Ne mesajte Srbiju i zapad u poredjenjima (tj ne radite direktna poredjenja, moraju da se uzmu specificne okolnosti svuda, pa onda da se poredi)! Na zapadu postoji kapitalizam (ulozim x i zaradim y, a to y je najcesce razumno iznad x, recimo sve preko 10-12% na godisnjem nivou se smatra odlicnom zaradom), dok u Srbiji postoji posebni kapitalizam "ulozim x i sutra dobijem 3 puta x"!!! U srbiji ne postoji "rasadnicarska mafija", sta god to bilo, postoji hiperprodukcija sadng materijala nekih godina, i za neke vrste voca , i to je generalno to (necu da ulazim u probleme i razloge istih sad).
Nije posao (niti on to moze da radi, i da hoce) rasadnicara da ubedjuje nekog da sadi 5 hiljada sadnica po hektaru tresnje tamo gde im mesto nije, obicno te ideje ljudima padaju na nekim drugim mestima (kao sto su forumi, kao ovaj i slicni, i zato uvek insistiram da treba pricati realno o svemu i svuda posto ovo citaju raznorazni ljudi sa raznoraznim znanjem i predrasudama, treba pricati bez bombastinih tvrdnji (dal negativnh ili pozitivnih, nebitno je), a rasadnicar je tu da ti ponudi "ostvarenje" tih zelja! Ne ide to bas tako, da rasadnicari idu od kuce do kuce (po Vojvodini na primer) i pricaju ljudima posadite tresnju svuda po ravnici, 5000 komada po hektaru, imaceste taj i taj rod i tu cenu, i ljudi se prime, poveruju, i fljusnu 30 hiljada evra i posade hektar tek tako. Neko drugi tim ljudima daje ideje, a rasadnicari su samo neko ko se tu nasao da te ideje ispuni (moze i da se kaze iskoristio splet okolnosti, ali opet, na kraju krajeva, svaki biznis tako funkcionise, iskoristis okolnosti, postoji potraznja za sadnim materijalom i ti ga proizvodis i nudis na trzistu tako da to samo po sebi nije negativno).
Inace, nisam rasadnicar, nekad smo se bavili time i prestali iz rznoraznih razloga, sam sam proizveo svoje tresnje, ne toliko zbog cene, koliko zbog toga sto sam hteo vecu kontrolu nad sortimentom (to mi je bilo najbitnije od svega). Slazem se da ima medju rasadnicarima i ovakvih i onakvih, ali definitivno ne bi sve pljuvao i stavljao u isti kos ko sto neki rade (isto je to ko i za sve ostalo u zivotu, u svakom zitu ima i kukolja).
Sadnica na Gizeli kosta u Italiji i Americi skoro isto, ili nekih 1-2 evra u proseku vise nego sadnica na divljoj tresnji ili magrivi, i jedini je razlog sto podloga (pretezno zbog takozvanog royalty fee-a kosta taj evro-dva vise, to je inace ono sto NIKO od nas nije naviko da plati kad kupuje sadnice), ostalo je njima sve isto, tako da kod njih nema znacajne razlike. Kod nas Gizela kosta 6-8 evra zato sto samo od italijana moze da se kupi (moze ustvari i kod nas za malo nizu cenu od 4-5 evra), a na magrivi i divljoj tresnji moze od nasih rasadnicara po ceni od 1-2 evra, i to jeste drasticna razlika. Jeste, Gizela se sadi gusce, ali i te razlike su u vecini zasada ne toliko drasticne (prakticno ide na bujnoj od nekih 400 do 600 sadnica po hektaru, pa nekad i malo vise, zavisi od sistema, dok na Gizeli ide 1000-1200 sadnica po hektaru u vecini slucajeva, to sto neko sadi 2-3 pa i 5 hiljada po hektaru, to su jos uvek eksperimentalni zasadi, i tu jeste cena sadnica ogromna, to se isto slazem, ali to se jos uvek ne sadi komercijalno ni na zapadu), tako da ni to ne pravi drasticnu razliku. Malo vecu razliku prave plastenici, sistemi zastite protiv grada i kise, kopanje bunara i sistem za navodnjavanje, u odnosu na klasican sistem gajenja na bujnoj podozi uglavnom bez svega toga, ali opet kod njih je to red velicine (na nivou podizanja zasada sa svime sto treba) mozda duplo razlika (recimo 20 hiljada prema 40 do 50) sto je za njihove uslove gajenja (cena kvalitetne krupne tresnje koju za nijansu lakse, sto je manje bitno, i znatno brze tj ranije dobiti, sto je NAJBITNIJE u celoj prici) koja kad se raspodeli na 15 godna trajanja zasada to lepo ukalkulise i onda razlika na amortizaciji ulaganja nije drasticna.
NEMOJTE da poredimo babe i zabe i da vadimo pojedinacne slucajeve "prevare", kao na primer ono sto se desilo u Sabcu, da je neko "zaboravio" da kaze par bitnih "sitnica" ljudima koji sade!!!
Poredjenje Gizele i bujnih podloga MORA da se radi u svakom speificnom slucaju, sve se uzme u obzir, i onda se donese odluka sta je najoptimalnije u datom konkretnom slucaju. Ako se uslovi promene, onda i odluka moze da se promeni. Jedino na cemu insistiram je da trdnje "Gizela je najbolja", "Gizela je najgora" i slicne ne treba tek tako iznositi, posto generaliacija za tako nesto ne moze i ne sme da se radi. Sve zavisi od slucaja do slucjaa (naveo sam moj i kolege Karlosa kao po meni dobre primere za oba sistema).
Reko sam da se uslovi gde oni (zapadnjaci, pogotovu Italijani) gaje cesto mnogo razlikuju od nasih (njihovi manje povoljni polozaju su verovatno bolji od nasih najpovoljnijih!), i imaju dosta prednosti, a manje mana od nas, tako da je kod njih sve to rentabilnije i sigurnije (manji je rizik da se tako izrazim). Kod nas su rizici preveliki za Gizelu po punoj agrotehnici, cak i na najboljim terenima, a svi koji je imaju kod nas za koje sam cuo prodaju te tresnje za manje vise istu cenu ko i ostali. Nema kalibracije pri pakovanju, tako da kod nas onaj ko gaji Gizelu ne dobija premijum cene (od 2-3-4 evra po kilogramu) za vecu krupnocu, nego to sve ide u isti kos, sa svim ostailim koje stigne na otkupno mesto. Siguran sma da to neko u lancu kad tad kalibrise, odvaja u klase, i prodaje one krupnije po znatno vecoj ceni (i zaradi na tome, a ne podeli sa proizvodjacem!), i to je jedan od milion problema koji treba da se resavaju.
Na zalost, tu se veoma slazem sa Mornarom, u zemlji Srbiji to znatno slabije ide, jednostavno vecina ljudi koji imaju kintu su navikli da uloze evro, dobiju 2-3 preko noci, i niko nece da ulaze u nesto sto dugotrajno vraca pare, i polako (pakerice za voce i razvoj trzista i plasman sa prepoznatljivm kvalitetom na strana trzista na primer). Mi smo u Rusiju izvozili i izvozimo po meni najvise samo sticajem spleta okolnoti (sankcije prema evrpskim proizvodjacima, nasa tresnja stigne malo ranije od vecine i slicno), najcesce kvalitet nije razlog, cak je cesto i razlog vracanja posiljki za neko voce, i to je veliki problem za sve u prozivodnji. Da ne pricam o slucajevima da je neko kupio jabuku iz Poljske (koja ne sme da se izvozi u Rusiju trenutno), i onda je izvezo na rusko trziste kao SRPSKU jabuku!
Kad budemo imali sistem pakerica na primer, gde ja odvezem moje tresnje (apsolutno nebitno dal je na Gizeli ili divljoj tresnji), to neko pusti kroz masinu, izklasira, odvoji lose, i kaze ti: doneo si mi 1000kg, otpad je 100kg (evo ti ga nazad, ne treba mi!), imas >32mm 100kg, cena je 2.5 evra, imas 28-32mm 250kg, cena je 2 evra, imas 400kg 24-26mm, cena je 1.5 evra, i imas 150kg kalibra ispod 24mm, cena je 0.8 evra i onda ti kaze koliko je to ukupno, i onda ti kazes (TI, ne ON) da si proizveo 1000kg tresnje i prosecna cena je 1.47evra po kilogramu (nalupao sma cifre samo da pokazem princip, cifre su nebitne). Sve dok otkup ne bude tako krenuo da gleda na proizvodnju i kvalitet, necemo mi nigde da doguramo, ili cemo da stagniramo, ili da smanjujemo proizvodnju i polako propadamo, i da zapustamo zasade sto ce jos vise da smanji kvalitet (koji ni sad nije na zavidnom nivou u proseku). Kad proizvodjac bude shvatio da se kvalitet isplati (a trenutno se ne isplati, posto to ide u isti kos i po istoj ceni uglavnom), onda ce i on da se potrudi da odradi bolju agrotehniku.
Dodatni problem je prodaja bez para, koju Mronar uvek navodi. Nisma te detalje citao kako na zapadu rade, ne bi me iznenadilo da ide slicno i da se placanje radi kasnije kad ti pakeri dobiju pare od himeprmarketa, ali ako se tako radi, onda mora da postoji i neka garancija da ce biti placeno i koliko (sto kod nas naravno ne postoji, zato sto svake godine "neki drugi ljudi" su u biznisu, a onih iz prethodne cesto nema). Idelano bi bilo da drzava stane kao garant tih koji "otkupe" bez placanja, ili da nekako drugacije garantuju (svojom imovinom, garancijom iz banaka i slicno) da ce pare biti isplacene... Naravno, u biznisu sa hranom postoje i veliki rizici (sta ako tresnje propadnu tokom transporta, ili dosta propadne dok ih kupac ne kupi u marketu, kako to kalkulistati, ko snosi rizik za to (sigurno je da mora da se prenese neki rizik i na proizvodjaca, ali ne ko sto se trenutno radi da prozivodjac snosi kompletan rizik za robu do kupca), sve u svemu, postoji mnogo problema koje treba resavati. Ovo sto je drzava uvela da samo veliki mogu da izvoze (hladnjace preko 500t i sclicno), ima logike na papiru da ce veliki odgovornije da se ponasaju, ali u realnosti je samo malom broju ljudi data sansa, posto ima manje otkupljivaca a proizvodnja je u istoj kolicini, da vise biraju, i da kupuju za nize cene zbog velike ponude a manje potraznje, sto je kao efekat desetkovalo prozivodnju i proizvodjace..
Ovako, situacija je ko sto Oktopod preporucuje ljudima da rade (na zalost, s razlogom, a i vecina tako ili slicno razmislja): nemojte skroz da napustite zasade ili da ih krcite jos, odrzavajte ih na minimumu miniumuma, ionako su cene skroz nerentbilne pa da se smanje troskovi, dok ne dodje neko bolje vreme. Ja sma optimista da ce nesto da se promeni u shvatanju ljudi i da ce neko da krene da kopira zapad i postanemo konkurentniji i prozivodimo nesto sto je po kvalitetu prepoznatljivo (a ne samo po jefitnoj ceni), ali ne iskljucujem i drugu opciju, da sve ode u ....