У сарадњи са ФТН и фирмом AlfaNum
Милосављевић: Неопходан увоз млека
10. децембар 2010. | 03:45 → 14:15 | Извор: Танјуг, Бета НОВИ САД - Министар тргодине и услуга Србије Слободан Милосављевић изјавио је данас у Новом Саду да је неопходан увоз млека јер тржишту Србије месечно недостаје између 10 и 15 милиона литара.
"Анализа у новембру је показала да приликом производње и откупа сировог млека имамо између 10 и 15 милиона литара млека мање од потреба тржишта. То говори да су у Србији сточарство и производња млека већ дуже времена дестимулисани", рекао је Милосављевић на конференцији за новинаре у Продуктној берзи.
Извезено 30000 музних крава
Он је оценио да повећање премија за млеко није довољно, обзиром на то да су у окружењу оне знатно веће, о чему говори и податак да је ове године из Србије извезено преко 30.000 грла музних крава, највише у државе у окружењу као што је Босна и Херцеговина.
"То је кључни разлог зашто у Србији нема довољно млека. Краве су махом извезене у Хрватску и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, где су премије за литар млека, прерачунато 10 до 15 динара. Код нас су све до пре неколико дана износиле свега 1,5, а након ребаланса још увек недовољних четири динара", рекао је Милосављевић, који је годину дана, од средине 2007. до лета 2008, био министар пољопривреде.
Министар је оценио да увоз млека у Србији није усмерен против произвођача, већ да би се потрошачи осећали комотније приликом куповине те животне намирнице.
Милосављевић је оценио да су уредба Министарства трговине о обавези прерађивача да на тржиште пласирају 40 одсто откупа у виду свежег млека и повећање премија за млеко ипак допринели смиривању тржишта.
Он се заложио за знатно повећање аграрног буџета, али и другачију расподелу пара унутар њега.
"Сточарство тренутно чини само 30 одсто укупне пољопривредне производње у Србији, што значи да је наш аграр неразвијен. Потребно је знатно више улагати у сточарство, па несташица млека не би било", истакао је Милосављевић.
Према његовом мишљењу, погрешно је што већи део извоза пољопривредних производа, који ће ове године достићи вредност од две милијарде долара, представљају примарни производи, пре свега пшеница и кукуруз, али и малине.
"Боље би било да свету продајемо производе вишег степена прераде, у које је уграђен и рад. Тиме би постигли бољу цену и стабилизовали домаће тржиште хране", закључио је Милосављевић.
Говорећи о цени хлеба, Милосављевић је рекао да Министарство трговине поштује договор са Унијом пекара Србије о месечној позајмици 100.000 тона пшенице из Републичких робних резерви под условом да цена хлеба остане на нивоу од 1. августа.
"Имамо одређених проблема са обезбеђивањем гаранција па долази до кашњења испоруке пшенице", рекао је Милосављевић и додао да како буду стизале гаранције, тако ће и Унија добијати договорене количине пшенице.
Он је оценио да у случају да цена пшенице настави да расте, ипак није реално очекивати да цене хлеба остану на садашњем нивоу.
Велики играчи "изманипулисали" пољопривреднике
Министар трговине је изјавио да су "велики играчи" на српском тржишту "изманипулисали" пољопривреднике и откупили цео род пшенице по ниској цени.
"Пшеница је у рукама великих играча који су изманипулисали примарне произвођаче да продају пшеницу по упола нижој цени од тренутне. Сасвим је јасно ко ту прави профит", рекао је Милосављевић.
Министар трговине сложио се са предлогом министра пољопривреде Шаше Драгина о предузимању мера како би се извоз пшенице оптеретио царином или извозном таксом, што би довело до дестимулисања извоза.
"Нисам се никада покајао због предлога да се 2008. забрани извоз пшенице и кукуруза. Зато сам сагласан да се предузму неке мере како би било више пшенице на нашем тржишту", рекао је Милосављевић.
Он је оценио да извоз примарних пољопривредних производа Србији никада неће моћи да створи довољан прилив девиза и раст животног стандарда становништва.
"Ове године имаћемо рекордан извоз у аграру од око две милијарде долара, а суфицит ће износити око милијарду. То је јако добро, али би било и више да не извозимо сировине и полупроизводе, већ производе за шта имамо велике индустријске потенцијале.
Берза за ратарске културе у Новом Саду
Милосављевић је у Новом Саду разговарао са директором Продуктне берзе Жарком Галетином о изради закона о робним берзама, за који је рекао да ће бити усвојен током 2011. и створити још бољи амбијент за трговину у Србији.
"Почетком 2011. радна група почеће писање закона, а његов нацрт требало би да буде готов у априлу, када ћемо отворити јавну расправу", рекао је Милосављевић и додао да је идеја да Србија има три робне берзе.
Берза за ратарске културе налазила би се у Новом Саду у садашњем седишту Продуктне берзе, берза електричних енергената била би у Београду, док је идеја да берза јагодичастог воћа буде у Западној Србији, највероватније у Ужицу.
Жарко Галетин је рекао да је за будући рад робних берзи најпродуктивније донети Закон о робним берзама, што је показала и студија Економског факултета у Београду.
"Закон би нам дао могућност отварања нових тржишта и ефикаснијег трговања. Наш циљ је да будемо референтна регионална берза, а наша позиција и полувековни рад потпуно нам дају за право да тако и буде", рекао је Галетин.