Trešnja

DraganVš je napisao(la):
Danas sam video da su mravi krenuli u akciju.(znaći vaši će me uništiti kao lane) Koji beše lek za to....da ne prelistavam . Nešto mi u sećanju krečenje +ljuta paprika na stablo....ili tako nešto
Kliknite za proširenje...
Ima dosta metoda bez insekticida, naravno manje uspesnih i treba biti uporan, a moze se naci na netu. Licno odradim pri dnu stabla par namotaja najlona u sirini nekoliko cm i premazem lepak za miseve da se mravi ne bi peli pa cesto predjem drvo deterdzentom za sudje i povremeno kaolinskom glinom. Odnose ne znam jer sipam otprilike i okupam stablo. Nije bas ucinkovito odjednom i brzo, ali resim stvar u dvoristu gde mi se deca igraju i ne bih koristio insekticid. Pored ovoga, mislim da bi bilo ucinkovitije su biber i ljuta paprika koji se prokuvaju, a ima jos varijanta sa sapunom i coca colom itd.

Sent from my Nokia 7.1 using Tapatalk
 
Na svakom postu od clana MAILY pri dnu stoje zanimljivi linkovi koje je on probrao sa drustvenih mreza i garazirao kao korisne .Pre neki dan sam pogledao sta se sve nalazi u tom folderu i na samom pocetku ogledno dobro Rimski sancevi i analiza zasada tresnje na podlozi KOLT i GIZELA5 i GIZELA6 i u toj detaljnoj analizi gde su obuhvacene sve moguce karakteristike prednosti i mane ovih podloga istice se da PODLOGA GIZELA 5 a posle i GIZELA 6 IZBACUJU 6 PUTA VECU KOLICINU ROBE U SEZONI NEGO ZASAD TRESNJE SADJEN NA PODLOZI KOLT.Ne znam kome pripada to ogledno dobro i ko tu radi koji marketing i zbog cega ALI ZNAM DA JE MOJ POKOJNI KOMSIJA IZGUBIO KUCU NA HIPOTECI OD PRO KREDIT BANKE JER JE NEGDE NALETEO NA OVAKAV ILI SLICAN MARKETING ZAPALIO SE I OTISAO DO BANKE I DOZIVEO FIJASKO.Reklama ide na GIZELU 5 za koju iskusni sada vec isticu da nije opravdala ocekivanja i da joj fali dosta stvari a da je gizela 6 ustvari mnogo bolja ali kao kada su pomenuli da kajsija Roksana radja 8 puta manje od Novosadske kajsije tako sada GIZELA 5 radja po jedinici povrsine 6 puta vise od KOLTA znaci ne duplo ne troduplo vec 6 puta vise.Sve je danas toliko komercializovano a informacije samo naviru pa kada procitam ovakve informacije od instituta gde su strucni ljudi koji treba da posavetuju sta onda da covek ocekuje od farmaceuta ,zastitara i slicno.
 
Alternative insekticidima protiv vasi imate nesto ovde: http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-biljnevasi/

Bio sam juce do njive, stete od mraza i rutave ima ali nije strasno.

Gledao sam bas i da li ima monilije i rekao bih nema. Tamo gde ti se ucini pa se zaletis da pogleda je ili krenulo precvetavanje pa latice trunu od spica ka tucku, ili su kao sprzeni ali je unutra i tucak malecan i spaljen, znaci mraz, ili je prazan tj odavno ga izela buba.

Na samo jednom stablu imam par suvih grana, ali je to stablo svake godine tako i drugacija je sorta, verovatno je virus ili zeuzera pyrina, a moze biti i sto je u dijagonali vec osusenih stabala, zadrzava mi se voda na sad vec utvrdjenim mestima i sudbina stabala na tim mestima je izvesna,samo je pitanje godine.
Prosle sam zbog toga iskrcio 25 od 110 stabala a juce sam zatekao jos dva mrtva.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
za MARCETU Nijedna podloga nece u vlagu i isto bi zavrsila i svaka druga podloga umesto magrive kada su bile poplave 2014 bilo je slucajeva da je celo drvo u vodi i to moze neki kraci vremenski interval ovde je samo velika steta sto je se to dogodilo u punom rodu cekao je dugo da dodje do ove faze njemu bi lakse bilo da su se susile posle same sadnje resio bi nesto drugo a sada mu ne ide u prilog ni podsadjivanje jer taj deo njive definitivno nije pozeljno.Medjutim gledam zasade dunja koji su sadjeni dosta na niskim i podbarnim terenima i ona dozivljava velika susenja od ervinije i koliko god da vazi prica da dunja voli vodu mislim da i njoj smeta previse vlage sve mora da bude umereno
 
Parcela do moje je na divljoj, imao je susenja ali ne u toj meri, pojedinacna stabla pa ne znas zasto, kod mene tacno deo parcele i dijagonala.

Znaci divlja sigurno bolja znacajno, al za bas barne njive ni jedno voce osim lubenice.

Cak se u katastru taj moj rejon naziva "ravno bostanište" i na toj njivi je gajen kukuruz i psenica uspesno a krompir poluuspesno i tim oranjenjem jos nabijena zemlja posteno

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Desava se da postoji "izvor" vode i pri vrhu brda, ja imam slican slucaj na jednom kraju moje parcele (zasadjena je tresnja na divljoj tresnji ko podlozi, ali ne ocekujem da ce uspeti tu)... U sustini sta se najverovatnije desava, posto je tu nadmorska visina oko 270m, a okolo je najvise brdo oko 330m (najniza tacka je ispod 200m inace, moj deo je vise pri vrhu nego blize dnu terena), postoji sloj zemlje koji je nepropusan za vodu na nekoj dubini svuda (uglavnom deblji sloj ciste gline ali moze svasta da bude) i taj sloj ima verovatno pad od tog brdovitog dela a negde kod mene se priblizi povrsini, i sad kako se kisa/sneg koji padaju iznad polako sliva u dublje slojeve, dodje do tog nepropusnog, i onda ide mala podzemna "reka" iznad tog nepropusnog sloja i jedino mesto gde moze da izadje na povrsinu je tu negde kod mene.. Kad su kisne godine, taj deo njive bude toliko blatnjqav da je tesko i proci tu... I jabuka je imala problem u takvoj zemlji da raste, 10tak sadnice je bas slabo napredovalo (nije se osusilo, lai su bile mnogo krzljavije od ostalih okolo njih), tako da ako jabuka ne moze, onda ne ocekujem da bilo sta drugo moze (mozda vrba, topola i joha/jova samo mogu)...Ako me ne bude mrzelo, probacu da iskopam dren odatle do kraja parcele i napunim ga krupnim peskom pri dnu, posto parcela ima pad, pa cemo da vidimo oce li to da pomogne i koliko, trebalo bi da spusti nivo podzemne vode na 1m ispod povrsine u vecini godina, sto je po meni dovoljno za tresnju da izdrzi...Mada to je krug od 7-8m, pola ara mozda, par stabala ce biti zahvaceno, pa mozda i nema svrhe kopati i ulagati, ako ne moze da prezivi, boze moj, prezivecu ja nekako i bez tih pola ara...
 
mornar je napisao(la):
Na svakom postu od clana MAILY pri dnu stoje zanimljivi linkovi koje je on probrao sa drustvenih mreza i garazirao kao korisne .Pre neki dan sam pogledao sta se sve nalazi u tom folderu i na samom pocetku ogledno dobro Rimski sancevi i analiza zasada tresnje na podlozi KOLT i GIZELA5 i GIZELA6 i u toj detaljnoj analizi gde su obuhvacene sve moguce karakteristike prednosti i mane ovih podloga istice se da PODLOGA GIZELA 5 a posle i GIZELA 6 IZBACUJU 6 PUTA VECU KOLICINU ROBE U SEZONI NEGO ZASAD TRESNJE SADJEN NA PODLOZI KOLT.Ne znam kome pripada to ogledno dobro i ko tu radi koji marketing i zbog cega ALI ZNAM DA JE MOJ POKOJNI KOMSIJA IZGUBIO KUCU NA HIPOTECI OD PRO KREDIT BANKE JER JE NEGDE NALETEO NA OVAKAV ILI SLICAN MARKETING ZAPALIO SE I OTISAO DO BANKE I DOZIVEO FIJASKO.Reklama ide na GIZELU 5 za koju iskusni sada vec isticu da nije opravdala ocekivanja i da joj fali dosta stvari a da je gizela 6 ustvari mnogo bolja ali kao kada su pomenuli da kajsija Roksana radja 8 puta manje od Novosadske kajsije tako sada GIZELA 5 radja po jedinici povrsine 6 puta vise od KOLTA znaci ne duplo ne troduplo vec 6 puta vise.Sve je danas toliko komercializovano a informacije samo naviru pa kada procitam ovakve informacije od instituta gde su strucni ljudi koji treba da posavetuju sta onda da covek ocekuje od farmaceuta ,zastitara i slicno.
Kliknite za proširenje...
Ja ovo necu ni da komentarisem, niti si procitao tekst kako treba, a i to sto si procitao si totalno pogresno shvatio, i pricas na osnovu teskih i pogresnih predrasuda a ne na osnovu cinjenica... Na zalost pricas totalno netacno, nadam se iskreno da trolujes samo...
 
i meni stale dve treanje, malo je teza zemlja, nagib ima nekih 10-15% tretirane cime nisu, jer ih nemam puno, tako da od secernih vodica i aminokiselina itd neba leba. od sad samo osnovno i prihrana. jbg covek se uci dok je ziv
 
ZA MAILY ja Znaci prva knjiga na prvom linku odozgo na dole a pise na knjizi SAVREMENA PROIZVODNJA TRESNJE ISKUSTVA IZ SRBIJE i na 25 i 26 strani jasno stoji tabela iz oglednog dobra Rimski Sancevi i pise prinos tresnje na podlozi GIZELA5 za 2015 godinu i odmah pored je dijagram i prinos za 2016 a u istoj tabeli stoji i prinos KOLTA ZA 2015 i 2016.U prvi mah sam pomislio da nije neki drugi parametar a nije jasno pise PRINOS, a strana 31 je jos jedna tabela I PRINOSA I NOVCANE DOBITI I TU SE JASNO VIDI DA JE DRASTICNA ZARADA I PRINOS NA STRANI GIZELE. Jedino sto nije jasno naznaceno koliko je medjuredno rastojanje kod kolta a za gizelu su se pominjala 3 rastojanja od 0,6 kao najmanje do 2,0 kao najvece jer mozda je zasad kolta na vecem rastojanju pa se to precutalo.Nema veze sa trolovanjem ja prvi uzimam ono sto je najbolje zato i pratim iskustva drugih ali bi voleo da mi objasnis ove dijagrame
 
mornar je napisao(la):
ZA MAILY ja Znaci prva knjiga na prvom linku odozgo na dole a pise na knjizi SAVREMENA PROIZVODNJA TRESNJE ISKUSTVA IZ SRBIJE i na 25 i 26 strani jasno stoji tabela iz oglednog dobra Rimski Sancevi i pise prinos tresnje na podlozi GIZELA5 za 2015 godinu i odmah pored je dijagram i prinos za 2016 a u istoj tabeli stoji i prinos KOLTA ZA 2015 i 2016.U prvi mah sam pomislio da nije neki drugi parametar a nije jasno pise PRINOS, a strana 31 je jos jedna tabela I PRINOSA I NOVCANE DOBITI I TU SE JASNO VIDI DA JE DRASTICNA ZARADA I PRINOS NA STRANI GIZELE. Jedino sto nije jasno naznaceno koliko je medjuredno rastojanje kod kolta a za gizelu su se pominjala 3 rastojanja od 0,6 kao najmanje do 2,0 kao najvece jer mozda je zasad kolta na vecem rastojanju pa se to precutalo.Nema veze sa trolovanjem ja prvi uzimam ono sto je najbolje zato i pratim iskustva drugih ali bi voleo da mi objasnis ove dijagrame
Kliknite za proširenje...
Ajde ako cemo ozbiljno, onda moze ozbiljno... Taj tekst (pricam po secanju, nisma ga sad citao, mrzi me nesto), kao i gomila drugih pokazuju da tresnje na Gizeli mnogo ranije prorode od Colta, magrive i divlje tresnje...Zato je prinos toliko razlicit, posto Gizela u 4toj, najkasnije u 5oj godini daje pun prinos, dok Colt, magriva i divlja tresnja u 5oj godini vrlo malo jos uvek rode, tek pocinju...Zato je razlika 5-6 puta posto su sva ta istrazivanja u 4toj ili 5-6 godini, niko ih ne uporedjuje kad Colt dodje u 12tu godinu (iako bi pravilno tako trebalo po meni, ovako su vise babe i zabe, ali ko sto rekoh gore, ovo je da se pokaze brza rodnost, a ne rodnost u punom rodu)... Nigde ne kaze da zasad u punouj rodnosti na Gizeli i u punoj rodnosti na Coltu (ili bilo kojoj drugoj bujnoj podlozi) ima razlike 6 puta, zato kazem da moras pazljivo da priocitas sta pise... I naravno da se Colt sadi redje (5x4 je prosek, moze i vise, moze i manje)...Colt od 6te godine recimo pocinje da radja nesto, a sa 8 do 12 (u zavisnosti od rastojanja sadnje) dolazi u pun rod, Gizela je vec u 4toj dosla u pun rod...
Prinosi kad oba zasada kad dodju u punu rodnost se ne razlikuju puno (prosecni, kad se u oba sve radi kako treba, necemo da poredimo babe i zabe), koriscenje Gizele uopste nije razlog zbog veceg roda po hektaru vec su ovo glavni razlozi po meni:
1. Brze je vracanje ulozenih sredstava (1000 evra dobijenih posle 5 godna i posle 12 godina ne vrede isto u danasnjim parama zbog inflacije i kamatnog racuna) i to je najbitniji razlog!
2. Za nijansu je lakse kontrolisati krupnocu ploda na gizeli zato sto je sve na dohvat ruke pa rad manje kosta u punoj rodnosti nego ako isto to treba da se radi na bujnim podlogama (sto je kod nas relativno nebitno posto radna snaga nije skupa ko na zapadu, gde je 6 puta proisecno skuplja). Bujna podloga po prirodi stvari manje zamece pa se odrzi krupnoca cesce i bez intervencija, ali bude godina kad bas prerodi, i ono sto ti kazes "nemas kalibar", a po meni je to najbitnije imati za dobru cenu...Tresnja preko 28-30mm kosta 3-4 puta vise od trsnje ispod 22-24mm recimo okvirno...Zato kazem, u proseku je lakse odrzati kalibar na gizeli (ako se ne pogresi!), posto rezidbom se dosta ukloni rodnog drveta brze i lakse nego na bujnoj podlozi, stabla su mala i lako se vidi i proceni koilko da se ostavi, za razliku od sejanca gde je teze da se proceni koliko treba ostaviti pupoljaka rezidbom...
3. Dobije se za nijansu prosecno veca krupnoca ploda (u proseku kazem, naravno da ima gomila razlika), najvise zbog bolje i lakse kontrolisanog prinosa (ovo je naravno uz punu agrotehniku kod obe podloge, od rezidbe do prihrane i zalivanja) koja je opet teza da se postigne na bujnim podlogama (opet uzimam u obzir cenu radne snage i nedostatak iste, a na zapadu je to sve mnogo skuplje pa pokusavaju da ustede maksimalno)...U punoj rodnosti vise kosta odrzavanja zasada na bujnim podlogama (tj broj sati je veci), sto se tice rezidbe i branja po jedinici povrsine..

Sustina je, na ova 3 primera, da na obe podloge moze da se postigne isto ili slicno, ali u proseku, na 10 godina recimo, da bi se to uradilo, mnogo je veca cena kostanja da se to odradi kod bujne podloge, nego kod slabo bujne...Opet, ta razlika je mnogo veca u ceni, zbog cene radne snage, kod nas nema velikog efekta po meni.. Treba i uzeti u obzir da oni po evropi gaje tresnje u regionima koji imaju i dosta kise, pa i zastita folijama je laksa kod Gizele nego kod bujne poddloge, ako mora da se radi..

Naveo sma samo 3 razloga, ima ih jos gomila za, a ima ih i gomila protiv Gizele...
Sustina guste sadnje, ko i za svaku kulturu, je da za period trajanja zasada sto vise zaradis..
Gizela 5 pa i 6 traju 15tak godina, ali u tih 15 godina 2 su neproizvodne, i idemo novi ciklus, kod bujnih podloga je neproizvodno 5-6, a i kasnije su manje porizvodne do neke 10-12te kad dodje u puni rod, iako zasad traje duplo duze u proseku...
Ovo je sva logika i cela prica se vrti oko toga, i to vazi za zapadne zemlje mnogo vise nego kod nas, upravo zbog cene ljudskog rada... Pa nisu oni ljudi glupi da daju 50 hiljada evra za nesto sto je cist gubitak...Problem je sto i kod nas i kod njih kosta ulaganje 50 hiljada, a kod njih je cena ploda prosecno znatno veca nego kod nas, pa i to cini jos jedan razalog protiv Gizele po meni...
Medjutim, kod nas je druga prica, i zato treba pazljivo analizirati sve faktore, pre nego sto se izabere sistem, evo moje logike kako sma ja iso i sto sma iso na divlje popdloge a ne na Gizelu (drugi mogu da imaju druge prioritete (recimo kolega Karlos ima sasvim zdravu logiku za koriscenje Gizele s kojom se slazem), pa ne moraju da dodju do mog licnog zakljucka gde mi je bolja opcija divlja tresnja od Gizele):
1. Manje pocetno ulaganje (sto smanjuje rizik ako nesto krene naopako, manje gubim)
2. Cena radne snage nije skupa ko u Italiji i Americi (ja racunam sat od 2 do 3 evra kod nas da bude prosecna cena) tako da i ako neke radnje vise trose sati da se odrade (rezidba, branje kao najveci potrosaci radne snage), to se kompenzuje 6 puta jeftinijim radnim satom u odnosu na zapad...
3. Nemam uslova za navodnjavanje (sto Gizelu iskljucuje na zalost, iako su u Radmilovcu testirali i navodno Gizela 6 moze i baz navodnjavanja, ali ja se jos uvek ne bi usudio da posadim par hektara bez navodnjavanja)
4. Gajenje Gizelom je intenzivno tako da u pocetku, po hektaru neke radnje, ko rezidba, traze i vise sati nego sto traze oblici gajenja/rezidbe na sejancu, meni licno odgovara da imam manje utroska radne snage u pocetku formiranja...

Ovo su glavni razlozi, ima ih jos naravno...
Sve u svemu da ponovim sustina je ono sto sam zatamnio, da se za period trajanja zasada vise zaradi i to se poredi sa danasnjom vrednoscu nekih buducih para, gleda se ceo period od 15 godina za gizelu i 30 godina za bujne podloge (sto je 2 turnusa Gizele prakticno)...A zarada se ne gleda tako sto se sabere 15 godina prinosa u evrima i uporedi, nego se radi takozvano korekrtivno racunanje u danasnjim parama (ne znam kako se zove na srpskom to, na engleskom ne Net Positive Value), tako da 1000 evra za 10 godna vredi u danasnjim parama oko 600-700 (lupam cifre, samo pokazujem sustinu razlike), a gizela dodje na pun prinos tj zaradu znatno pre nego bujna podloga, i to je glavni razlog njene vece profitabilnosti i zasto se na zapadu mnogo vise koristi.. Sve ostalo su posredne prednosti i mane, koje se koriste ili resavaju najbolje sto mogu... U sustini ako svake godine zaradjujes po 1000 evra (1000 evra u toj godni), onda se te sume sabiraju tako sto prve godine saberes 1000, iz sledece godine saberes 950(sto je 5% umanjeno zbog takozvanog discount-a), pa iz trece godine ide oko 900 itd...
Elem, nije to komplikovan racun toliko, ali treba ga shvatiti zasto sve tako funkcionise, i onda shvatis sta je sustina i zasto ulaganja koja brze vracaju pare, pa cak i ako imaju ukupno manju vrednost, mogu da budu povoljnija od onih koja kasnije, ali mozda i malo vise u kolicini (bez discount-a) vrate... To je glavni razlog zasto je Gizela porfitabilnija od bujnih podloga (ista je logika i kod jabuke na M9 i drugih slabo bujnih kombinacija i voca), ostalo su sve posredni faktori koji joj idu na ruku, ili idu protiv nje (ko sto je pocetno ulaganje negativno)...

Ovo sve vazi kad se sade hektari i hektari i tad ima vise smisla, mislim da za sve ispod 1-2ha, mozda i vise, to je skoro nebitno, to su sve male kolicine da naprave veliku razliku, tako da na takvim povrsinama je relativno nebitno sta je izabrano (pricam za nase uslove, ne za evropu i ameriku) i da nema potrebe insistirati ni na jednom ni na drugom kao mnogo boljem resenju (mora se uci u detalje i izabrati sta je za koga bolje resenje u konkretnom slucaju, zavisi od slucaja), vise treba obratiti paznju da se sve odradi najbolje sto moze, bez obzira na izabranu podlogu..
Sve u svemu, nadam se da je moja poruka i ideja jasna, nista nije apsolutno bolje ili losije, sve treba proveriti u konkretnom slucaju, i onda izabrati...Moj slucaj mislim da je izbor, kad se sve uzme u obzir, bio OK da se ide na bujne podloge, a takodje mislim da je za kolega Karlosov izbor, u njegovom lsucaju Gizela bila mnogo bolji izbor...Sve zavisi od slucaja do slucaja...
 
Samo da dodam, kod mene postoje dva izvora vode, vazdusnom linijom blizu, terenskom linijom moguce da se sa mog brda spusta ali to niko ne moze da zna.

Kazem zbog drugih. Ako vidite kao kod mene da posle kise neki delovi njive ne da su blatnjaviji, nego bare stoje jos par dana, bas bare i bas smrdi tu kad prodjes na zaparu i trulez je jedan znak.
Drugi znak je da se posle kise a na obradjenoj zemlji formiraju kanali kuda se kisa slivala sa brda ka ravnom delu.

To su vam dva pokazatelja da tu ne sadite voce jer je zemlja sabijena i vodonepropusna.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
ne mora da bude sabijena per se, nego ima ispod sloj neporpusni...moglo bi mozda da pomogne i dbulje rigol;ovanje, kopanje kanala ko sto sma tebi predlagao...moze i sadnja na banku (uzdigne se brdasce i posadis vocke na njemu)...Ali slazem se, ako je oranje skoro na istoj dubini uvek, napravi se pluzni djon, i to zna da pravi problem ponekad... A i neke smonice su pop rirodi stvari mnogo sabijene, sta god im radio, stajnjak moze da pomogne malo, ali nije cudotvorac...
 
za MAILY ja Sto se tice materije kapa dole alal vera covece poznajes ovu oblast savrseno ali u jednom momentu kazes NIJE LUD ONAJ U SVAJCARSKOJ STO DAJE 50 OOO EURA ZA ZASAD NE TO NIKAKO Srbija nije Svajcarska i nema ni trunke Svajcarske ovde ovo ovde je Kolumbija,Banglades,Indija prati sada situaciju 2018 je bila losa godina za tresnju malo je bilo kalibra prerodilo krs roba,2019 iako je bilo mnogo mnogo manje robe nego 2018 plus kisa i trulez ajde da kazem da je bilo lakse nego predhodne i mnogo vise kalibra ali opet nebi ubrojao 2019 godinu kao bogom danu za tresnjarstvo a ova godina a verujem da ce biti potraznje ali se bojim da ce otkuplivaci ODRATI KOZU SA LEDJA a ne samo ove nego i sledecih godina daj boze da gresim ja sam veliki optimista ali moram da budem samo malo realan.Znaci tri godine su bile kakve su bile i ako dodam da je radna snaga bila 2500 dinara a da je gorivo bilo skuplje u odnosu na ranije periode a da su otkupljivaci i podigli kriterijume sto se tice kalibra zadatak postaje sve tezi a da ne racunam velika ulaganja i zasade po Vojvodini koji non stop izmrzavaju tako da one racunice zarada po hektaru 24 000 eura tu rubriku bih izbacio da ne zbunjuje mnogo a zbunjuje evo Beogradski region oni su prodavali tresnju i to ne kalibar nego i neke cvrge po 4 eura a radna snaga im je bila crvena pre 10 godina i sada mnogi ne mogu da se aklimatizuju da su sada cene pale vise od troduplo a cena beraca otisla gore 2,5 do 3 puta i kada neko spomene cenu tresanja iz berbe 160 ili 170 dinara vecina komentarise na drustvenim mrezama da je to beda,katastrofa onaj najavljuje da ce da uzme bager i da vadi a drugi preti prosipanjem a sve zaboravljaju da je ovo kazino Srbija
 
mealy je napisao(la):
Gizela 5 pa i 6 traju 15tak godina, ali u tih 15 godina 2 su neproizvodne
Kliknite za proširenje...

Poljoprivreda nije matematika. Evo, i ove godine je mraz unistio puno tresanja, ako se ne varam? To bi onda bile vec 3 neproizvodne godine. Ako i 2021. g. bude ista - onda su to 4 neproizvodne godine.
...a pukao si pare i pare na propratne sadrzaje (spalir, stubovi, mreza protiv kise, mreza protiv sunca, sistem protiv mraza...tek na kraju dolazi Gizela kao podloga).


mornar je napisao(la):
NIJE LUD ONAJ U SVAJCARSKOJ STO DAJE 50 OOO EURA ZA ZASAD NE TO NIKAKO
Kliknite za proširenje...

Onaj u Svajcarskoj zna da ce prodati sve sto proizvede jer tamo drzava ne dozvoljava uvoz poljoprivrednih proizvoda sve dok ima domacih proizvoda - tek kada se potrose, onda moze uvoz. Ali u sezoni ne moze.

_______

It is vital that the correct rootstock choice is made to suit the environmental
conditions, economic constraints and management strategies of the orchard.
Overseas “fashions” or trends, poor or biased advice, nursery pressures and availability all
influence grower choices and can lead to incorrect choices.


Evo jedan interesantan citat sa Australijskog sajta gdje se kaze da se ne treba podleci trendovima ("Overseas “fashions” or trends, poor or biased advice, nursery pressures").

Nisam unaprijed protiv Gizele da me pogresno ne shvatite, ali se treba voditi racuna o vise stvari prilikom izbora podloge - podloga se ne bira zato sto je to sada moderno ("in"). Podsjetimo se da su nekada bili popularni: tartufi, nojevi, puzevi...

Prije par godina sam gledao video na YT gdje su intervjuisali vlasnika jedne moderne plantaze tresanja, sve u fullu itd itd....i pitaju ga redom pitanja i prvo se zalio na mraz, pa na ovo, pa na ono, pa na oprasivanje, uglavnom na kraju sam nevoljno prizna da te sezone nece imati roda uopste. A pukao covjek pare. Zato kazem da poljoprivreda nije matematika.

PS
dobra strana Gizele jeste ta da vas komsija koji podigne plantazu na njoj i ulozi pare - on ce proizvesti kvalitetan plod (ako do kraja ispostuje sve) i taj plod ce drzati cijenu, a to je dobro i za vas (sto bi narod rekao: uz vuka i lisica fuka).
 
Za Mornara:
Zato i kazem, drugacija je matematika za zapadnu evropu od nase, zato treba paziti i sagledati sve prednosti i mane oba sistema (Gizela i bujne sorte), pa se sracunati sta je sigurnije, sta je sa manjim rizikom ako stvari krenu naopako...Po meni je idealno nabaviti podlogu Gizele (2 evra je jedna po nekim a navodno moze da se nadje (neprovereno) i za 80 centi, i trebalo bi da cene idu na nize kako raste proizvodnja) i sam proizvesti sadnice, pa tako ne kosta 6 evra, nego duplo manje, mozda i nize...Naravno, retki su oni koji mogu sami sebi da proizvedu sadnice, pa je za vecinu najbolje da se to kupi..
Za Mihaila:
Upravo sve i jeste matematika, to sto su 3 godine lose ili losije, i to se matematicki gleda na period trajanja zasada (15 za Gizelu, 30 za bujne podloge) i sve se kalkulise... Ja sma reko da su 2 sigurno neproizvodne za Gizelu, i da je 5-6 sigurno neproizvodno za bujne podloge, sta ce biti posle se drugacije racuna... Kad se racuna prosecan prinos, racuna se na nivou 15 godina, neke godine ce biti 15 tona, neke godine 5 tona, neke nece biti uopste, a neke mozda bude i 20tak, u porseku za 13 ukupnih rodnih godina bice oko 10tak tona po hektaru, manje vise, najverovatnije.. Mislim da se sa slicnim ciframa moze ravcunati i za bujne podloge, manje vise, uz pristojnu agrotehniku...
To sto ti kazes 3 godione zartedom su bile lose, mislim da i tu dosta pomaze povoljan polozaj...Vojvodina (ravnica pretezno, ne Fruska Gora) na primer sigurno ima veci prosek sa nepovoljnim godinama, tako da u tih 15 moze da se desi da i vise od 5 bude losije, dok recimo brda izmedju Smedereva i Beograda sigurno imaju bolji porsek i znatno manje losih godina... Sva poenta je u izboru povoljnog polozaja za gajenje, a to se u zadnje vreme cini mi se zanemaruje...Ljudi sade zato sto su culi da moze da se zaradi, a najcesce nemaju povoljne parcele za to, dok se na parcelama koje su povoljne za to ne gaji zato sto ljudi nisu zainteresovani za tresnju, gaje nesto drugo.. Cini mi se da je tresnja u mom kraju sasvim pristojno prosla i ove godine (cak i vecina drugog voca, osim kajsije mozda), verujem da je tako i u Smederevsko-Beogradskom kraju, a i recimo u drugim povoljnijim Sumadijskim krajevima gde se voce gaji na bregovima i brdima na veliko...Parcele koje su nize su definitivno losije prosle, koje god voce da je u pitanju, sto dokazuje pravilo, da kad je losa godina, izbor povoljnijeg polozaja je od presudnog znacaja i napravi ogromnu razliku...
Gresis sto Gizelu poredis sa tartufima i nojevima, to nije ni priblizno isto, problem Gizele kod nas je sto su leta pretopla, cak i sa zalivanjem, relativno nesigurna prodaja, relativno nize cene prodaje, a ulaganja su ista ko i na zapadu..Tehnologija gajenja je OK sama po sebi, relativno je razradjena, ali su ulaganja znatno veca, i treba to sve lepo sracunati...Gizela trazi da cene budu velike (3-4 evra po kilogramu, sa nizom cenom od 1.5E je ulaganje diskutabilno po meni) da bi kompletno ulaganje od par desetina hiljada evra imalo smisla, ako prodajes plod za 1 evro kilogram, onda nikakav prinos i kalibar to ne mogu da pokriju, ta pocetna ulaganja ne mogu da se vrate...
Naravno da deluje da je Gizela pomodartsvo (logikom "sve sto je skupo mora da je pomodarstvo"), ali u nekim krajevima to realno ima smisla, pogotovu mislim na zapadne zemlje gde je radna snaga skupa, i trazi se sto brzi povracaj sredstava, ali su prodajne cene relativno visoke da moze da se opravda ulaganje... Kod nas je to malo teze postici iz razloga koje sam pomenuo, ali opet, hektar sadnica kosta par hiljada evra (4 do 6 okvirno) za same sadnice, ako neko ima mogucnost zalivanja bez velikih ulaganja, onda po meni to moze da sve podnese...Medjutim, za vecinu Srbije, bez uslova polivanja pogotovu (a to je vecina brdskih predela inace povoljnjih za gajenje tresnje, posto lakopristupacne vode obicon ima u dolini velikih reka, koje su ipak manje povoljni polozaji za gajenje po meni), mislim da je kad se sve uzme u obzri bolje tj sigurnije ici na neku od bujnijih podloga uz adekvatan uzgojni oblik...Jeste da se sve sporije desava, i krajni prihod je mozda manji, ali ima ga, a manji je rizik nerodne godine kad su manja pocetna ulaganja...Tako da u Srbiji metoda redukovanja rizika zbog situacije u kakvoj smo (za koju Mornar gomilu puta prica prilicno detaljno :)) ima smisla..
Uzmes stavis na papir 50 prednosti i mana jednog sistema, 50 drugog, i onda gledas sta je tebi veci a sta manji prioritet ili problem, ne moze drugacije nego bez analize.. Te price "ma ja cu da posadim pa sta mu bog da" nemaju nikakvog ekonomskog osnova po meni (moze tako ako neko ne planira da zaradi od toga, nego ih ima vise reda radi, i ne tangira ga puno ako rodi ili ne rodi)...Ko nema navodnjavanje, to mu je ja mislim dovoljan razlog da ne rizikuje sa Gizelom na primer, ali ko ima, treba razmisliti i sracunati se..
Ali povoljan polozaj mora da se nadje za tresnju, na kojoj god podlozi da je (a Gizela trazi plodnija zemljista i povoljnije lokacije) inace je sve ostalo uzalud... Italijani mogu da sade kod njih i u dolini reke Po (severna Italija), zato sto tamo retko bude prolecnih mrazeva, i klima je generalno povoljnija od nase (leta nisu pretopla ko kod nas i ima vise kisa, a zime nisu toliko hladne, nema cestih izmrzavanja ko kod nas, i ima relativno puno kise tako da vlaga nije problem a i imaju uzlova za zalivanje, imaju gomilu kanala i lakopristupacnu vodu) ali kod nas to nije slucaj i Vojvodina i nizi krajevi uz doline reke su po meni dosta rizicni za kosticavo voce (pogotovu kajsije i tresnje), i mislim da niko dobronameran nece i ne bi smeo da kaze drugacije.. Naravno da svuda moze da bude grada, moze da bude jako kisovit period u toku berbe, moze da bude velika susa, ima gomila faktora koji su teski da se na njih utice (moze na neke, ali je skupo), ali neki od njih podjednako negativno uticu na bilo koju podlogu, sto ce reci to je kvalitet polozaja i lokacije za gajenje, ali ko sto rekoh, i to se statisticki uracunava u prosecne prinose na nivou trajanja zasada, ko i za svako drugo voce ili neku drugu kulturu... Kad je kisna godina, i grozdje slabo prodje i truli, jabuku je tesko zastititi od bolesti, breskve trule pa moraju da se cesce stite, svakom vocu smetaju nepovoljni uslovi, ali ko sto rekoh, najcesce na njih ne mozes da utices, mozes samo malo da se prilagodis (na primer, posadis sorte koje zre u periodu od preko mesec dana, racunajuci da jeste moguce, ali je malo verovatno da mesec dana uzastopce imas kisu i lose vreme u berbi, i to je recimo jedna odmetoda msanjenja rizika, pa ako rane sorte zakazu, proci ces bolej sa ksnim, i obrnuto) i da ih uracunas u kalkulaciju u prosecnom prinosu...
Tako da, pre bilo kakve sadnje, detaljna analiza sta i kako, pa onda videti sta je povoljnije, Gizelai ili bujna podloga (pod pretpostavkom da analiza prvo kaze da je tresnja optimalna kultura naravno, posto ako nije povoljna lokacija za tresnju, izbor podloge je totalno nebitan).. Ja imam osecaj, citajuci price ljudi, da se kod nas vise zakaze i napravi greska u izbolru povoljnog polozaja, nego sto je izbor podloge i agrotehnike, pa posle ni najbolja podloga i agrotehnika ot ne mogu da isprave, i onda dolazi do velikog razocarenja (i zakljucaka da Gizela apsolutno ne valja ko podloga generalno, ili nekih drugih slicnih misljenja)...
 
Poslednja izmena:
Naravno da na nekim terenima dali pesak dali kamen dali glina dali visina ili nizina neka podloga podnosi bolje ili losije ali kada pricam o prednostima i manama ja ne bih uporedio CARLOSOV zasad sa protivgradnim mrezama sa sistemom kap po kap i verovatno velikim kolicinama raznih vestackih djubriva zatim plantazu koja nema ni travku a posle par godina verovatno ide i rezanje gizele i odrzavanje iste forme i uporediti zasad RADASINA koji nije orezan ,nema sistem kap po kap a sa obzirom da je livada kao beton ispod drveta verovatno nije ni djubren i onda pokazati amateru iz berbe plod tresnje na Kineskoj vagici sa podloge gizela5, a kada bi Radasin orezao ostro tresnjar pa rotofrezom izfrezirao ispod i napravio pesak pa nadjubrio a da prebacimo creva sa Karlosevog zasada kod Beogradjanina i tu gizelu 5 da zalivadimo da je ne nadjubrimo i da je ne zalijemo e tada bi voleo da vidim dali ta sadnica vredi 7 eura ali ona vredi ali mora zalivanje a niko nije probao DA ZALIJE DIVLJU TRESNJU I DA VIDI KAKAV JE EFEKAT.

2009 godine mi je dosao covek u njivu da kupi Burlat i kaze mi ladno OVO NIJE BURLAT.Ja ga pitam PA STA JE kaze NEZNAM ALI BURLAT NIJE SIGURNO,i pokaza mi Burlat kod komsije.Ja ne budem lenj pa mu pokazem tepeljku pa list pa mu kazem probaj obe boja ista ALI MU NE KAZEM DA SAM ZALIVAO KAO MANIJAK A BILO SUSNO PROLECE,drugo probajte svaku podlogu da negujete i videcete napredak i to vidan napredak .U svakom slucaju svi mi zelimo da prihvatimo dobre i produktivne stvari a da odbacimo lose samo caskamo ako se uporede sve dobre i lose stvari prednosti i mane DALI CE CILJ OPRAVDATI ULOZENA SRESTVA ILI TREBA BITI MALO OPREZNIJI jer zivimo u drzavi u kojoj moras stalno biti oprezan i u kojoj je sve relativno.
 
Poslednja izmena od urednika:
Karlos ima Gizelu 6, koja je manje osetljiva na klimu i zmeljiste od Gizele 5, ali je osetljivija od divlje tresnje sigurno... On nema protivgradnu mrezu bi foliju oprotiv kise kolko ja znam, ima samo naslon i sistem za zalivanje (koji nije platio 20 hiljada evra) tako da je po meni jedino dodatno ulaganje koje je imao u odnosu na klasican zasad cena sadnica, a i tu se odlicno snasao i kupio upola cene u prolece (3 evra komad) pa je odlicno prosao po tom pitanju, zato kazem da je njegov slucaj sa odlicnom kombinacijom smanjenja troskova i usteda je uradjena na pravim mestima, a da opet ide na Gizela podloga, i ipak bi reko da je izbor bio dobar kad je iso na Gizelu kad se sve uzme u obzir u njegovom slucaju...
Za vecinu ostalih slucajeva kod na u Srbiji, ukljucujuci i moj, se slazem da je sigurnije ici na bujne podloge.. Jedino sto vidim kao veliki problem kod nas je obrada i rezidba, koju retko ko radi makar na nivou minimuma potrebnog... Ne moze da se proizvodi kvalitetna tresnja na ledini bez ikakve obrade, i uz minimalno prskanje, odnosno moze, ali ce prosecno zarada biti manja i kvalitet (pre svega krupnoca) ce najcesce da bude ugrozen vecinu godina... Znaci osnovne mere moraju da se odrade, polivanje ne racunam u osnovne kod nas i mislim da uz dobru obardu, i djubrenje, ukljucujuci i malo folijanre prihrane, mzoe da se dobije kvalitet koji trziste trazi i bez navodnjavanja...Ali mislim da se sa rezidbom i obradom puno "stedi" da se tako izrazim, i mislim da se neracionalno stedi i da tu ima mesta puno za poboljsanje, bez nekog drasticnog dodatnog troska...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh