Druže,ipak mislim da se u ovom slučaju ne radi o mišljenju.To su samo činjenice koje okoreli tzv. nacionalisti ne žele da priznaju
Auh, ovde se baš ne slažemo.
Ali ne mari, zašto bi u svemu morali da se slažemo?
Činjenice, da bi bile činjenice, moraju biti dokazive i proverive. Dokaza da je to sve ista nacija nema (ako za dokaze ne uzimamo sumnjivu literturu J. Deretića i njemu sličnih koji tvrdi da je čak i Orfej (po njemu Sorbej) bio Srbin, a Sorbona srpska obrazovna institucija).
Na drugoj strani je lako proveriti da većina ljudi smatra (a to je mnogo relevantnije, tj to je jedino relevantno) da se radi o različitim nacijama. To se vidi poi svim rezultatima izbora i u Hrvatskoj i u Srbiji. Stranke koje zagovaraju jugosloevnstvo ili zajedničku državu su minorne, tj nemaju uopšte pristalica ni u jednoj ni u drugoj naciji.
Ne zanam odakle crpiš argumente da večina ljudi smatra da je zajednička država rešenje.
Da li su te dve nacije nastale od istih plemena, kada i kako su se razdvojili, je zanimljiva tema ali bez utricaja na sadašnje stanje, a ono je da sada postoje dve različite nacije, i tu realnost je mudro uzeti u obzir.
Jer šta ako ne prihvatimo to već insistiramo da su svi Hrvati ustvari Srbi?
Treba li to Srbi Hrvatima da objašnjavaju dok ovi ne shvate? Kolike su šanse da se to dogodi?
A šta ćemo sa onima koji imaju suprotnu teoriju, da su Srbi ustvari Hrvati, da je ćirilica ustvari hrvatsko pismo?
Šta ako oni Srbima krenu da objašnjavaju da su u pravu ?
Kolike su šanse da oni uspeju u tom objašnjavanju?
Ili treba jedni druge da prisilimo da prihvate neku teoriju?
Jedino normalno je da se uvaži postojanje različitih nacija, da se formiraju nacionalne države, a onda da te dve države sarađuju ako postoji interes, a sigurno je da postoji. I da se ljudi iz tih država druže, razmenjuju iskustva, posećuju.....
Kažu da je braći, da bi ostala braća, najmudrije da se podele i da svaki ima i vodi svoje domaćinstvo, pa kako bude radio tako će mu i biti.
