Trešnja
- Začetnik teme somika
- Datum pokretanja
E vidis, tvoja matematika se ne slaze sa matematikom rasadnicara. Ti razmisljas svojom glavom i ne mogu ti uvaljivati xxx za bubrege. E vidi, dodje ti pripadnik rasadnicarske mafije (ajde da ih tako nazovemo) i kaze: pun rod na Gizeli je druge godine, a rodi 40 t/ha (nasuprot tradicionalnom sistemu gdje je rod 5-10tona), extra klase od 34+ mm, koji se prodaje po 4 eura za kilogram. I onda prosjecan covjek koji se ne razumije previse racuna ovako: aha! 40 000 kg x 4 eura = 160000 eura vec druge godine od sadnje! Pa to je fenomenalno! Daj da kupim prije nego prodju sadnice!
Drugi primjer: prije nekolike godine je bio slucaj u jednom gradu u Srbiji da su seljacima nudjene "sadnice tresnje koje plate 4. godine kada tresnja dodje u pun rod. Samo da se zasadi i 4. godine pokosi vocnjak prilikom branja tresanja".
E vidis, te su sadnice bile cini mi se na Colt-u, koji ne daje pun rod 4. godine. Mozda su zaboravili da im kazu i da treba da se zaliva. I tako dodje 4. godina i po ugovoru su trebali da plate sadnice jer im je grace period bio 4 godine. A roda nema pa nema; samim tim ni para da se plate sadnice.
Ovo sto kazes da sve jeste matematika - mozda ako ukalkulises sve negativne stvari (mraz, kisu u cvjetanju, grad...). E neki pripadnici rasadnicarske mafije (ne svi, cast izuzecima) "zaborave" da pomenu tu cinjenicu da ne bude svaka godina rodna extra klasa za izvoz.
Ovo sto kazes da se prosjek racuna na period od 15 godina - tacno. Ali to u mnogim studijama "zaborave" da navedu. Npr. citao sam studije gdje porede Gizelu sa bujnim podlogama i nakon 4 ili 5 godina Gizela ima prinos ludacki, a Mazzard/Mahaleb nemaju skoro nista (jos kada je sorta koja ne pogoduje bujnim podlogama...). Ne moze se porediti Gizela u punom rodu sa podlogom koja jos nije ni pocela da radja. Zato je 15godisnji period po pitanju analize troskova mnogo precizniji.
Ne kazem da je Gizela pomodarstvo, po meni G6 ili cak G12 imaju smisla uz navodnjavanje naravno; ali ne u varijanti da te rasadnicar nagovori da posadis 3000-5000 sadnica G5 na hektar, a on ti uvali sadnice po npr. 12 eura. E to je pomodarstvo. Ako se snadjes za podlogu jeftinije pa sam kalemis to je OK. Poznato ti je da je Gizela svaka potpuno identicna jedna drugoj, a da je Magriva ili Divlja tresnja svaka razlicita (ne racunam tu SL64, SL105, Mazzard F12 i ostale vegetativne podloge).
Pozdrav i svako dobro
Tomix
Član
Do 2000 godine bio je ogranicen asortiment na nekoliko sorti koje su imale dosta mana a od podloga je bila zastupljena magriva i divlja podloga .Tresnjarstvo nije bilo zastupljeno kod nas i ovo malo Beogradske zone je verovatno je bez problema nalazilo trziste po BG u i kada je krenulo milion informacija i razne podloge i siroka ponuda vrhunskog asortimenta i sistemi gajenja i razmaka ,rezanje je isto bilo novina ,koliko djubrenja,navodnjavanja milion informacija i dezinformacija i sada posle toliko godina kada je sve postalo mnogo mnogo jasnije vide se greske mnogi su totalno promasili asortiment,neko je promasio teren za sadnju mnogi a mnogo rekreativaca je zamisljalo zasadis i proletis trimerom i cekas pun rod a mnogi su natrpali sto blize sadnice da ih bude vise i napravili haos a i rasadnicari su voleli da ga promesaju da ga izmiksuju a jedna izuzetno bitna stavka je da pre 10 godina CENA TRESANJA NIJE BILA REALNA I DA JE SVAKI NORMALAN COVEK ZNAO I OCEKIVAO DA CE SE POJAVITI MNOGO NOVIH ZASADA NE SAMO KOD NAS NEGO I U DRUGIM ZEMLJAMA I DA CE CENA PASTI.Znaci zbunjen sam kada vidim da su pojedinci razocarani sto je cena pala i da je neko iznenadjen kako se to dogodilo.Pa onda u nekoj depresiji neko izbaci sliku iz Studgarta sa cenom 8 eura a drugi sa Palma de Majorke gde je 11 eura a onda vecina nasih ljudi zaboravljaju da se u Srbiji radi za poparu i kacamak i da drzavu vode nestrucna lica sklona aferama,malverzacijama da pola njih ima kupljene diplome a kada se pogledaju biografije ovih ljudi i lica covek se obeznani.Tako da ne mogu cudu da se nacudim da naivci ocekuju da vide cene kao na Kanarskim ostrvima ili Parizu a ove godine ocekujem scenario kao sa jabukom bez para NA DODJEM TI PARE A DOBICES PRIZNANICU PA CEMO DA SE CUJEMO MOBILNIM AKO MI NE IZGASI BATERIJA
mealy
Član
Ne mesajte Srbiju i zapad u poredjenjima (tj ne radite direktna poredjenja, moraju da se uzmu specificne okolnosti svuda, pa onda da se poredi)! Na zapadu postoji kapitalizam (ulozim x i zaradim y, a to y je najcesce razumno iznad x, recimo sve preko 10-12% na godisnjem nivou se smatra odlicnom zaradom), dok u Srbiji postoji posebni kapitalizam "ulozim x i sutra dobijem 3 puta x"!!! U srbiji ne postoji "rasadnicarska mafija", sta god to bilo, postoji hiperprodukcija sadng materijala nekih godina, i za neke vrste voca , i to je generalno to (necu da ulazim u probleme i razloge istih sad).
Nije posao (niti on to moze da radi, i da hoce) rasadnicara da ubedjuje nekog da sadi 5 hiljada sadnica po hektaru tresnje tamo gde im mesto nije, obicno te ideje ljudima padaju na nekim drugim mestima (kao sto su forumi, kao ovaj i slicni, i zato uvek insistiram da treba pricati realno o svemu i svuda posto ovo citaju raznorazni ljudi sa raznoraznim znanjem i predrasudama, treba pricati bez bombastinih tvrdnji (dal negativnh ili pozitivnih, nebitno je), a rasadnicar je tu da ti ponudi "ostvarenje" tih zelja! Ne ide to bas tako, da rasadnicari idu od kuce do kuce (po Vojvodini na primer) i pricaju ljudima posadite tresnju svuda po ravnici, 5000 komada po hektaru, imaceste taj i taj rod i tu cenu, i ljudi se prime, poveruju, i fljusnu 30 hiljada evra i posade hektar tek tako. Neko drugi tim ljudima daje ideje, a rasadnicari su samo neko ko se tu nasao da te ideje ispuni (moze i da se kaze iskoristio splet okolnosti, ali opet, na kraju krajeva, svaki biznis tako funkcionise, iskoristis okolnosti, postoji potraznja za sadnim materijalom i ti ga proizvodis i nudis na trzistu tako da to samo po sebi nije negativno).
Inace, nisam rasadnicar, nekad smo se bavili time i prestali iz rznoraznih razloga, sam sam proizveo svoje tresnje, ne toliko zbog cene, koliko zbog toga sto sam hteo vecu kontrolu nad sortimentom (to mi je bilo najbitnije od svega). Slazem se da ima medju rasadnicarima i ovakvih i onakvih, ali definitivno ne bi sve pljuvao i stavljao u isti kos ko sto neki rade (isto je to ko i za sve ostalo u zivotu, u svakom zitu ima i kukolja).
Sadnica na Gizeli kosta u Italiji i Americi skoro isto, ili nekih 1-2 evra u proseku vise nego sadnica na divljoj tresnji ili magrivi, i jedini je razlog sto podloga (pretezno zbog takozvanog royalty fee-a kosta taj evro-dva vise, to je inace ono sto NIKO od nas nije naviko da plati kad kupuje sadnice), ostalo je njima sve isto, tako da kod njih nema znacajne razlike. Kod nas Gizela kosta 6-8 evra zato sto samo od italijana moze da se kupi (moze ustvari i kod nas za malo nizu cenu od 4-5 evra), a na magrivi i divljoj tresnji moze od nasih rasadnicara po ceni od 1-2 evra, i to jeste drasticna razlika. Jeste, Gizela se sadi gusce, ali i te razlike su u vecini zasada ne toliko drasticne (prakticno ide na bujnoj od nekih 400 do 600 sadnica po hektaru, pa nekad i malo vise, zavisi od sistema, dok na Gizeli ide 1000-1200 sadnica po hektaru u vecini slucajeva, to sto neko sadi 2-3 pa i 5 hiljada po hektaru, to su jos uvek eksperimentalni zasadi, i tu jeste cena sadnica ogromna, to se isto slazem, ali to se jos uvek ne sadi komercijalno ni na zapadu), tako da ni to ne pravi drasticnu razliku. Malo vecu razliku prave plastenici, sistemi zastite protiv grada i kise, kopanje bunara i sistem za navodnjavanje, u odnosu na klasican sistem gajenja na bujnoj podozi uglavnom bez svega toga, ali opet kod njih je to red velicine (na nivou podizanja zasada sa svime sto treba) mozda duplo razlika (recimo 20 hiljada prema 40 do 50) sto je za njihove uslove gajenja (cena kvalitetne krupne tresnje koju za nijansu lakse, sto je manje bitno, i znatno brze tj ranije dobiti, sto je NAJBITNIJE u celoj prici) koja kad se raspodeli na 15 godna trajanja zasada to lepo ukalkulise i onda razlika na amortizaciji ulaganja nije drasticna.
NEMOJTE da poredimo babe i zabe i da vadimo pojedinacne slucajeve "prevare", kao na primer ono sto se desilo u Sabcu, da je neko "zaboravio" da kaze par bitnih "sitnica" ljudima koji sade!!!
Poredjenje Gizele i bujnih podloga MORA da se radi u svakom speificnom slucaju, sve se uzme u obzir, i onda se donese odluka sta je najoptimalnije u datom konkretnom slucaju. Ako se uslovi promene, onda i odluka moze da se promeni. Jedino na cemu insistiram je da trdnje "Gizela je najbolja", "Gizela je najgora" i slicne ne treba tek tako iznositi, posto generaliacija za tako nesto ne moze i ne sme da se radi. Sve zavisi od slucaja do slucjaa (naveo sam moj i kolege Karlosa kao po meni dobre primere za oba sistema).
Reko sam da se uslovi gde oni (zapadnjaci, pogotovu Italijani) gaje cesto mnogo razlikuju od nasih (njihovi manje povoljni polozaju su verovatno bolji od nasih najpovoljnijih!), i imaju dosta prednosti, a manje mana od nas, tako da je kod njih sve to rentabilnije i sigurnije (manji je rizik da se tako izrazim). Kod nas su rizici preveliki za Gizelu po punoj agrotehnici, cak i na najboljim terenima, a svi koji je imaju kod nas za koje sam cuo prodaju te tresnje za manje vise istu cenu ko i ostali. Nema kalibracije pri pakovanju, tako da kod nas onaj ko gaji Gizelu ne dobija premijum cene (od 2-3-4 evra po kilogramu) za vecu krupnocu, nego to sve ide u isti kos, sa svim ostailim koje stigne na otkupno mesto. Siguran sma da to neko u lancu kad tad kalibrise, odvaja u klase, i prodaje one krupnije po znatno vecoj ceni (i zaradi na tome, a ne podeli sa proizvodjacem!), i to je jedan od milion problema koji treba da se resavaju.
Na zalost, tu se veoma slazem sa Mornarom, u zemlji Srbiji to znatno slabije ide, jednostavno vecina ljudi koji imaju kintu su navikli da uloze evro, dobiju 2-3 preko noci, i niko nece da ulaze u nesto sto dugotrajno vraca pare, i polako (pakerice za voce i razvoj trzista i plasman sa prepoznatljivm kvalitetom na strana trzista na primer). Mi smo u Rusiju izvozili i izvozimo po meni najvise samo sticajem spleta okolnoti (sankcije prema evrpskim proizvodjacima, nasa tresnja stigne malo ranije od vecine i slicno), najcesce kvalitet nije razlog, cak je cesto i razlog vracanja posiljki za neko voce, i to je veliki problem za sve u prozivodnji. Da ne pricam o slucajevima da je neko kupio jabuku iz Poljske (koja ne sme da se izvozi u Rusiju trenutno), i onda je izvezo na rusko trziste kao SRPSKU jabuku!
Kad budemo imali sistem pakerica na primer, gde ja odvezem moje tresnje (apsolutno nebitno dal je na Gizeli ili divljoj tresnji), to neko pusti kroz masinu, izklasira, odvoji lose, i kaze ti: doneo si mi 1000kg, otpad je 100kg (evo ti ga nazad, ne treba mi!), imas >32mm 100kg, cena je 2.5 evra, imas 28-32mm 250kg, cena je 2 evra, imas 400kg 24-26mm, cena je 1.5 evra, i imas 150kg kalibra ispod 24mm, cena je 0.8 evra i onda ti kaze koliko je to ukupno, i onda ti kazes (TI, ne ON) da si proizveo 1000kg tresnje i prosecna cena je 1.47evra po kilogramu (nalupao sma cifre samo da pokazem princip, cifre su nebitne). Sve dok otkup ne bude tako krenuo da gleda na proizvodnju i kvalitet, necemo mi nigde da doguramo, ili cemo da stagniramo, ili da smanjujemo proizvodnju i polako propadamo, i da zapustamo zasade sto ce jos vise da smanji kvalitet (koji ni sad nije na zavidnom nivou u proseku). Kad proizvodjac bude shvatio da se kvalitet isplati (a trenutno se ne isplati, posto to ide u isti kos i po istoj ceni uglavnom), onda ce i on da se potrudi da odradi bolju agrotehniku.
Dodatni problem je prodaja bez para, koju Mronar uvek navodi. Nisma te detalje citao kako na zapadu rade, ne bi me iznenadilo da ide slicno i da se placanje radi kasnije kad ti pakeri dobiju pare od himeprmarketa, ali ako se tako radi, onda mora da postoji i neka garancija da ce biti placeno i koliko (sto kod nas naravno ne postoji, zato sto svake godine "neki drugi ljudi" su u biznisu, a onih iz prethodne cesto nema). Idelano bi bilo da drzava stane kao garant tih koji "otkupe" bez placanja, ili da nekako drugacije garantuju (svojom imovinom, garancijom iz banaka i slicno) da ce pare biti isplacene... Naravno, u biznisu sa hranom postoje i veliki rizici (sta ako tresnje propadnu tokom transporta, ili dosta propadne dok ih kupac ne kupi u marketu, kako to kalkulistati, ko snosi rizik za to (sigurno je da mora da se prenese neki rizik i na proizvodjaca, ali ne ko sto se trenutno radi da prozivodjac snosi kompletan rizik za robu do kupca), sve u svemu, postoji mnogo problema koje treba resavati. Ovo sto je drzava uvela da samo veliki mogu da izvoze (hladnjace preko 500t i sclicno), ima logike na papiru da ce veliki odgovornije da se ponasaju, ali u realnosti je samo malom broju ljudi data sansa, posto ima manje otkupljivaca a proizvodnja je u istoj kolicini, da vise biraju, i da kupuju za nize cene zbog velike ponude a manje potraznje, sto je kao efekat desetkovalo prozivodnju i proizvodjace..
Ovako, situacija je ko sto Oktopod preporucuje ljudima da rade (na zalost, s razlogom, a i vecina tako ili slicno razmislja): nemojte skroz da napustite zasade ili da ih krcite jos, odrzavajte ih na minimumu miniumuma, ionako su cene skroz nerentbilne pa da se smanje troskovi, dok ne dodje neko bolje vreme. Ja sma optimista da ce nesto da se promeni u shvatanju ljudi i da ce neko da krene da kopira zapad i postanemo konkurentniji i prozivodimo nesto sto je po kvalitetu prepoznatljivo (a ne samo po jefitnoj ceni), ali ne iskljucujem i drugu opciju, da sve ode u ....
Nije posao (niti on to moze da radi, i da hoce) rasadnicara da ubedjuje nekog da sadi 5 hiljada sadnica po hektaru tresnje tamo gde im mesto nije, obicno te ideje ljudima padaju na nekim drugim mestima (kao sto su forumi, kao ovaj i slicni, i zato uvek insistiram da treba pricati realno o svemu i svuda posto ovo citaju raznorazni ljudi sa raznoraznim znanjem i predrasudama, treba pricati bez bombastinih tvrdnji (dal negativnh ili pozitivnih, nebitno je), a rasadnicar je tu da ti ponudi "ostvarenje" tih zelja! Ne ide to bas tako, da rasadnicari idu od kuce do kuce (po Vojvodini na primer) i pricaju ljudima posadite tresnju svuda po ravnici, 5000 komada po hektaru, imaceste taj i taj rod i tu cenu, i ljudi se prime, poveruju, i fljusnu 30 hiljada evra i posade hektar tek tako. Neko drugi tim ljudima daje ideje, a rasadnicari su samo neko ko se tu nasao da te ideje ispuni (moze i da se kaze iskoristio splet okolnosti, ali opet, na kraju krajeva, svaki biznis tako funkcionise, iskoristis okolnosti, postoji potraznja za sadnim materijalom i ti ga proizvodis i nudis na trzistu tako da to samo po sebi nije negativno).
Inace, nisam rasadnicar, nekad smo se bavili time i prestali iz rznoraznih razloga, sam sam proizveo svoje tresnje, ne toliko zbog cene, koliko zbog toga sto sam hteo vecu kontrolu nad sortimentom (to mi je bilo najbitnije od svega). Slazem se da ima medju rasadnicarima i ovakvih i onakvih, ali definitivno ne bi sve pljuvao i stavljao u isti kos ko sto neki rade (isto je to ko i za sve ostalo u zivotu, u svakom zitu ima i kukolja).
Sadnica na Gizeli kosta u Italiji i Americi skoro isto, ili nekih 1-2 evra u proseku vise nego sadnica na divljoj tresnji ili magrivi, i jedini je razlog sto podloga (pretezno zbog takozvanog royalty fee-a kosta taj evro-dva vise, to je inace ono sto NIKO od nas nije naviko da plati kad kupuje sadnice), ostalo je njima sve isto, tako da kod njih nema znacajne razlike. Kod nas Gizela kosta 6-8 evra zato sto samo od italijana moze da se kupi (moze ustvari i kod nas za malo nizu cenu od 4-5 evra), a na magrivi i divljoj tresnji moze od nasih rasadnicara po ceni od 1-2 evra, i to jeste drasticna razlika. Jeste, Gizela se sadi gusce, ali i te razlike su u vecini zasada ne toliko drasticne (prakticno ide na bujnoj od nekih 400 do 600 sadnica po hektaru, pa nekad i malo vise, zavisi od sistema, dok na Gizeli ide 1000-1200 sadnica po hektaru u vecini slucajeva, to sto neko sadi 2-3 pa i 5 hiljada po hektaru, to su jos uvek eksperimentalni zasadi, i tu jeste cena sadnica ogromna, to se isto slazem, ali to se jos uvek ne sadi komercijalno ni na zapadu), tako da ni to ne pravi drasticnu razliku. Malo vecu razliku prave plastenici, sistemi zastite protiv grada i kise, kopanje bunara i sistem za navodnjavanje, u odnosu na klasican sistem gajenja na bujnoj podozi uglavnom bez svega toga, ali opet kod njih je to red velicine (na nivou podizanja zasada sa svime sto treba) mozda duplo razlika (recimo 20 hiljada prema 40 do 50) sto je za njihove uslove gajenja (cena kvalitetne krupne tresnje koju za nijansu lakse, sto je manje bitno, i znatno brze tj ranije dobiti, sto je NAJBITNIJE u celoj prici) koja kad se raspodeli na 15 godna trajanja zasada to lepo ukalkulise i onda razlika na amortizaciji ulaganja nije drasticna.
NEMOJTE da poredimo babe i zabe i da vadimo pojedinacne slucajeve "prevare", kao na primer ono sto se desilo u Sabcu, da je neko "zaboravio" da kaze par bitnih "sitnica" ljudima koji sade!!!
Poredjenje Gizele i bujnih podloga MORA da se radi u svakom speificnom slucaju, sve se uzme u obzir, i onda se donese odluka sta je najoptimalnije u datom konkretnom slucaju. Ako se uslovi promene, onda i odluka moze da se promeni. Jedino na cemu insistiram je da trdnje "Gizela je najbolja", "Gizela je najgora" i slicne ne treba tek tako iznositi, posto generaliacija za tako nesto ne moze i ne sme da se radi. Sve zavisi od slucaja do slucjaa (naveo sam moj i kolege Karlosa kao po meni dobre primere za oba sistema).
Reko sam da se uslovi gde oni (zapadnjaci, pogotovu Italijani) gaje cesto mnogo razlikuju od nasih (njihovi manje povoljni polozaju su verovatno bolji od nasih najpovoljnijih!), i imaju dosta prednosti, a manje mana od nas, tako da je kod njih sve to rentabilnije i sigurnije (manji je rizik da se tako izrazim). Kod nas su rizici preveliki za Gizelu po punoj agrotehnici, cak i na najboljim terenima, a svi koji je imaju kod nas za koje sam cuo prodaju te tresnje za manje vise istu cenu ko i ostali. Nema kalibracije pri pakovanju, tako da kod nas onaj ko gaji Gizelu ne dobija premijum cene (od 2-3-4 evra po kilogramu) za vecu krupnocu, nego to sve ide u isti kos, sa svim ostailim koje stigne na otkupno mesto. Siguran sma da to neko u lancu kad tad kalibrise, odvaja u klase, i prodaje one krupnije po znatno vecoj ceni (i zaradi na tome, a ne podeli sa proizvodjacem!), i to je jedan od milion problema koji treba da se resavaju.
Na zalost, tu se veoma slazem sa Mornarom, u zemlji Srbiji to znatno slabije ide, jednostavno vecina ljudi koji imaju kintu su navikli da uloze evro, dobiju 2-3 preko noci, i niko nece da ulaze u nesto sto dugotrajno vraca pare, i polako (pakerice za voce i razvoj trzista i plasman sa prepoznatljivm kvalitetom na strana trzista na primer). Mi smo u Rusiju izvozili i izvozimo po meni najvise samo sticajem spleta okolnoti (sankcije prema evrpskim proizvodjacima, nasa tresnja stigne malo ranije od vecine i slicno), najcesce kvalitet nije razlog, cak je cesto i razlog vracanja posiljki za neko voce, i to je veliki problem za sve u prozivodnji. Da ne pricam o slucajevima da je neko kupio jabuku iz Poljske (koja ne sme da se izvozi u Rusiju trenutno), i onda je izvezo na rusko trziste kao SRPSKU jabuku!
Kad budemo imali sistem pakerica na primer, gde ja odvezem moje tresnje (apsolutno nebitno dal je na Gizeli ili divljoj tresnji), to neko pusti kroz masinu, izklasira, odvoji lose, i kaze ti: doneo si mi 1000kg, otpad je 100kg (evo ti ga nazad, ne treba mi!), imas >32mm 100kg, cena je 2.5 evra, imas 28-32mm 250kg, cena je 2 evra, imas 400kg 24-26mm, cena je 1.5 evra, i imas 150kg kalibra ispod 24mm, cena je 0.8 evra i onda ti kaze koliko je to ukupno, i onda ti kazes (TI, ne ON) da si proizveo 1000kg tresnje i prosecna cena je 1.47evra po kilogramu (nalupao sma cifre samo da pokazem princip, cifre su nebitne). Sve dok otkup ne bude tako krenuo da gleda na proizvodnju i kvalitet, necemo mi nigde da doguramo, ili cemo da stagniramo, ili da smanjujemo proizvodnju i polako propadamo, i da zapustamo zasade sto ce jos vise da smanji kvalitet (koji ni sad nije na zavidnom nivou u proseku). Kad proizvodjac bude shvatio da se kvalitet isplati (a trenutno se ne isplati, posto to ide u isti kos i po istoj ceni uglavnom), onda ce i on da se potrudi da odradi bolju agrotehniku.
Dodatni problem je prodaja bez para, koju Mronar uvek navodi. Nisma te detalje citao kako na zapadu rade, ne bi me iznenadilo da ide slicno i da se placanje radi kasnije kad ti pakeri dobiju pare od himeprmarketa, ali ako se tako radi, onda mora da postoji i neka garancija da ce biti placeno i koliko (sto kod nas naravno ne postoji, zato sto svake godine "neki drugi ljudi" su u biznisu, a onih iz prethodne cesto nema). Idelano bi bilo da drzava stane kao garant tih koji "otkupe" bez placanja, ili da nekako drugacije garantuju (svojom imovinom, garancijom iz banaka i slicno) da ce pare biti isplacene... Naravno, u biznisu sa hranom postoje i veliki rizici (sta ako tresnje propadnu tokom transporta, ili dosta propadne dok ih kupac ne kupi u marketu, kako to kalkulistati, ko snosi rizik za to (sigurno je da mora da se prenese neki rizik i na proizvodjaca, ali ne ko sto se trenutno radi da prozivodjac snosi kompletan rizik za robu do kupca), sve u svemu, postoji mnogo problema koje treba resavati. Ovo sto je drzava uvela da samo veliki mogu da izvoze (hladnjace preko 500t i sclicno), ima logike na papiru da ce veliki odgovornije da se ponasaju, ali u realnosti je samo malom broju ljudi data sansa, posto ima manje otkupljivaca a proizvodnja je u istoj kolicini, da vise biraju, i da kupuju za nize cene zbog velike ponude a manje potraznje, sto je kao efekat desetkovalo prozivodnju i proizvodjace..
Ovako, situacija je ko sto Oktopod preporucuje ljudima da rade (na zalost, s razlogom, a i vecina tako ili slicno razmislja): nemojte skroz da napustite zasade ili da ih krcite jos, odrzavajte ih na minimumu miniumuma, ionako su cene skroz nerentbilne pa da se smanje troskovi, dok ne dodje neko bolje vreme. Ja sma optimista da ce nesto da se promeni u shvatanju ljudi i da ce neko da krene da kopira zapad i postanemo konkurentniji i prozivodimo nesto sto je po kvalitetu prepoznatljivo (a ne samo po jefitnoj ceni), ali ne iskljucujem i drugu opciju, da sve ode u ....
mealy
Član
Ja sam sadio 5x3m sve, na magrivi je planiran sistem gajenja KGB (Kym Green Bush, modifikacija spanske vaze, jedno 20-25 vertikalnih pouskeletnih grana, bez jednogodisnjih grana na njima, imace samo majske buketice, i one se posle 4-5-6 godina uklanjaju na patrlje od 10-15cm koji obnavljaju te poluskeletne grane), a na divljoj tresnji Steep Leader, ali sam odlucio da idem sa 3 umesto 4 vertikalna vretena posto za 4 bi trebalo razmak da bude 5x4m po svim preporukama (videcemo to jos, zavisi od bujnosti, probacu i po 4 da ostavim, pa ako bude problem, mogu da predjem i na 3)... Originalna ideja je bila sve da bude KGB, posto se sve bere sa zemlje, ali posto su na divljoj tresnji Regina Ferrovia i Kordina (moralo je zbog teze zemlje, magriva bi se posusila na takvoj zmelji, komsija blizu mene imao trecinu zasada na magrivi i dosta mu se posusilo, one na divljoj su sve zive), koje slabije radjaju na KGB sistemu (Regina i Kordija dosta roda daju i na jednogodisljim grancicama iz prethodne godine, koje se u KGB sistemu potpuno uklanjaju) pa sam morao ipak da izaberem Steep leader kao bolju varijantu za tu podlogu, koji je ustvari nesto kao 3 vretena iz istog stabla tj korena....Nije Bibaum nego kao neki "Tribaum" da ga tako nazovemo..Specificno je da su to ustvari poluvretena, svako ima grane samo na jednoj strani, suprotno od sredine drveta (lici malo i na vazu, samo su te vertikalne grane bas vertikalne, nisu koso ko kod vaze), sve grane koje rastu iz centrlanog stabla prema centru krosnje se uklanjaju, pa je to neko poluvreteno ustvari...I ta stabla su relativno visoka, cak i preko 4 metra, pa je berba malo teza od KGB sistema, moraju platforme ili stube da se koriste, ali posto je to ipak vreteno sa relativno kratkim horizontalnim granama u prostoru, mislim da se lakse i brze bere od neke piramidalne krune, pa cak i od vaze mozda, ima manje prebacivanja s jedna na drugu stranu krune (prakticno celo jedno vreteno se obere sa jednim penjanjem, sto ubrzava branje)...
Mozda je mogao i malo manji ramak za magrivu, ali cenim da ce ovo da bude prihvatljivo...To je oko 650 stabala na hektaru, manje vise, ocekujem da radjaju oko 15-20tak kg po stablu u proseku (znaci jedna vertikalna poluskeletna grana, duzine oko 2.5m na KGB sistemu, oko 1kg sto je malo vise od 100 plodova (5 plodova na 20 buketica recimo nije nemoguce ostvariti u proseku), nekad vise, nekad manje, ali se nadam da ce prosek od 20tak kg da bude tu i da ce krupnoca biti zadovoljavajuca)...Zapravo potajno se nadam dosta boljem prinosu od toga, pogotovu povoljnih godina, ali zarad racunice, 10t po hektaru je ocekivano...Videcemo sta ce od ocekivanja da se ispuni, moje je da odradim sve sto mogu u agrotehnici, a na prirodi je da da rezultate, ako hoce...
Ako budu bujnije, malo jaca letnja rezidba to relativno lakse resava, a ako bude slabije bujno, to se malo teze resava, ali ici ce jace djubrenje, slabija letnja a jaca zimska rezidba i verovatno i prihrana preko lista, a posto je razmak manji od proseka za te podloge, nadam se da necu imati problem sa slabom bujnoscu, vise ocekujem problem povecane bujnosti u vecini godina...
sljivak
Član
stela
---------- Poruka napisana u 21:00 ---------- Prethodna poruka je at 20:58 ----------
doktorka
Na ovoj prvoh slici, nznm koji je ovo uzgojni oblik, al ja idem ka njemu i bas mi se svidja.
Kad okiti na ovim dugim granama pa se rascveta. Top !
mealy
Član
Ovo po meni izgleda kao uzgojni oblik "ne pipaj nista i pusti ih da rastu" ;-) Ako oces metodu: minimalna ulaganja i rad (ovo je izgleda bez rezidbe sudeci po izduzenim granama koje vise), nek rodi koliko rodi, moze i ovako da se radi naravno...Samo u godinama kad to prerodi i bude pretezno sitno pa je teze prodati, onda je malo nezgodno.. Medjutim, ako imas samo par stabala, nije ni toliko bitno u sustini...
Kolega mealy je sve tacno reko,ko da je bio pored(ne diraj nista sve je to ok ako menes pitas 
).Salim se te tresnje su isle na krcnu na pijac pa nije bilo vecih problema sa plasmanom. Sad su one zamenjenje i kupljeni su eksta kalemovi(zali boze zezanje oko njih)Vise ne bi kupio kalem ni mrtav,kad budem mogo sam cu da nakalemim .
).Salim se te tresnje su isle na krcnu na pijac pa nije bilo vecih problema sa plasmanom. Sad su one zamenjenje i kupljeni su eksta kalemovi(zali boze zezanje oko njih)Vise ne bi kupio kalem ni mrtav,kad budem mogo sam cu da nakalemim .
mealy
Član
Salio sam se malo za opasku, ne zameri...
I ja sam sam proizvodio svoje sadnice upravo zato sto znam sta i gde sve moze da se pogresi(cak smo i mi nparavili gresku, pa ispravili) u proizvodni istih (vecina gresaka je nenamerna tj nije iz neke zle namere, ali opet, greska je greska, a kad covek ne dobije ono sto je hteo, dzaba opravdanja posle)...
Ja imam ponekad osecaj da dosta ljudi na rezidbu gledaju ko na neku estetsku meru za cisto ulepsavanje krune, a ne kao nesto s cime se najvse utice na rodnost i kvalitet/krupnocu...Mora da se poradi u nasoj zemlji na edukaciji ljudi, mislim da nam mnogo fali znanja da budemo konkurentni na stranom trzistu (ukljucujem i sebe u grupu ljudi koji "ne znaju" dovoljno)...
I ja sam sam proizvodio svoje sadnice upravo zato sto znam sta i gde sve moze da se pogresi(cak smo i mi nparavili gresku, pa ispravili) u proizvodni istih (vecina gresaka je nenamerna tj nije iz neke zle namere, ali opet, greska je greska, a kad covek ne dobije ono sto je hteo, dzaba opravdanja posle)...
Ja imam ponekad osecaj da dosta ljudi na rezidbu gledaju ko na neku estetsku meru za cisto ulepsavanje krune, a ne kao nesto s cime se najvse utice na rodnost i kvalitet/krupnocu...Mora da se poradi u nasoj zemlji na edukaciji ljudi, mislim da nam mnogo fali znanja da budemo konkurentni na stranom trzistu (ukljucujem i sebe u grupu ljudi koji "ne znaju" dovoljno)...
sljivak
Član
tresnje imam najmanje 70 tak. pa dobro ne bas ovoliko duge grane, al tako da bude otvorenija malo, jbm li ga
opet spominjem, ne opterecujem se vise kao do sad i onako zivim od plate, ovo dodje kao hobi
opet spominjem, ne opterecujem se vise kao do sad i onako zivim od plate, ovo dodje kao hobi
E upravo mora da se porede. Koliko god neko htio da se ne porede "babe i zabe" - moraju se porediti. Jer, prvi ti navodis primjere u dolini rijeke Po na sjeveru Italije. Jos nesto, neko posadi recimo ovdje na krzljavoj podlozi i ulozi para i para i kome ce da proda tu tresnju? Domacim otkupljivacima? Nema sanse da ce je oni platiti 3-4 eura za kilogram. A da je izvezes u EU? Aaaaaa, pa eto vidis da se moraju mijesati "babe i zabe". Moj konkretan slucaj - imao sam svoju specijalizovanu prodavnicu prije vise godina (kakvu mislim ni Srbija nije imala) gdje sam imao sve od tog sektora i izreda su mi dolazili ljudi i sami mi kazu: "Kupicemo ovdje samo ono sto nema u velikim trgovackim lancima, a sve ostalo cemo kod njih kupiti". Eto vidis kako se mijesaju "babe i zabe". A moje cijene su bile nize od njihovih i mnogo veci izbor sam imao. I jednostavno te njihove "babe" dodjose i progutase mene "zabu".
Ajde da tjeramo mak na konac - nije to rasadnicarska mafija nego trgovci uvoznici koji i ne proizvode svoj sadni materijal nego ga uvoze iz EU, plus zaracunaju svoju marzu pa sadnice izadju skupo. Ne idu oni po selima "po Vojvodini" da nude po kucama skupe sadnice, jer su njima cilj extra bogati ljudi koji imaju pare.
Ne pljujem rasadnicare u Srbiji, cak stavise, smatram da su u samom vrhu rasadnicarskog posla u svijetu! Ali da nisu dovoljno cijenjeni i da se njihov rad malo vrednuje (finansijski). Nazalost, doci ce vrijeme kada ce strani rasadnici uci na ove prostore i prodavati nam sadnice po 20-70 eura komad. Nismo mi glupi niti manje strucni da proizvedemo sadnice.
Tacno je da mora da se radi poredjenje, ali na duzi vremenski period, a ne kao sto neki porede Gizelu i Colt/Magrivu/D.Tresnju u prvih 4-5 godina!
Sve se treba staviti na papir. I misliti svojom glavom a ne tudjom. Jer samo ti snosis sav rizik u poslu. Trgovci ne snose rizik - oni idu po APP (ako prodje - prodje). A ti ako budes pohlepan i upecas se - sam si kriv.
Ja jesam spreman da platim. Evo primjer - ove zime sam kupio sadnice da popunim neke praznine; od sadnica strecovanih u najlon mi se preko pola nije primilo! Sa druge strane, SVAKA sadnica koju sam kupio golog korijena mi se primila i vidno bolje napreduje! (prve sam placao 2.35 eur, a druge 2.60 eur - obije su uvozne iz razlicitih rasadnika iz Srbije, i nije mi zao platiti ali da imam veliki procenat prijema. Ovako sam izgubio godinu dana zbog nekoliko eura razlike-nije bilo zeljene sorte golog korijena).
Da. Italijani imaju takvu masinu, sve sama odvaja, prvo ukloni ostecene plodove, a zatim ih klasira i imas tacno po klasama toliko i toliko. Strasna stvar. U pojedinim drzavama otkupljivaci tako rade - doneses tresnju, oni propuste kroz masinu i plate po klasama.
Cherry Sorting Machines and Processing and Grading Lines
The Most Advanced Technology in the World: since 1924 Unitec produces Innovative Cherry Sorting Machines and Lines, Grading Equipment and Processing Plants.
en.unitec-group.com
Nazalost - da. Ako naidje losa godina i slicno - nisi puno u minusu. Ako se poklope kockice - eto ti finih para.
Prva liga! Trenutno nemam vise ravnog zemljista (zasadjeno necim drugo), cim budem imao taj KGB na Magrivi mi je izuzetno privlacan. Pa ona slika iz Australije gdje je prikazan red KGB tresanja je divan.
mealy
Član
Ja ne mogu da se odlucim dal' ti mene Mihajlo podrazavas generalno za ono sto kazem, ili me generalno kritikujes za ono sto kazem 
sljivak
Član
nema sta nema, kordia, regina, lambert, bing, van, burlat, karmen, sanbrest
Poslednja izmena od urednika:
mealy
Član
Nema, to je skraceno od Kym Green Bush, Kym Green je vocar iz Australije koji ga je prvi opisao...
Milka Planinc
Novajlija
Potpisujem sve sto je kolega Mealy rekao, i sam imam zasad na Gizeli 6,stim sto je po meni prava diskusija SORTIMENT. Obisao sam veliki broj tresnjara koji imaju sorte Kordija,Ferovija, Regina i nijedna do sad nije imao projektovan rod. Po meni najveci problem je promena klime i njen uticaj na tresnje i u skladu sa tim odabir sortimementa.
za MILKU Sta znaci projektovan rod predpostavljam ako imas zastitu od kise i grada i ako ti parcela nije izlozena mrazevima da mozes da imas projektovan rod mislim da ako je ovo reseno ne bi trebalo da bude nekih vecih problema
mealy
Član
Ne bas, problem Regine i Kordie je oprasivanje i zametanje, svaka iz malo drugacijih razloga zakaze...Ferrovia mislim da najbolje zamece od te tri sorte u proseku (ali i ona manje obilno u odnosu na Giorgia sortu i jos neke italijanske)..
Kordia ima generalno problem niskih temperatura u cvetanju (pre cvetanja je relativno otporna), tako da i najmanji mraz (koji se skoro svake godine javi) joj desetkuje rod,sto se samog zametanja tj oplodjenja tice, mislim da je ko i ostale sorte..Takodje zna i da opadne kasnije, kad ima sitne zelene plodove, ne iskljucujem da joj jednostavno nas klimat (ladno nocu, toplo danju i cesto suvo) ne odgovara bas najvise, poto je nastala u Ceskoj, i vise joj odgovara klima Ceske i Nemacke, gde su manje varijacije u temperaturi tokom cvetanja i kansije tokom porasta ploda..
Regina pak nema problem s mrazom, cak je i otpornija od proseka na mraz i u cvetu i pre njega, ali ima fizioloski problem sa cvetom da je kratak period kad moze da se oplodi, tj ako kompatibilan polen u idealno vreme ne padne na zig tucka, i ako vreme oko toga malo pre i malo posle ne bude idealno (ne hladno, ne toplo, ne prevlazno, a pogotovu ne suvo), dosta cesto se ne operasi tj ne izraste cevcica do plodnika...
Za odlican rod tresnje je potrebno nekad i preko 30% cetova u proseku da se oprasi, dok Regina i Kordia skoro nikad ne predju 20%, najcesce su izmedju 10 i 20%, a nekad i manje..
Za Kordiu nemam ideju sta je puno resenje (osim gajenja na lokaciji koja nema ni trunku prolecnog mraza, sto je kod nas skoro nemoguce i eventualno da se koriste neka folijarna djubriva u periodu pre i posle cvetanja), dok je za Reginu resenje za bolji rod sadnja oprasivaca u svakom redu svako 5to stablo (i dalje to ne moze da se poredi sa nekim sortama koje mnooogo radjaju, ko Lapins, Sweetheart i slicne samooplodne) ... E sad, posto Regina cveta najkasnije od svih sorti, onda je malo problem naci adekvatan oprasivac koji ce da cveta i dan-dva pre, a opet i neki koji ce i dan dva posle nje, pa da uvek u toku njenog cvetanja bude dovoljno cvetova na oprsivacu u nadi da se sto vise cvetova Regine oplodi.. Ono sto sam video (ima mislim tekst i na mom linku sta lik iz Amerike radi) je da posadi minimum 2, a jos bolje 3 sorte oprasivaca, i to na veoma slabo bujnoj podlozi, izmedju svakog 5og i 6og drveta u redu...Sadi reginu na regularnom rastojanju, da bi imao sto vise Regine, a oprasivace sadi izmedju svakom 5og i 6og, na krzlajvoj podlozi, da mu ne zauzimaju mest u zasadu (ne bere ih)... Svaki drugi red ide alternativno, ako je ovamo bilo izmedju 5 i 6og, u sledeccem redu ide izmedju 2 i 3 pa onda izmedju 7 i 8... Sadi se na necemu slabo bujnom, kod nas sam ja planirao da sadim na oblacinskoj, i da ta stabla cim cvetaju orezem na patrlje od po par cm da rastu nove grane, da bude samo vertikalno vreteno sa grancicama koje iz njega izlaze, i samo da sluzi oprasivanje, ne za rod...Treba da izgleda nesto ko Super Slender spindle sistem gajenja (to su one tresnje sto se sade na 0.6m rastojanja u redu), ali ce ovo biti bez roda naravno psoto treba smao da oprasuje...
Od sorti moze vise, na razlicitim mestima sam vise njih vidjao, ja sma planirao Kordiu, Ferroviu, i ako budem nasao Sylvia sortu i Sam sortu, one sve cvetaju relativno kasno i mogu da oprasuju Reginu (moze navodno i neka nemacka Schneiders, moze mislim i Meched ako nisam pomesao, mogla bi i Penny sorta, u sustini sve sto je kompatibilno po S-alelima sa Reginom ,a cveta sto kasnije)...Na raznim mestima sam vidjao i par drugih sorti da mogu da je oprasuju, u sustini, sto vise sorti i sto vise oprasivaca u redu je bolje (i da su sto blize stablu Regine)...Ovaj lik iz Amerike kaze da kad tako sadi, najbolje (tj prosecno najvise) mu rode stabla Regine koja su direktno pored stabla oprasivaca a malo manje ona koja su u sredini izmedju dva oprsivaca, sto znaci da je sto manje rastojanje isto povoljnije ali saditi vise od svakog petog tabla oprasivac bi verovatno bilo neprakticno skroz...
Ali cinjenica ostaje, i pored toga svega, da Regina i Kordia, iako su jedne od najboljih sorti po kvalitetu plodova, u nasim i slicnim uslovima nisam cuo da ih iko racuna ni u sorte koje cak prosecno zamecu i radjaju, tako da cemo videti sta cu da postignem sa svime ovime...
Kordia ima generalno problem niskih temperatura u cvetanju (pre cvetanja je relativno otporna), tako da i najmanji mraz (koji se skoro svake godine javi) joj desetkuje rod,sto se samog zametanja tj oplodjenja tice, mislim da je ko i ostale sorte..Takodje zna i da opadne kasnije, kad ima sitne zelene plodove, ne iskljucujem da joj jednostavno nas klimat (ladno nocu, toplo danju i cesto suvo) ne odgovara bas najvise, poto je nastala u Ceskoj, i vise joj odgovara klima Ceske i Nemacke, gde su manje varijacije u temperaturi tokom cvetanja i kansije tokom porasta ploda..
Regina pak nema problem s mrazom, cak je i otpornija od proseka na mraz i u cvetu i pre njega, ali ima fizioloski problem sa cvetom da je kratak period kad moze da se oplodi, tj ako kompatibilan polen u idealno vreme ne padne na zig tucka, i ako vreme oko toga malo pre i malo posle ne bude idealno (ne hladno, ne toplo, ne prevlazno, a pogotovu ne suvo), dosta cesto se ne operasi tj ne izraste cevcica do plodnika...
Za odlican rod tresnje je potrebno nekad i preko 30% cetova u proseku da se oprasi, dok Regina i Kordia skoro nikad ne predju 20%, najcesce su izmedju 10 i 20%, a nekad i manje..
Za Kordiu nemam ideju sta je puno resenje (osim gajenja na lokaciji koja nema ni trunku prolecnog mraza, sto je kod nas skoro nemoguce i eventualno da se koriste neka folijarna djubriva u periodu pre i posle cvetanja), dok je za Reginu resenje za bolji rod sadnja oprasivaca u svakom redu svako 5to stablo (i dalje to ne moze da se poredi sa nekim sortama koje mnooogo radjaju, ko Lapins, Sweetheart i slicne samooplodne) ... E sad, posto Regina cveta najkasnije od svih sorti, onda je malo problem naci adekvatan oprasivac koji ce da cveta i dan-dva pre, a opet i neki koji ce i dan dva posle nje, pa da uvek u toku njenog cvetanja bude dovoljno cvetova na oprsivacu u nadi da se sto vise cvetova Regine oplodi.. Ono sto sam video (ima mislim tekst i na mom linku sta lik iz Amerike radi) je da posadi minimum 2, a jos bolje 3 sorte oprasivaca, i to na veoma slabo bujnoj podlozi, izmedju svakog 5og i 6og drveta u redu...Sadi reginu na regularnom rastojanju, da bi imao sto vise Regine, a oprasivace sadi izmedju svakom 5og i 6og, na krzlajvoj podlozi, da mu ne zauzimaju mest u zasadu (ne bere ih)... Svaki drugi red ide alternativno, ako je ovamo bilo izmedju 5 i 6og, u sledeccem redu ide izmedju 2 i 3 pa onda izmedju 7 i 8... Sadi se na necemu slabo bujnom, kod nas sam ja planirao da sadim na oblacinskoj, i da ta stabla cim cvetaju orezem na patrlje od po par cm da rastu nove grane, da bude samo vertikalno vreteno sa grancicama koje iz njega izlaze, i samo da sluzi oprasivanje, ne za rod...Treba da izgleda nesto ko Super Slender spindle sistem gajenja (to su one tresnje sto se sade na 0.6m rastojanja u redu), ali ce ovo biti bez roda naravno psoto treba smao da oprasuje...
Od sorti moze vise, na razlicitim mestima sam vise njih vidjao, ja sma planirao Kordiu, Ferroviu, i ako budem nasao Sylvia sortu i Sam sortu, one sve cvetaju relativno kasno i mogu da oprasuju Reginu (moze navodno i neka nemacka Schneiders, moze mislim i Meched ako nisam pomesao, mogla bi i Penny sorta, u sustini sve sto je kompatibilno po S-alelima sa Reginom ,a cveta sto kasnije)...Na raznim mestima sam vidjao i par drugih sorti da mogu da je oprasuju, u sustini, sto vise sorti i sto vise oprasivaca u redu je bolje (i da su sto blize stablu Regine)...Ovaj lik iz Amerike kaze da kad tako sadi, najbolje (tj prosecno najvise) mu rode stabla Regine koja su direktno pored stabla oprasivaca a malo manje ona koja su u sredini izmedju dva oprsivaca, sto znaci da je sto manje rastojanje isto povoljnije ali saditi vise od svakog petog tabla oprasivac bi verovatno bilo neprakticno skroz...
Ali cinjenica ostaje, i pored toga svega, da Regina i Kordia, iako su jedne od najboljih sorti po kvalitetu plodova, u nasim i slicnim uslovima nisam cuo da ih iko racuna ni u sorte koje cak prosecno zamecu i radjaju, tako da cemo videti sta cu da postignem sa svime ovime...
