ZA MAILY ja Znaci prva knjiga na prvom linku odozgo na dole a pise na knjizi SAVREMENA PROIZVODNJA TRESNJE ISKUSTVA IZ SRBIJE i na 25 i 26 strani jasno stoji tabela iz oglednog dobra Rimski Sancevi i pise prinos tresnje na podlozi GIZELA5 za 2015 godinu i odmah pored je dijagram i prinos za 2016 a u istoj tabeli stoji i prinos KOLTA ZA 2015 i 2016.U prvi mah sam pomislio da nije neki drugi parametar a nije jasno pise PRINOS, a strana 31 je jos jedna tabela I PRINOSA I NOVCANE DOBITI I TU SE JASNO VIDI DA JE DRASTICNA ZARADA I PRINOS NA STRANI GIZELE. Jedino sto nije jasno naznaceno koliko je medjuredno rastojanje kod kolta a za gizelu su se pominjala 3 rastojanja od 0,6 kao najmanje do 2,0 kao najvece jer mozda je zasad kolta na vecem rastojanju pa se to precutalo.Nema veze sa trolovanjem ja prvi uzimam ono sto je najbolje zato i pratim iskustva drugih ali bi voleo da mi objasnis ove dijagrame
Ajde ako cemo ozbiljno, onda moze ozbiljno... Taj tekst (pricam po secanju, nisma ga sad citao, mrzi me nesto), kao i gomila drugih pokazuju da
tresnje na Gizeli mnogo ranije prorode od Colta, magrive i divlje tresnje...Zato je prinos toliko razlicit, posto Gizela u 4toj, najkasnije u 5oj godini daje pun prinos, dok Colt, magriva i divlja tresnja u 5oj godini vrlo malo jos uvek rode, tek pocinju...Zato je razlika 5-6 puta posto su sva ta istrazivanja u 4toj ili 5-6 godini, niko ih ne uporedjuje kad Colt dodje u 12tu godinu (iako bi pravilno tako trebalo po meni, ovako su vise babe i zabe, ali ko sto rekoh gore, ovo je da se pokaze brza rodnost, a ne rodnost u punom rodu)... Nigde ne kaze da zasad u punouj rodnosti na Gizeli i u punoj rodnosti na Coltu (ili bilo kojoj drugoj bujnoj podlozi) ima razlike 6 puta, zato kazem da moras pazljivo da priocitas sta pise... I naravno da se Colt sadi redje (5x4 je prosek, moze i vise, moze i manje)...Colt od 6te godine recimo pocinje da radja nesto, a sa 8 do 12 (u zavisnosti od rastojanja sadnje) dolazi u pun rod, Gizela je vec u 4toj dosla u pun rod...
Prinosi kad oba zasada kad dodju u punu rodnost se ne razlikuju puno (prosecni, kad se u oba sve radi kako treba, necemo da poredimo babe i zabe), koriscenje Gizele uopste nije razlog zbog veceg roda po hektaru vec su ovo glavni razlozi po meni:
1. Brze je vracanje ulozenih sredstava (1000 evra dobijenih posle 5 godna i posle 12 godina ne vrede isto u danasnjim parama zbog inflacije i kamatnog racuna) i to je najbitniji razlog!
2. Za nijansu je lakse kontrolisati krupnocu ploda na gizeli zato sto je sve na dohvat ruke pa rad manje kosta u punoj rodnosti nego ako isto to treba da se radi na bujnim podlogama (sto je kod nas relativno nebitno posto radna snaga nije skupa ko na zapadu, gde je 6 puta proisecno skuplja). Bujna podloga po prirodi stvari manje zamece pa se odrzi krupnoca cesce i bez intervencija, ali bude godina kad bas prerodi, i ono sto ti kazes "nemas kalibar", a po meni je to najbitnije imati za dobru cenu...Tresnja preko 28-30mm kosta 3-4 puta vise od trsnje ispod 22-24mm recimo okvirno...Zato kazem, u proseku je lakse odrzati kalibar na gizeli (ako se ne pogresi!), posto rezidbom se dosta ukloni rodnog drveta brze i lakse nego na bujnoj podlozi, stabla su mala i lako se vidi i proceni koilko da se ostavi, za razliku od sejanca gde je teze da se proceni koliko treba ostaviti pupoljaka rezidbom...
3. Dobije se za nijansu prosecno veca krupnoca ploda (u proseku kazem, naravno da ima gomila razlika), najvise zbog bolje i lakse kontrolisanog prinosa (ovo je naravno uz punu agrotehniku kod obe podloge, od rezidbe do prihrane i zalivanja) koja je opet teza da se postigne na bujnim podlogama (opet uzimam u obzir cenu radne snage i nedostatak iste, a na zapadu je to sve mnogo skuplje pa pokusavaju da ustede maksimalno)...U punoj rodnosti vise kosta odrzavanja zasada na bujnim podlogama (tj broj sati je veci), sto se tice rezidbe i branja po jedinici povrsine..
Sustina je, na ova 3 primera, da na obe podloge moze da se postigne isto ili slicno, ali u proseku, na 10 godina recimo, da bi se to uradilo, mnogo je veca cena kostanja da se to odradi kod bujne podloge, nego kod slabo bujne...Opet, ta razlika je mnogo veca u ceni, zbog cene radne snage, kod nas nema velikog efekta po meni.. Treba i uzeti u obzir da oni po evropi gaje tresnje u regionima koji imaju i dosta kise, pa i zastita folijama je laksa kod Gizele nego kod bujne poddloge, ako mora da se radi..
Naveo sma samo 3 razloga, ima ih jos gomila za, a ima ih i gomila protiv Gizele...
Sustina guste sadnje, ko i za svaku kulturu, je da za period trajanja zasada sto vise zaradis..
Gizela 5 pa i 6 traju 15tak godina, ali u tih 15 godina 2 su neproizvodne, i idemo novi ciklus, kod bujnih podloga je neproizvodno 5-6, a i kasnije su manje porizvodne do neke 10-12te kad dodje u puni rod, iako zasad traje duplo duze u proseku...
Ovo je sva logika i cela prica se vrti oko toga, i to vazi za zapadne zemlje mnogo vise nego kod nas, upravo zbog cene ljudskog rada... Pa nisu oni ljudi glupi da daju 50 hiljada evra za nesto sto je cist gubitak...Problem je sto i kod nas i kod njih kosta ulaganje 50 hiljada, a kod njih je cena ploda prosecno znatno veca nego kod nas, pa i to cini jos jedan razalog protiv Gizele po meni...
Medjutim, kod nas je druga prica, i zato treba pazljivo analizirati sve faktore, pre nego sto se izabere sistem, evo moje logike kako sma ja iso i sto sma iso na divlje popdloge a ne na Gizelu (drugi mogu da imaju druge prioritete (recimo kolega Karlos ima sasvim zdravu logiku za koriscenje Gizele s kojom se slazem), pa ne moraju da dodju do mog licnog zakljucka gde mi je bolja opcija divlja tresnja od Gizele):
1. Manje pocetno ulaganje (sto smanjuje rizik ako nesto krene naopako, manje gubim)
2. Cena radne snage nije skupa ko u Italiji i Americi (ja racunam sat od 2 do 3 evra kod nas da bude prosecna cena) tako da i ako neke radnje vise trose sati da se odrade (rezidba, branje kao najveci potrosaci radne snage), to se kompenzuje 6 puta jeftinijim radnim satom u odnosu na zapad...
3. Nemam uslova za navodnjavanje (sto Gizelu iskljucuje na zalost, iako su u Radmilovcu testirali i navodno Gizela 6 moze i baz navodnjavanja, ali ja se jos uvek ne bi usudio da posadim par hektara bez navodnjavanja)
4. Gajenje Gizelom je intenzivno tako da u pocetku, po hektaru neke radnje, ko rezidba, traze i vise sati nego sto traze oblici gajenja/rezidbe na sejancu, meni licno odgovara da imam manje utroska radne snage u pocetku formiranja...
Ovo su glavni razlozi, ima ih jos naravno...
Sve u svemu da ponovim sustina je ono sto sam zatamnio, da se za period trajanja zasada vise zaradi i to se poredi sa danasnjom vrednoscu nekih buducih para, gleda se ceo period od 15 godina za gizelu i 30 godina za bujne podloge (sto je 2 turnusa Gizele prakticno)...A zarada se ne gleda tako sto se sabere 15 godina prinosa u evrima i uporedi, nego se radi takozvano korekrtivno racunanje u danasnjim parama (ne znam kako se zove na srpskom to, na engleskom ne Net Positive Value), tako da 1000 evra za 10 godna vredi u danasnjim parama oko 600-700 (lupam cifre, samo pokazujem sustinu razlike), a gizela dodje na pun prinos tj zaradu znatno pre nego bujna podloga, i to je glavni razlog njene vece profitabilnosti i zasto se na zapadu mnogo vise koristi.. Sve ostalo su posredne prednosti i mane, koje se koriste ili resavaju najbolje sto mogu... U sustini ako svake godine zaradjujes po 1000 evra (1000 evra u toj godni), onda se te sume sabiraju tako sto prve godine saberes 1000, iz sledece godine saberes 950(sto je 5% umanjeno zbog takozvanog discount-a), pa iz trece godine ide oko 900 itd...
Elem, nije to komplikovan racun toliko, ali treba ga shvatiti zasto sve tako funkcionise, i onda shvatis sta je sustina i zasto ulaganja koja brze vracaju pare, pa cak i ako imaju ukupno manju vrednost, mogu da budu povoljnija od onih koja kasnije, ali mozda i malo vise u kolicini (bez discount-a) vrate... To je glavni razlog zasto je Gizela porfitabilnija od bujnih podloga (ista je logika i kod jabuke na M9 i drugih slabo bujnih kombinacija i voca), ostalo su sve posredni faktori koji joj idu na ruku, ili idu protiv nje (ko sto je pocetno ulaganje negativno)...
Ovo sve vazi kad se sade hektari i hektari i tad ima vise smisla, mislim da za sve ispod 1-2ha, mozda i vise, to je skoro nebitno, to su sve male kolicine da naprave veliku razliku, tako da na takvim povrsinama je relativno nebitno sta je izabrano (pricam za nase uslove, ne za evropu i ameriku) i da nema potrebe insistirati ni na jednom ni na drugom kao mnogo boljem resenju (mora se uci u detalje i izabrati sta je za koga bolje resenje u konkretnom slucaju, zavisi od slucaja), vise treba obratiti paznju da se sve odradi najbolje sto moze, bez obzira na izabranu podlogu..
Sve u svemu, nadam se da je moja poruka i ideja jasna, nista nije apsolutno bolje ili losije, sve treba proveriti u konkretnom slucaju, i onda izabrati...Moj slucaj mislim da je izbor, kad se sve uzme u obzir, bio OK da se ide na bujne podloge, a takodje mislim da je za kolega Karlosov izbor, u njegovom lsucaju Gizela bila mnogo bolji izbor...Sve zavisi od slucaja do slucaja...