Trešnja

@mealy
20-30m odginuto od ravnice ne znaci nista. Frostbuster radi radnju ali bi trebalo na 5min da istim tragom prodje traktor.
 
20-30m je minimum, sto je veca razlika, to je bolje naravno.. Jedino treba izbegavati sam vrh brda posto je tu obicno puno vetrovito..
Ne razumem te, na osnovu cega kazes da 20-30m ne znaci nista?
Kod vas u Vojvodini i par metara znaci puno, kod mene u brdima 20-30m pa na vise, zato sto su uske kotline obicno pa se nparavi veci inverzioni sloj hladnjog vazduha koji se sliva s brda...
Frostbuster (ako je to ventilator neki) sluzi za ravnicarske krajeve pretezno, tu je najveci efekat, kad je teren brezuljkast, onda u gornjoj polivini brda ako se zasadi, tu generalno i nema velike inverzije posto sav hladan vazduh se slije dole u kotlinu, pa nema velike potrebe za takvom zastitom...
 
Frostbuster je masina koja ima na sebi plinske boce koje zagrevaju vazduh gde prodje traktor sa tom skalamerijom.

20-30 metara je premalo da bi uradilo nesto znacajno na to sam mislio.
 
Pa jesi sam izmerio da je bila razlika u temperaturi kod tebe u jabukama gde je 2-3m bilo razlike u nadmorskoj visini... Ja pricam na osnovu licnog iskustva sa parcelama na brezuljkastom terenu (i naravno dolinama, posto mi je kuca u dolini), na osnovu raznih merenja na mnogo lokacija, i svih slucajeva koji kazu da je 20-30m dovoljno u vecini slucajeva, sve preko toga je ekstra protiv inverzionog mraza...Imam osecaj posto zivis u Vojvodini da nemas bas licnog dodira sa brdovitim krajevima pa mislis da je visinska razlika nebitna, ali kazem ti, gresis u tom misljenju...
 
Jesam sam izmerio, ali na svakoj visini ima stete. Imali smo 5x mraz i svaki put je zakacilo nesto. Na kraju za tresnju bez 300m nv mislim da je problematicno.
 
Bas ovo sto kaze Radashin, a i ja ponavljam da nije bitna apsolutna nadmorska visina, nega razlika u odnosu na najnizu tacku (20-30m pa navise da bude razlika u nadmorskoj visini)... Kod mene je najniza tacka (to je par stotina metara od moje parcele) kod jedne njive oko 230m, a tresnje su mi sada (pre su bile breskve od 95te i nijedne godine nisu izmrzle ,a bilo je mrazeva), najnizi deo je 250 a najvisi je 285m (breskve su nekad bile do 260m, nisu bile nize), tako da je u mom kraju plus 30m od najnize tacke uglavnom OK...Inace je uska dolina okruzena brdima, tako da je pri dnu bas izrazena inverzija...
Naravno, velika vodena povrsina, kad je 500m do 1km od nje zasadjeno, utice povoljno takodje (na primer Karavukovo (Deltine tresnje) ima slabije mrazeve od Rimskih Sanceva i Sombora koji su 10tak i vise km od Dunava, a Karavukovo je na 500m od Dunava, iako se nalazi u samoj ravnici)...Ova lokacija Radashinova je takodje idealna zbog toga (na brdu je, a ima nagib ka Dunavu i ka jugo-istoku)...
300m sto ti kazes je totalno nebitan broj, evo uzmi Pozegu koja je na 317m nadmorske visine, a jos uvek ima svaki dan mrazeve i po meni je jedno od najlosijih mesta po pitanju mraza za gajenje voca kod nas (ne racunam planine)...Dok recimo par kolega iz Cacka ovde imaju i na preko 400m nadmorske visine voce (cak i kajsije), ali u brdima i na visim polozajima od najnize tacke u okolini, i to sve mnogo bolje funkcionise...

Naravno, nije to bas tako jednostavno, ja ovde pokusavam da malo uprostim slucaj i poredim sta je generalno bolje...Ako cemo u sitna crevca da gledamo, dosta je i bitno koliko je samo brdo iznad te parcele s vocem i dal je tu bas blagi pad, a iznad ima dosta veliko brdo i velika je duzina do vrha, onda naravno da to zna da bude negativno posto se velike kolicine hladnog vazduha slivaju nizbrdo sa vrha, pa i to zna da onda napravi malo veci mraz (ipak osetno manji nego u samoj ravnici)... Evo tipican primer, Fruska gora i njenih 550m ili vec koliko m nadmorske visine, a juzne padine su na prvi pogled idealne (i jesu odlicne, i mnogo bolje od vecine mesta), ali posto iznad njih ima veliko brdo i prave se velike kolicine hladnog vazduha koji se polako sliva u dolinu zato sto je blagi nagib, te lokacije po meni su manje povoljne nego Grocka i Ritopek (cak i ako je 100m veca nadmorska visina od najnize tacke), zato sto u Grockoj i Ritopeku je sve na maksimum 300m nadmorske visine, uglavnom je manje, i ne postoji veliko brdo ili planina iznad s kojeg bi se slivao hladan vazduh (ove dve lokacije koje je Radashin dao su po meni najblize idealnom koliko moze u nasem kraju da se postigne)... Cenim da je i deo pored Dunava kod Slankamena i Krcedina (ona padina izmedju Beograda i Fruske gore) isto za njansu povojniji zato sto nema izrazenih vrhova s kojih bi se slivao hladan vazduh)...

Obrati paznju da smo ove godine imali dosta advektivnih mrazeva, za koje brda nemaju prednost, tokom ona dva snega bilo je slicno hladno i na brdu i u ravnici kod mene, nemoj to da mesas sa inverzionim mrazevima kad je mirno vreme i kad je vedro celu noc (a takvih 2-3 mraza su bas Vojvodinu pogodili ove godine, gde se napravila razlika izmedju uzvisenih delova i ravnice)..Kod mene je bilo 48 sati izmedju -1 i -2 non stop, nije preslo iznad nule svo to vreme, sreca pa tad nije jos uvek pocelo cvetanje niceg kod nas (osim kajsije) pa je sve nekako preteklo, bilo je sigurno neke stete, ali je dosta preteklo od mraza...
 
Kod Krčedina tj kod mene i kod Slankamena jeste predivna priroda, Dunav, obronci Fruške Gore, Krčedinska Ada, vikendaši i njihovi psi lutalice i gomila smeća...Što se voćarstva tiče, čitao sam neku knjigu gde je stvarno pisalo da je to kod nas najbolji teren za voćarstvo i vinogradarstvo u evropi. Pozdravljam kolege koji komentarišu temu zadnjih par stranica, sviđa mi se kad vidim da ljudi znaju o čemu pričaju ali sam hteo da kažem da i kod nas u dosta godina zna sve da izmrzne.
 
Problem su kod vas po meni mnogo cesce advektivni mrazevi (kad naidje hladni talas koji kroz djerdapsku klisuru stigne sa istoka, i odozgo iz Madjarske niz ravnicu dodje, i nema niceg da to uspori posto je ravnica)... Kod nas dole (Krusevac, Cacak, pa i vecina Sumadije) je sve izlomljen teren i dok dodje taj hladan talas, dosta cesto oslabi... Na primer kod nas ima mnogo manje problema sa vetrom (em je manjeg intenziteta i manje ga uopste ima u proseku) nego u Vojvodini i severnom delu Srbije, blizu Dunava), a advektivni mrazevi su vezani sa hladnim talasom koji dodje uz jak vetar obicno, pa zna da bude veci problem...
Sreca je to sto se u prolece mnogo redje desavaju ti advektivni mrazevi (oni su cesci tokom zime, ali evo ove godine je bilo 2 relativno kasn, jedan krajem marta, i drugi pocetkom aprila), a znatno su cesci ovi inverzioni u prolece, pa onda i imamo mnogo manja izmrzavanja u brezuljkasto brdovitim krajevima, nego u samoj ravnici...
Ali se slazem, svuda izmrzne ponekad i kad tad se to desi, samo je pitanje ucestalosti na pojedinim lokacijama (kolko cesto prosecno u 10 ili 20 godina se to desi)...
 
Sto se tice poteza Karavukovo to nema blage veze sa bilo kakvim vocarstvom nema tu ni strujanja Dunava ni ruze vetrova vec su svi velikani Srbije uzimali posede po Vojvodini jer tu mozes da uzmas ogromne povrsine u mestu a u Srbiji su sitne parcelacije sve je razbacano a te povrsine po Vojvodini su dobijane ajde da ne kazem DZABE ali nesto simbolicno je u pitanju cak ni to nije u KESU nego na mnogaja leta i preko noci su nikli ogromni zasadi po Vojvodini a posto je ratarstvo totalno neisplativo islo se na rizik sa vocem svesno znajuci da ce biti Tantalove muke ali kad ubode ONDA JE TO UDARAC .Inace dobar deo ulozenih srestava su SUBVENCIJE jer ko bi ulozio svoj vlastiti novac u sve te sisteme i mreze i kapaljke i gorionike a znas da je to borba Davida i Golijata.Medjutim mnogi pomisle kada vide da je neki Biznismen ulozio novac u neku mrtvu sredinu pomisle da on zna nesto sto niko pre njega nije znao a ja sam pomenuo poljoprivredni kombinat GODOMIN koji je bio gigant a imali su vocarstvo,ratarstvo,stocarstvo,rasadnik i kalemarstvo ma sve i avione za zaprasivanje i strucnjake i posle 50 godina rada ove firme mnogi su krenuli da sade voce na Godominovim parcelamana kojima je 50 godina bilo ratarstvo .Nisu procvrkutali a treba nekad pitati i starije za neke stvari i cuti tudja iskustva.Vojvodina podize zasade voca a sa tresnjom su to vec znacajne povrsine .Ogromna prednost ovih velikana je PRODAJA ONI IMAJU DIREKTNU PRODAJU a to je najteza stvar u celom procesu proizvodnje dok su svi mali proizvodjaci 3 ili 4 ili ko zna koja ruka i neorganizovan otkup ne kome su sve veci zahtevi i prohtevi otkupljivaca a sve manja cena protiv vrednosti u evrima.Ove godine su ogromne plantaze po Evropi izmrzle Poljska kao i prosle godine i bice sve deficitarno ali koliko god da je DEFICITARNO to ne znaci da ce otkupljivac rasiriti novcanik i reci uzmi koliko ti treba .Medjutim sve ce se to premostiti samo da ga svevisnji sacuva za ostalo cemo se snaci
 
Nisam reko da je Karavukovo odlicno, reko sam da je BOLJE od Rimskih Sanceva i Sombora zbog blizine Dunava ;-) Sve si u pravu za velike, i oni imaju subvencije i sve, i cesto se dizu zasadi gde im mesto nije (to ocekujem da ova studja o vocarstvu ispravi, i onda se nece dobijati subvencije za lokacije koje nisu pogodne za dato voce, sto je po meni principijelno OK (ako se naravno prati rec nauke, ako ne bude politizacije, a bice je, kad tad i koliko toliko)...
Ja kolko se secam, Godomin je imao ogromne plantaze voca i vinograda levo od autoputa (kad se ide ka Beogradu) na padinama i brezuljcima...Jedina plantaza koja je u ravnici (samo sam je video iz busa sa autoputa) je ona sa jabukama koju su odavno napustili, sve ostalo je kolko se secam bilo na brzeuljcima, sto je OK lokacija po meni...
A ovo za prodaju se slazem, najveci su problem malverzacije sa otkupom, da dodje par njih velikih i kazu toliko placamo (bez obzira na cenu na svetskom trzistu) i niko ne moze tj ne sme da plati vise (a placanje je odlozeno i na neodredjeno) i da hoce posto im bode prst u oko, to jeste veci problem naseg vocarstva nego sva agrotehnika... Kad budemo imali drzavu koja ce imati zakone protiv malverzacija, i dovoljno jaku da moze pojedince da obuzda da ne mogu bas da rade sta hoce (ako hoce da ih obuzda, a trenutno i nece izgleda), onda cemo imati napredak... Dotad se slazem vecinom sa Mornarom, mrka kapa ubudice ako se nista ne promeni...
Drugo resenje bi moglo da bude (koje je u Srbiji prakticno nemoguce, sto kaze narodna: Nedaj boze da se Srbi sloze) zadruzno udruzivanje vise proizvodjaca i zajednicki plasman na trziste, bez otkupljivaca kao posrednika...
 
Ono sto tvrdim da nasa lokacija (Stapar, Sombor) nije za tresnju a za kajsiju da ne govorim. Kao proizvoditi na severnom polu banane.
 
Kod mene se lagano zavrsava cvetanje tresanja i posto sam vrlo oprezan prema svim novinama u tresnjarstvu a posebno u asortimentu ponovilo se isto kao i 2018 godine kada je tresnja imala nezapamceno cvetanje jedina sorta koja nije imala apsolutno nista je KORDIA i ove godine ista situacija vidim da su caure totalno prazne.Ogroman je marketing bio zastupljen za ovu sortu a mogu sa sigurnoscu da kazem da je ova sorta za mene DUPLO GOLO.Ukus je izuzetan ali samo ukus sve ostalo po meni ne zavredjuje paznju.Mislio sam da mi se pricinjava pa pitam ljude koji je imaju i vidim da su svi zadovoljni pa pomislim posto imam samo dve da nisam greskom zasadio nesto drugo ili taj koga sam pitao u svakom slucaju to je reklamirano zbog tvrde pokozice posto severnije ima dosta padavina Sto se oprasivanja tice SAVRSENO, jesu neke sorte podbacile malo ih je zakacio mraz ali bice kvalitetna roba sto je glavno rasterecenje i olaksanje a da ne pominjem ovoliku susu jer da ga mraz nije opiljio neznam sta bi radili zasadi bez navodnjavanja.Mnogo ljudi kuka zeleli bi sto vise a ja licno ne zelim vise bolje i da bude 30 posto manje samo da to lici na nesto i cim je manje tresnje na trzistu fali robe lakse za prodaju i imas kalibar
 
mornar je napisao(la):
Kod mene se lagano zavrsava cvetanje tresanja i posto sam vrlo oprezan prema svim novinama u tresnjarstvu a posebno u asortimentu ponovilo se isto kao i 2018 godine kada je tresnja imala nezapamceno cvetanje jedina sorta koja nije imala apsolutno nista je KORDIA i ove godine ista situacija vidim da su caure totalno prazne.Ogroman je marketing bio zastupljen za ovu sortu a mogu sa sigurnoscu da kazem da je ova sorta za mene DUPLO GOLO.Ukus je izuzetan ali samo ukus sve ostalo po meni ne zavredjuje paznju.Mislio sam da mi se pricinjava pa pitam ljude koji je imaju i vidim da su svi zadovoljni pa pomislim posto imam samo dve da nisam greskom zasadio nesto drugo ili taj koga sam pitao u svakom slucaju to je reklamirano zbog tvrde pokozice posto severnije ima dosta padavina Sto se oprasivanja tice SAVRSENO, jesu neke sorte podbacile malo ih je zakacio mraz ali bice kvalitetna roba sto je glavno rasterecenje i olaksanje a da ne pominjem ovoliku susu jer da ga mraz nije opiljio neznam sta bi radili zasadi bez navodnjavanja.Mnogo ljudi kuka zeleli bi sto vise a ja licno ne zelim vise bolje i da bude 30 posto manje samo da to lici na nesto i cim je manje tresnje na trzistu fali robe lakse za prodaju i imas kalibar
Kliknite za proširenje...
Kordija definitivno nije sorta za nase podneblje. Sto rece neko gore niko sa njom nije procvrkutao. Ima milion razloga zasto cesto podbaci, te zbog "broja hladnih sati", te zbog oprasivaca, te zbog jako loseg dvojnog oplodjenja...negde sam procitao da se preporucuje tretman amidom naftil sircetne kiseline kada opadne oko 75% latica koje moze da spreci opadanje plodova.
 
Moje misljenje, na osnovu onog sto sam nasao o njoj, je da je sorta s kojom je najteze postici uspeh, tj problemi koje ta sorta ima se najteze resavaju... Mislim da je Regina mnogo laksa za resavanje problema rodnosti od Kordie, mada i ona zna da podbaci i skoro nikad nema dobar ili odlican prinos...Najvise moze da pomogne po mom misljenju dobar polozaj za Kordiu, gde nema ili ima vrlo malo i vro blagih mrazeva u prolece, sve ostalo sto se preporucuje je diskutabilno da li moze i koliko da pomogne da Kordia rodi makar prosecno (svi kazu da je nemoguce izvesti da rodi odlicno, ko neke druge sorte)... Jedino neko gajenje u plasteniku, ali mislim da je to jos uvek naucna fantastika za vecinu nas...
Voleo bi da cujem misljenja kriticara (i naravno podrzavalaca) o ovom ispitivanju gajenja trenje na sejancu, razmak 4x2m, koje su uradili u Cacku, deluje zanimljivo za bas slabo plodna zemljista, ali u iole prosecno plodnim vrlo verovatno bi bilo neizvodljivo zbog bujnosti... Evo linka:
 
Ja imam primer koji naravno nije pravilo, jedan momak sto mi je pisao na fejsu kada je podizao zasad, Dragan Bizumić, je posadio ne znam na kom obronku fruske gore tresnje na koltu.

Zemlja mu je vrh, trenutno ima jedan od najboljih vocnjaka, ne racunajuci ove sa protivgradnom zastitom i slicno.

Licno sam ga spojio sa nekima iz Ritopeka, otisao je i na blef i redovno prodaje sve, ima kvalitet pa je vec po Ritopeku ostvario kontakte.

Samo sam hteo da kazem da ima mesta u vojvodini ali moras bas da si oprezan, da ispitas dobro a na kraju i srece da imas.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh