalja,nego naseg.:zli::zli::zli:

- - - - - - - - - -

Slucajno sam na netu naleteo na ovu vest.Izvor nije proveren,te se iskreno nadam da je vest ne tacna,Zna li neko nesto o ovome?
[h=1]УЖАС: Власт продала институт Торлак Новартису – правиће се ДНК ГМО вакцина![/h] (србијаданас.нет)Сазнајемо: пре само неколико дана, наша држава донела је одлуку и то ће званично и бити објављено за пар дана да је ТОРЛАК – Институт за Вирусологију и Серуме, више није у рукама Србије.Продат је приватној компанији, а та иста компанија је забранила производњу било које домаће вакцине као и серума! (Од сада је само дозвољен увоз из страних земаља). Такође су фармацеутској компанији „Галеника“ – забранили производњу пеницилина. (за сада из непознатих разлога).Институт за вирусологију и серуме – Торлак, је званично продат компанији Новартис. Новартис је тражио 2012. године од Владе Србије и Министарства Здравља Србије, правно изузеће од могућих тужби, уколико ВАКЦИНЕ проузрокују штету на људима. Новартис је добио правну гаранцију, а народ остао сам да се бори за себе.А да би ова вест била још гора, Торлак/Новартис већ 6 месеци заједно са Министарством Здравља Србије, ради на новом пројекту… ДНК ВАКЦИНЕ – ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЈ. ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ВАКЦИНЕ.С обзиром на то да је Торлак продат компанији Новартис, Фитофармација ГАЛЕНИКА из Србије, је добила забрану на производњу пеницилина.И од 2013. године, можемо само да увозимо Пеницилин из страних земаља или да купујемо и потражујемо количине од Новартиса.
 
Postoje valjda stručne službe i zdravstveni zavodi. Ovo je površna informacija nekog "novinara" a ne državne zdravstvene organizacije (neznam kako se tačno zove )
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh