Vesti i obaveštenja

Zatvoren put Vojvodinci - Dobričevo - izvor evrsac.rs

Reka Karaš, kao i svake godine, ponovo se izlila i poplavila njive i put Vojvodinci - Dobričevo, zbog čega je zatvoren saobraćaj na ovoj deonici.

Svakog proleća meštani Kuštilja i Vojvodinaca suočavaju se sa velikom štetom od poplava koje prouzrokuje reka Karaš, jedini nebranjeni vodotok u Vojvodini. A period topljenja snega na Karpatima tek predstoji.
Kliknite za proširenje...

Gornja slika u tekstu je u stvari preuzeta iz Hrvatske i nema veze sa ovim o čemu je tekst.
 
На аренди ојадили државу за милион евра



Злоупотребе у закупу и коришћењу државног пољопривредног земљишта вероватно нису специјалитет само „домишљатих пољопривредних бизнисмена тајкунског типа“ у Бачу,




Немају ни мотику, а узимају државну земљу

али су у тој општини први јавно констатовали да је у последњој деценија држава, а тиме и локална самоуправа, која остварује 40 одсто од закупа, оштећена за 1,17 милион евра због неплаћеног закупа за државне оранице.
Овде су такође констатовали да су прави, првенствено ситни пољопривредници, оштећени због закупа државне земље од фиктивних пољопривредних домаћинстава. Државну земљу су лицитирали и они који немају ни мотику, а камоли трактор, други су орали, сејали и брали, а фиктивним пољопривредницима плаћали провизију првенствено кроз уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање.
– У нашем атару има око 7.000 хектара државног пољопривредног земљишта, а ових дана одржана је лицитација за закуп око 2.500 хектара – каже председник бачке општине Драган Сташевић. – По праву пречег закупа, нешто раније, око 1.000 хектара државних ораница закупили су сточари, а велики део је раније дат у закуп на две-три године. На основу сагласности коју смо добили од Управе за земљиште, овога пута у првом кругу лицитирања ограничили смо површине на 20 хектара. Тиме смо на неки начин спасили праве, мале пољопривредне произвођаче који су овога пута могли доћи до земље. С друге стране, значајно смо смањили учешће у лицитирању оних који су се фиктивно водили као регистрована пољпривредна газдинства јер се не исплати да се за 20 хектара плаћа пензијско и здравствено осигурање које износи око 100.000 динара.
Међутим, у Бачу кажу да им је велик проблем дуг двадесетак приватника и неколико компанија држави, односно општини, за дугогодишње неплаћање закупа. Веле да је општина оштећена за око пола милиона евра, али да ће врло брзо распетљати тај својеврсни Гордијев чвор.



- - - - - - - - - -

Словенци покуповали српске пекаре

Некадашњи велики произвођачи хлеба препустили место новим фирмама
ccesnica.png



Криза је променила слику индустријског пекарства код нас. Велики су постали мањи, мали већи, а готово ниоткуда појавили су се неки потпуно нови играчи који сада „владају” нашим тржиштем хлеба и пецива.
Највећи „пекар” у Србији је словеначки „Дон Дон”, познат по свом бренду „твојих пет минута”. Овом чињеницом није се похвалила сама компанија, већ то тврде њихови конкуренти. Ова фирма на српском тржишту послује од 2008. године, а у свом власништву, као и у закупу, има десетак већих индустријских пекара. Закупци су „Фиделинке” из Суботице, „Житопродукта” из Зрењанина, имају погон у Пударцима надомак Београда, хлеб и пециво производе у Јакову, Крагујевцу, краљевачком „Пекарству”, нишком „Житопеку”, Сврљигу, у „Добром Пеку” у Врњачкој Бањи, „Златном Пеку” у Лесковцу. Речју, „покрили” су територијално целу Србију. Према подацима са њиховог сајта дневно произведу 250.000 векни хлеба. Према величини производње, броју производних погона и покривености тржишта постали су број један.

Успутни посматрач овог тржишта вероватно живи у уверењу да је, можда, највећи пекар у Србији и даље београдски „Клас” удружен с некада још већом „Београдском пекарском индустријом”. Обе фирме је својевремено приватизовао бизнисмен Зоран Дракулић, а овом систему придодао је куповином још и друге пекаре по Србији. На пример, и нишки „Житопек” је раније био у саставу „Класа”, а сада је у саставу „Дон Дона”. Дракулић је купио и градске пекаре у Ваљеву, Параћину, Бачкој Паланци. Међутим, почетком кризе власништво над њима морао је да уступи америчким инвестиционим фондовима код којих се задуживао. Нови газда није следио његову политику и уследила је продаја свих купљених погона изузев београдских.
Прецизних података о томе колико је чији удео на тржишту нема, јер таква истраживања власници великих индустријских, пекарских система не наручују, али упућени тврде да је „Клас” у међувремену пао на треће место, а да је на другом мало позната индустријска пекара „Ас Браћа Станковић” настала 2002. године чији је почетак био, подразумева се, у занатској радњи.
Одговор на питање – како је дошло до тога да се тржиште хлеба „препакује” или промени у последњих неколико година вероватно треба потражити у нашим приватизационим турбуленцијама. Неки нови власници приватизованих фабрика нису се сналазили, па су оне попут познате „Фиделинке” и неких других отишле у стечај. До дефинисања коначног статуса, што ће рећи тражења власника, уз то да не престане производња и фабрика не постане само гробље гвожђа, пут је водио преко закупа капацитета што је „Дон Дон” и искористио.

Момир Лазић, некадашњи директор „Класа”, а сада то исто у пекари „Ас Браћа Станковић”, каже да су разлог за промену слике власништва у пекарству последњих година заслужни и криза и приватизација.
– То што је неко купио индустријску пекару не значи нужно и да зна како функционише ово тржиште. Криза је то и показала. Тржиште се није повећало, већ напротив – смањило. Сви се ми боримо за истог купца чија је куповна моћ смањена. Хлеб је јевтин. Цена му је можда нижа само у Македонији. Конкуренција је велика, тржиште уситњено, а нема развоја, нових технологија. Због борбе за купца оптерећују нас високи трошкови дистрибуције. Очекујемо тешку годину – каже Лазић.
За истог купца се туку и велике индустријске и мање, занатске пекаре и, по нашем саговорнику, сада тржиште хлеба деле на „равне части”. Некада су велике пекаре покривале две трећине тржишта хлеба и пецива.
Да је словеначка компанија „Дон Дон” највећи пекар у Србији тврди и Сима Матић из удружења „Житовојводина”.

– Питате ме – како је дошло до тога. Има ту свега, од прича о нашим приватизацијама, лошим кадровима, до великог удела сиве економије у нашем пекарству и млинарству због чега су они који су легално пословали изгубили битку на тржишту. Држава нема стратегију. Погледајте колико је криминала у Робним резервама. „Дон Дон” је дошао с јасним планом и знају шта желе – каже Матић.
По њему, а његова сазнања су, ограничава се, само с војвођанског тржишта, велике индустријске пекаре су много више изгубиле тржишну трку и сада заузимају тек петнаестак одсто тржишта хлеба.
 
Bogosavljević: Projekat Ferero teče po planu - izvor blic.com

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bosković izjavila je danas da je počela intenzivna primena ranije postignutog dogovora sa italijanskom kompanijom Ferero o proizvodnji lešnika u Srbiji, te da sve u vezi s tim teče po planu.

Reč je o projektu kojim je planirano da se na 10.000 hektara podignu zasadi leske - 40 odsto bi bili veliki plantažni zasadi, a 60 odsto zasadi na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima kooperacija, kazala je ministarka u izjavi za Tanjug.

...
Kliknite za proširenje...

Posle najave izgradnje 10 000 stanova od pre neke godine godine, evo sad najave zasada 10 000 hektara pod lešnicima. Izgleda je 10 000 neko okrugla cifra i dobra za najave.
 
20.1.%20SIR.jpg
Ove godine Evropa ukida kvote za mleko, što će, uz spuštanje ruske rampe za evropsku hranu, imati veliki uticaj i na naše tržište, to jest naše farmere, jer će se uvoz te namirnice povećati na račun domaće proizvodnje. Zapravo, naša proizvodnja već je ugrožena jer nam, kako kažu upućeni u tržišne tokove, već stižu jeftini mlečni proizvodi iz EU. S obzirom na to da je reč o nefer utakmici, sve ide na štetu domaćih proizvođača, a ni potrošači nemaju koristi jer sav kajmak skidaju uvoznici i trgovci.– Već su se na tržištu Srbije pojavili polutvrdi sirevi poput gaude, ementalera i trapista po 2,8 evra kilogram, kao posledica velikih količina visokosubvencionisanog mleka i prerađevina u EU – naglašava u razgovoru za „Dnevnik“ agrarni analitičar Vojislav Stanković. – Međutim, u prodaji ih, u našim marketima, nema po toj ceni jer je taj uvozni sir konfekcioniran, to jest upakovan u manja pakovanja i prodaje se po redovnim, višim cenama.Pojedine zemlje, posebno Nemačka, Francuska, Danska i Poljska, zbog zauzimanja startnih pozicija svesno prebacuju kvotama određene proizvodne količine i uredno za to plaćaju određene penale i niko ne spori da nam stiže jaka konkurencija, dobrano podržana evropskom agrarnom kasom. Na sve to, zemlje EU pokušavaju da gubitak tržišta Rusije supstituišu damping cenama prerađevina od mleka.– Za proizvodnju kilograma pomenutih tipova sira potrebno je samo za sirovinu deset litara sirovog mleka, čija je trenutno otkupna cena oko 0,38 evrocenti, te takozvana cena koštanja samo sirovine u proizvodnji iznosi oko 3,8 evra. Troškovi prerade su slični kao i kod nas i iznose 0,78 evra po kilogramu, što doprinosi krajnjoj ceni koštanja polutvrdih tipova od oko 4,6 evra – objašnjava Stanković. – Sve to ukazuje na to da domaća proizvodnja i prerada mleka nije manje konkurentna u odnosu na proizvođače u EU. Kako se gubitak ruskog tržišta kompenzuje proizvođačima iz buyeta EU, može se sasvim opravdano zaključiti da nije u pitanju konurentnost ni cenovna ni kvalitetom, već da se radi o konkurentnosti agrarnih buyeta Srbije i EU.Osvrćući se na dampinške cene, naš sagovornik podseća na to da postojeći prelazni trgovinski sporazum omogućava pokretanje antidamping procesa i pored toga što Srbija još nije član Svetske trgovinske organizacije jer se taj dokument poziva na sporazume STO-a koji joj to dozvoljavaju.– Potrebno je, radi brzine, s Odborom za sprovođenje Trgovinskog sporazuma isposlovati uvođenje prelevmana, čija će dažbina izravnati domaću i damping cenu za sve vrsta mleka i prerađevina. Visina prelevmana bi se utvrđivala kvartalno, zavisno od situacije na tržištu – naglašava Stanković, dodajući da sve to treba raditi da bi se zaštitila domaća proizvodnja mleka i prerađevina.Inače, proizvodnjom mleka u Srbiji se bavi oko 400.000 porodičnih gazdinstava (od postojećih 631.000), s oko 1,2 milionom farmera. U 2013. godini proizvedeno je 1.466.000.000 litara mleka. Količina premiranog mleka bila je 632.970.000 litara, a to je 80,74 procenata premiranog mleka u odnosu na otkupljene količine od 783.968.000 litara, odnosno 43,18 procenta proizvedenog mleka.NAPRAVIMO 55.000 TONA SIRASrbija ima oko 200 pogona za proizvodnju i preradu mleka, a među njima je 20 industrijskih. Ukupna proizvodnja svih vrsta sira se procenjuje na 55.200 tona, od čega industrijski pogoni proizvedu 14.650 tona, odnosno 26,5 odsto ukupne proizvodnje, a zanatski pogoni 44.550 tona.Belog sira u industrijskim pogonima proizvedemo 10.472 tone, tvrdog 2.895 tona, topljenog 1.230 tona... U industriji prerade mleka i proizvodnji sira imamo 4.343 zaposlena s punim radnim vremenom.
 
Грубанов: Како нас цене, тако нас и хране

НОВИ САД - Председник удружења пољопривредника "Паор" из Црепаје Мирослав Грубанов критиковао је данас увоз меса треће категорије, које се користи у људској исхрани.

Грубанов је у изјави за РТВ рекао да, као резултат, грађани једу лоше месо из увоза, док српски пољопривредници немају коме да понуде домаће месо. Он је оценио да је у овом случају реч и о нелојалној конкуренцији.
meso-mesara-mesnica-pijaca-vitrina-kupovina-beta-dragan-gojic_660x330.jpg


"Како нас цене, тако нас и хране. Испада да спрски сељак ништа не зна и лењ је, што није тачно", рекао је Грубанов.

Он је додао и да је за рад неопходна зарада, те да није истина да тржиште одређује цену. "Цену одређују интересне групе и монополисти", поручио је председник удружења пољопривредника "Паор".
Грубанов је оценио и да шанса за извоз у Русију није искоришћена. "То је прилика за мале домаће произвођаче да преживе", објаснио је он.
"Када би 200.000 домаћинстава утовило барем по 10 свиња, то би нам донело два милиона свиња. Ако томе додамо и фарме није тачно да не бисмо могли већи део да извеземо на руско тржиште. Мађутим, наша држава је потписала најгори Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, који нас је у гурнуо у процес у коме српски сељак има мале шансе да опстане", рекао је Грубанов.

Упитан да прокоментарише начин на који би грађани могли доћи до домаћих производа, Грубанов је казао да је добар пример за то Хрватска у којој постоји концепт "купи од познатог произвођача".
"Група заинтересованих људи се повеже са произвођачем на селу и од њега наручује његове производе", објаснио је председник удружења пољопривредника "Паор" из Црепаје.

Водеће српске месне индустрије су током прошле године из иностраних кланица увезле око 35.000 тона најлошијих јестивих делова меса најгорег квалитета, пренеле су Вечерње Новости, позивајући се на податке Управе царина. Како се наводи, реч је о отпаду, који може да се користи у исхрани и који завршава на нашим трпезама кроз месне прерађевине.
 
[h=1]Помоћ ЕУ српским пољопривредницима[/h]Министарство пољопривреде и заштите животне средине саопштило је да ће пољопривредници у Србији наредних шест година моћи да конкуришу за 175 милиона евра бесповратне помоћи коју даје Европска унија.
У саопштењу Министарства истиче се да би помоћ ЕУ требало да доведе до укупних инвестиција у домаћем аграрном сектору од око 400 милиона евра (49 милијарди динара), преноси Бета.
Poljoprivreda%20s.jpg

На предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине Европска комисија је 20. јануара ове године освојила Програм за рурални развој у Србији (ИПАРД), чиме је створена основа за подршку ЕУ пољопривредном сектору у Србији у наредних шест година.
"Ово је изузетно добра вест и представљаће значајну помоћ нашим пољопривредним произвођачима. Пољопривредници ће самостално са својим пројектима моћи да аплицирају за ова неповратна средства и на тај начин поспеше производњу и подигну ниво конкурентности својих производа, како би могли да парирају европским фармерима", изјавила је министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић, пише у саопштењу.
Циљеви Програма су повећање безбедности хране у Србији и унапређење конкурентности сектора пољопривредне производње и прераде, као и помоћ Србији да се постепено усклади са стандардима ЕУ.
Укупни буџет у вредности од 175 милиона евра биће на располагању српским пољопривредницима у виду грантова за суфинансирање одговарајућих инвестиција уз максималан јавни допринос од 70 одсто прихватљивих трошкова.
Богосављевић Бошковић је нагласила да се на тај начин пољопривредницима олакшава приступ изворима финансирања у тренутку када им је новац најпотребнији.
Средства ЕУ моћи ће да се инвестирају у пољопривредна газдинства која производе млеко, месо, воћ и поврће и друге усеве.
ЕУ помоћ даваће се и за прераду и пласман пољопривредних производа и биће намењена микро, малим и средњим предузећима за прераду млека, меса, воћа и поврћа.
Подршка ће се пружати и пољопривредним произвођачима који почињу органску производњу, али и у спровођењу стратегија локалног развоја.
Како је наведено, помоћ ће бити намењена и развију приватних капацитета за сеоски туризам, а предвиђена је и техничка помоћ стручњака из ЕУ који ће домаћим властима помоћи у реализацији програма.
Делегација ЕУ у Србији саопштила је да ће пружати финансијску помоћ пољопривредном сектору у Србији кроз систем управљања и контроле који је у складу са стандардима добре управе у савременој јавној администрацији еквивалентној сличним организацијама у земљама чланицама ЕУ.
Наведено је да надлежни органи у Србији тренутно припремају овај систем уз подршку ЕУ, као и да та фаза мора да се заврши да би први позиви за подношење предлога могли да се објаве.
 
Ovo je mazanje ociju onih koji ne razumeju nista ,znaci za ovo mogu konkurisati samo farme kojih je sve manje i ako opstanu jos koju god.svaka cast ,mlekare mesare ,miskovicevi vocnjaci,po meni najbolje ce proci oni koji se bave seoskim turizmom,a ova kljusina matora od ministarke samo prducka i nikako da prestane sa glupostima sto se prica na ovom forumu da samo neko procita sta se ovde pise mnogo bi pametnije radili ako im je u interesu Srbija,Srpski gradjanin,Srpski seljak,Srpska privreda uopste a za pocetak neka malo stisaju uvoz stoke i mesa,pa da usklade zakonski rok o cuvannj duboko zamrznutog mesa kao u tamo kod njh na 6 mes sto se vec reklo ako se uvozi neka je barem skoro sveze
 
[h=1]Бели кукуруз на војвођанским њивама[/h]СрБОБРАН - На војвођанске оранице уселио се колумбоћ, чије је семе пореклом из Бјелопавлића, питомог краја подно острошких греда у Црној Гори. Пре годину дана семе белог кукуруза је стигло на имање Атиле Хорвата, из Србобрана. На његовом имању родило је девет тона колумбоћа.

"Пре годину дана дошли су људи у Подгорицу, чули за бели кукуруз и тражили ми семе, како би њиме "залили" пољанче у Војводини. Био сам скептик по питању да ће им успети, али сам се преварио. Управо се спремам да пођем код Хорвата и озваничимо бербу "црногорског кукуруза", каже Светозар Радоњић, власник подгоричке фирме "Агровита", инжењер агрономије, добитник многобројних признања и медаља за иновативност и квалитет еколошких производа.
beli-kukuruz_660x330.jpg
РТВ

Радоњић подсећа да је кукуруз изузетно здрав.
"Он не гоји, као ни качамак од њега. Управо Црногорци највише у Европи користе овај производ у исхрани па због тога предњаче у виткости", каже Радоњић и додаје да се за овај производ чуло и ван Црне Горе и Србије, у Русији и Швајцарској, где се у тамошњим ресторанима нуди хлеб од колумбоћа.
Први писани трагови о гајењу су из Которског архива из 1530. године, где се наводи да је Светозарев далеки предак, Радоња, био велики трговац кукурузом.
"Тај кукуруз беле боје је гајен у Бјелопавлићима средином 16. века и нигде више у Европи. Народ га је назвао колумбоћ или Колумбов кукуруз. Академик проф. др Љубо Павићевић оставио ми је у аманет да пронађем тај "изворни" кукуруз и спасем највеће богатство Црне Горе. Пронашао сам га у Малезији, где га зову "коломбоћ", а другу селекцију у Плаву. На бази тог кукуруза ратари из Бјелопавлића створили су изузетну селекцију, коју је академик Павићевић назвао бјелопавлићки зубан", објаснио је Радоњић.
 
Organska junetina stiže iz Čuruga

IZVOR: DANAS

Beograd -- Na tržištu Srbije bi krajem februara trebalo da se pojavi i prvo organski proizvedeno meso.



122749676654a92f649a8ce504200367_640x427.jpg
​

Foto: Freeimages.com​
​
Reč je o junetini sa farme kompanije "Global seed" smeštenoj u Čurugu, odakle do rafova naših trgovina već stižu organski proizvedeno mleko i mlečni proizvodi.
"Potrošači će ovo meso moći da nabavljaju u ekskluzivnijim prodavnicama nekih trgovinskih lanaca, ali i direktno iz proizvodnje, dakle sveže, konfekcionirano, upakovano i isporučeno na kućnu adresu, što je u ovom sektoru proizvodnje sve češća praksa u zemljama Evropske unije", kaže za "Danas" Saša Vitošević, generalni direktor "Global seed"-a.

On objašnjava da je uzgoj junadi preteča i sporedni proizvod u procesu dobijanja organskog mleka, ali da sa tom oznakom meso nije moglo da se nađe na tržištu jer do sada nije bilo sertifikovanog prerađivača.

"Sertifikat za organski uzgajanu junad dobio sam još u septembru 2013, a tokom jeseni prošle godine počeli smo pregovore sa kompanijom "Big bull foods", koja je sprovela sertifikaciju svojih pogona, i očekujemo da će se prve količine organske junetine na tržištu pojaviti za oko mesec dana", kaže sagovornik Danasa dodajući da će sa njihove farme trgovini mesečno stizati oko dve tone sertifikovanog mesa.

Organsko mleko sa farme u Čurugu, jedine takve u regionu, i sa hiljadu muznih krava najveće u Evropi, na tržište je pod nazivom "Bello organic" stiglo u februaru 2013. i rezultat je saradnje sa "Imlekom". Dnevno se, kako je naš list već pisao, tržištu isporučuje 16.500 litara, odnosno mesečno 495 tona organskog sirovog mleka, a osim svežeg i dugotrajnog mleka Imlek plasira i organski jogurt, beli sir, pavlaku, kiselo mleko i namazni sir.

"Cilj naše kompanije nije da se širi u proizvodnji mleka. U proces proizvodnje želimo da uključimo i druge farmere koji rade u skladu sa svim pravilima organske proizvodnje. Plan je da se okrenemo i proizvodnji organskog mesa i to ne samo junećeg već i pilećeg i da vidimo kako će tržište da reaguje", kaže Vitošević napominjući da njegova farma poseduje kako domaće tako i sertifikate koji važe za zemlje Evropske unije, što je dodatna garancija potrošačima da je sve proizvedeno u skladu sa principima organske proizvodnje.

Iako neki naši proizvođači imaju organski uzgojene životinje, mesa tih životinja nema na tržištu upravo zbog toga što nema sertifikovanih prerađivačkih kapaciteta, objašnjava za "Danas" Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia organika, i potvrđuje da je nedostatak sertifikovanih prerađivača razlog zbog čega u našim trgovinama nema više proizvoda iz te kategorije.

S druge strane, kaže naša sagovornica, osim farme u Čarugu postoje i drugi proizvođači, ali oni imaju mali broj grla i raštrkani su po zemlji.

"Njima se ne isplati da pojedinačno ugovaraju saradnju sa klanicama koje, da bi mogle da prerađuju ovakvo meso, moraju da dobiju sve neophodne sertifikate. Jedno od rešenja bi bilo udruživanje proizvođača koji žive u određenoj oblasti jer bi zajedno lakše sa prerađivačima našli ekonomski interes", zaključuje Simićeva.
 
Potpuno podrzavam prethodni post jos samo da dodam da je taj Sasa Vitosevic bivsi ministar poljoprivrede dobro upucen u sve te marifetluke.
 
Da bi ste proizvodili organsku hranu treba levog i desnog komsiju da ubijete da se nebi nasalili da u svojim bastama koriste bilo sta od hemijskih supstanci jer odma direktno uticu na vasu organsku proizvodnju tako da ovaj clanak je malo povelika novinska patka.Ali ajde neka im bude ipak proizvesti toliku kolicinu organske hrane za jednu farmu bez ikakve upotrebe hemije i traktora i ostale mehanizacije trebali bi da zive ko Amisi!
 
Koriste se traktori ali hemija koliko sam čuo - ne. Čak nemaju ni prskalice.
Kopanje i tako te fore.
Uostalom, kakve podsticaje dobijaju ni ne moraju mnogo da se trude oko prinosa. Znam da su izlicitirali neku lepu sumu državne zemlje po pravu prečeg zakupa. Baš se nešto pitam jel i to zemljište spada u "organsku" proizvodnju ili je to samo "organ" za budale.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh