Umiranje naših kuća

Krlemrle ovde se momci zene sa 30 godina.
Ja sam se ozenio sa 26 i to je bilo kasno, sad u mom kraju moje dete nema sa kim da se igra jer nema dece.
Svaka cast onome ko se ozeni sa 20 godina i na vreme skuci, takva sela zive i treba da zive.
:ppozdrav:


Ja da se pitam ja bih zabranio rađanje dece i brak pre 25-te godine i za muškarce i za žene!!!

Možda je u vreme Tita to bilo drugačije, ali danas se 90% brakova sa supružnicima mlađim od 25 godina sklapa zbog deteta, tu nema ljubavi, a tu nema ni neke perspektive... Ja samo kad pogledam oko sebe ljude koje poznajem, pa to je tuga bre, niko nije ni fax završio zbog deteta, skoro svi kod roditelja žive, jedva sklapaju kraj sa krajem, ma, tuga...

Do 25-te se PROŽIVI malo i posle je lakše, verujte mi... Svako ko je dobio dete pre 25-te će se složiti... E sad, onaj ko ima neki "razrađen" posao od roditelja on ima sreće jer sa param je lakše preživeti sve to, ali ko nema...

Da se ogradim, OVO JE U GRADU, za selo neznam, ali verujem da nije drugačije...

Ne treba cilj da nam (Srbiji kao državi) bude povećanje nataliteta po svaku cenu, daj da ljudi nešto privređuju, a kad rade biće i dece, ja prvi želim bar troje, ali ako ne bude bilo mogućnosti (opet spominjem državu) onda neću... Po meni nije u redu "štancati" decu a ne moći im obezbediti pristojan život...
 
А зар није једноставније забранити политичаре ? 90% ефеката које си навео немају везе с њиховим браком .. А ко се у Србији бави повећањем наталитета осим у предизборној кампањи а и то неће дати резултата јер ј... у здрав мозак ...
Окупатори су преузели све области које доносе профит ... зашто за Бога милога мислите да ће на пољоприведу да забораве???
 
Bilo političara ili ne ono što treba danas mladima je ŽIVOT, izlasci, povezani sa učenjem, more, planina,... Obaveze ali i prava... Ako me razumeš... Onaj, ko to ne može da ima jer je prerano ušao u ŽIVOT je na gubitku... To je kao da čim dete napuni 7 godina ti ga šutneš u prvi srednje... Fali mu ta osnovna...

Mora se ići po redu... Dete, osnovna, srednja, izlasci, fax (ili ne mora) izlasci, posao... Jedno propusti i to će se tražiti posle nekog vremena...


A ono što ste napisali Peđa1 ( ja mislio da smo prešli na ti :) ) za političare ste 1.000.000% u pravu...
 
Позивам за свједока мастионицу и перо и оно што се пером пише;
Позивам за свједока несигурну таму сумрака и ноћ и све што она оживи;
Позивам за свједока судњи дан, и душу што сама себе кори;
Позивам за свједока вријеме, почетак и свршетак свега
— да је сваки човјек увијек на губитку.

:ppozdrav: губитак је неминован .. дал на мосту ил на ћуприји .. то је слобода избора :osmeh:
 
Ja da se pitam ja bih zabranio rađanje dece i brak pre 25-te godine i za muškarce i za žene!!!

Možda je u vreme Tita to bilo drugačije, ali danas se 90% brakova sa supružnicima mlađim od 25 godina sklapa zbog deteta, tu nema ljubavi, a tu nema ni neke perspektive... Ja samo kad pogledam oko sebe ljude koje poznajem, pa to je tuga bre, niko nije ni fax završio zbog deteta, skoro svi kod roditelja žive, jedva sklapaju kraj sa krajem, ma, tuga...

Do 25-te se PROŽIVI malo i posle je lakše, verujte mi... Svako ko je dobio dete pre 25-te će se složiti... E sad, onaj ko ima neki "razrađen" posao od roditelja on ima sreće jer sa param je lakše preživeti sve to, ali ko nema...

Da se ogradim, OVO JE U GRADU, za selo neznam, ali verujem da nije drugačije...

Ne treba cilj da nam (Srbiji kao državi) bude povećanje nataliteta po svaku cenu, daj da ljudi nešto privređuju, a kad rade biće i dece, ja prvi želim bar troje, ali ako ne bude bilo mogućnosti (opet spominjem državu) onda neću... Po meni nije u redu "štancati" decu a ne moći im obezbediti pristojan život...

Djelomično si u pravu, a djelomično i nisi...znam jedan par koji tako planira kad će imati djecu...i tako planiraju već 15 godina...najprije nisu imali dobar posao, onda je trebala kuća onako kako su oni zamislili...pa auto...danas imaju skoro sve to, ali djecu nemaju...ne zato jer im još nešto fali, nego jednostavno zato što nisu spremni na obavezu da imaju djecu. Djeci nikad ne možeš sve pružiti i nije dobro da im sve pružiš...
Koliko su djece imale nekada porodice, pružili su im ono najvažnije, postavili ih na noge i naučili da budu ljudi, da cijene svoj i tuđi rad. Nikakva politika, a ni ove zanimljive reklame u cilju povećanja nataliteta na vašim TV, neće natjerati parove da imaju više djece. Najveći problemi su u našim glavama, neostvarivim ambicijama...
Znam da je glupo uspoređivati nekad i sad, ali baš zbog tih težnji za modernim životom, izjednačavanja života u relaciji selo-grad, dolazi do propadanja sela. Mladi na selu danas ne žele živjeti drugačije od svojih vršnjaka u gradu, i zato bježe u gradove. Djeca na selu, barem moja, imaju svoje obaveze, pomažu nam koliko mogu, što je za njihove gradske prijatelje razlog da im se ismijavaju...postoji vrijeme za zabavu, ali i vrijeme za rad. Onaj tko se odluči živjeti na selu, od poljoprivrede, mora znati da to znači cjelodnevni angažman, a tko nije spreman na to, bolje da se drži grada.
 
@zvončica

ne mogu se više sa tobom složiti, sve što si napisala u prvom pasusu je na mestu, ali ja nisam mislio na to...

Naravno da se "idealni" uslovi za decu NIKAD neće napraviti, i to je OK, ali ja sam mislio na nešto drugo, a to je život PRE BRAKA, život između prvog izlaska u grad i momačke/devojačke večeri. Na taj period ja mislim, i čvrsto stojim pri tome da taj period je nešto što određuje psihu u kasnijim godinama...
Dakle, ako neko uđe u brak pre nego što ode na more sa prijateljima, pre izlazaka do jutra, prvih majeva, kampovanja, puno puno ljubavi, muvanja, zezanja... Svega što čini neki "teenage" život, taj koji tako nešto ne proživi teže će podneti brak, decu i sve ostalo jer dok on uspavljuje dete i radi za porodicu njegovo društvo izlazi, peva, druži se... A to jako fali... Setite se samo (a siguran sam da se to svima desilo) kako vam je bilo da se dite kući "u kazni" dok se vaše društvo igra napolju... Sličan osećaj, tako mi je to opisao jedan drug kad smo sedeli i malo dublje pričali... A njemu je sad još gode, razveo se posle dve godine... Tuga...


Što se tiče tvog drugog pasusa, moje dete će sutra živeti kao i tvoja deca. Deca trebaju da imaju obavezu, moraju da znaju da su deo porodice i da obaveze postoje, ali postoji i slobodno vreme...


Mladi na selu danas ne žele živjeti drugačije od svojih vršnjaka u gradu, i zato bježe u gradove.

Ovo je OK, verujem da je to normalno, i u selu je isto kao u gradu, ali u selu deca imaju više obaveza, pa posle izlaska idu na "njivu" ili šta god, dok u gradu spavaju, mahom, ima i onih koji rade nešto drugo, kod roditelja ili šta god...

Onog momenta kad u svakom selu prosečno dete, tinejdžer, bude imao, par kafića, internet, plažu (bazen, reku, šta god..), dosta društva... Neće im biti problem, ali dok toga nema, dosta vršnjaka, nema ni sreće u selu za njih... Kad krenu u srednju onda se putuje, druži se, isto i za fax eventualno kasnije... Tako da je tad lakše...
 
@zvončica

ne mogu se više sa tobom složiti, sve što si napisala u prvom pasusu je na mestu, ali ja nisam mislio na to...

Naravno da se "idealni" uslovi za decu NIKAD neće napraviti, i to je OK, ali ja sam mislio na nešto drugo, a to je život PRE BRAKA, život između prvog izlaska u grad i momačke/devojačke večeri. Na taj period ja mislim, i čvrsto stojim pri tome da taj period je nešto što određuje psihu u kasnijim godinama...
Dakle, ako neko uđe u brak pre nego što ode na more sa prijateljima, pre izlazaka do jutra, prvih majeva, kampovanja, puno puno ljubavi, muvanja, zezanja... Svega što čini neki "teenage" život, taj koji tako nešto ne proživi teže će podneti brak, decu i sve ostalo jer dok on uspavljuje dete i radi za porodicu njegovo društvo izlazi, peva, druži se... A to jako fali... Setite se samo (a siguran sam da se to svima desilo) kako vam je bilo da se dite kući "u kazni" dok se vaše društvo igra napolju... Sličan osećaj, tako mi je to opisao jedan drug kad smo sedeli i malo dublje pričali... A njemu je sad još gode, razveo se posle dve godine... Tuga...


Što se tiče tvog drugog pasusa, moje dete će sutra živeti kao i tvoja deca. Deca trebaju da imaju obavezu, moraju da znaju da su deo porodice i da obaveze postoje, ali postoji i slobodno vreme...




Ovo je OK, verujem da je to normalno, i u selu je isto kao u gradu, ali u selu deca imaju više obaveza, pa posle izlaska idu na "njivu" ili šta god, dok u gradu spavaju, mahom, ima i onih koji rade nešto drugo, kod roditelja ili šta god...

Onog momenta kad u svakom selu prosečno dete, tinejdžer, bude imao, par kafića, internet, plažu (bazen, reku, šta god..), dosta društva... Neće im biti problem, ali dok toga nema, dosta vršnjaka, nema ni sreće u selu za njih... Kad krenu u srednju onda se putuje, druži se, isto i za fax eventualno kasnije... Tako da je tad lakše...

Odgajanje deteta je najvece zivotno zadovoljstvo i najveca radost za svakog normalnog coveka(roditelja) ne moze se meriti sa nekim izlaskom niti bilo cime drugim.
 
@zvončica

ne mogu se više sa tobom složiti, sve što si napisala u prvom pasusu je na mestu, ali ja nisam mislio na to...

Naravno da se "idealni" uslovi za decu NIKAD neće napraviti, i to je OK, ali ja sam mislio na nešto drugo, a to je život PRE BRAKA, život između prvog izlaska u grad i momačke/devojačke večeri. Na taj period ja mislim, i čvrsto stojim pri tome da taj period je nešto što određuje psihu u kasnijim godinama...
Dakle, ako neko uđe u brak pre nego što ode na more sa prijateljima, pre izlazaka do jutra, prvih majeva, kampovanja, puno puno ljubavi, muvanja, zezanja... Svega što čini neki "teenage" život, taj koji tako nešto ne proživi teže će podneti brak, decu i sve ostalo jer dok on uspavljuje dete i radi za porodicu njegovo društvo izlazi, peva, druži se... A to jako fali... Setite se samo (a siguran sam da se to svima desilo) kako vam je bilo da se dite kući "u kazni" dok se vaše društvo igra napolju... Sličan osećaj, tako mi je to opisao jedan drug kad smo sedeli i malo dublje pričali... A njemu je sad još gode, razveo se posle dve godine... Tuga...


Što se tiče tvog drugog pasusa, moje dete će sutra živeti kao i tvoja deca. Deca trebaju da imaju obavezu, moraju da znaju da su deo porodice i da obaveze postoje, ali postoji i slobodno vreme...




Ovo je OK, verujem da je to normalno, i u selu je isto kao u gradu, ali u selu deca imaju više obaveza, pa posle izlaska idu na "njivu" ili šta god, dok u gradu spavaju, mahom, ima i onih koji rade nešto drugo, kod roditelja ili šta god...

Onog momenta kad u svakom selu prosečno dete, tinejdžer, bude imao, par kafića, internet, plažu (bazen, reku, šta god..), dosta društva... Neće im biti problem, ali dok toga nema, dosta vršnjaka, nema ni sreće u selu za njih... Kad krenu u srednju onda se putuje, druži se, isto i za fax eventualno kasnije... Tako da je tad lakše...

E sad ispada da su brak i djeca kazna, dok drugi uživaju. Slažem se da svatko od nas mora proći svoje, po tome se kasnije definiramo kao ljudi, dobri ili loši...ali život ko život, nije uvijek sve po planu...život uglavnom iznenadi kad se najmanje nadaš...e sad, kad se to iznenađenje dogodi, svatko će reagirati onako kako mu savjest nalaže...lično mislim da brak u slučaju tih ranih trudnoća i nije najbolje rješenje, ali je ponekad jedino moguće...iako se uvijek pitam pitaju li se te djevojke, žene ikad da li bi taj brak nastao i da nije bilo djeteta...ali to je već neka druga tema...
Istina je da danas mladi sve češće ulaze nespremni u brak i onda nakon nekog vremena žele svoj prijašnji život...mnogi se i vraćaju tom životu. Nema tu pravila, život nas gazi, godine idu, ako ne uletiš na pravi "voz" život prođe kraj nas i kad to shvatiš pitaš se gdje si bio i šta si radio sve to vrijeme. Život treba živjeti, ali i stajati iza svojih postupaka. Takvim ljudima je obično teže od onih koji se od života kriju kao od nevremena.

Pusti kafiće, bolje da im sredina ponudi igrališta, sportske dvorane...da imaju gdje ispucati energiju...ovdje u svakom većem selu postoje kafići, internet je u svakom selu... postoje i sportske dvorane...ali se mladi ne zadržavaju u tom selu...nisu im zanimljivi ni ti kafići, ni te dvorane...izlaze u gradove jer se žele poistovjetiti sa svojim gradskim vršnjacima...upoznati nove ljude, tako da mislim da to i nije baš neki recept za zadržavanje mladih na selu.
 
Статистика показује управо супротно, да људи све старији улазе у брак. Да је просечна старост људи све већа. Да је деце све мање. Из тога испада да је проблем управо што жене касније улазе у брак и рађају, а не што журе. Ово важи скоро за целу Европу. Не важи само за одређене етничке и верске групе, као изузетак.
 
Ja da se pitam ja bih zabranio rađanje dece i brak pre 25-te godine i za muškarce i za žene!!!

Možda je u vreme Tita to bilo drugačije, ali danas se 90% brakova sa supružnicima mlađim od 25 godina sklapa zbog deteta, tu nema ljubavi, a tu nema ni neke perspektive... Ja samo kad pogledam oko sebe ljude koje poznajem, pa to je tuga bre, niko nije ni fax završio zbog deteta, skoro svi kod roditelja žive, jedva sklapaju kraj sa krajem, ma, tuga...

Sreća pa se ne pitaš. I ovako smo zemlja baba i deda, samo nam još takve fiks-ideje fale. Ovo me neodoljivo podseća na Crvene Kmere koji su valdali Kambodžom i ispisivali najcrnje stranice njene istorije. U njihovom sistemu, društvo je određivalo ko će sa kime i kada u brak...

Ne slažem se sa ovim, a ne slaže se ni biologija. Ostavimo sada "holivudsku" sociologiju po strani.
Moja majka se porađala sa navršene 24 godine i ona kaže kako je glavni lekar viknuo dok su je unosili u porođajnu salu: "Pažnja! Imamo ovde jednu stariju prvorotku!" Tu ga ona ispravi da ima samo 24 godine, a on ponovi: "Dakle, rekoh starija prvorotka!"

Moja žena se porodila sa 19 godina prvi put. Do sada se još ni jednom nismo razveli, nismo se svađali niti imali krizu, a teče nam upravo deveta godina u braku. Ne slažem se da među nama nema ljubavi. Volimo se jednako kao i kad smo se venčali ili verili. Inače, žena je upravo pored mene, dakle nije se vratila kod mame, nije ni u ludnici, a nije se ni propila. Deca su takođe psihički i fizički zdrava, stariji je odlikaš u školi, a i mlađeg vaspitačica hvali...

Deca su naša radost, a izlazaka u onom smislu nismo ni željni? Šta tu ima lepo da se guraš u zadimljenom kafiću gde nema slobodne stolice ni da sedneš, svi te čepaju i gurkaju, prosipaju pivo i povraćaju, muzika glasna, ne možeš da razgovaraš, pa izbije tuča... Takav provod priliči balavurdiji od 15 do najviše dvadeset godina. Starije koji to smatraju provodom ja smatram nezrelima. Za moju ženu i mene izlazak i provod je kad odemo u neki restoran, sednemao kao ljudi za sto sa čaršafima i escajgom na romantičnu večeru uz sveće, pa degustiramo neko dobro vince na tenane uz tihu muziku i razgovor. Ponekad sami, a ponekad i sa još jednim ili više parova. To je provod koji priliči zrelima, a mogu i bračni parovi sa malom decom da ih priušte sebi. Deca ostanu sa babom i dedom. I jedni i drugi jedva dočekaju da se malo druže bez nas.

Kad se ko oseća zrelim da rađa neka procenjuje sam.

- - - - - - - - - -

Статистика показује управо супротно, да људи све старији улазе у брак. Да је просечна старост људи све већа. Да је деце све мање. Из тога испада да је проблем управо што жене касније улазе у брак и рађају, а не што журе. Ово важи скоро за целу Европу. Не важи само за одређене етничке и верске групе, као изузетак.

Tačno. amerika takve standarde nameće putem Holivuda, ali sama ih ne primenjuje. Njihova većinska populacija stupa u brak i rađa decu u dvadesetim, a ređe u tridesetim i četrdesetim.
 
Poslednja izmena:
Eeee Krlemrle kad bi sve zene bile kao tvoja. Imas one sto prvo hoce da naprave "karijeru". A imas i one sto pozure pa se posle pokaju.
 
Hvala. Ne bi to valjalo jer nisu ni svi muškarci kao ja. Zato nas i ima tako svakakvih da svaka vreća nađe odgovarajuću zakrpu. Ja verujem da je pronalaženje životnog partnera jednačina sa više tačnih rešenja. Dovoljno je doći do jednog od tih tačnih.

Ne osuđujem ja ni ove što žele prvo da izgrade karijeru, druga je stvar što takvu neku nikada ne bih poželeo za životnu saputnicu. Svako ima pravo na izbor. Svi imamo pravo da biramo životni put, životnog partnera...
Samo po meni nije pravo da neko svoj izbor smatra jedinim ispravnim ili da primer jednog svog druga, po svoj prilici razmaženog i nezrelog, smatra reprezentativnim uzorkom.
 
Veliki problem je sto deca danas zele da budu starija, pa rano pocnu sa konzumiranjem alkohola, cigarete, u nekim slucajima cak i droge.
 
Sve u svoje vreme, uglavnom su deca starijih roditelja razmažena do besvesti i na kraju postanu i vrlo problamatična.

Ne mora da znači, ali u većini slučajeva jeste tako. Jedna moja tetka(mamina sestra od tetke) je "pobegla" iz pasivnih krajeva i kad se dočepala Beograda i fakulteta nije se manjivala učenja dok nije doktorirala. Za društveni život nije marila, a za momke ni toliko. Imala je četrdeset godina kad se udala i počela da rađa. Danas ima troje dece i živi u zgradi. Komšije pišu peticije protiv njih, tj. buke koju prave.

Drugi primer(pozitivan) je moja drugarica iz ranije mladosti, tj. ćerka jednog mog kolege koja se udala još kao studentkinja i rodila prvo dete. Ne samo da je diplomirala nego je nakon toga rodila i još jedno dete i upravo tera ako se ne varam magistraturu i to sa samo 27 godina. Danas živi sa mužem u skladnom braku, u Novom Sadu stanuju. Poreklom je iz Kikinde. Otac njen je kao dete sa salaša došao u selo.

U redu je da neki ljudi napuštaju selo, ali ne svi. Takvi kojima nauka ide i treba da se bave naukom, a oni kojima ne ide školovanje, bolje da se vrate korenima, da se skuće i počnu na vreme da privređuju jer neće moći roditelji - penzioneri da ih izdržavaju doveka niti će ih neko vući za rukav da im da posao.
 
Poslednja izmena:
Ivanerns
Svašta sam pročitao ali da treba zabraniti brak pre 25 !! E takvu glupost nisam!!!
Ja bi te prijatelju savetovao a i moju decu ću čim budu punoletni neka slobodno stupaju u bračne vode.
Te priče kako su mladi i kako nema tolerancije i često dolazi do razvoda stoje ali isto i za starije i one nenaučene od roditelja o osnovnoj kulturi i životu.
Ja sam dobio dete sa 24 a supruga sa 22 i vidim to samo kao jednu prednost.Evo sad će nam 10 godina braka i misliš da sam željan kafane i grada( samo da napomen ja sam iz grada došao na selo da živim).U subotu sam ima godišnju skupštinu u Lovačkom društvu,večer i pijanka prvoklasna ona godišnja.Bio sam do 10 sati i otišao da sečekam Ćerku u Vršac koja je sa svojom baletskom grupom bila u Zrenjaninu i osvojili prvo mesto.Misliš da je veća sreća biti u društvu ili kad vidiš taj osmeh koji viri iz autobusa?? Ratmisli malo.
@ Banečurug Nisu današnja deca u fazonu da budu starija pa počnu sa zabranjenim stvarima.U pitanju je striktno roditeljsko vaspitanje.
 
Ali ubedljivo "najbolja" ideja od pocetka teme zabraniti punoletnim,radno sposobnim ljudima da stupe u brak i da osnuju porodicu.:haha:Boze,ima li te negde?
 
Nije dobro mator radjati decu, pod "mator" podrazumevam sve preko 30god. U Nemackoj trudnica koja je starija od 25 godina prolazi kroz poseban tretman pregleda i odrzavanja trudnoce. Od mog bivseg gazde zena(nemica) nosila je svoje trece dete u svojoj 32 godini isla je na desetine posebnih lekarskih pregleda da bi bila sigurna da ce roditi zdravo dete u tim godinama.

Moja baba se udala u 15 godina u 32godine je postala baba. Sada ima 75 godina ima 2 dece, 6 unuka i 10 paraunuka, mozda ce doziveti da bude i cukunbaba. Zar nije prelepo kad covek mlad osnuje porodicu i uziva gledajuci svoje potomke decu,unuke,paraunuke milina jedna.
 
Poslednja izmena:
Статистика показује управо супротно, да људи све старији улазе у брак. Да је просечна старост људи све већа. Да је деце све мање. Из тога испада да је проблем управо што жене касније улазе у брак и рађају, а не што журе. Ово важи скоро за целу Европу. Не важи само за одређене етничке и верске групе, као изузетак.

Pusti statistiku, malo se prosječnih ljudi može naći u tome...
Uvijek kažem da za sve u životu postoji vrijeme, tako i vrijeme za osnivanje obitelji, za rađanje...znam ih mnoge koje jure karijeru, slijede ambicije kojima nikad kraja i tako dočekaju 40-te, a biološki sat svake žene nemilosrdno otkucava...
No, nismo svi isti i nemamo svi iste poglede na život.
 
Nazad
Vrh